{"id":274,"date":"2013-02-14T00:20:52","date_gmt":"2013-02-13T23:20:52","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=274"},"modified":"2013-04-02T14:28:21","modified_gmt":"2013-04-02T13:28:21","slug":"class-aptent-taciti","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/class-aptent-taciti\/","title":{"rendered":"Mineralne vode"},"content":{"rendered":"

\u00a0\u017dE\u0110 ZA ZDRAVLJEM<\/strong><\/p>\n

(Tekst objavljen u Progressive magazinu br.1, maj 2004.)<\/em><\/p>\n

 <\/p>\n

Potro\u0161nja raste desetak odsto na godi\u0161njem nivou, ali Knjaz Milo\u0161 sve vreme suvereno dominira doma\u0107im tr\u017ei\u0161tem. Slede: Minakva, Voda Vrnjci, Bjelasica Rada i Heba Bujanovac.<\/strong><\/span><\/p>\n


\n<\/a><\/strong><\/p>\n

\"01_2-memrb\"<\/a><\/strong><\/p>\n

\"01_2-gfk\"<\/a><\/strong><\/p>\n

Mineralne vode prevazi\u0161le su generacijski jaz i postale va\u017ean deo svakodnevice: nekada su ih pili samo bolesni, rekonvalescenti i hipohondri, a danas ih piju svi. Nema tog kafea, ili porodice koja nema\u00a0 mineralnu vodu u zalihama. Mineralne vode se \u010desto piju i umesto obi\u010dne vode iz \u010desme, u \u010diju ispravnost i kvalitet, s razlogom ili bez, mnogi sumnjaju. Da je to zaista tako potvr\u0111uju i zvani\u010dni podaci da potro\u0161nja mineralnih voda raste po desetak odsto na godi\u0161njem nivou.<\/p>\n

Knjaz Milo\u0161<\/strong>
\nKnjaz Milo\u0161 A.D. iz Aran\u0111elovca pokriva vi\u0161e od 45 odsto tr\u017ei\u0161ta Srbije i Crne Gore. Kompanija je dobitnik mnogih doma\u0107ih i me\u0111unarodnih nagrada: briselski Monde Selection – zlatna medalja (1996, 1997, 1998, 2003), me\u0111unarodno priznanje za kvalitet Eureka, Najbolja kompanija 2000. godine, Milenijumski \u017eig \u2019Zdrava hrana-zelena jabuka\u2019 i drugih sajamskih priznanja.
\nNajpoznatije robne marke kompanije su gazirana voda Knjaz Milo\u0161 i negazirana voda Aqua Viva. Voda se pakuje u staklenoj ambala\u017ei od 0,25, 0,33 i 1l i nepovratnoj ambala\u017ei od 0,15, 0,25, 0,33, 0,5 i 1,5l. Sne\u017eana Radisavljevi\u0107, PR menad\u017eer Knjaz Milo\u0161 A.D. ka\u017ee da je, prema poslednjim istra\u017eivanjima, najpopularnije pakovanje vode nepovratna ambala\u017ea 0,25 lit (zelena i bela fla\u0161ica).
\nKao znak napretka kompanije u 2004. godini, najavljuje se nova ambala\u017ea za negaziranu prirodnu mineralnu vodu. Prvi baloni od pet litara u\u0107i \u0107e u prodajnu mre\u017eu po\u010dekom juna.
\nOd ukupne proizvodnje u pro\u0161loj godini, deset odsto proizvoda plasirano je na tr\u017ei\u0161ta \u0160vedske, Nema\u010dke, \u0160vajcarske, Francuske, Austrije, Gr\u010dke, Ma\u0111arske, Slova\u010dke, Kanade, SAD i Australije. Kompanija je tako\u0111e prisutna i na tr\u017ei\u0161tima Makedonije i Bosne i Hercegovine.<\/p>\n

Minakva<\/strong>
\nNa obroncima Fru\u0161ke gore, u Novom Sadu, locirana je fabrika mineralne vode Minakva, koja po svom sastavu predstavlja jedinstvenu vodu u svetu. Jo\u0161 davne 1897. po\u010dela je eksploatacija ove mineralne vode. Veoma brzo postala je \u010duvena po svojim lekovitim svojstvima, te se sve do 1985. godine osim kao voda za pi\u0107e, koristila i u terapeutske svrhe. U Londonu 1911. Minakva dobija Grand Prix nagradu za izuzetan kvalitet. Tu su i nagrade sa sajmova u Rimu i Parizu. Hemijski sastav, koji se od tada do danas veoma malo razlikuje, potvr\u0111uje \u010dinjenicu o stabilnom i o\u010duvanom kvalitetu ove vode, isti\u010de Sanja Bjelica iz marketinga Minakve.
\nOno \u0161to razlikuje Minakvu od drugih mineralnih voda je jod. Pored mno\u0161tva drugih minerala, Minakva u svom sastavu ima prirodno rastvoren jod, veoma va\u017ean za pravilno funkcionisanje tiroidne (\u0161titaste) \u017elezde. Nedostatak joda u ljudskom organizmu dovodi do stvaranja gu\u0161avosti (Bazadovljeve bolesti), a uno\u0161enjem samo dve \u010da\u0161e Minakve dnevno spre\u010dava se nastajanje ove bolesti, tvrdi Bjelica.
\nBudu\u0107i da se fla\u0161irana voda koristi ne samo za pi\u0107e, ve\u0107 i za pripremanje namirnica Minakva je krajem pro\u0161le godine, pored gazirane, tr\u017ei\u0161tu ponudila i negaziranu mineralnu vodu, tako\u0111e u ambala\u017ei od 2l i 0,5l. U 2004 godini pro\u0161irenjem proizvodnih kapaciteta omogu\u0107en je plasman ove izuzetno blagotvorne mineralne vode i na inostrano tr\u017ei\u0161te. Po\u0161tuju\u0107i svoj dugogodi\u0161nji moto – odli\u010dan kvalitet, najpovoljnija cena \u2013 Minakva je prona\u0161la put do domova miliona korisnika, ka\u017ee Bjelica.<\/p>\n

Voda Vrnjci<\/strong>
\nSa vi\u0161edecenijskom tradicijom u proizvodnji fla\u0161iranih mineralnih voda, po kojima je Vrnja\u010dka Banja nadaleko poznata, Voda Vrnjci je ve\u0107 godinama u samom vrhu na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu, a poslednjih godina i po prodaji osve\u017eavaju\u0107ih gaziranih pi\u0107a. Ipak najprepoznatljivija je mineralna voda Vrnjci pakovana u takozvanoj PET ambala\u017ei od litar i po, staklenoj od litar i 0,25l, mada se 75 odsto vode ipak pakuje u plasti\u010dnu ambala\u017eu, obja\u0161njava Tomislav Miodragovi\u0107, direktor marketinga ove firme, i pritom isti\u010de da se 80% proizvodnje odnosi na vodu, a 20% na osve\u017eavaju\u0107e napitke. Fabrika je savremeno opremljena sa dve linije za fla\u0161iranje vode od \u0161est i 12 hiljada litara na sat, a u toku je i monta\u017ea jo\u0161 jedne od 15 hiljada litara za staklenu ambala\u017eu. Staklena ambala\u017ea trenutno dominira na evropskom tr\u017ei\u0161tu i sve vi\u0161e potiskuje plasti\u010dnu, pa je njeno u\u010de\u0161\u0107e dostiglo izme\u0111u 40 i 45 odsto, dok je kod nas taj odnos 75:25 u korist plasti\u010dne ambala\u017ee.
\nMineralna voda Vrnjci po svom sastavu sli\u010dna je mineralnom sastavu te\u010dnosti u ljudskom organizmu, a i temperatura vode na izvori\u0161tu je poput one koju ima \u010dovek \u2013 36,5 stepeni, isti\u010de Miodragovi\u0107. Voda Vrnjci planira pro\u0161irenje proizvodnog programa fla\u0161iranim negaziranim mineralnim vodama, ali i u kanisterima za ve\u0107e potro\u0161a\u010de. Uveliko se razmi\u0161lja da se ponuda obogati i dodavanjem ukusa limuna i breskve, \u0161to je ina\u010de trend u Evropi, a u nas je potro\u0161nja i potra\u017enja takvih voda jo\u0161 mala. Voda Vrnjci i osve\u017eavaju\u0107i gazirani napici, kako nam je rekao Tomislav Miodragovi\u0107, mogu se kupiti na tr\u017ei\u0161tima Srbije i Crne Gore, ali i Republike Srpske, Makedonije, a izvozilo se i u Nema\u010dku, Kanadu i SAD, budu\u0107i da ih tra\u017ee na\u0161i ljudi koji tamo \u017eive i rade.<\/p>\n

Heba<\/strong>
\nImenjakinja gr\u010dke boginje mladosti Heba – mineralna je voda \u010dija je proizvodnja po\u010dela 1976. godine, nakon \u0161to su otkrivene bezmalo neiscrpne zalihe jedne od najkvalitetnijih voda u ovom delu Evrope. Iz Bujanovca, sa dubine od preko 300 metara, sti\u017ee u \u010da\u0161e ljubitelja i onih kojima je neophodna iz zdravstvenih razloga, i kao takva, \u010dista i bez ikakvih hemijskih i drugih dodataka sti\u010de sve vi\u0161e potro\u0161a\u010da.
\nUpravo zbog toga ove godine planirana je proizvodnja od 65,5 miliona i prodaja od 63 milona litara, i to ne samo na doma\u0107em, nego i inostranom tr\u017ei\u0161tu. U toku su razgovori o plasmanu na tr\u017ei\u0161te Ujedinjenih Arapskih Emirata i Albanije, a o\u010dekuje se ve\u0107a prodaja u Makedoniji i Republici Srpskoj. U planu je osvajanje tr\u017ei\u0161ta Hrvatske i Slovenije, \u0161to ne\u0107e biti lako. Na doma\u0107em i stranom tr\u017ei\u0161tu, kako nam je rekla Verica Kosti\u0107, direktor veleprodaje u DP Heba, Aqua Heba bilo da je re\u010d o gaziranoj, negaziranoj vodi ili sokovima (Mango, Tenzo, Bitter lemon i Ricco), prodaje se u staklenoj ambala\u017ei od 1l i PET ambala\u017ei od 1,5 i 0,5 litara. Gazirana mineralna voda pakuje se i u ambala\u017ei od 0,25l.
\nU ovoj fabrici ponosni su na svoju EKO vodu, obi\u010dnu pija\u0107u, a izvorsku vodu, koja se prodaje u PET ambala\u017ei od 0,5 i 1,5 litara, zatim pakovanje namenjeno doma\u0107instvima od pet litara i baloni od 15 i 19 litara za automate. Za ovu vodu, Heba ima sertifikat Zelena jabuka – oznaka kvaliteta zdrave hrane.
\nKvalitet proizvoda se kontroli\u0161e na VMA i u Institutu Batut, a uskoro bi trebalo da dobiju sertifikat nema\u010dkog Instituta Frezenius, \u010dime \u0107e im biti otvorena vrata i na evropskom tr\u017ei\u0161tu. Dokaz kvaliteta su priznanja na sajmovima prehrane u Novom Sadu i Leskovcu, kao \u0161to su niz zlatnih i srebrnih medalja za sokove Ricco i Bitter lemon, gaziranu i Eko vodu, zatim pehar za ujedna\u010den kvalitet proizvoda za sokove Tenzo i Mango i zlatna plaketa za dizajn boce od 0,25l.<\/p>\n

Priredila Jelena Radosavljevi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u00a0\u017dE\u0110 ZA ZDRAVLJEM (Tekst objavljen u Progressive magazinu br.1, maj 2004.)   Potro\u0161nja raste desetak odsto na godi\u0161njem nivou, ali Knjaz Milo\u0161 sve vreme suvereno dominira doma\u0107im tr\u017ei\u0161tem. Slede: Minakva, Voda Vrnjci, Bjelasica Rada i Heba Bujanovac. Mineralne vode prevazi\u0161le su generacijski jaz i postale va\u017ean deo svakodnevice: nekada su ih pili samo bolesni, rekonvalescenti […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":452,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[19],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/274"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=274"}],"version-history":[{"count":10,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/274\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":447,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/274\/revisions\/447"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/452"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=274"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=274"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=274"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}