{"id":30324,"date":"2023-05-04T18:55:52","date_gmt":"2023-05-04T17:55:52","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=30324"},"modified":"2023-06-09T16:07:30","modified_gmt":"2023-06-09T15:07:30","slug":"bezglutenski-proizvodi","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/bezglutenski-proizvodi\/","title":{"rendered":"BEZGLUTENSKI PROIZVODI"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

(tekst je objavljenu Progressive magazinu br. 206, april 2023)<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Neki od glavnih razloga za\u0161to su bezglutenski proizvodi \u2018u trendu\u2019 i sve vi\u0161e zastupljeni na policama prodavnica su alergije, odnosno intolerancija na gluten, pa i autoimuna bolest celijakija koja je sve vi\u0161e dijagnostifikovana, a koja se ne mo\u017ee le\u010diti nikako druga\u010dije nego stavljanjem \u2018pod kontrolu\u2019 kroz pravilnu ishranu i izbegavanje glutenskih proizvoda.<\/em><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Da bismo otkrili koji je pravi zadatak bezglutenskih proizvoda, pre svega moramo da odgovorimo na pitanje \u0161ta je to gluten, gde se sve nalazi i za\u0161to bi neko \u017eeleo ili trebalo da izbegava gluten i glutenske proizvode. Dakle gluten, lat. lepak, poznat kao p\u0161eni\u010dni gluten, je lepljiva i elasti\u010dna tvar izgra\u0111ena od biljnih belan\u010devina i nalazimo je u pojedinim vrstama \u017eitarica kao \u0161to su p\u0161enica, ra\u017e i je\u010dam, kao i zob koji se \u010desto uzgaja uz p\u0161enicu. Gluten je prisutan svuda oko nas i jedan je od sastojaka mnogih namirnica i jela koja su uobi\u010dajena i koja \u010desto konzumiramo.
To su, na primer, pica, testenine, hleb, kola\u010di, proizvodi koji sadr\u017ee \u017eitarice, industrijska hrana, pa \u010dak i kozmetika poput karmina za usne. Postoje i \u017eitarice koje ne sadr\u017ee gluten, a to su: kukuruz, heljda, proso, sme\u0111i pirina\u010d itd. Gluten nije esencijalan za na\u0161 organizam da bismo morali da ga unosimo hranom, aminokiseline bismo mogli da zamenimo drugim izvorima, ali ono \u0161to svakako ne bi trebalo je – da u potpunosti izbacimo neke od namirnica iz ishrane, a da im nismo na\u0161li adekvatnu zamenu u bezglutenskim namirnicama.
Neki od glavnih razloga za\u0161to su bezglutenski proizvodi \u2018u trendu\u2019 i sve zastupljeniji na policama prodavnica su alergije, odnosno intolerancija na gluten, pa i autoimuna bolest celijakija koja je sve vi\u0161e dijagnostifikovana, a koja se ne mo\u017ee le\u010diti nikako druga\u010dije nego stavljanjem \u2018pod kontrolu\u2019 kroz pravilnu ishranu i izbegavanje glutenskih proizvoda.<\/p>\n\n\n\n


Na\u010dini ishrane
<\/strong>Da bismo detaljnije videli da li postoje neki posebni\/prilago\u0111eni na\u010dini ishrane kojih se ljudi pridr\u017eavaju, da li gra\u0111ani kupuju bezglutenske proizvode, koliko \u010desto i koji su to proizvodi, gde ih kupuju i, najzad, zbog \u010dega ih konzumiraju, pitali smo \u010dlanove web panela JaZnam.hr i dobili odgovore na pomenuta pitanja.
Na pitanje \u2018Pridr\u017eavate li se nekog od navedenih na\u010dina ishrane?\u2019 uo\u010davamo da je najve\u0107i broj ispitanika odgovorio da se ne pridr\u017eava nijednog re\u017eima ili na\u010dina ishrane, njih \u010dak 62%.
Najzastupljeniji na\u010din ishrane je ishrana bez rafinisanog \u0161e\u0107era koje se pridr\u017eava 13% ispitanika, zatim sledi visokoproteinska prehrana sa 10%, koja je, mogli bismo re\u0107i, trenutno u svom zamahu. Zatim se isti\u010du ishrana bez laktoze (9%) i bezglutenska ishrana (7%), iz \u010dega mo\u017eemo naslutiti da kod ljudi sve vi\u0161e postoji intolerancija na neke namirnice ili sastojke, u ovom slu\u010daju su to laktoza i gluten.<\/p>\n\n\n\n


Znak precrtanog klasa p\u0161enice
<\/strong>Iako je 7% onih koji se u potpunosti pridr\u017eavaju bezglutenske ishrane, me\u0111u ispitanicima ima \u010dak 64% onih koji su bar nekad kupili bezglutenski proizvod. Me\u0111u onima koji su kupili ili kupuju bezglutenske proizvode zna\u010dajno je vi\u0161e \u017eena u odnosu na mu\u0161karce, onih uzrasta 16-44 godina u odnosu na starije ispitanike.
S obzirom na to da nam mo\u017eda cela pri\u010da oko glutena i bezglutenskih proizvoda mo\u017ee biti pomalo apstraktna ako nismo samostalno istra\u017eivali o njoj, mogli bismo pretpostaviti da smo mo\u017eda svi mi nekada kupili bezglutenski proizvod, a da toga nismo bili svesni ili nismo imali nameru.
Proizvodi koji ne sadr\u017ee gluten ili ga sadr\u017ee unutar dopu\u0161tenog nivoa trebalo bi da nose oznaku precrtanog klasa p\u0161enice. Pri idu\u0107oj kupovini verujem da \u0107emo svi uo\u010diti taj znak koji pre verovatno nismo primetili.<\/p>\n\n\n\n


U\u010destalost kupovine
<\/strong>Zanimljivo, me\u0111u tre\u0107inom ispitanika koja se pridr\u017eava re\u017eima bezglutenske ishrane ili je bar nekad kupila ili kupuje bezglutenske proizvode, najvi\u0161e je onih koji ih kupuju retko, odnosno kada ih sam proizvod privu\u010de.
Taj podatak bismo mogli pripisati \u010dinjenici da je tr\u017ei\u0161te disperzivno, \u0161aroliko, posebnih linija proizvoda je mnogo, a kupci koji nemaju ozbiljan zdravstveni razlog za pridr\u017eavanje nekog striktnog re\u017eima ishrane ni ne uo\u010davaju sam proizvod i ne znaju za njegove direktne benefite za njihovo zdravlje.
Podatak o 5% onih koji bezglutenske proizvode kupuju za svakodnevnu konzumaciju, u uobi\u010dajenoj poseti prodavnici, je u skladu s gornjim podatkom koji govori o broju ljudi koji se pridr\u017eavaju bezglutenske ishrane. Osim toga, tre\u0107ina ispitanika kombinuje bezglutenske proizvode sa glutenskim. Kategorije bezglutenskih proizvoda koje se naj\u010de\u0161\u0107e kupuju su testenine – njih kupuje preko polovine konzumenata bezglutenskih proizvoda, zatim hleb (46%), a slede \u017eitarice, bra\u0161no i \u010dokoladice sa oko 30%.
<\/p>\n\n\n\n

Najvi\u0161e se kupuju u dm-u
<\/strong>Bezglutenski proizvodi su dostupni u velikom broju prodavnica, kako me\u0161tovitom robom tako i u specijalizovanim trgovinama zdrave hrane, pa i drogerijama. Najpopularnija trgovina za kupovinu bezglutenskih proizvoda je dm-drogerie markt – nju bira gotovo polovina ispitanika, a za njih 18% dm je ujedno i mesto naj\u010de\u0161\u0107e kupovine ovih proizvoda. Trgovina na drugom mestu je Lidl, u kojem \u010dak 40% ispitanika kupuje bezglutenske proizvode, a za njih 13% je prvi izbor. U specijalizovanim prodavnicama zdrave hrane kupuje otprilike \u010detvrtina ispitanika me\u0111u kojima vi\u0161e preovla\u0111uju \u017eene u odnosu na mu\u0161karce.
<\/p>\n\n\n\n

Radoznalost vodi do bezglutenskih proizvoda
<\/strong>Kada je re\u010d o kupovini specijalnih proizvoda, odnosno onih bez glutena, bez aditiva, bez ve\u0161ta\u010dkih aroma i \u0161to \u2018izvornijeg\u2019 oblika namirnice, preko polovine ispitanika je spremno da izdvoji vi\u0161e novca za takav proizvod. Najzad, dolazimo do poslednjeg pitanja ovog kratkog istra\u017eivanja gde saznajemo koji su to razlozi zbog kojih gra\u0111ani imaju potrebu za konzumacijom bezglutenskih proizvoda.
\u010cak 44% ispitanika bezglutenske proizvode konzumira iz, mogli bismo re\u0107i, radoznalosti, odnosno \u017eelje za isprobavanjem novih proizvoda. Ovaj podatak je u skladu sa ranije navedenim nalazom gde je polovina ispitanika navela da kupuje bezglutenske proizvode samo kada ih privuku.
Vi\u0161e od tre\u0107ine ispitanika bezglutenske proizvode konzumira zbog bolje probave, njih 29% zbog dugoro\u010dnih zdravstvenih benefita, uop\u0161teno – zbog odluke da pre\u0111u na zdraviju ishranu (26%), a takve odluke najvi\u0161e se pridr\u017eava starosna grupa 45-59 godina.
Sedam procenata ispitanika navodi da je celijakija (i osetljivost na gluten), odnosno hroni\u010dna, sistemska autoimuna bolest netolerancije na gluten koja se javlja kod genetski predisponiranih osoba, razlog konzumacije bezglutenskih proizvoda. Na\u017ealost, neki podaci pokazuju da pojava celijakije kod ljudi poslednjih godina dodatno raste.
<\/p>\n\n\n\n

Zaklju\u010dak
<\/strong>Iako je razloga za izbegavanje glutena kod ispitanika nekoliko, kod svih bi se izbegavanje istog trebalo manifestovati u obliku pove\u0107anja energije, kao i benefita koje dobijamo indirektnim smanjenjem unosa procesuiranih proizvoda, pove\u0107anjem unosa sve\u017eih proizvoda, odnosno vo\u0107a i povr\u0107a i samostalnom pripremom sve\u017eih jela.
Dodatno, mo\u017eemo sebi da pomognemo ako pa\u017eljivo \u010ditamo deklaracije i obratimo pa\u017enju na nutritivni sastav namirnica – jer ponekad ne zna\u010di da je ne\u0161to zdravije za nas samo ako je \u2018bezglutensko\u2019. Budimo sigurni u to \u0161ta kupujemo i, ako nam je od klju\u010dnog interesa za na\u0161e zdravlje, konsultujmo se sa stru\u010dnom osobom i zatra\u017eimo njeno mi\u0161ljenje. Pravilna ishrana je klju\u010d za na\u0161e fizi\u010dko i mentalno zdravlje. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

(tekst je objavljenu Progressive magazinu br. 206, april 2023) Neki od glavnih razloga za\u0161to su bezglutenski proizvodi \u2018u trendu\u2019 i sve vi\u0161e zastupljeni na policama prodavnica su alergije, odnosno intolerancija na gluten, pa i autoimuna bolest celijakija koja je sve vi\u0161e dijagnostifikovana, a koja se ne mo\u017ee le\u010diti nikako druga\u010dije nego stavljanjem \u2018pod kontrolu\u2019 kroz […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":30325,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[19,10],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/30324"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=30324"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/30324\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":30709,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/30324\/revisions\/30709"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/30325"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=30324"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=30324"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=30324"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}