(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 191, oktobar 2021)<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Suvomesnati proizvodi na tr\u017ei\u0161tu Srbije u periodu od septembra 2020. do avgusta 2021. godine najve\u0107u vrednost prodaje imaju u kanalu hipermarketa i supermarketa (preko 300m\u00b2).\u00a0<\/em><\/p>\n <\/p>\n Retail Zoom Retail Audit mese\u010dni izve\u0161taji prikazuju informacije o prometu proizvoda na tr\u017ei\u0161tu maloprodaje, po regionima kao i po kanalima prodaje, rast i pad tr\u017ei\u0161ta, zna\u010daj asortimana, trend prodaje, udele na tr\u017ei\u0161tu, uvid u distribuciju i cenu. Podaci su dobijeni ekstrapolacijom na osnovu panela koji obuhvata glavne tipove prodajnih objekata (supermarkete i hipermarkete (>300m\u00b2), srednje i velike radnje (od 40 do 300m\u00b2), male radnje (<40m\u00b2), kioske i benzinske pumpe), \u010dija geografska rasprostranjenost omogu\u0107ava reprezentativnu sliku celog tr\u017ei\u0161ta. Podatke na osnovu kojih se izra\u0111uju izve\u0161taji dostavljaju elektronski svi maloprodajni lanci i samostalne radnje iz Retail Zoom panela, \u0161to je vi\u0161e od 4.000 objekata.<\/p>\n Evropska industrija mesa i prera\u0111evina\u00a0na prekretnici<\/strong><\/p>\n Prema izve\u0161taju Evropske komisije, \u010dini se da je industrija mesa i prera\u0111evina na prekretnici. Naime, nakon godina stabilnog rasta do 2019, u periodu od 2020-2030. predvi\u0111a se blagi pad (2,3%). Izuzetak su Poljska i \u0160panija. Mar\u017ee su slabe, a potro\u0161a\u010di prelaze na nove proizvode i trendove. Kada se pogleda od zemlje do zemlje, razlika u nivoima profitabilnosti je bila ogromna. Poljske kompanije su, na primer, bile u mogu\u0107nosti da odr\u017ee profitne mar\u017ee kroz kombinaciju manje strogih propisa i ni\u017eih tro\u0161kova radne snage. Nasuprot tome, industrija u \u0160paniji je pokazala impresivne nivoe profita uglavnom zbog fokusa na stavke sa dodatom vredno\u0161\u0107u koje se ne proizvode na drugim tr\u017ei\u0161tima. Ovo sugeri\u0161e da postoji vi\u0161e na\u010dina da se preduze\u0107a u sektoru mesa vrate na povoljnije nivoe profita. Najmanje profitabilna vrsta mesa je svinjsko meso, dok su \u017eivinska mesa veoma profitabilna. Ipak postoje razlozi za optimizam, a to je retail scena koja je ostala otporna i u vreme COVID-19 krize. Fokus na klasi\u010dne retail kanale, kao i onlajn personalizovana ponuda mogu biti klju\u010dni za ovu industriju.<\/p>\n Na srpskom tr\u017ei\u0161tu zabele\u017een rast<\/strong><\/p>\n Kada govorimo o tr\u017ei\u0161tu sve\u017eeg mesa (na meru i pakovanog) u Srbiji, kroz Retail Zoom panel (hiper\/super marketi, velike\/srednje radnje, male radnje) zabele\u017een je rast koli\u010dinske prodaje od 7%, dok je vrednosno kategorija rasla 4% u periodu od septembra 2020. do avgusta 2021. u odnosu na isti period godinu dana ranije. Za postignu\u0107a ove kategorije najzna\u010dajnije su bile razli\u010dite vrste svinjskog mesa.<\/p>\n Podaci kompanije Retail Zoom se odnose na koli\u010dinsko i vrednosno u\u010de\u0161\u0107e suvomesnatih proizvoda na maloprodajnom tr\u017ei\u0161tu Srbije od septembra 2020. do avgusta 2021, a u odnosu na isti period godinu dana pre (od septembra 2019. do avgusta 2020) kategorija suvomesnatih proizvoda je zabele\u017eila rast od 5% u prodajnoj vrednosti, a u prodatim koli\u010dinama od 4%.<\/p>\n Po segmentima<\/strong><\/p>\n Gledano po glavnim segmentima: dugotrajni suvomestani proizvodi nose 18% koli\u010dina, a 34% vrednosti cele kategorije i rastu 5% i koli\u010dinski i vrednosno, dok polutrajni suvomesnati proizvodi \u010dine 82% koli\u010dina, 66% vrednosti cele kategorije i rastu 3% koli\u010dinski, a 5% vrednosno u odnosu na posmatrani prethodni period.<\/p>\n Od dugotrajnih proizvoda, trajne suve slanine ble\u017ee pad od 6% koli\u010dinski i 2% vrednosno, trajna suva mesa (pe\u010denica svinjska i gove\u0111a, suvi vrat, bu\u0111ola…) rastu 13% koli\u010dinski i vrednosno, dok fermentisane suve kobasice rastu 3% koli\u010dinski i 2% vrednosno, u odnosu na godinu dana ranije.<\/p>\n U segmentima polutrajnih suvomestnatih proizvoda, polutrajne slanine (barene, hambur\u0161ke…) rastu 1% koli\u010dinski, vir\u0161le padaju 4% koli\u010dinski i vrednosno, polutrajne kobasice (ro\u0161tiljske, doma\u0107e, berlinske…) rastu 4% koli\u010dinski i 3% vrednosno, \u0161unke (sti\u0161njene \u0161unke, prsa, pizza…) rastu 9% koli\u010dinski i 8% vrednosno, polutrajni dimljeni proizvodi (pe\u010denice, butkice, rebra,…) rastu 19% koli\u010dinski i vrednosno, salame (alpske, posebne, mortadele…) rastu 3% vrednosno, u odnosu na godinu pre.<\/p>\n Po regionima<\/strong><\/p>\n Proteklih godinu dana, od septembra 2020. godine do avgusta 2021. godine, najvi\u0161e suvomestantih proizvoda je prodato u regionu Beograd, 34% vrednosno i 29% koli\u010dinski. U regionu Sever je prodato 25% koli\u010dina, \u0161to je 24% vrednosne prodaje. Region Istoka generi\u0161e 33% prodajne koli\u010dine, ali 29% prodajne vrednosti. Ostatak prodaja dolazi iz regiona Zapad.<\/p>\n Po kanalima prodaje<\/strong><\/p>\n Kanal supermarketa i hipermarketa bele\u017ei rast u proseku od 2% prodaje i generi\u0161e najve\u0107u vrednost prodaje za suvomesnate proizvode sa u\u010de\u0161\u0107em od 47%, dok u koli\u010dinama to iznosi 40%. Primat u prodaji koli\u010dina suvomesnatih proizvoda preuzima kanal velikih i srednjih radnji sa 42%, dok to iznosi 38% vrednosno posmatrano. Ovaj kanal raste u proseku 6% (vrednosno i koli\u010dinski). Preostale prodaje dolaze iz kanala malih radnji, 18% koli\u010dinski i 15% vrednosno, a ovaj kanal raste 3% koli\u010dinski i 8% vrednosno.<\/p>\n Vode\u0107i igra\u010di<\/strong><\/p>\n Vode\u0107ih pet proizvo\u0111a\u010da u kategoriji suvomesnatih proizvoda u periodu od septembra 2020. godine do avgusta 2021. godine (pore\u0111ani po abecednom redu), vrednosno posmatrano su: Carnex, Neoplanta, Perutnina Ptuj, Yuhor i Zlatiborac.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" (tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 191, oktobar 2021) SUVOMESNATI PROIZVODI NA TR\u017dI\u0160TU SRBIJE Suvomesnati proizvodi na tr\u017ei\u0161tu Srbije u periodu od septembra 2020. do avgusta 2021. godine najve\u0107u vrednost prodaje imaju u kanalu hipermarketa i supermarketa (preko 300m\u00b2).\u00a0 Retail Zoom Retail Audit mese\u010dni izve\u0161taji prikazuju informacije o prometu proizvoda na […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":26103,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[19,10],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/26102"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=26102"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/26102\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":26104,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/26102\/revisions\/26104"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/26103"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=26102"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=26102"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=26102"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}