{"id":29667,"date":"2023-02-28T14:30:31","date_gmt":"2023-02-28T13:30:31","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=29667"},"modified":"2023-02-28T14:31:58","modified_gmt":"2023-02-28T13:31:58","slug":"marija-mitrovic-trag-fondacija","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/marija-mitrovic-trag-fondacija\/","title":{"rendered":"MARIJA MITROVI\u0106, TRAG FONDACIJA"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 204, januar\/februar 2023)<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

FILANTROPSKE AKTIVNOSTI KOMPANIJA USMERENE SU NA RAZVOJ ZAJEDNICE<\/strong><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Filantropska davanja su u stalnom porastu od 2013. godine, a u prethodne dve godine sko\u010dili smo sa dna Svetskog indeksa davanja na 27. mesto.<\/em><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

„Kroz korporativnu filantropiju kompanije pokazuju vrednosti koje neguju, podsti\u010du\u0107i zaposlene i poslovne partnere, kao i \u0161iru javnost da se priklju\u010de inicijativama koje su pokrenule. Kompanije svoje filantropske aktivnosti u ve\u0107oj meri usmeravaju u pravcu razvoja zajednice, davanja su dugoro\u010dnija, namenjena ve\u0107em broju korisnika i \u010desto su povezana sa njihovom osnovnom delatno\u0161\u0107u. Kako bi se omogu\u0107io dalji razvoj korporativne filantropije, neophodne su, pre svega, izmene zakonske regulative, \u0161to bi doprinelo kreiranju povoljnijeg ambijenta za davanja za op\u0161te dobro\u201d, izjavila je Marija Mitrovi\u0107, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije, koja ove godine 16. put dodeljuje Virtus nagradu za filantropiju.<\/p>\n\n\n\n


Virtus nagrada je, kao prva nagrada za filantropiju u Srbiji, ustanovljena 2007. godine. Koji je cilj pokretanja ove nagrade?
<\/strong>Glavni motiv za pokretanje Virtus nagrade bio je prepoznavanje i javno isticanje najpre kompanija i preduze\u0107a, a kasnije i pojedina\u010dnih darodavaca, koji strate\u0161ki i dugoro\u010dno podr\u017eavaju razvoj zajednica, i na taj na\u010din daju najbolji primer drugima. Ni\u0161ta manje va\u017ean cilj bio je, i jo\u0161 uvek jeste, promocija i podsticaj filantropije u na\u0161oj zemlji kako bi se \u0161to ve\u0107i broj kompanija i pojedinaca u budu\u0107nosti uklju\u010dio u sli\u010dne, vi\u0161estruko korisne programe ili akcije. Nagrada daje mogu\u0107nost i samim kompanijama, ali i pojedincima, da dobiju ve\u0107u podr\u0161ku javnosti za projekte u koje veruju i kojima istinski doprinose. Da je do\u0161lo do pomaka u samom razumevanju ideje filantropije, ukazuje i \u010dinjenica da su filantropska davanja u stalnom porastu od 2013. godine, da smo u prethodne dve godine sko\u010dili sa dna Svetskog indeksa davanja na 27. mesto i da dolazimo u dodir sa sve ve\u0107im brojem ljudi mla\u0111ih od 30 godina koji iskazuju izra\u017eenu potrebu za solidarno\u0161\u0107u sa pojedincima i ranjivim grupama u na\u0161em dru\u0161tvu.
<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta je najvi\u0161e doprinelo razvoju filantropije u Srbiji?
<\/strong>Mo\u017eemo re\u0107i da je na razvoj filantropije u Srbiji uticalo vi\u0161e faktora: me\u0111u njima je dolazak velikog broja stranih kompanija, koje su sa sobom donele primere dobre prakse u vidu dru\u0161tveno-odgovornog poslovanja, a koje su prihvatile i unapredile i mnoge doma\u0107e kompanije. Zatim, tu je i osnivanje ve\u0107eg broja fondacija, koje su tokom godina pokretale veliki broj filantropskih inicijativa, i \u010desto sara\u0111ivale i sa doma\u0107im i sa stranim kompanijama. Tako\u0111e, zna\u010dajnu ulogu odigrali su i mediji, koji su svojim izve\u0161tavanjem uticali na pove\u0107anje transparentnosti filantropskih akcija i informisali \u0161iru javnost o svim relevantnim aspektima dobrotvornih aktivnosti. Izve\u0161tavanje medija o pozitivnim primerima i primerima dobre filantropske prakse doprinelo je pove\u0107anju motivisanosti dodatnog broja kako gra\u0111ana tako i kompanija i preduze\u0107a da se priklju\u010de takvim akcijama.
<\/p>\n\n\n\n

Da li se pove\u0107ava iznos donacija tokom godina?
<\/strong>Ako posmatramo period pre pandemije, svake godine se mogao primetiti postepeni rast davanja, te je tako 2015. godine ukupna donirana suma iznosila 10,6 miliona evra, dok je 2019. godine taj iznos bio 18,8 miliona evra. U godini pandemije 2020, ukupan iznos davanja pove\u0107an je gotovo tri puta i dostigao je rekordnih 50,9 miliona evra. Iako je u 2021. godini ukupna donirana suma bila ne\u0161to manja, te iznosila 42,5 miliona evra, bila je dvostruko ve\u0107a nego pre pandemije COVID-19.
Evidentirano je i pove\u0107anje broja filantropskih akcija. Tako je 2015. godine ukupan broj akcija iznosio 3.218, dok je 2021. godine zabele\u017eeno 4.055 akcija.<\/p>\n\n\n\n


Prema kojim korisnicima su naj\u010de\u0161\u0107e usmerene filantropske aktivnosti kompanija?
<\/strong>Kompanije filantropske aktivnosti uglavnom sprovode kao deo svoje strategije dru\u0161tveno-odgovornog poslovanja u okviru koje imaju definisane oblasti i ciljne grupe za podr\u0161ku. Pomo\u0107 se naj\u010de\u0161\u0107e usmerava ka mladima, starijim sugra\u0111anima, ugro\u017eenim grupama, a vi\u0161e se pa\u017enje poklanja lokalnom i stanovni\u0161tvu u ruralnim podru\u010djima, kojima se, tako\u0111e, doniraju finansijska sredstva, ali i volonterski anga\u017eman zaposlenih.
Pored redovnih aktivnosti, predstavnici gotovo svih kompanija navode da su spremni da pru\u017ee pomo\u0107 i u slu\u010dajevima vanrednih situacija, poput pandemije COVID-19. Za ovakve ad hoc akcije neke kompanije odvajaju sredstva iz unapred odre\u0111enog bud\u017eeta, dok druge, u skladu sa prirodom samog problema, reaguju po potrebi.
Poslovni sektor je u 2021. godini davanja usmerio mahom ka javnim institucijama, i to naj\u010de\u0161\u0107e u svrhu podr\u0161ke obrazovanju. Takve donacije kompanija i preduze\u0107a su \u010de\u0161\u0107e imale strate\u0161ki karakter, u pore\u0111enju sa davanjima drugih donatora.<\/p>\n\n\n\n


U Srbiji postoji veliki broj malih preduze\u0107a, posebno u manjim sredinama, koja \u017eele da se uklju\u010de u filantropske akcije, ali nisu u mogu\u0107nosti da izdvoje velika finansijska sredstva. Da li ve\u0107i doprinos mogu dati ako se me\u0111usobno udru\u017ee ili kroz povezivanje sa filantropskim organizacijama?
<\/strong>Tokom prethodnih godina saradnja izme\u0111u profitnog i civilnog sektora bila je u stalnom porastu. Ovo je najbolje mogu\u0107e sagledati kroz partnerstva i programe koji se zajedni\u010dki osmi\u0161ljavaju i sprovode. Prednost saradnje sa neprofitnim organizacijama ogleda se u ekspertizi koju te organizacije nude, a koja malim i srednjim preduze\u0107ima mo\u017ee biti zna\u010dajna za efektnije ulaganje u zajednicu. Ta saradnja se ostvaruje u zavisnosti od namene filantropskih aktivnosti, te tako i povezivanje sa neprofitnim organizacijama zavisi od oblasti u kojima one deluju ili ciljnih grupa koje podr\u017eavaju. Posebno ohrabruje \u010dinjenica da je sve vi\u0161e lokalnih fondacija i organizacija, koje mogu da budu zna\u010dajna podr\u0161ka poslovnoj zajednici da svoja sredstva usmere na pitanja koja sami stanovnici lokalnih zajednica identifikuju kao prioritetna i da obezbede da sredstva budu utro\u0161ena na transparentan i svrsishodan na\u010din.
<\/p>\n\n\n\n

Koliko bi model kompenzacionog fonda doprineo razvoju korporativne filantropije?
<\/strong>U Srbiji donatori i dalje imaju problem, jer su za svako dobro\u010dinstvo fondacije du\u017ene da plate i PDV za koji nemaju pravo povra\u0107aja. Koalicija za dobro\u010dinstvo, \u010diji je i Trag deo, napravila je predlog modela po kome bi bio mogu\u0107 povra\u0107aj PDV-a na donacije. Re\u010d je o kombinaciji danskog i irskog modela kompenzacionog fonda, po kojem bi dr\u017eava u bud\u017eetu izdvojila odre\u0111eni deo novca, koji bi slu\u017eio za povra\u0107aj PDV-a na donacije na kraju godine. Kako bi ostvarile mogu\u0107nost za povra\u0107aj poreza, korporativne fondacije, kao i druge fondacije i udru\u017eenja, morale bi da dokumentovano prika\u017eu svoj filantropski doprinos, a povra\u0107aj bi kontrolisao i odobravao odgovaraju\u0107i Komitet za fond pri Ministarstvu finansija.
<\/p>\n\n\n\n

Kakva bi trebalo da bude uloga dr\u017eave u unapre\u0111enju ambijenta za donatorstvo?
<\/strong>Od dr\u017eave se o\u010dekuje, pre svega, unapre\u0111enje normativnog okvira i aktiviranja mehanizama koji bi pospe\u0161ili davanja za op\u0161te dobro. To podrazumeva uvo\u0111enje razli\u010ditih poreskih olak\u0161ica za filantropska davanja poslovnih subjekata i fizi\u010dkih lica, ukidanje PDV-a na donacije hrane pred istekom roka trajanja, kao i uspostavljanje drugih stimulativnih mehanizama za razvoj filantropije u Srbiji. Tako\u0111e, ni\u0161ta manje nije va\u017ean ni rad na doslednijem po\u0161tovanju postoje\u0107ih regulativa u praksi i striktnijoj primeni aktuelnih propisa. Evropske zemlje su primeri dobre regulatorne prakse kada su u pitanju davanja za op\u0161te dobro, te bi se takvi modeli mogli preuzeti ili poslu\u017eiti kao primer za razvoj podsticajnog okru\u017eenja za dobro\u010dinstvo u na\u0161oj zemlji. \u25a0<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 204, januar\/februar 2023) FILANTROPSKE AKTIVNOSTI KOMPANIJA USMERENE SU NA RAZVOJ ZAJEDNICE Filantropska davanja su u stalnom porastu od 2013. godine, a u prethodne dve godine sko\u010dili smo sa dna Svetskog indeksa davanja na 27. mesto. „Kroz korporativnu filantropiju kompanije pokazuju vrednosti koje neguju, podsti\u010du\u0107i zaposlene i poslovne partnere, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":29668,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/29667"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=29667"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/29667\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":29670,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/29667\/revisions\/29670"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/29668"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=29667"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=29667"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=29667"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}