{"id":26965,"date":"2022-02-24T13:50:02","date_gmt":"2022-02-24T12:50:02","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=26965"},"modified":"2022-02-24T13:50:02","modified_gmt":"2022-02-24T12:50:02","slug":"trendovi-koji-oblikuju-buducnost-prehrambene-industrije-ishrana-na-bazi-bilja-i-alternativni-izvori-proteina","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/trendovi-koji-oblikuju-buducnost-prehrambene-industrije-ishrana-na-bazi-bilja-i-alternativni-izvori-proteina\/","title":{"rendered":"TRENDOVI KOJI OBLIKUJU BUDU\u0106NOST PREHRAMBENE INDUSTRIJE: Ishrana na bazi bilja i alternativni izvori proteina"},"content":{"rendered":"

(Tekst objavljen u Progressive magazinu br.193)<\/em><\/p>\n

Prethodni deo Euromonitor analize o trendovima koji oblikuju budu\u0107nost prehrambene industrije mo\u017eete pro\u010ditati OVDE<\/strong><\/a>.<\/pre>\n
Iako potro\u0161a\u010di sve jasnije izra\u017eavaju svoju \u017eelju za \u0161to ‘prirodnijim’ i \u0161to manje prera\u0111enim namirnicama, ipak postoje kategorije koje, uprkos visokom\u00a0stepenu prerade,\u00a0bele\u017ee dramati\u010dan rast\u00a0u periodu obele\u017eenom pandemijom.<\/strong><\/p>\n
Uprethodnom delu analize ekspertskog tima Euromonitor Internationala\u00a0 naveli smo tri klju\u010dna trenda koji su se u periodu globalnih promena iskristalisali u prehrambenom sektoru: 1. svesna ishrana i hrana kao lek; 2. ishrana na bazi bilja i alternativni izvori proteina; 3. od uzgoja do stola: transparentnost tehnologije, porekla i bezbednosti.<\/p>\n
Kako se ispostavilo, narastaju\u0107e podozrenje prema prehrambenim proizvodima \u017eivotinjskog porekla u doba pandemije naro\u010dito se ogleda u donekle prenagla\u0161enoj \u017eelji potro\u0161a\u010da da, putem kontrole ishrane, uti\u010du na svoje zdravlje. U tom smislu, funkcionalnost prehrambenih proizvoda postaje jedan od klju\u010dnih faktora prilikom izbora u kupovini. Pod ‘funkcionalno\u0161\u0107u’ ovde se podrazumeva pozitivan uticaj ne samo na zdravlje i imunitet, ve\u0107 i na kompletno psihofizi\u010dko stanje \u010doveka, ali i na lepotu.<\/p>\n
Prate\u0107i ovakve trendove, potro\u0161a\u010di sada sve vi\u0161e obra\u0107aju pa\u017enju na deklaracije, sastav i sastojke proizvoda, ali i na tvrdnje koje proizvo\u0111a\u010di isti\u010du na pakovanjima svojih proizvoda. Uz to, specijalni re\u017eimi ishrane koji dobijaju na popularnosti iz dana u dan, sada uspostavljaju nove navike i ograni\u010denja koja su potro\u0161a\u010di spremni da preuzmu na sebe zarad o\u010dekivanih zdravstvenih benefita.<\/p>\n
Potro\u0161a\u010di tragaju za ‘odr\u017eivijim’ i ‘humanijim’ proizvodima \u017eivotinjskog porekla, kao i za njihovim alternativama. Zabrinutost za zdravlje dodatno potpoma\u017ee porast zamena na bazi biljaka, a pomaci u laboratorijski proizvedenoj hrani prete da potpuno preoblikuju prehrambenu proizvodnju kakvu poznajemo danas.<\/p>\n
Zamene za meso<\/h3>\n
U relativno kratkom vremenskom periodu, segment proizvoda na bazi bilja analognih mesnim do\u017eiveo je veliki skok u odnosu na doskora\u0161nju eru vege-burgera, koji su bili sinonim za ovu kategoriju decenijama. Novi sastojci, kao i novi proizvodni procesi omogu\u0107ili su proizvo\u0111a\u010dima da opona\u0161aju i ukus i teksturu, pa \u010dak i kulinarsko iskustvo, \u0161to je bilo te\u0161ko zamislivo do pre nekoliko godina.<\/p>\n
Brendovi kao \u0161to su Beyond i Impossible su se ve\u0107 pozicionirali kao sinonimi za bezmesne burgere. Beyond, koji je prve proizvode lansirao pre samo 10 godina, postao je globalni igra\u010d prisutan na 80 tr\u017ei\u0161ta \u0161irom planete, a za ovu godinu najavio je i prve varijacije u proizvodnom asortimanu svog glavnog brenda. U Aziji, a naro\u010dito u Kini, otvaraju se veliki tr\u017ei\u0161ni potencijali, a rani razvoj ove kategorije u toj zemlji nagove\u0161tava uzbudljiva de\u0161avanja.<\/p>\n
\"220224_EM_graf1\"<\/a><\/p>\n
Kompanija OmniFoods, koja je u avgustu 2020. lansirala brend Omnipork u vi\u0161e od 200 trgovinskih lanaca predvodi ovaj segment. Ameri\u010dki Tyson Foods je na kineskom tr\u017ei\u0161tu prisutan sa svojom linijom mesnih alternativa na biljnoj bazi pod brendom First Pride od juna 2021, a najave da \u0107e im se pridru\u017eiti sti\u017eu i iz pomenutog Beyonda.<\/p>\n
\"220224_EM_graf2\"<\/a><\/p>\n
Zamene za mle\u010dne proizvode<\/h3>\n
U pojedinim aspektima proizvodi na bazi bilja analogni mle\u010dnim su i daleko ispred imitatora mesa. Potro\u0161a\u010di na raspolaganju odavno imaju \u010ditav spektar ovih proizvoda. Trendu popularnosti biljnih alternativa dodatno doprinose narastaju\u0107e uverenje da konzumacija mle\u010dnih proizvoda izaziva probavne i druge zdravstvene tegobe, kao i zabrinutost zbog emisije gasova staklene ba\u0161te koja poti\u010de od mle\u010dne industrije. Globalno, alternative na bazi soje uzimaju dobar deo kola\u010da, iako njihova popularnost varira od tr\u017ei\u0161ta do tr\u017ei\u0161ta, najpre usled zabrinutosti potro\u0161a\u010da da ovi proizvodi mogu biti napravljeni od genetski modifikovanih useva. To ih u svesti potro\u0161a\u010da svrstava u red ‘vi\u0161e prera\u0111enih’, a ‘manje zdravih’ proizvoda. Tako\u0111e, na nekim tr\u017ei\u0161tima se postavljaju i pitanja vezana za odr\u017eivost u odre\u0111enim kategorijama kao \u0161to je bademovo mleko, koje se na\u0161lo na udaru ekolo\u0161kih organizacija zbog visokog utro\u0161ka vode u proizvodnji.<\/p>\n
\"220224_EM_graf3\"<\/a><\/p>\n
Va\u017ena de\u0161avanja u (bez)mle\u010dnim proizvodima trenutno se odigravaju u segmentu sireva, naro\u010dito u pogledu ukusa i teksture dostupnih proizvoda. Na vode\u0107im tr\u017ei\u0161tima naro\u010dito su zapa\u017eena lansiranja mlekarskog giganta Bel grupe, koja je u portfolio klasi\u010dnih brendova Boursin i Nurishh uklju\u010dila i varijante kamambera na biljnoj osnovi.<\/p>\n
Zamene za ribu i morske plodove<\/h3>\n
Promene podstaknute trendovima, o kojima smo op\u0161irnije pisali u prethodnom tekstu, nisu zaobi\u0161le ni segment proizvoda dobijenih od ribe i morskih plodova. ‘\u010cisti’ proizvodi, bez hlebnih mrvica i sli\u010dnih ‘omota\u010da’ izbijaju u prvi plan ribarskih giganata. Sa druge strane, zabrinutost zbog odr\u017eivosti njihove proizvodnje gura tr\u017ei\u0161ni rast proizvoda na bazi bilja analognih morskim. Iako je ova kategorija jo\u0161 u samom za\u010detku, alternative bele\u017ee dobar prijem kod potro\u0161a\u010da, po\u0161to su oni, za sada, gotovo isklju\u010divo panirani, pa spoljni deo proizvoda ne trpi nikakve izmene.<\/p>\n
Jo\u0161 jedan znak razvoja ovog segmenta je i podatak da velike kompanije koje se bave proizvodima od ribe i morskih plodova ula\u017eu zna\u010dajne svote novca kako bi ispratile kretanja zabele\u017eena na tr\u017ei\u0161tu mesa, na kom su proizvo\u0111a\u010di ve\u0107 prepoznali zna\u010daj razvoja alternativnih proizvoda na bazi bilja.<\/p>\n
Ova promena je posledica potro\u0161a\u010dke potra\u017enje za alternativnim proteinima, \u0161to u velikoj meri skre\u0107e pa\u017enju brendova sa ve\u0107 etabliranih proizvoda na neophodnost pro\u0161irivanja portfolija. Jasan primer je i Tuna Giant (venture fond pokrenut od strane Thai Uniona), koji za jedan od samo tri deklarisana strate\u0161ka cilja ima proizvodnju alternativnih proteina.<\/p>\n
Laboratorijski uzgojeno meso<\/h3>\n
Izgledi probijanja laboratorijski uzgojenog mesa (\u0107elijsko meso, kultivisano meso) u ljudskoj ishrani ‘klackali’ su se na granici nau\u010dne fantastike od 2013, kada se pojavio prvi hamburger dobijen na ovaj na\u010din. Ipak, odlu\u010duju\u0107i doga\u0111aj za budu\u0107nost ‘hrane iz epruvete’ odigrao se u decembru 2020, kada su singapurske vlasti odobrile prodaju laboratorijski uzgojenog mesa kompanije Eat Just u HoReCa kanalima. Zagovornici kultivisanog mesa se pozivaju na eti\u010dka i ekolo\u0161ka pitanja kao glavne argumente za njegovu upotrebu. Oni isti\u010du da njegova proizvodnja zahteva manju upotrebu vode i prostora, da se dobija bez ubijanja \u017eivotinja, ali i da je „neophodnost, uzimaju\u0107i u obzir klimatske promene i porast populacije“. Iako je bezbednost hrane jedan od prioriteta ve\u0107ine dr\u017eavnih organa na planeti, neke zemlje kao \u0161to je Japan, koje u velikoj meri zavise od uvoza, sna\u017eno podr\u017eavaju nau\u010dni razvoj u ovom pravcu. Uz to, ciljevi globalno podr\u017eane inicijative za redukciju emisije gasova staklene ba\u0161te otvaraju nove mogu\u0107nosti za institucionalne dotacije i investicije kroz projekte. Ovakvu priliku je iskoristio brazilski gigant mesne industrije BRF. Dok se giganti fokusiraju na laboratorijski uzgoj mesa, zapa\u017eena je i pojava start-apova na svim meridijanima koji poku\u0161avaju da iza\u0111u iz postavljenih okvira ove tehnologije. Najistaknutiji me\u0111u njima je BlueNalu, koji je oti\u0161ao prili\u010dno daleko u laboratorijskom uzgoju morskih plodova, a uz to razvija i na\u010dine za ve\u0161ta\u010dko dobijanje masti i ulja, meda, kavijara i proizvoda od mleka.<\/p>\n
O\u010dekuje se da \u0107e industrija \u0107elijskog mesa najve\u0107i udarac naneti \u017eivinskoj industriji. Po\u0161to je piletina sveprisutna i nalazi se u ogromnom broju proizvoda, \u017eivinarima \u0107e biti daleko te\u017ee da se pozovu na poreklo ili kvalitet nego \u0161to \u0107e to biti slu\u010daj sa proizvo\u0111a\u010dima crvenog mesa.<\/p>\n
Novi izvori proteina<\/h3>\n
Uz razvoj alternativa na bazi bilja, doga\u0111a se i ubrzani razvoj glavnih sastojaka. Tokom prethodnih godinu dana, fermentisani proteini (biljna formula sastavljena od sedam fermentisanih biljnih kutura) privukli su veliku pa\u017enju investitora. Iskorak u tehnologiji fermentacije izazvao je ceo talas pojavljivanja novih proizvoda na biljnoj bazi koji su visokog kvaliteta i odli\u010dnog ukusa.<\/p>\n
Proteini dobijeni od insekata tako\u0111e dobijaju sve \u0161iru primenu. Kulturne norme na razli\u010ditim meridijanima imaju druga\u010diji pristup posmatranju insekata kao izvora hrane. Ipak, oni svakodnevno sti\u017eu i do konzumenata na tr\u017ei\u0161tima van zemalja koje smatraju ishranu insektima normalnom – u formi sastojka u proteinskim proizvodima. Zagovornici se, ipak, nadaju ve\u0107em uticaju insekata u ishrani, smatraju\u0107i da \u0107e daleko bolja ocena odr\u017eivosti i impresivni proteinski profili odneti prevagu i na tradicionalno orjentisanim tr\u017ei\u0161tima. Tako je u januaru ove godine, po zahtevu francuske kompanije Micronutris, od strane EFSA (Evropska agencija za bezbednost hrane) izdato prvo odobrenje za upotrebu insekata u ljudskoj ishrani. U pitanju je bra\u0161neni crv, kod nas poznat pecaro\u0161ima.<\/p>\n
Izazov ‘zdravstvene predispozicije’<\/h3>\n
Zdravlje je jedan od osnovnih motiva prelaska na zamene za meso i mleko. Ipak, zamenski proizvodi se suo\u010davaju sa narastaju\u0107om sumnjom u njihove ‘zdravstvene predispozicije’. Ono \u0161to im se najvi\u0161e zamera su koli\u010dina soli i masno\u0107a koje se koriste pri izradi ovih proizvoda. Tako\u0111e, tu je i pritisak od strane mesne industrije koja sve \u010de\u0161\u0107e fokusira tr\u017ei\u0161ni nastup na isticanju ‘manje prera\u0111enih’ proizvoda kao zdravije opcije. Posledi\u010dno, borba za ‘\u010distu deklaraciju’ se rasplamsala i na tr\u017ei\u0161tu zamenskih proizvoda, a na nekim tr\u017ei\u0161tima su zabele\u017eene \u010dak i otvorene optu\u017ebe me\u0111u konkurentima zbog navodnog kori\u0161\u0107enja \u0161tetnih sastojaka.
\n(nastavi\u0107e se…)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
(Tekst objavljen u Progressive magazinu br.193) Prethodni deo Euromonitor analize o trendovima koji oblikuju budu\u0107nost prehrambene industrije mo\u017eete pro\u010ditati OVDE. Iako potro\u0161a\u010di sve jasnije izra\u017eavaju svoju \u017eelju za \u0161to ‘prirodnijim’ i \u0161to manje prera\u0111enim namirnicama, ipak postoje kategorije koje, uprkos visokom\u00a0stepenu prerade,\u00a0bele\u017ee dramati\u010dan rast\u00a0u periodu obele\u017eenom pandemijom. Uprethodnom delu analize ekspertskog tima Euromonitor Internationala\u00a0 naveli […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":26966,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[53],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/26965"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=26965"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/26965\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":26970,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/26965\/revisions\/26970"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/26966"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=26965"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=26965"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=26965"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}