{"id":27036,"date":"2022-03-02T14:42:05","date_gmt":"2022-03-02T13:42:05","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=27036"},"modified":"2022-03-14T15:36:35","modified_gmt":"2022-03-14T14:36:35","slug":"web-3-novo-lice-trgovine","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/web-3-novo-lice-trgovine\/","title":{"rendered":"WEB 3 – NOVO LICE TRGOVINE"},"content":{"rendered":"

(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 194, februar 2022)<\/em><\/a><\/p>\n

Web 3.0 je nova faza u razvoju interneta koja upravo nastupa, a \u010dije su osnovne karakteristike slede\u0107e: decentralizacija funkcija i podataka, anonimnost i digitalno ozna\u010davanje (tokenizacija).<\/em><\/pre>\n
Neko naziva evoluciju interneta Web 3.0, a neko je zove \u010dak i ‘revolucijom’. Pojam revolucije se \u010dak \u010dini ne\u0161to prikladnijim zato \u0161to su promene ogromne, a drugo, revolucionarno velike. Pri tome, one nisu samo tehni\u010dke i konceptualne prirode, ve\u0107 su dru\u0161tvene, pa \u010dak i filozofske, jer zadiru u sve pore na\u0161eg \u017eivota i sigurno \u0107e obele\u017eiti ovu, kao i nadolaze\u0107e godine.<\/span><\/h2>\n
U tom revolucionarnom doga\u0111anju naravno da ni trgovina nije izuzeta, \u0161tavi\u0161e, ona je jedna od industrijskih grana koja je najvi\u0161e pogo\u0111ena.<\/p>\n
web 1 \u2013> web 2 \u2013> web 3<\/strong><\/p>\n
Da bismo pojasnili promene koje se upravo doga\u0111aju moramo krenuti od vremena pre interneta. Informacija je tada bila centralizovana i mogli smo je konzumirati samo na odre\u0111enim mestima i na odre\u0111eni na\u010din. U tom periodu informacije su bile dostupne od strane medijskih kompanija, odnosno, izdava\u010dkih ku\u0107a koje su izdavale novine ili\/i kreirale i emitovale razne informativne priloge. \u0160tampani mediji, televizija i radio su bili osnovni mediji koji su se koristili, me\u0111utim, kada se pojavio internet u svojoj prvoj verziji, web 1.0, tada se mesto proizvodnje i konzumiranja informacija decentralizovalo. Informacije su odjednom postale prisutne i pristupa\u010dne na vi\u0161e mesta, a ne samo u okviru medijskih kompanija. Pojavile su se nove kompanije, univerziteti i udru\u017eenja koji su putem interneta omogu\u0107ili pristup informacijama svima. Ovaj period se prime\u0107uje od 1991. pa sve do 2005. godine. Tehni\u010dki gledano, u ovom periodu su informacije bile stati\u010dne tj. ‘read only’, a baze podataka se nisu koristile, dok je konzument informacije bio ciljani kupac.<\/p>\n
Druga faza interneta je nastala 2005. godine i traje sve do danas. Ovu fazu karakteri\u0161u dinami\u010dki sadr\u017eaji i centralizovani podaci. Centralizacija podataka je u rukama kompanija koje kreiraju aplikacije za proizvodnju dinami\u010dkih sadr\u017eaja, odnosno, za interakciju sa korisnicima. Vreme u kojem danas \u017eivimo je vreme socijalnih mre\u017ea i nalazi se u rukama gigantskih kompanija koje imaju milijarde korisnika. Produkt u ovoj fazi je sam korisnik, a njegova najve\u0107a vrednost je njegova pa\u017enja i podaci koji se sti\u010du kroz njegovu interakciju sa sadr\u017eajima. Sam korisnik ne poseduje te podatke koje je sam generisao ve\u0107 korporacija koja postavlja datu aplikaciju korisnicima na raspolaganje.<\/p>\n
\u0160ta se sa na\u0161im podacima stvarno doga\u0111a mi ni ne znamo, \u010dak ne znamo ni koje sve podatke o nama neko poseduje.<\/p>\n
Web 3.0 je nova faza koja upravo nastupa, a \u010dije su osnovne karakteristike slede\u0107e: decentralizacija funkcija i podataka, anonimnost i digitalno ozna\u010davanje (tokenizacija).<\/p>\n
U ovom kontekstu, svako postaje vlasnik svojih podataka i to \u010dak toliko da ih mo\u017ee monetarizovati po \u017eelji. Digitalno ozna\u010davanje i kori\u0161\u0107ena tehnologija omogu\u0107uju upotrebu ‘pametnih ugovora’ koji omogu\u0107uju sasvim novi na\u010din interakcije izme\u0111u jedinki, jednozna\u010dno dokazivanje vlasni\u0161tva i trgovinu sa ozna\u010denim sredstvima, bilo da su digitalno-virtuelna ili realna.<\/p>\n
Tehnologija koja ovo omogu\u0107uje je blockchain, a moderni nazivi kao \u0161to su ‘kriptovaluta’ i ‘NFT’ su samo neke od primena koje, izme\u0111u ostalog, menjaju lice sveta kakav smo poznavali do sada. Jo\u0161 interesantniji pojam koji se zasniva na ovim, prethodno navedenim, je ‘Metaverse’.<\/p>\n
Blockchain, kriptovalute i NFT<\/strong><\/p>\n
Nakon uvoda o evoluciji interneta na\u0161e istra\u017eivanje aktuelnih promena u trgovini nas dovodi do definisanja tehnologije blockchaina i nekih od aspekata njene primene.<\/p>\n
Sa\u017eeto u jednu re\u010denicu, blockchain je decentralizovana baza podataka u koju se podaci upisuju na kodiran i nepromenljiv na\u010din. Podaci koji su sadr\u017eani u blockchainu se nalaze istovremeno i na svim ra\u010dunarima koji su u\u010desnici, odnosno, korisnici ove tehnologije. Gotovo ih je nemogu\u0107e manipulisati jer je veoma te\u0161ko manipulisati istovremeno sa mnogo ra\u010dunara u ovoj mre\u017ei. Kriptovaluta je prihva\u0107eni sistem vrednosti digitalnih transakcija koje se nalaze u blockchainu. Iako je najpoznatiji zastupnik Bitcoin, u ovom momentu postoji vi\u0161e od 4.000 razli\u010ditih kriptovaluta. Dakle, Bitcoin i ostale kriptovalute su decentralizovane valute, odnosno, sredstva pla\u0107anja implementirana na blockchain tehnologiji.<\/p>\n
Na samom kraju nam ostaje\u00a0da defini\u0161emo NFT<\/strong><\/p>\n
NFT (non fungible token) je nepromenljivi digitalni sertifikat (token) vlasni\u0161tva. Uglavnom se radi o vlasni\u0161tvu nad digitalnim sredstvima, ali primena nikako nije ograni\u010dena samo na digitalni svet. NFT-ovi se mogu prodavati, odnosno, prenositi iz ruke u ruku i mogu biti vezani za tzv. pametne ugovore koji na neki na\u010din uslovljavaju i defini\u0161u detalje razmene vrednosti tj. vlasni\u0161tva.<\/p>\n
Zvu\u010di komplikovano, ali u principu nije. Na internetu postoji niz izvora putem kojih se mo\u017ee besplatno detaljnije edukovati o ovoj temi. Jedan od izvora idealan za po\u010detnike i one bez tehni\u010dke osnove je i na\u0161e besplatno \u0161kolovanje o kojem vi\u0161e informacija mo\u017eete prona\u0107i ovde: www.crypto-fans.online.<\/p>\n
Blockchain u trgovini<\/strong><\/p>\n
Ova tehnologija ve\u0107 neko vreme nalazi svoju primenu u trgovini. Jedan od uobi\u010dajenih podru\u010dja je lanac snabdevanja (supply chain) u kojem se pomo\u0107u ove tehnologije lako mo\u017ee pratiti poreklo robe, lanac vlasni\u0161tva i mnogi drugi detalji produkata.<\/p>\n
Na primer, jedan od najve\u0107ih svetskih trgovaca, francuski Carrefour, uspe\u0161no koristi ovu tehnologiju za informisanje kupaca o detaljima porekla proizvoda. S obzirom na nepromenljivost ovih podataka, poverenje kupaca je daleko ve\u0107e u odnosu na druge tehnologije.<\/p>\n
Ova tehnologija je u oblasti lanca snabdevanja ve\u0107 odavno u upotrebi i kod Walmarta, Home Depota i mnogih drugih. Neki drugi trgovci, kao na primer, LVMH grupa (njihovi poznati brendovi su Louis Vuitton i Christian Dior) koriste blockchain i za jedinstvenu identifikaciju njihovih proizvoda.<\/p>\n
Osim navedenih primera, blockchain tehnologija se koristi i u nabavnom procesu, analizi podataka kupaca i mnogim drugim sferama poslovanja.<\/p>\n
U poslednjih nekoliko meseci se ova tehnologija po\u010dela koristiti \u010dak i u plate\u017enom procesu. Sve ve\u0107i broj modernih POS aplikacija podr\u017eava pla\u0107anje kriptovalutom. Ova \u010dinjenica predstavlja ve\u0107 neku vrstu revolucije s obzirom na to da je tema pla\u0107anja centralizovano kontrolisana od strane centralnih banaka i dr\u017eava, a kriptovalute su kompletno zasnovane na decentralizovanom sistemu.<\/p>\n
Primena NFT-a u trgovini<\/strong><\/p>\n
NFT-ovi otvaraju dodatne, neopisivo velike, mogu\u0107nosti za trgovce. Trenutno vlada prava ‘pomama’ za NFT-ovima u kontekstu digitalnih umetni\u010dkih dela. Neretko se doga\u0111a da cene odre\u0111enih digitalnih umetni\u010dkih dela dostignu milionske iznose.<\/p>\n
Osim toga, ova tehnologija omogu\u0107ava i trgovinu tim digitalno-virtuelnim objektima. Tako se, na primer, lako mo\u017ee prodati ili kupiti luk i strela iz video igrice, \u0161e\u0161ir vlastitog junaka ili virtuelna hrana potrebna junacima odre\u0111ene video igre. To se mo\u017ee \u010dak uraditi i za vreme kupovine hrane u obli\u017enjem supermarketu direktno na blagajni.<\/p>\n
Inovativni proizvo\u0111a\u010di POS softvera su ve\u0107 implementirali ovakve funkcije u svoje aplikacije. Jedan od poslednjih primera je Shopify.<\/p>\n
Ovaj trend menja u nekim slu\u010dajevima i kompletnu strategiju trgovca. Tako, na primer, GameStop otvara jedno posebno informati\u010dko odeljenje koje implementira digitalnu prodajnu platformu (market place) za prodaju digitalnih proizvoda iz video igrice. Naravno, ovde se radi o NFT-ovima. Ovo je odli\u010dan primer na kome se lako mo\u017ee primetiti kakav uticaj ovako ne\u0161to ima na lanac snabdevanja, nabavku, prodaju i naplatu novih proizvoda.<\/p>\n
Ovim se ova fantasti\u010dna pri\u010da, koja se upravo doga\u0111a, ne zavr\u0161ava. NFT tehnologija omogu\u0107ava implementaciju pametnih ugovora, a pametni ugovori otvaraju, opet, nove i neslu\u0107ene mogu\u0107nosti. Jedan od primera su koncepti za pove\u0107anje odanosti kupaca.<\/p>\n
Trgovci mogu da izdaju NFT-ove koji sa sobom nose pametni ugovor koji omogu\u0107ava pristup posebnoj aplikaciji, donosi odre\u0111ene popuste ili sadr\u017ei neke druge benefite za vlasnika tog tokena. Velika prednost ovakvih NFT tokena je \u0161to ih vlasnik mo\u017ee prodati dalje ili \u010dak iznajmiti i kroz to \u010dak osigurati i dodatno primanje.<\/p>\n
Interesantan primer je restoran Flyfish club u Njujorku. U njemu je rezervacija stola, a time i ulazak u restoran jedino mogu\u0107 ako posedujete odre\u0111eni NFT token. Isti ovaj token vlasnik mo\u017ee da iznajmi i nekome drugom u periodu kad on sam ne \u017eeli da poseti ovaj restoran.<\/p>\n
I na kraju, ne mo\u017eemo pri\u010dati o primeni NFT-a u trgovini, a da ne spomenemo Metaverse.<\/p>\n
A kad ga spomenemo \u010ditava ova ‘nau\u010dna fantastika’ dobija jednu jo\u0161 ve\u0107u razmeru.<\/p>\n
Metaverse i lice trgovine<\/strong><\/p>\n
Metaverse nije ninovo\u00a0\u0161ta drugo nego virtuelni svet kome korisnik pristupa koriste\u0107i posebne ure\u0111aje pod nazivom VR ili AR nao\u010dare. Ovi digitalni i virtuelni svetovi su najpoznatiji iz sveta video igrica tako da nije za\u010du\u0111uju\u0107e da su upravo ovi digitalni svetovi u ovom momentu najrazvijeniji i najpopularniji kao Metaversi. Spomenimo samo dva Metaversa koja trenutno dominiraju svetom. To su Decentraland i Sandbox. U njima i u mnogim drugim Metaversovima korisnik mo\u017ee da kupi virtuelnu zemlju, da na njoj sagradi \u0161ta \u017eeli, ili u slu\u010daju trgovca, da otvori svoju virtuelnu radnju.<\/p>\n
Neki od vode\u0107ih svetskih trgovaca su to ve\u0107 i uradili. Odli\u010dan primer su H&M i Samsung koji su pre samo nekoliko nedelja otvorili digitalna vrata svojih novih radnji.<\/p>\n
Sve \u0161to se poseduje u Metaversu je zasnovano na NFT-ovima tako da vrede sve one tehni\u010dke prednosti koje smo malopre spomenuli. Time su mogu\u0107e i kupovina i prodaja.<\/p>\n
Upravo ove efekte trgovci koriste za pro\u0161irenje svog asortimana ili za kreiranje nekih sasvim novih digitalnih produkata.<\/p>\n
Ne smemo zaboraviti da se u tim digitalnim svetovima koristi kriptovaluta kao sredstvo pla\u0107anja. Ve\u0107ina njih \u010dak ima i svoje kriptovalute koje va\u017ee samo u njihovim Metaversovima. Jedan od primera je Decentraland sa kriptovalutom Mana.<\/p>\n
Kolika je va\u017enost ovog novog doga\u0111anja pokazuje i \u010dinjenica da je gigantska kompanija Facebook nedavno promenila svoje ime u Meta. To jasno govori koja strategija \u0107e obele\u017eiti budu\u0107nost ove kompanije, a time i budu\u0107nost svih nas. Ta strategija je sigurno strategija blockchaina, NFT-ova i Metaversa.<\/p>\n
Darko Pavi\u0107
\n<\/em>Twitter: @pavicdarko<\/em><\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 194, februar 2022) Web 3.0 je nova faza u razvoju interneta koja upravo nastupa, a \u010dije su osnovne karakteristike slede\u0107e: decentralizacija funkcija i podataka, anonimnost i digitalno ozna\u010davanje (tokenizacija). Neko naziva evoluciju interneta Web 3.0, a neko je zove \u010dak i ‘revolucijom’. Pojam revolucije se \u010dak \u010dini ne\u0161to […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":27037,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,453],"tags":[436,497,792],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/27036"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=27036"}],"version-history":[{"count":4,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/27036\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":27125,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/27036\/revisions\/27125"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/27037"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=27036"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=27036"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=27036"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}