(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 198, jun 2022)<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Ciklusi inovacija u svim industrijama se skra\u0107uju, kompanije su primorane kako novim zahtevima potro\u0161a\u010da, tako i konkurencijom, da sve \u010de\u0161\u0107e plasiraju nove proizvode. Ako niste agilni vrlo je velika verovatno\u0107a da u slede\u0107ih nekoliko godina ne\u0107ete postojati na tr\u017ei\u0161tu ili \u0107ete postati potpuno irelevantni.<\/em><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Puzzle Software postoji od 2009. godine i bavi se razvojem softverskih proizvoda za klijente koji nisu iz softverske industrije. To su kompanije iz industrije bankarstva, telekomunikacija i FMCG-a.\u00a0Edukativni centar Agile Serbia u okviru Puzzle Softwarea kreiran je 2011. i bavi se primarno organizovanjem sertifikacionih kurseva za Agilno poslovanje.<\/p>\n Vremenom, pored kurseva, po\u010deli su da se bave i in-house Agile coachingom, tako \u0161to poma\u017eu klijentima da implementiraju agilno poslovanje u svojim kompanijama. \u201cIdeja o Agile coachingu se rodila tako \u0161to se mnogim na\u0161im klijentima dopao na\u0161 na\u010din rada, pa su nam tra\u017eili da im pomognemo u Agilnoj transformaciji\u201d, isti\u010de Marko Brankovi\u0107, osniva\u010d kompanija Puzzle Software i Agile Serbia.<\/p>\n Molim da na\u0161im \u010ditaocima objasnite \u0161ta zna\u010de termini Scrum i agilno poslovanje.<\/strong><\/p>\n Agilno poslovanje je nastalo kao nova paradigma poslovanja u IT industriji pre vi\u0161e od 20 godina i zasniva se na tome da se iterativnim i inkrementalnim pristupom razvoju proizvoda ili projekta na tr\u017ei\u0161te plasira najve\u0107a mogu\u0107a vrednost u najkra\u0107em mogu\u0107em roku. Posle svake iteracije vr\u0161imo inspekciju vrednosti, a u novom inkrementu se adaptiramo na promene u zavisnosti od rezultata sa tr\u017ei\u0161ta ili od klijenta.<\/p>\n Narodskim re\u010dnikom, u ovom pristupu nije bitno napraviti specifikaciju koju \u0107emo slepo pratiti i po svaku cenu lansirati proizvod na tr\u017ei\u0161te koji mo\u017eda nije adekvatan, nego dati tr\u017ei\u0161tu ono \u0161to za njega ima najve\u0107u vrednost. A vrednost odre\u0111ujemo tako \u0161to razvijemo ne\u0161to i testiramo ga na tom istom tr\u017ei\u0161tu, zatim dobro zadr\u017eimo, lo\u0161e izbacimo i dodamo opet ne\u0161to novo.<\/p>\n Scrum je samo jedan od mnogih agilnih okvira koji se koristi isklju\u010divo za razvoj novog proizvoda koji je kompleksan i podlo\u017ean stalnim promenama.<\/p>\n Kako su ovi termini \u2018dospeli\u2019 u svet biznisa i FMCG industrije?<\/strong><\/p>\n U poslednjih 20 godina ciklusi inovacija u svim industrijama se skra\u0107uju, tj. kompanije su primorane, kako novim zahtevima potro\u0161a\u010da, tako i konkurencijom, da sve \u010de\u0161\u0107e plasiraju nove proizvode, uvek zanimljivije i bolje nego ranije. Ne tako davno, ciklus inovacija je bio na par godina, danas je to 6 meseci ili godinu dana. Ako niste agilni vrlo je velika verovatno\u0107a da u slede\u0107ih nekoliko godina ne\u0107ete postojati na tr\u017ei\u0161tu ili \u0107ete postati potpuno irelevantni.<\/p>\n \u0160to se ti\u010de FMCG industrije, ona je u smislu same proizvodnje prili\u010dno moderna i efikasna. Koristi se Lean pristup kao i Six Sigma koji jesu jedna vrsta Agilea i re\u0161avaju mnogo izazova u proizvodnji.<\/p>\n FMCG industrija tako\u0111e ima mnogo inovacija kao i kompleksnih projekata i proizvoda. Logi\u010dan korak je kada ima\u0161 izazov da pogleda\u0161 kako je to neko drugi re\u0161io i prilagodi\u0161 pristup svom domenu. Tako je po primeru iz IT industrije, pored ostalih, i FMCG industrija u\u0161la u svet agilnog poslovanja.<\/p>\n Na svetskom nivou znamo da mnoge kompanije kao \u0161to su Coca-Cola, JTI, BAT i drugi ve\u0107 imaju \u010ditava odeljenja koja se bave agilnim poslovanjem. U Srbiji je uglavnom jo\u0161 u za\u010detku.<\/p>\n Na koji na\u010din se agilno poslovanje razlikuje od tradicionalnog?<\/strong><\/p>\n U tradicionalnom modelu rada kompanije imaju veoma duboku hijererhiju. Odlu\u010divanje je veoma sporo zato \u0161to mora da pro\u0111e mnogo ta\u010daka koje treba da se slo\u017ee sa odlukom. Organizaciona struktura je \u010desto podeljena u silose. Koristi se waterfall pristup koji ima fazu planiranja, fazu egzekucije i fazu zatvaranja projekta.<\/p>\n Za inovativne projekte koji su kompleksni i promenljivi ovaj na\u010din prosto ne funkcioni\u0161e, tj. donosi zavr\u0161etak celog projekta uz ka\u0161njenja i probijanja bud\u017eeta.<\/p>\n Za razliku od tradicionalnih, kompanije koje su agilne (ili to \u017eele da budu) moraju da delegiraju \u0161to je mogu\u0107e vi\u0161e odlu\u010divanja na timove, tako \u0161to se postave jasni okviri u kojima se timovi kre\u0107u i defini\u0161u se jasna pravila igre. U precizno odre\u0111enim granicama, timovi mogu da donose odluke odmah i sada. Agilni timovi imaju potpuno transparentan rad. Svi zainteresovani u organizaciji mogu u svakom trenutku da vide gde je implementacija. Agilni timovi vole promene i negativne komentare tr\u017ei\u0161ta zato \u0161to im oni govore u kom pravcu treba da idu. Agilni timovi imaju inspekciju u svakoj iteraciji koja im slu\u017ei da se adaptiraju na promene. Gre\u0161ka je OK ako iz nje nau\u010dimo ne\u0161to. Najbolje inovacije na svetu nastaju iz niza gre\u0161aka, u\u010denja, oslu\u0161kivanja tr\u017ei\u0161ta i prilago\u0111avanja kupcima.<\/p>\n Agilna organizacija nikako ne implementira ceo projekat po unapred odre\u0111enoj specifikaciji iz faze planiranja, nego implementira MVP (minimal viable product) uz minimalne tro\u0161kove.<\/p>\n Agilni timovi imaju mo\u0107ne alate za merenje kvalitativnog i kvantitativnog feedbacka tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n Ciljevi se ne postavljaju kroz KPIs koji su po odeljenjima me\u0111usobno suprotstavljeni nego kroz OKRs na nivou tima i na nivou organizacije.<\/p>\n Kome bi ovakav na\u010din poslovanja mogao biti koristan – kakvim kompanijama i kojim poslovnim sektorima? Koji su najpopularniji agilni modeli?<\/strong><\/p>\n Agilni na\u010din poslovanja je stvar mindseta i organizacione kulture i on odgovara bukvalno svim firmama na svetu. Pravo pitanje je koji agilni framework koristimo u kojim situacijama i u kakvim kompanijama\/projektima.<\/p>\n Scrum je najpopularniji okvir koji se \u0161irom sveta koristi kada razvijamo inovativan proizvod za koji nismo sigurni kako ta\u010dno treba da izgleda, koji se \u010desto menja i gde nam je potrebna konstantna povratna informacija sa tr\u017ei\u0161ta ili od klijenta.<\/p>\n Kanban je idealan kada imamo mnogo dolaznih zahteva koji su razli\u010diti po prioritetu i veli\u010dini, i kada \u017eelimo da vizuelizujemo flow nekog procesa. Kanban \u0107e u\u010diniti da sva uska grla postanu vrlo vidljiva s obzirom na to da je potpuno transparentan.<\/p>\n Scrumban – hibrid izme\u0111u Scruma i Kanbana.<\/p>\n SaFe – re\u0161ava skaliranje agilnog poslovanja na celu organizaciju i veoma je dobar zato \u0161to je prirodan za tradicionalne organizacije. Re\u0161ava strate\u0161ki, portfolio i nivo vi\u0161e razli\u010ditih timova.<\/p>\n LeSS – tako\u0111e okvir za skaliranje Scruma i koristi se na velikim inovativnim proizvodima.<\/p>\n Ovo je 5 najpoznatijih okvira koji se koriste u Agile poslovanju. Nekoliko firmi je posle odre\u0111enog vremena rada napravilo i nove okvire koji su postali svetski poznati kao na primer Spotify model koji je nastao u istoimenoj firmi.<\/p>\n Nije svaki okvir za svaki tim i firmu. Kada se kompanija odlu\u010di za agilnu transformaciju obi\u010dno se prvo radi Agile Assessment sa vrlo iskusnim trenerima, koji na osnovu sagledanih procesa, odnosa izme\u0111u ljudi, organizacione strukture, kulture i mindseta mo\u017ee da odredi koji od okvira koristiti i u kojim domenima.<\/p>\n Koji su osnovni benefiti\u00a0uvo\u0111enja agilnog poslovanja?<\/strong><\/p>\n Skra\u0107enje time to market – ovde treba biti veoma oprezan. Mi smo ina\u010de ko-izdava\u010di knjige ‘Umetnost postizanja duplo vi\u0161e za upola manje vremena’ od Jeffa Sutherlanda koji je ‘otac’ Scruma. Nijedna metodologija na svetu vam ne\u0107e omogu\u0107iti da sa istim brojem ljudi uradite duplo vi\u0161e posla, ali \u0107e vam re\u0107i koji poslovi su mnogo bitni za va\u0161e tr\u017ei\u0161te, koji su manje bitni, a koji su nebitni. Rezultat toga \u0107e biti – ‘Duplo vi\u0161e vrednosti za upola manje vremena’.<\/p>\n Zadovoljniji klijenti zna\u010de ve\u0107i profit na du\u017ee staze, a tu su i zadovoljni zaposleni, koji nisu mikromenad\u017eovani i koji se ose\u0107aju delom vizije organizacije. Da li ste razmi\u0161ljali o tome da va\u0161i zaposleni zajedno znaju sve, a va\u0161i menad\u017eeri zajedno znaju samo ne\u0161to? Zamislite kada bi to sve znanje pustili na slobodu, a mena\u017eere koristili da ga samo kanali\u0161u.<\/p>\n Koje su glavne karakteristike\u00a0svakog agilnog tima?<\/strong><\/p>\n Liderstvo – svaki \u010dlan tima istupa i preuzima lidersku ulogu u svom domenu. Se\u0107ate li se filmova o timu super heroja? Svako ima neke svoje specijalne sposobnosti koje drugi nemaju. U razli\u010ditim situacijama, svaki heroj preuzima lidersku ulogu u re\u0161avanju problema za koji je on specijalizovan, ali ostali ne stoje sa strane nego mu poma\u017eu. U agilnom timu ne postoji re\u010denica ‘To nije moj posao’. Svi rade u interesu ostvarivanja cilja, u skladu sa svojim mogu\u0107nostima.<\/p>\n Transparentnost \u2013 \u010dlanovi agilnog tima dr\u017ee sve \u0161to rade potpuno transparentnim, \u010dak i ako kasne, i ako pogre\u0161e, i ako dobiju lo\u0161e komentare klijenata. Gre\u0161ke ne povla\u010de za sobom nikakve posledice, to je deo puta do uspe\u0161nog proizvoda, firme i tima.<\/p>\n Integritet – agilni tim je fer prema kolegama, fer prema menad\u017ementu i otvoren i fer prema klijentu. Ono \u0161to obe\u0107a to i ispuni, kada pogre\u0161i to je vidljivo \u010dak i klijentu. Probajte, otvori\u0107e vam se potpuno novi svet prelepih odnosa sa va\u0161im klijentima.<\/p>\n Ljubav prema promenama – agilni timovi ne be\u017ee od promena, oni ih do\u010dekuju kao nove izazove iz kojih \u0107e nastati njihova konkurentska prednost. Promene su dobre, potpuni preokreti su dobri, zato \u0161to smo shvatili da idemo u pogre\u0161nom pravcu.<\/p>\n Kako uvesti agilni na\u010din poslovanja\u00a0u svoju kompaniju?<\/strong><\/p>\n Obi\u010dno se prvo radi Agile assessment sa iskusnim trenerima. Za Coacha je veoma bitno da ima sedu kosu :). \u0160ala naravno, mislio sam da ka\u017eem da je bitno da je taj neko imao iskustva sa mnogo tradicionalnih organizacija, da zna ta\u010dno kako one funkcioni\u0161u. Tako\u0111e je bitno da poznaje i agile na\u010dine rada i da mo\u017ee da prona\u0111e u razgovoru sa menad\u017ementom, ljudima u kompaniji, pravi recept kako krenuti na agilno putovanje.<\/p>\n Moram da ka\u017eem da mi je vrlo iritantno to \u0161to sve \u010de\u0161\u0107e \u010dujem kako tradicionalne kompanije uop\u0161te ne valjaju, da sve rade pogre\u0161no i da kada se kre\u0107e u agilnu transformaciju mora da se krene frontalno i na svim nivoima. Ja na takav stav imam jedno vrlo logi\u010dno pitanje. Ako tradicionalne kompanije ne rade kako treba, kako su onda porasle toliko koliko su porasle, kako tako mnogo ljudi koristi njihove proizvode godinama i zadovoljni su njima? Zna\u010di da ipak rade kako treba.<\/p>\n Mi agilizacijom kompanija poku\u0161avamo da ih pomerimo jedan korak napred – a to je da budu br\u017ee, da budu inovativnije i da budu mesto gde ljudi \u017eele da rade.<\/p>\n Drugi korak je obi\u010dno serija kurseva koji slu\u017ee da se svi ljudi u organizaciji ili delu organizacije upoznaju sa Agile-om i okvirima.<\/p>\n Tre\u0107i korak je kretanje u agilni na\u010din rada na pilot projektu na kome gradimo Agile ambasadore koji \u0107e kasnije podsta\u0107i pro\u0161irenje na celu organizaciju.<\/p>\n Koliko se brzo ovakva investicija isplati?<\/strong><\/p>\n Ispri\u010da\u0107u jednu kratku pri\u010du iz prakse. Pre nekoliko godina obratila nam se jedna firma iz Australije koja ima fabriku za proizvodnju u modnoj industriji. Imali su tri zahteva: hteli su da digitalizuju proizvodnju, da digitalizuju distribuciju i da naprave e-prodavnicu. Tra\u017eili su ponudu od nekoliko softverskih firmi za ceo projekat. Jasno je da je ovo prili\u010dno obiman projekat i da je njegova implementacija prili\u010dno kompleksna. Mi smo organizovali radionicu na kojoj smo pro\u0161li kroz sve njihove zahteve. Naravno, kao i uvek, sve je bilo bitno i sve je bilo prioritet.<\/p>\n Tim iz proizvodnje je hteo da ima pokriven sistem koji prati ulaz materijala, utro\u0161ak, sastavnice proizvoda, optimizaciju proizvodnih linija, kako bi smanjili tro\u0161kove proizvodnje i imali dobro pra\u0107enje.\u00a0Tim iz distribucije je hteo \u0161to pre da ima mogu\u0107nost bolje komunikacije sa distributerima, da im naprave rangove, programe lojalnosti, postave ciljeve, itd.\u00a0 Web shop do tada nisu imali, ali se podrazumevalo da je i to prioritet.<\/p>\n Na radionici je uo\u010deno da bi web shop-om dobili dodatni prihod, koji do tada nisu imali – na\u010din prodaje na globalnom tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n Na\u0161 zaklju\u010dak sa radionice je bio da je projekat previ\u0161e veliki i previ\u0161e kompleksan da bi bilo ko mogao da potpi\u0161e ugovor koji bi odredio njegov ta\u010dan zavr\u0161etak sa svim funkcionalnostima koje nisu bile detaljno opisane. Sa druge strane, projekat je imao potpuno nezavisne celine koje su se mogle uo\u010diti i koje mogu samostalno da \u017eive, bez ostalih.<\/p>\n Na\u0161 odgovor je bio da ne mo\u017eemo da prihvatimo navedenu specifikaciju za ceo projekat zato \u0161to \u0107e se ona za dve godine promeniti za vi\u0161e od 50% i da ne \u017eelimo da pravimo ne\u0161to \u0161to nema vrednost ni za koga. Predlog je bio da se projekat podeli po vrednosti u module za koje mo\u017eemo pojedina\u010dno garantovati kada \u0107e biti ura\u0111eni i imati jasnu vrednost koji oni daju stakeholderima.<\/p>\n Klijentu se svideo druga\u010diji pristup i prihvatili su saradnju sa nama. Projekat je trajao ukupno dve godine, a specifikacija se promenila za vi\u0161e od 50%, kao \u0161to smo i rekli, ali je klijent iz projekta iza\u0161ao zadovoljan.<\/p>\n Na kraju nam je rekao da je projekat sa nama bio gotovo besplatan. Na na\u0161e pitanje kako, po\u0161to znamo koliko je projekat stvarno ko\u0161tao, objasnio nam je da je novi kanal za prodaju preko interneta doneo novi priliv novca i zaradu koju do tada nisu imali, a sa tim prihodom je isplatio ceo projekat.<\/p>\n Nadam se da sam ovom pri\u010dom uspeo da odgovorim na pitanje.<\/p>\n Koje su najve\u0107e prepreke usvajanju agilne poslovne kulture\u00a0i kako ih prevazi\u0107i?<\/strong><\/p>\n \u0160to je kompanija ve\u0107a, to je proces prelaska na agilno poslovanje du\u017ei. Ne mo\u017eemo krenuti frontalno i\u00a0 re\u0107i od sutra smo agilni. To je putovanje sa uspesima, padovima, izazovima i jasnom vizijom top menad\u017ementa, kao i \u017eeljom zaposlenih za promenom.<\/p>\n Promena uvek mora biti i top-down i bottom up. Ako samo menad\u017ement \u017eeli promenu, ostatak kompanije \u0107e to shvatiti kao nametanje, a ako samo zaposleni krenu u promenu to rezultuje mestimi\u010dnim ostrvima koja poku\u0161avaju ne\u0161to da urade u okru\u017eenju koje je neprijateljsko za njih.<\/p>\n Jo\u0161 jedan od ve\u0107ih izazova je promena Mindseta na svim nivoima. Menad\u017eeri treba da shvate da projekat nije specifikacija koja treba da se ispuni u odre\u0111enom roku nego vrednost koja se daje stakeholderima. Tako\u0111e, treba da prestanu da mikromenad\u017euju ljude po\u0161to su ih zaposlili na odre\u0111ene pozicije zbog njihovog znanja, treba da im dozvole da poka\u017eu to znanje. Sa druge strane, zaposleni bi trebalo da \u017eele da vide koja je vizija kompanije i da se identifikuju sa njom, da shvate da mogu mnogo vi\u0161e da doprinesu od pukog izvr\u0161avanja zadataka u opisu svog radnog mesta. Tako\u0111e, trebalo bi da preuzmu lidersku ulogu, svako u svojoj oblasti i da predla\u017eu re\u0161enja.<\/p>\n Promena organizacione strukture i procesa je slo\u017eena ali mnogo lak\u0161a stvar koja se radi sa Agile Coach-em.\u00a0 Postavkom Agilne strukture, mindseta i procesa dolazi i promena kulture koja je va\u017ena u smislu odr\u017eanja cele promene. Vi\u0161e o ovome pri\u010da\u0107emo u nekom narednom tekstu.<\/p>\n Kakvi su vam planovi u narednom periodu?<\/strong><\/p>\n Poslednjih 6 godina organizujemo najve\u0107u konferenciju u regionu na temu agilnog poslovanja pod nazivom ‘Agile Serbia konferencija’. Ove godine nam je Scrum Alijansa, zbog velikog interesovanja i uspe\u0161nosti konferencije dodelila status REA (Registered Education Ally), a konferencija vi\u0161e nije Agile Serbia nego ‘Regional Scrum Gathering’ koji pokriva celu jugoisto\u010dnu Evropu. O\u010dekujemo vi\u0161e od 600 ljudi, ima\u0107emo tri paralelne scene, a konferencija \u0107e biti odr\u017eana u Madlenijanumu, 17-18. novembra.<\/p>\n Sve ove godine smo se trudili do dovedemo predava\u010de koji su ostavili trag na svetskom nivou u ovoj oblasti, pa \u0107emo tako i nastaviti.<\/p>\n Zanimljivo je da ka\u017eem da je ove godine tema ‘Agile in IT & Beyond’ tako da \u0107emo ugostiti predava\u010de iz mnogih drugih industrija (bankarstvo, telekomunikacije, FMCG) da nam prenesu njihovo iskustvo, trendove, primere i razmi\u0161ljanja.<\/p>\n Ono \u0161to bi mo\u017eda va\u0161im \u010ditaocima bilo interesantno je da najavimo i jesenje kurseve na temu Agile Marketing, Agile HR, Management 3.0, a spremamo i jo\u0161 iznena\u0111enja.<\/p>\n Koristim ovu priliku da pozovem FMCG kompanije da slobodno zakora\u010de u Agilni svet uz na\u0161u pomo\u0107, uz uverenje da \u0107e pozitivne rezultate videti vrlo brzo.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" (tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 198, jun 2022) AGILNA TRANSFORMACIJA – ZBOG \u010cEGA I KAKO? Ciklusi inovacija u svim industrijama se skra\u0107uju, kompanije su primorane kako novim zahtevima potro\u0161a\u010da, tako i konkurencijom, da sve \u010de\u0161\u0107e plasiraju nove proizvode. Ako niste agilni vrlo je velika verovatno\u0107a da u slede\u0107ih nekoliko godina ne\u0107ete […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":28017,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/28016"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=28016"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/28016\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":28018,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/28016\/revisions\/28018"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/28017"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=28016"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=28016"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=28016"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}