{"id":24180,"date":"2021-04-20T16:06:51","date_gmt":"2021-04-20T15:06:51","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=24180"},"modified":"2021-04-20T16:29:53","modified_gmt":"2021-04-20T15:29:53","slug":"bilo-gde-u-svetu-za-nekoliko-sati-napredak-logistickih-resenja-omogucio-enorman-rast-izvoza-srpskih-proizvoda","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/bilo-gde-u-svetu-za-nekoliko-sati-napredak-logistickih-resenja-omogucio-enorman-rast-izvoza-srpskih-proizvoda\/","title":{"rendered":"BILO GDE U SVETU ZA NEKOLIKO SATI: Napredak logisti\u010dkih re\u0161enja omogu\u0107io enorman rast izvoza srpskih proizvoda"},"content":{"rendered":"

20. IV 2021 |<\/strong> I roba osetljiva na temperaturne promene, nesmetano je putovala u pandemijskim uslovima\u00a0zahvaljuju\u0107i specijalizovanom transportu u strogo kontrolisanim uslovima.<\/p>\n

Srpska poljopivreda je pro\u0161le godine zabele\u017eila rekordan rast izvoza, koji je za poslednje dve godine dostigao \u010dak 50 odsto. Na\u0161i proizvodi stigli su do rafova trgovina gotovo svih evropskih zemalja, Amerike, Rusije, ali i Azije, Australije i sve vi\u0161e osvajaju i najzahtevnija tr\u017ei\u0161ta poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina, Indije, Kine. Pro\u0161la godina je zavr\u0161ena sa oko 4,2 milijarde dolara prihoda od izvoza, a nadle\u017ena ministartsva ka\u017eu da se srpskom vo\u0107u i povr\u0107u, ali i drugim namirnicama, uskoro otvaraju vrata jo\u0161 dva ogromna tr\u017ei\u0161ta – Vijetnama i Indonezije.<\/p>\n

Statisti\u010dke podatke da je lane izvoz bio za 20,5 odsto, odnosno za 312,7 miliona dolara ve\u0107i u odnosu na 2019. godinu, stru\u010dnjaci tuma\u010de kao bu\u0111enje doma\u0107ih izvoznih potencijala.<\/p>\n

Sude\u0107i po brojkama Republi\u010dkog zavoda za statistiku (RZS), \u0161irom sveta zavr\u0161ilo je na tone na\u0161ih malina u vrednosti od 296 miliona dolara, smrznutih kupina za 46 miliona dolara i ostalog zamrznutog vo\u0107a u vrednosti od 882 miliona dolara, kao i sve\u017ee jabuke za 125 miliona dolara.<\/p>\n

Nesmetano su putovale, \u010dak i u pandemijskim uslovima, i ove namirnice koje zahtevaju temepraturni re\u017eim i specijalan na\u010din taransporta. Mogu\u0107nost da se za nekoliko sati na\u0111u na teritoriji i najudaljenijih zemalja, spasonosna je i nesumnjivo je doprinela skoku izvoza hrane osetljive na temperaturne promene.<\/p>\n

Me\u0111u doma\u0107im strate\u0161kim proizvodima, prema re\u010dima agrarnih analiti\u010dara je i malina, po \u010dijoj proizvodnji smo proteklih godina zauzimali tre\u0107e mesto u svetu, a po zamrznutoj smo svetski lider i ispred Poljske i \u010cilea.\u00a0Iz Privredne komore Srbije ka\u017eu da je u Srbiji dominantno gajenje maline, borovnica je u ekspanziji, a jagoda ima veliki potencijal. Oko 40.000 hektara u na\u0161oj zemlji je pod jagodi\u010dastim vo\u0107em, a 2019. je izvezeno 209 miliona evra smrznute maline.<\/p>\n

Da bi na\u0161a malina, ali i jabuka koju gajimo na pola miliona hektara, povr\u0107e, prera\u0111evine, pa i smrznuti pekarski prozvodi stigli do svetskih metropola i trgovinskih lanaca, neophodan je transport u posebnom pakovanju i po posebnim standardima. Mnogi proizvo\u0111a\u010di vo\u0107a koji svoje proizvode izvoze u Centralnu Evropu ili na Daleki Istok, redovno \u0161alju uzorke smrznutog vo\u0107a budu\u0107im kupcima avionskim putem. Oni se transportuju specijalizovanom vrstom avionskog prevoza na suvom ledu. Ve\u0107e koli\u010dine smrznute robe uglavnom putuju posebnim rashladnim kontejnerima ‘Envirotainers’, a manje po\u0161iljke u specijalnim kutijama, hla\u0111ene suvim ledom.<\/p>\n

Da avionski prevoz predstavlja najefikasnije re\u0161enje za transport osetljivih proizvoda koji do bilo kog\u00a0kraja sveta mo\u017ee sti\u0107i za svega nekoliko sati, smatra Neboj\u0161a \u0110eki\u0107, direktor prodaje i razvoja u kompaniji cargo-partner Srbija, koji ka\u017ee da avio-transport ima prednost u odnosu na pomorski kada je rok trajanja proizvoda kriti\u010dan faktor.<\/p>\n

Usled kvarljivosti i kratkog roka trajanja, transport sve\u017eeg i smrznutog vo\u0107a neophodno je da bude organizovan na temperaturnom re\u017eimu. Ovo su takozvane PER – perishable (propadljivo)<\/em> po\u0161iljke i sam naziv ukazuje na njihovu osetljivost.<\/p>\n

„Brz, pouzdan servis, kao i efikasna organizacija, klju\u010dni su faktori uspe\u0161nog transporta vo\u0107a, koji ne trpi propuste ni u jednoj od klju\u010dnih vezivnih ta\u010daka hladnoga lanca“, ka\u017ee \u0110eki\u0107 i dodaje da se suvi led koristi za transport smrznutog vo\u0107a poput bobi\u010dastog, smrznutog povr\u0107a, kao i uzoraka hrane poput bureka, pita i drugog peciva.<\/p>\n

„Koristimo ga i za transport kompleta COVID testova, kao i za reagense, lekove i odre\u0111ene hemikalije koje predstavljaju sastavni deo medicinskih ure\u0111aja. Roba osetljiva na promene temperature mo\u017ee da se transportuje i pomo\u0107u termo-gelova, a dodatno se \u0161titi i pomo\u0107u termo \u0107ebadi, kako bi na usputnim stanicama bila \u0161to vi\u0161e za\u0161ti\u0107ena od temperaturnih razlika. Va\u017eno je naglasiti da za svaku po\u0161iljku mo\u017eemo da obezbedimo tzv. ‘data loger’, pomo\u0107u koga mogu da se prate i temperatura i vla\u017enost vazduha tokom celog transportnog ciklusa“, obja\u0161njava direktor prodaje i razvoja u kompaniji cargo-partner Srbija.<\/p>\n

On ka\u017ee da iako suvi led sam po sebi ne stvara otpad, usled isparavanja u vazdu\u0161nom prostoru smatra se opasnom supstancom, pa po\u0161iljke sa suvim ledom podle\u017eu odre\u0111enim ograni\u010denjima i da ih aviokompanije\u00a0 klasifikuju kao opasni teret, \u0161to automatski iziskuje specifi\u010dnu dokumentaciju i du\u017eu manipulaciju, a samim tim i dodatne tro\u0161kove.<\/p>\n

„Za rad sa opasnim teretom neophodna je specifi\u010dna obuka i poznavanje propisa i ograni\u010denja aviokompanija, kako bi svaka po\u0161iljka bila transportovana po va\u017ee\u0107im IATA regulativama.\u00a0Nasuprot suvom ledu,\u00a0termo gelovi ne tretiraju se kao opasna roba, ali su skuplje re\u0161enje, i pakovani su kao te\u010dno rashladno sredstvo koje absorbuje toplotu i odr\u017eava konstantnost temperature“, obja\u0161njava \u0110eki\u0107.<\/p>\n

Kod transporta termo gelovima\u00a0speciijlanim frigo vozilima po\u0161iljka se najpre preuzima, prevozi vode\u0107i ra\u010duna o temperaturnom re\u017eimu, a potom i dostavlja na adresu.<\/p>\n

„Ovaj tip po\u0161iljki zahteva pravovremenu rezervaciju expres servisa. To podrazumeva preuzimanja po\u0161iljke, sme\u0161taj u aerodromski magacin, tako\u0111e na temperaturnom re\u017eimu, proveru prate\u0107e dokumentacije, carinjenje, buking i otpremu, pakovanje u posebne termo kutije, suvi led, termo gelove, obezbe\u0111enu termo \u0107ebad, pra\u0107enje po\u0161iljke, monitoring hladnog lanca i na kraju isporuku na adresu“, opisuje \u0110eki\u0107 proceduru dostave.<\/p>\n

Globalna tra\u017enja za vo\u0107em neprestano raste. Danas, kupac u svakoj ta\u010dki sveta mo\u017ee da bira izme\u0111u najboljih sorti sa Balija, ili Tajlanda, \u0161umadijsku \u0161ljivu, jabuku iz \u010celareva ili ariljsku i ivanji\u010dku malinu ubranu nekoliko sati ranije.<\/p>\n

Dobrivoje Radovi\u0107, predsednik Asocijacije malinara i kupinara tvrdi da smo trenutno broj jedan u svetu po kvalitetu maline.<\/p>\n

„Uz bolji sadni materijal, mogli bismo da imamo 25.000 hektara pod malinom i izvoz od 170.000 tona, pa bismo i po koli\u010dini bili prvi. Trenutno oko 600.000 uzgajiva\u010da gaji malinu na oko 15.000 hektara. U sezoni berbe ‘crvenog zlata’, malinarstvo direktno i indirektno uklju\u010duje oko milion i po ljudi. Velika je potra\u017enja za tim vo\u0107em u svetu i zato je na\u0161 ogroman potencijal. Srpska malina je stigla i do Japana, olak\u0161an je transport do Turske, a uskoro \u0107e osvojiti i arapske zemlje. Izuzetno nam je va\u017ean i pravovremen, dobro organizovan i bezbedan transport koji omogu\u0107ava da vo\u0107e ne izgubi kvalitet“, ka\u017ee Radovi\u0107.<\/p>\n

Iz Srbije se svake godine izveze i nekoliko stotina hiljada tona jabuke na daleke destinacije poput Indije, Kine, Rusije i Amerike. Stru\u010dnjaci ka\u017eu da su neoohodna nova tr\u017ei\u0161ta, jer Rusija koja nam je glavni kupac, sve vi\u0161e ima svoje zasade. Po\u0161to je ovo podneblje veoma povoljno za gajenje jabuke visokog kvaliteta, proizvo\u0111a\u010di moraju pa\u017eljivo da biraju na\u010din na koji \u0107e one biti transportovane do kupaca na drugim kontinentima, a da zadr\u017ee sve\u017einu kao kada su tek ubrane.<\/p>\n

Zahtevana temperatura hla\u0111enja mora biti ravnomerno odr\u017eavana prilikom manipulacije i tokom transporta tereta, koji dodatno treba da bude za\u0161ti\u0107en od uticaja vlage. Va\u017ean je i odabir ta\u010dno odgovaraju\u0107e dimenzije pakovanja, jer se tako onemogu\u0107ava prevrtanje, klizanje ili me\u0111usobna o\u0161te\u0107enja.<\/p>\n

Ne samo poljoprivrednici, ve\u0107 i stru\u010dnjaci smatraju da su potencijali na\u0161e zemlje u izvozu vo\u0107a i povr\u0107a \u2013 nemerljivi. Nedavno je ministar poljoprivrede Branislav Nedimovi\u0107 poru\u010dio da je tr\u017ei\u0161te Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina otvorilo \u0161irom vrata za sve na\u0161e poljoprivredne proizvode, sude\u0107i da ove zemlje mogu da proizvedu tek \u010detvrinu potreba.\u00a0Po\u0161tovanjem svetskih pravila transporta, srpski proizvo\u0111a\u010di jabuka, testenine, kukuruza, jagodi\u010dastog vo\u0107a mogu slobodno da zakucaju na ta vrata.<\/p>\n

U Srbiji posluje oko 20.000 stranih kompanija, a 60 odsto stranih direktnih investicija koje su prisutne na Zapadnom Balkanu su realizovane u Srbiji. Prema podacima Privredne komore Srbije, sektor hrane i usluga je interesantan jer bele\u017ei konstantan suficit.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

20. IV 2021 | I roba osetljiva na temperaturne promene, nesmetano je putovala u pandemijskim uslovima\u00a0zahvaljuju\u0107i specijalizovanom transportu u strogo kontrolisanim uslovima. Srpska poljopivreda je pro\u0161le godine zabele\u017eila rekordan rast izvoza, koji je za poslednje dve godine dostigao \u010dak 50 odsto. Na\u0161i proizvodi stigli su do rafova trgovina gotovo svih evropskih zemalja, Amerike, Rusije, ali […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":24181,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[47],"tags":[482,495,900,146],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24180"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=24180"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24180\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":24183,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24180\/revisions\/24183"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/24181"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=24180"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=24180"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=24180"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}