{"id":30057,"date":"2023-04-05T12:52:52","date_gmt":"2023-04-05T11:52:52","guid":{"rendered":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=30057"},"modified":"2023-04-05T12:52:52","modified_gmt":"2023-04-05T11:52:52","slug":"nielseniq-potrosacki-trendovi-2023-potrosnja-u-srbiji-raste-uprkos-inflatornim-pritiscima","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/nielseniq-potrosacki-trendovi-2023-potrosnja-u-srbiji-raste-uprkos-inflatornim-pritiscima\/","title":{"rendered":"NielsenIQ: Potro\u0161a\u010dki trendovi 2023. Potro\u0161nja u Srbiji raste uprkos inflatornim pritiscima"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"
Miroslav Tasi\u0107, generalni direktor, NielsenIQ Adriatics<\/sup><\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n

Privatne robne marke i diskonteri \u0107e oblikovati potro\u0161a\u010dke trendove u 2023. dok potro\u0161a\u010di \u0161irom Adriatic regiona nastavljaju da preispituju kako i gde da usmere svoju potro\u0161nju dok traju inflatorni pritisci.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

– Srpski potro\u0161a\u010di ne odustaju od svojih potro\u0161a\u010dkih navika i vi\u0161e se okre\u0107u ka diskonterima, koji su u \u010detvrtom kvartalu porasli za 45%;
– Privatne robne marke su u Hrvatskoj tokom 2022. imale rast od 20%, a FMCG 12%;
– U Sloveniji je zabele\u017een zna\u010dajan rast hipermarketa od 22%;
– Udeo privatnih robnih marki u Sloveniji je 33%\u00a0 i ima postojan rast godinu za godinom.<\/p>\n\n\n\n

Uporedo sa nadom da je pandemija iza nas, postaje o\u010digledno javljanje nekoliko trendova, ne samo u Adriatic regionu, ve\u0107 i \u0161irom Evrope, koji su u vezi sa vi\u0161ekanalno\u0161\u0107u, privatnim robnim markama i diskonterima.<\/p>\n\n\n\n

Kako navodi NielsenIQ (NIQ), potro\u0161a\u010di u regionu su reagovali pove\u0107anom potro\u0161njom privatnih robnih marki i \u010de\u0161\u0107om kupovinom u diskontima, trude\u0107i se da prilagode svoje potro\u0161a\u010dke navike, a istovremeno poku\u0161avaju\u0107i da obim njihove potro\u0161nje ostane na istom nivou.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n


Razlike me\u0111u zemljama regiona<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Iako potro\u0161a\u010di usled inflatornih pritisaka preispituju kako i gde tro\u0161e svoj bud\u017eet, \u0161to deluje da se nastavlja i u 2023. uprkos o\u010dekivanjima da \u0107e se rast inflacije stabilizovati, tako\u0111e vidimo i neke razlike izme\u0111u samih zemalja Adriatic regiona. Na primer, Srbija zadr\u017eava pozitivan volumenski rast, dok Hrvatska i Slovenija bele\u017ee gotovo ravne volumenske stope rasta. Ipak, kada se posmatra ceo Adriatic region, stope volumenskog rasta su zna\u010dajno vi\u0161e nego u ostatku Evrope, gde su ve\u0107inom negativne.<\/p>\n\n\n\n

Slovenija trenutno ima najve\u0107i udeo privatnih robnih marki u celoj isto\u010dnoj Evropi, kada je re\u010d o FMCG sektoru (33%), dok u celom Adriatic regionu PL raste mnogo br\u017ee nego brendirani proizvodi.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n


PL-ovi i diskonteri sada privla\u010de i potro\u0161a\u010de sa ve\u0107om kupovnom mo\u0107i<\/strong><\/p>\n\n\n\n

„Potro\u0161a\u010di u na\u0161em regionu su se u velikoj meri orijentisali prema zadr\u017eavanju svojih kupovnih navika i potro\u0161nje kada je re\u010d o kupovini prehrambenih proizvoda i uop\u0161te ku\u0107nih potrep\u0161tina, pri \u010demu su njihovo glavno re\u0161enje kada je re\u010d o njihovom bud\u017eetu i borbi sa inflatornim pritiscima postali diskonteri. PL-ovi i diskonteri sada privla\u010de dosta \u0161iru ciljnu grupu, koja uklju\u010duje i potro\u0161a\u010de sa ve\u0107om kupovnom mo\u0107i“, isti\u010de Miroslav Tasic, NIQ Adriatics Market Leader.<\/p>\n\n\n\n

– SRBIJA –<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Potro\u0161a\u010di ne odustaju od svojih navika tek tako<\/strong><\/p>\n\n\n

\n
\"\"
Image by gpointstudio<\/a> on Freepik<\/sup><\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n

Sveukupno, Srbija je zabele\u017eila volumenski rast i u \u010detvrtom kvartalu i u celoj 2022. godini. U pore\u0111enju sa drugim tr\u017ei\u0161tima Adratic regiona, deluje da je populacija ne\u0161to optimisti\u010dnija i ne odustaje od svojih potro\u0161a\u010dkih navika tako lako, posebno kada se radi o hrani. Samo u \u010detvrtom kvartalu, ukupna FMCG prodaja pove\u0107ana je za 23,5% kada je re\u010d o vrednosti i 1,6% kada se radi o volumenu. Ako pogledamo kategorije hrane i drogerijske kategorije odvojeno, obe su zabele\u017eile rast vrednosne prodaje, ali su prehrambene kategorije imale vi\u0161e stope rasta.<\/p>\n\n\n\n

Prehrambene kategorije<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Prehrambene kategorije sa najve\u0107om vredno\u0161\u0107u prodaje u \u010detvrtom kvartalu su pivo, mesni proizvodi spremni za jelo, gazirani sokovi, mlevena kafa i biskviti. Ove kategorije su bile vode\u0107e i tokom cele 2022. godine. Od navedenih kategorija, najve\u0107i cenovni skok od 36% su imali biskviti,\u00a0a sve kategorije su zabele\u017eile volumenski rast. Ako pogledamo sve prehrambene kategorije u Srbiji, najve\u0107i skok cena je zabele\u017een kod sve\u017eeg mleka (59%) i prehrambenih konzervanasa (53%) u \u010detvrtom kvartalu. U celoj 2022, prehrambeni konzervansi su imali cenovni skok ve\u0107i od 50%, a prate ih margarin i pra\u0161ak za pecivo sa vi\u0161e od 30%.<\/p>\n\n\n\n

Neprehrambene kategorije<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Me\u0111u neprehrambenim kategorijama u 2022, toalet papir, deterd\u017eenti za ve\u0161, pelene za bebe, omek\u0161iva\u010di i parfemi su se istakli kao ‘naj\u010dvr\u0161\u0107i’ kada je re\u010d o vrednosti. Toalet papir i parfemi su zadr\u017eali svoj volumenski rast. Ovde je interesantno napomenuti da su dezodoransi rasli vi\u0161e od 10% volumenski u \u010detvrtom kvartalu, dok su ostale tri vode\u0107e drogerijske kategorije zabele\u017eile kvantitativni pad. Najve\u0107i rast cena u celom drogerijskom segmentu imale su kategorije sredstava za poliranje\/za\u0161titu od mrlja – 63%, sredstva za deratizaciju 52%, oprema za \u010di\u0161\u0107enje pra\u0161ine 48%. Oprema za \u010di\u0161\u0107enje pra\u0161ine je kategorija koja je zabele\u017eila pove\u0107anje cene za 76% u celoj 2022. godini, dok je cena toalet papira ‘sko\u010dila’ za vi\u0161e od 30%.<\/p>\n\n\n\n

Svi kanali sem hipermarketa zabele\u017eili rast vrednosti prodaje<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U Srbiji, hipermarketi su zabele\u017eili pad od -0,3% u poslednjem kvartalu i -5,6% na godi\u0161njem nivou, \u0161to proizilazi iz \u010dinjenice da ih je broj\u010dano manje, a uo\u010den je i trend smanjenja prodajnih povr\u0161ina ovog kanala prodaje, \u0161to je neke navelo da se prebace na druge tipove kanala prodaje. Svi drugi trgovinski formati zabele\u017eili su rast vrednosti prodaje. Najve\u0107i rast, kada je u pitanju vrednost prodaje, zabele\u017eili su diskonteri – ovaj kanal je imao vrednosni rast od 45% u \u010detvrtom kvartalu u odnosu na godinu pre, a slede kiosci sa rastom od 39%.<\/p>\n\n\n\n

Vode\u0107i proizvo\u0111a\u010di rasli po ve\u0107oj stopi od cele FMCG industrije<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Top 10 proizvo\u0111a\u010da u Srbiji raste po ve\u0107oj stopi od celokupne FMCG industrije, 23% u \u010detvrtom kvartalu, dok se, sa druge strane, privatne robne marke isti\u010du sa rastom ve\u0107im od 35%. Udeo privatnih robnih marki u Srbiji je 12% i porastao je za 1,2 procentna poena u odnosu na prethodnu godinu, \u0161to pokazuje orijentaciju potro\u0161a\u010da ka diskonterima, ali i zadovoljstvo kvalitetom privatnih brendova \u0161irom maloprodajne scene.<\/p>\n\n\n\n

– HRVATSKA –<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Obim prodaje zadr\u017eao skoro isti nivo, vrednost prodaje rasla<\/strong><\/p>\n\n\n

\n
\"\"
Image by Freepik<\/a><\/sup><\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n

Rast nominalne vrednosti FMCG industrije u Hrvatskoj u \u010detvrtom kvartalu iznosio je 17,7%, a ukupno u 2022. godini 12%. Obim prodaje je zadr\u017eao skoro isti nivo, sa blagim rastom od 0,1% u \u010detvrtom kvartalu i neznatnim padom od -0,1% na godi\u0161njem nivou. I prehrambene i neprehrambene kategorije zabele\u017eile su pove\u0107anje vrednosti prodaje, u \u010demu zna\u010dajno prednja\u010de prehrambene kategorije.<\/p>\n\n\n\n

Prehrambene kategorije<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Slede\u0107e prehrambene kategorije zabele\u017eile su najve\u0107u vrednost prodaje u Hrvatskoj tokom \u010detvrtog kvartala 2022: rashla\u0111eno sirovo meso, mesni proizvodi spremni za jelo, pivo, sir i mleko. Ove kategorije bile su vode\u0107e tokom cele 2022. godine, uz izuzetak piva koje je zauzelo drugu poziciju. Od navedenih kategorija, najve\u0107i skok cene u \u010detvrtom kvartalu zabele\u017eio je sir (30%), dok je pivo zabele\u017eilo koli\u010dinski rast od \u010dak 9%. Ukoliko gledamo sve prehrambene kategorije u Hrvatskoj, najve\u0107i skok cene u \u010detvrtom kvartalu zabele\u017eila su jaja (45%), fankfurter vir\u0161le (33%) i mle\u010dni namazi (30%), a u celoj 2022. \u0161e\u0107er (32%), jestiva ulja (30%) i mleko (27%).<\/p>\n\n\n\n

Neprehrambene kategorije<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kada se radi o neprehrambenim kategorijama, u \u010detvrtom kvartalu kao najprodavaniji po vrednosti izdvojili su se toalet papir, deterd\u017eenti za ve\u0161, dezodoransi, gelovi za tu\u0161iranje i kuhinjski ubrusi. Toalet papir, dezodoransi i gelovi za tu\u0161iranje su zadr\u017eali kvantitativni rast, pri \u010demu je kategorija gelova za tu\u0161iranje u \u010detvrtom kvartalu porasla za vi\u0161e od 9%. Najve\u0107i rast cena u celom segmentu drogerijskih kategorija zabele\u017een je u kategorijama proizvoda za negu ko\u017ee o\u010diju (50%), a slede omek\u0161iva\u010di za ve\u0161 i toalet papir (po 20%). Oprema za \u010di\u0161\u0107enje pra\u0161ine je kategorija koja je zabele\u017eila najve\u0107i rast cene na godi\u0161njem nivou (60%).<\/p>\n\n\n\n

Supermarketi zabele\u017eili najve\u0107i rast<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Svi kanali su zabele\u017eili rast vrednosne prodaje. Supermarketi su imali najve\u0107i rast od 21% na kvartalnom nivou i 16% na godi\u0161njem nivou, dok su male prehrambene prodavnice zabele\u017eile najmanju stopu rasta.<\/p>\n\n\n\n

Top 10 proizvo\u0111a\u010da rasla po ni\u017eoj stopi od ukupne FMCG industrije<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kada je vrednost prodaje u pitanju, top 10 proizvo\u0111a\u010da su rasla po ne\u0161to ni\u017eoj stopi od celokupne FMCG industrije u \u010detvrtom kvartalu, ali se izdvajaju privatne robne marke sa rastom ve\u0107im od 20%. Udeo privatnih robnih marki u Hrvatskoj iznosi 21% i porastao je za 1,1% u odnosu na 2021. godinu.<\/p>\n\n\n\n

– SLOVENIJA –<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Najni\u017ei rast nominalne vrednosti FMCG industrije<\/strong><\/p>\n\n\n

\n
\"\"
Image by Freepik<\/a><\/sup><\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n

Slovenija ima najni\u017ei rast nominalne vrednosti FMCG industrije u pore\u0111enju sa druge dve navedene zemlje regiona. Nominalni rast u \u010detvrtom kvartalu bio je 15%, a sveukupno u 2022. godini 9%. Koli\u010dinska prodaja je zadr\u017eala gotovo nepromenjen trend, uz neznatni pad od 0,4% u kalendarskoj godini.<\/p>\n\n\n\n

Prehrambene kategorije<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Slede\u0107e prehrambene kategorije su zabele\u017eile najve\u0107u vrednost prodaje u Sloveniji tokom \u010detvrtog kvartala: rashla\u0111eni mesni proizvodi, \u010dokoladni proizvodi, pivo, sir i rashla\u0111eno sirovo meso. Tokom 2022, pivo je zauzelo prvo mesto me\u0111u najprodavanijim kategorijama, a najve\u0107i skok cene u \u010detvrtom kvartalu od 24% zabele\u017eila je kategorija sira. Ako se gledaju sve prehrambene kategorije u Sloveniji, najve\u0107i skok cene u \u010detvrtom kvartalu zabele\u017eio je \u0161e\u0107er (49%), slede jestiva ulja (34%) i mleko (33%), dok je u celoj 2022. godini prednja\u010dila kategorija jestivih ulja sa rastom cene od 27%.<\/p>\n\n\n\n

Neprehrambene kategorije<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kada je re\u010d o neprehrambenim kategorijama, u \u010detvrtom kvartalu su se kao najprodavaniji po vrednosti izdvojili: papirna galanterija, deterd\u017eenti za ve\u0161, proizvodi za pranje posu\u0111a, sredstva za negu lica i dezodoransi. Papirna galanterija, proizvodi za negu lica i dezodoransi zadr\u017eali su koli\u010dinski rast, pri \u010demu su proizvodi za negu lica i dezodoransi u \u010detvrtom kvartalu koli\u010dinski porasli za 9%, uprkos velikom rastu cena. Najve\u0107i rast cena na kvartalnom nivou u celom neprehrambenom segmentu imala je kategorija insekticida (49%), a sledi toalet papir (31%).<\/p>\n\n\n\n

Svi maloprodajni kanali zabele\u017eili rast<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Svi maloprodajni kanali u Sloveniji su zabele\u017eili rast vrednosti prodaje. Posebno se isti\u010du hipermarketi i drogerije sa stopom rasta vrednosne prodaje od 22% po kvartalu, dok najni\u017eu stopu rasta imaju velike, male i srednje prehrambene prodavnice.<\/p>\n\n\n\n

Udeo privatnih robnih marki je u Sloveniji bio 33% i bele\u017ei kontinuirani rast sa stopom rasta od 22%!<\/p>\n\n\n\n

– ZAKLJU\u010cAK –<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Sve u svemu, ako jednostavno pogledamo brojke, mo\u017eemo uo\u010diti pozitivan rast ili skok u potro\u0161nji. „Glavni faktor koji tome doprinosi je nastavak rata u Ukrajini i priliv izbeglica u Adriatic region. Osim toga, pandemija je stvorila nove potro\u0161a\u010dke navike koje su tu da ostanu: ve\u0107a potro\u0161nja u doma\u0107instvu, \u010de\u0161\u0107a priprema i konzumacija hrane kod ku\u0107e, rad od ku\u0107e i sveukupno provo\u0111enje vi\u0161e vremena u konzumaciji proizvoda kod ku\u0107e, ali i \u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107enje usluga ku\u0107ne dostave. Ne postoji novi segment ‘Omni kupca’, to su isti profili kupaca koji ne samo da tra\u017ee informacije od ku\u0107e, ve\u0107 i kupuju od ku\u0107e, a toga \u0107emo uskoro videti sve vi\u0161e u na\u0161em regionu“, zaklju\u010duje Tasi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

NielsenIQ (NIQ) retail audit<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

NIQ – globalna svetska kompanija za istra\u017eivanje potro\u0161a\u010da, otkriva nove puteve rasta za trgovce na malo i proizvo\u0111a\u010de robe \u0161iroke potro\u0161nje. S operacijama u vi\u0161e od 100 zemalja, NIQ pru\u017ea najpotpunije i najjasnije razumevanje kupovnog pona\u0161anja potro\u0161a\u010da putem napredne platforme poslovne inteligencije s integrisanom prediktivnom analitikom. NIQ pru\u017ea Full View.<\/em><\/p>\n\n\n\n

NIQ je osnovan 1923. godine i kompanija je u portfoliju Advent Internationala.<\/em><\/p>\n\n\n\n

NielsenIQ Retail Audit se zasniva na pra\u0107enju prodaje ka krajnjim potro\u0161a\u010dima koriste\u0107i elektronske podatke, gde se pored prodaje u okviru nacionalnih i lokalnih maloprodajnih lanaca izve\u0161tava mese\u010dna prodaja kompletnog tr\u017ei\u0161ta na osnovu podataka reprezentativnih uzoraka prodajnih mesta za kanale koji se prate. Konstantno pra\u0107enje ovih informacija omogu\u0107ava izve\u0161tavanje o obimu i vrednosti maloprodaje, u\u010de\u0161\u0107u na tr\u017ei\u0161tu, prose\u010dnoj ceni kao i ostalim podacima zna\u010dajnim za proizvo\u0111a\u010de, distributere i prodavce. Prikupljeni podaci se koriste za pregled trendova FMCG tr\u017ei\u0161ta i prikaza pona\u0161anja potro\u0161a\u010da.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Kanali \u010diju prodaju NIQ prati su: hipermarketi, supermarketi, velike, srednje i male prodavnice, drogerije, diskonteri, kiosci, paviljoni i benzinske stanice.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Privatne robne marke i diskonteri \u0107e oblikovati potro\u0161a\u010dke trendove u 2023. dok potro\u0161a\u010di \u0161irom Adriatic regiona nastavljaju da preispituju kako i gde da usmere svoju potro\u0161nju dok traju inflatorni pritisci. – Srpski potro\u0161a\u010di ne odustaju od svojih potro\u0161a\u010dkih navika i vi\u0161e se okre\u0107u ka diskonterima, koji su u \u010detvrtom kvartalu porasli za 45%;– Privatne robne […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":30058,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[19,53,40],"tags":[651,944,945,946],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/30057"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=30057"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/30057\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":30065,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/30057\/revisions\/30065"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/30058"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=30057"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=30057"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=30057"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}