{"id":30713,"date":"2023-06-09T16:12:23","date_gmt":"2023-06-09T15:12:23","guid":{"rendered":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=30713"},"modified":"2023-06-09T16:18:59","modified_gmt":"2023-06-09T15:18:59","slug":"sunka-4","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/sunka-4\/","title":{"rendered":"\u0160UNKA"},"content":{"rendered":"\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n

(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 207, maj 2023)<\/em><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

KATEGORIJA ZABELE\u017dILA RAST OD 5,8 MILIONA EVRA U PRODAJNOJ VREDNOSTI<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u0160unka na tr\u017ei\u0161tu Srbije u periodu od aprila 2022. do marta 2023. godine najve\u0107u vrednost i koli\u010dine prodaje ima u kanalu hiper i super marketa (preko 300m\u2082).<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Retail Zoom analiza tr\u017ei\u0161ta:<\/strong><\/p>\n\n\n\n

TRENDOVI I GLAVNI IZAZOVI<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Od 2023. do 2031. procene kretanja globalnog tr\u017ei\u0161ta mesnih prera\u0111evina \u0107e imati kontinualnu stopu rasta (CAGR) od 4,6%. Do kraja 2023. estimacije su da \u0107e ovo tr\u017ei\u0161te dosti\u0107i 356 milijardi dolara. Kupovne i navike u ishrani su se dramti\u010dno promenile, rezultuju\u0107i visokim zahtevima kupaca za procesiranom hranom \u0161irom sveta. Procenjuje se da smanjenje vremena potrebnog za kuvanje mesa kod ku\u0107e zbog u\u017eurbanog na\u010dina \u017eivota dodatno doprinosi rastu globalnog tr\u017ei\u0161ta prera\u0111enog mesa. S druge strane, predvi\u0111a se da \u0107e porast incidencije gojaznosti zbog velike potro\u0161nje proizvoda od mesnih prera\u0111evina ometati rast globalnog tr\u017ei\u0161ta prera\u0111enog mesa u narednom vremenskom periodu. Pored toga, rastu\u0107i lanci brze hrane i restorana mogu dodatno pru\u017eiti potencijalne mogu\u0107nosti za rast tr\u017ei\u0161ta prera\u0111enog mesa u narednim godinama. Dugotrajne mesne prera\u0111evine globalno bele\u017ee ve\u0107i rast od kratkotrajnih mesnih prera\u0111evina. Klasi\u010dni kanali trgovine (supermarketi i hipermarketi) imaju najve\u0107i potencijal za kategoriju.<\/p>\n\n\n\n

U kontekstu op\u0161teg stava potro\u0161a\u010da, prera\u0111eno meso i dalje igra su\u0161tinsku ulogu u ishrani potro\u0161a\u010da. Meso i dalje ostaje najpopularniji izvor proteina me\u0111u potro\u0161a\u010dima. Iako vegetarijanska ishrana i pokreti dobijaju veliku pa\u017enju (razli\u010dite vrste posta), samo oko 3% potro\u0161a\u010da prema globalnim istra\u017eivanjima izostavlja meso iz svoje ishrane tokom perioda od 14 dana. Me\u0111utim, \u010dini se da se meso ovih dana koristi vi\u0161e kao sastojak, a manje kao glavno jelo, po\u0161to procenat obroka koji sadr\u017ee meso ima trend pada.<\/p>\n\n\n\n

TR\u017dI\u0160TE SRBIJE<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Podaci kompanije Retail Zoom se odnose na koli\u010dinsko i vrednosno u\u010de\u0161\u0107e \u0161unke (iz segmenta kratkotrajnih mesnih prera\u0111evina) na maloprodajnom tr\u017ei\u0161tu Srbije od aprila 2022. do marta 2023. U odnosu na isti period godinu dana ranije (od aprila 2021. do marta 2022), kategorija \u0161unke je zabele\u017eila rast od 5,8 miliona evra u prodajnoj vrednosti, a tome najvi\u0161e doprinosi rast prose\u010dne cene po jedinici prodaje (kg) od 15%. Trend diktira rast cena u modernim formatima (oraganizovana trgovina) i regionima Beograd i Sever (Vojvodina).<\/p>\n\n\n\n

Gledano po kanalima prodaje, ovaj vrednosni rast dolazi dominantno iz kanala super\/hiper marketa (rast od 4,5 miliona evra), zatim kanala srednjih i velikih radnji (+1 milion evra) i na kraju kanla malih radnji (+300 hiljada evra). Posmatraju\u0107i regione, najve\u0107i doprinos rastu vrednosne prodaje donosi region Beograd (rast od 2,1 miliona evra), sledi Sever sa +2 miliona evra, region Istok sa +1,2 miliona evra i region Zapad sa +500 hiljada evra.<\/p>\n\n\n\n

Ovaj perfomans je vo\u0111en porastom prose\u010dne cene po jedinici prodaje (kg), pa je nivo rasta cena po kanalima i regionima za \u0161unku u skladu sa apsolutnim rastom vrednosti kategorije. Kanal super\/hiper marketa bele\u017ei porast cene od 15%, kanal srednjih i velikih radnji ima porast cene od 14%, a u malim radnjama su prose\u010dene cene po kilogramu porasle 12% u periodu od aprila 2022. do marta 2023, u odnosu na isti period godinu dana ranije. Region Beograd bele\u017ei rast cena od 17%, region Sever od 16%, Istok i Zapad u proseku imaju rast prose\u010dne cene po kilogramu \u0161unke od 13% u posmatranom periodu.<\/p>\n\n\n\n

Usled prikazanog inflatornog pritiska i rasta cena sirovina, kupci primenjuju razli\u010dite strategije u\u0161tede, pa samim tim privatne robne marke dobijaju sve vi\u0161e na zna\u010daju u ovoj kategoriji. Na maloprodajnom tr\u017ei\u0161tu Srbije od aprila 2022. do marta 2023, u odnosu na isti prethodno posmatrani period (od aprila 2021. do marta 2022), u kategoriji \u0161unke privatne robne marke (kumulativno) su zabele\u017eile najve\u0107i porast vrednosnog u\u010de\u0161\u0107a (od 0,92 procentna poena) i rast vrednosne prodaje od 22%.<\/p>\n\n\n\n

Brand switching analiza na jednom posmatranom periodu (mart 2023. vs. februar 2023) pokazuje da rast vrednosnog u\u010de\u0161\u0107a privatne robne marke (kumulativno) od 0,98 procentnih poena najvi\u0161e dolazi od prelaza kupaca sa brendova proizvo\u0111a\u010da Carnex, Neoplanta, Yuhor i Zlatiborac.<\/p>\n\n\n\n

Cenovni index kreiran od prose\u010dne cene \u0161unke (po kilogramu) upore\u0111en po kvartalima (od Q1 2021. do Q1 2023), pokazuje najve\u0107i porast cene proizvoda u \u0161unkama (sti\u0161njena, pizza, pra\u0161ka…) i iznosi 25% u Q1 2023. u pore\u0111enju sa Q1 2021.<\/p>\n\n\n\n

Vode\u0107i igra\u010di<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Vode\u0107ih pet proizvo\u0111a\u010da u kategoriji \u0161unke u periodu od aprila 2022. do marta 2023. godine (pore\u0111anih po abecednom redu), vrednosno posmatrano su: Carnex, Neoplanta, Perutnina Ptuj, Yuhor, Zlatiborac i privatne robne marke (kumulativno).<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

\u0160UNKA SE NAJVI\u0160E KUPUJE U HIPER\/SUPER MARKETIMA<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Najve\u0107i rast komadne prodaje ostvaren je u malim prodavnicama (13,1%), dok je najmanji rast komadne prodaje zabele\u017een u velikim i srednjim prodavnicama (1,2%).<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

NielsenIQ analiza tr\u017ei\u0161ta<\/strong>:<\/p>\n\n\n\n

Kakva je prodaja \u0161unke iz godine u godinu govore  podaci o prodaji robe \u0161iroke potro\u0161nje iz NielsenIQ maloprodajnog panela. U posmatranom periodu od aprila 2022. do marta 2023, kada je u pitanju ukupna prodaja na nivou Srbije, zabele\u017een je rast u odnosu na isti period prethodne godine. Vrednosna prodaja ve\u0107a je za 19,1%, koli\u010dinska za 2,9%, dok komadna ima blagi rast od 2,9%.<\/p>\n\n\n\n

Vrednosna prodaja \u0161unke u posmatranom periodu zabele\u017eila je najve\u0107i rast u zapadnoj Srbiji (33,8%), potom sledi jugoisto\u010dna Srbija sa 24% vrednosnog rasta.<\/p>\n\n\n\n

Najve\u0107a koli\u010dinska prodaja \u0161unke ostvarena je u zapadnoj Srbiji (18,3%) i jugoisto\u010dnoj Srbiji (6,1%), dok je pad prodaje koli\u010dina zabele\u017een u  Beogradu za 3% i u Vojvodini za 2,4%.<\/p>\n\n\n\n

Po kanalima prodaje<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Posmatrano po kanalima prodaje preko kojih ovi proizvodi sti\u017eu do potro\u0161a\u010da, a uklju\u010deni su hiper\/super marketi, velike\/srednje i male prodavnice, najve\u0107i rast komadne prodaje ostvaren je u malim prodavnicama (13,1%), dok je najmanji rast komadne prodaje zabele\u017een u velikim i srednjim prodavnicama (1,2%). U hiper i super marketima rast komadne prodaje iznosi 2,7%.<\/p>\n\n\n\n

Kada je u pitanju vrednosna prodaja, u malim prodavnicama (do 40m\u00b2) zabele\u017een je rast od 45,5%, u velikim\/srednjim 15,1%, a u hiper\/supermarketima 18,8%.<\/p>\n\n\n\n

Najve\u0107i udeo u prodaji \u0161unke bele\u017ei hiper\/super kanal i to 57,7% po vrednosti. Na drugom mestu su velike i srednje prodavnice u kojima je zabele\u017eena vrednosna prodaja od 34,8%, dok je u\u010de\u0161\u0107e malih prodavnica 7,4%.<\/p>\n\n\n\n

Po regionima<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kada je re\u010d o vrednosnoj prodaji po regionima, Beograd je zaslu\u017ean za 36% udela, Vojvodina 24,3%, jugoisto\u010dna Srbija ima 20,2% udela, a zapadna Srbija 19,4%.<\/p>\n\n\n\n

Ukoliko pogledamo koli\u010dinsko u\u010de\u0161\u0107e, Beograd ima 32,3%, Vojvodina 25%, jugoisto\u010dna Srbija 22,2%, a zapadna Srbija 20,5%. <\/p>\n\n\n\n

Po vrsti mesa<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ako posmatramo podelu prema vrsti mesa, najdominantnije je svinjsko sa 97,1% vrednosnog u\u010de\u0161\u0107a u totalu, dok pile\u0107e zauzima 1,3%, a \u0107ure\u0107a \u0161unka 0,5%.<\/p>\n\n\n\n

Po veli\u010dini pakovanja<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ukoliko se osvrnemo na veli\u010dinu pakovanja, pakovanje od 1kg ima najvi\u0161e vrednosno u\u010de\u0161\u0107e u prodaji sa 75,1%, sledi ono od 350g sa 16,9%, dok ostala pakovanja imaju dosta ni\u017ee u\u010de\u0161\u0107e.<\/p>\n\n\n\n

Vode\u0107i igra\u010di <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Top 5 proizvo\u0111a\u010da u Srbiji ostvarila su u posmatranom periodu od aprila 2022. do marta 2023. koli\u010dinsku prodaju od 85,8% i vrednosnu prodaju od 87,5%.<\/p>\n\n\n\n

Top 5 proizvo\u0111a\u010da (pore\u0111ano abecednim redom) su: Carnex, Neoplanta, Pik Vrbovec, Yuhor i Zlatiborac.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 207, maj 2023) KATEGORIJA ZABELE\u017dILA RAST OD 5,8 MILIONA EVRA U PRODAJNOJ VREDNOSTI \u0160unka na tr\u017ei\u0161tu Srbije u periodu od aprila 2022. do marta 2023. godine najve\u0107u vrednost i koli\u010dine prodaje ima u kanalu hiper i super marketa (preko 300m\u2082). Retail Zoom analiza tr\u017ei\u0161ta: TRENDOVI I GLAVNI IZAZOVI […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[19],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/30713"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=30713"}],"version-history":[{"count":5,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/30713\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":30719,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/30713\/revisions\/30719"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=30713"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=30713"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=30713"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}