(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 104, januar 2013.)<\/p>\n
<\/p>\n
Votka ili vodka je \u017eestoko alkoholno pi\u0107e, naj\u010de\u0161\u0107e bezbojno, nastalo destilacijom \u017eitarica ili krompira. Naziv poti\u010de od slovenske re\u010di \u2018voda\u2019, kao deminutiv u ruskom jeziku.
\nOsim zanemarljive koli\u010dine aditiva ukusa, votka se uglavnom sastoji samo od alkohola (etanola) i vode. Koli\u010dina alkohola se kre\u0107e u opsegu od 35% do 70%. Klasi\u010dna ruska votka ima 40% alkohola. To se pripisuje ruskim standardima koje je 1894. godine uveo Aleksandar III i to nakon istra\u017eivanja Dmitrija Mendeljejeva. Sude\u0107i po nalazima Muzeja votke u Sankt Peterburgu, Mendeljejev je do\u0161ao do saznanja da je savr\u0161en postotak 38%, ali po\u0161to su se u to doba alkoholna pi\u0107a oporezivala po postotku alkohola u njima, radi lak\u0161eg prora\u010duna odre\u0111en je standardni iznos od 40%. Kada je procenat alkohola manji od navedenog, ukus votke mo\u017ee biti \u2018vodenast\u2019, a ve\u0107i procenti alkohola daju \u2018\u017ee\u0161\u0107u\u2019 votku.
\nIako se votka uglavnom pije \u2018\u010dista\u2019, bez dodatnih sastojaka i pi\u0107a, u ju\u017enoj Evropi i u skandinavskim zemljama votka svoju popularnost duguje rastu\u0107oj upotrebi u raznim koktelima kao \u0161to su Krvava Meri, Martini i drugi.<\/p>\n
Van Evrope tek nakon 1950-tih<\/strong> Od \u010dega se sve pravi<\/strong> Aromati\u010dne votke<\/strong> Za\u010dinjena vo\u0107em, korenjem ili cvetovima<\/strong> Rubin, Kru\u0161evac<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" (tekst objavljen u Progressive magazinu br. 104, januar 2013.) Votka ili vodka je \u017eestoko alkoholno pi\u0107e, naj\u010de\u0161\u0107e bezbojno, nastalo destilacijom \u017eitarica ili krompira. Naziv poti\u010de od slovenske re\u010di \u2018voda\u2019, kao deminutiv u ruskom jeziku. Osim zanemarljive koli\u010dine aditiva ukusa, votka se uglavnom sastoji samo od alkohola (etanola) i vode. Koli\u010dina alkohola se kre\u0107e u […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,20],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2558"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2558"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2558\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2562,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2558\/revisions\/2562"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2558"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2558"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2558"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nPoreklo votke jo\u0161 nije do kraja razja\u0161njeno, ali se pretpostavlja da votka poti\u010de sa prostora koji obuhvataju dana\u0161nju Poljsku, Ukrajinu, zapadnu Rusiju i Belorusiju. Prvi pisani nalaz u Poljskoj datira iz 1405. godine, iz sudskog registra Sandomirca. U Rusiji, prvi zvani\u010dni pisani spomen votke u njenom savremenom zna\u010denju je dekret kraljice Katarine I iz 8. juna 1751, koji je regulisao vlasni\u0161tvo nad destilerijama votke. Votka je danas jedno od najpopularnijih pi\u0107a na svetu. Retko se pila van Evrope do 1950-ih, ali njena se popularnost pro\u0161irila u Novi svet preko posleratne Francuske (Pablo Pikaso je jednom okarakterisao posleratnu Francusku kao trojku \u2018Bri\u017eit Bardo, moderni d\u017eez, poljska votka\u2019). Do 1975. prodaja votke u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama nadma\u0161ila je prodaju burbon viskija, koji je dotad bio najpopularnije \u017eestoko pi\u0107e. U drugoj polovini 20. veka, votka je svoju popularnost dugovala svojstvu da ostavlja onog ko je pio \u2018bez zadaha\u2019, odnosno, kao \u0161to je jedna reklama tvrdila, \u2018nemogu\u0107e je detektovati miris alkohola u dahu\u2019.<\/p>\n
\nVotka mo\u017ee nastati destilacijom bilo koje biljke bogate skrobom\/\u0161e\u0107erom. Danas se ve\u0107inom pravi od \u017eitarica, poput kukuruza, ra\u017ei i p\u0161enice. Takva votka smatra se mnogo boljom od votke na\u010dinjene od drugih \u017eitarica. Neke vrste votke prave se od paradajza, melase, soje, gro\u017e\u0111a i ponekad \u010dak od nusproizvoda rafinisanog ulja ili obrade drvene mase. U nekim zemljama centralne Evrope, poput Poljske, votka se mo\u017ee praviti i tako \u0161to se fermentira rastvor kristalnog \u0161e\u0107era i nekih soli radi fermentacije a zatim destiluje nekoliko sedmica kasnije. Danas se votka proizvodi \u0161irom sveta.<\/p>\n
\nPored toga \u0161to se razne vrste votke mogu kategorisati po sadr\u017eaju alkohola, one se tako\u0111e mogu podeliti u dve glavne grupe: \u010diste votke i aromati\u010dne votke. U ove druge spadaju tzv. gorke votke poput ruske Jubilejnaje i Pertsovke.
\nVe\u0107ina vrsta votke je bez dodatnih ukusa, ali u zemljama koje su zna\u010dajni proizvo\u0111a\u010di votke mo\u017eemo prona\u0107i \u0161irok izbor aromati\u010dnih votki, obi\u010dno po doma\u0107im receptima, i to radi pobolj\u0161anja ukusa votke ili zbog medicinskih svojstava. Za\u010dini uklju\u010duju crvenu papriku, \u0111umbir, razne vo\u0107ne dodatke, vanilu, \u010dokoladu (bez zasla\u0111iva\u010da) i cimet. Ukrajinci proizvode komercijalnu votku po imenu Trava svetog Jovana. Poljaci i Belorusi dodaju listove lokalne trave za bizone da bi proizveli Zubrovku, \u017eu\u0107kastu votku blago slatkog ukusa. U Ukrajini i Rusiji je tako\u0111e veoma popularna votka za\u010dinjena medom i paprikom (Pertsovka, ruska, i Z pertsem, ukrajinska). \u010cuvena poljska votka za\u010dinjena medom zove se Krupnik.<\/p>\n
\nTradicija aromatizovanja votke je tako\u0111e rasprostranjena u nordijskim zemljama, gde je votka, pome\u0161ana sa raznim travama, vo\u0107em i za\u010dinima, uobi\u010dajeno \u017eestoko pi\u0107e za sve vrste tradicionalnih sezonskih proslava, naro\u010dito sredinom leta. Samo u \u0160vedskoj postoji \u010detrdesetak vrsta votke za\u010dinjene raznim travama. U Poljskoj postoji posebna kategorija pi\u0107a zvana \u2018nalevka\u2019 koja se sastoji od alkoholnih pi\u0107a baziranih na votki i za\u010dinjenih vo\u0107em, korenjem, cvetovima ili ekstraktima trave, koji su obi\u010dno doma\u0107e proizvodnje ili se prave u manjim, lokalnim, destilerijama. Koli\u010dina alkohola u ovim pi\u0107ima se kre\u0107e od 15% do 75%.
\nPoljaci prave i izuzetno \u010distu (95%) votku, gotovo \u010dist alkohol, koji se koristi u razne svrhe. Tehni\u010dki, po\u0161to je ovo vrsta votke, ona se prodaje u prodavnicama pi\u0107a, a ne u apotekama. Sli\u010dno, na nema\u010dkom tr\u017ei\u0161tu se obi\u010dno mo\u017ee na\u0107i nema\u010dki, ma\u0111arski, poljski ili ukrajinski tip votke sa procentom od 90 do 95% alkohola.<\/p>\n