(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 94, mart 2012.)<\/p>\n
<\/p>\n
Dragan Stoji\u0107, generalni direktor Foodlanda<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n „U novu fabriku \u0107e biti ulo\u017eeno oko tri miliona evra, a zajedno sa opremom investicija \u0107e iznositi oko pet miliona evra. Ima\u0107emo mogu\u0107nost da prakti\u010dno dupliramo kapacitete. U poslednje tri godine imamo veliku ekspanziju izvoza, \u0161to stvara potrebe za ve\u0107om proizvodnjom Bakine tajne. Pove\u0107ani kapacitet \u0107e to i omogu\u0107iti u narednom periodu, pa o\u010dekujemo porast izvoza.“<\/strong><\/span><\/p>\n <\/p>\n Kompanija Foodland postoji od 1995. godine. U po\u010detku se bavila isklju\u010divo distribucijom uvozne robe, a od 2003. u\u0161la je i u proizvodnju i uvela brend Bakina tajna na tr\u017ei\u0161te Srbije. Proizvodnja je sme\u0161tena u Brusu i trenutno se obavlja u uslu\u017enim pogonima, ali je za jun najavljeno otvaranje sopstvene fabrike, u koju \u0107e sveukupno biti ulo\u017eeno pet miliona evra. Centrala kompanije je u Beogradu, a dva distributivna centra nalaze se u \u010ca\u010dku i u Ni\u0161u. Me\u0111u ve\u0107im uspesima kompanije su titula \u2018Najbolji sok na svetu u 2008. godini\u2019 za organski sok od \u0161umske jagode Terra Organica, dodeljena na svetskoj konferenciji sokova World juice innovation u Barseloni, ali pre svega \u010dinjenica da, uprkos izazovnim vremenima, svake godine bele\u017ei zna\u010dajan rast prometa i izvoza. O novoj fabrici, poslovnim rezultatima i planovima i tome kako svojim proizvodima \u2018zavesti\u2019 i kupce u svetu, razgovarali smo sa Draganom Stoji\u0107em, generalnim direktorom.<\/p>\n \u0160ta sve \u010dini proizvodni portfolio Foodlanda?<\/strong> Koliko su uvozni brendovi danas va\u017ean segment poslovanja za kompaniju?<\/strong> Zbog \u010dega ste se odlu\u010dili da u\u0111ete i u proizvodnju privatnih robnih marki?<\/strong> Na sajtu kompanije se navodi da je misija Foodlanda proizvodnja zdrave i visokokvalitetne hrane. \u0160ta to konkretno zna\u010di – na koji na\u010din i gde se proizvode sirovine za va\u0161e proizvode, da li su u pitanju organski proizvodi?<\/strong> Koje jo\u0161 sertifikate imate?<\/strong> Na koji na\u010din distribuirate svoje proizvode na srpskom tr\u017ei\u0161tu, da li ima mesta za pobolj\u0161anja?<\/strong> Kroz koje maloprodajne kanale se najbolje prodaju va\u0161i proizvodi i koji proizvod je najprodavaniji?<\/strong> Kakve rezultate ste zabele\u017eili 2011. godine?<\/strong> Kako ocenjujete trenutnu poziciju Foodlanda na srpskom tr\u017ei\u0161tu?<\/strong> Recite nam ne\u0161to o novoj fabrici koja treba da po\u010dne sa radom u maju.<\/strong> Koliko je u fabriku ulo\u017eeno i koliko \u0107e ova investicija pove\u0107ati proizvodne kapacitete Foodlanda?<\/strong> Na kojim sve inostranim tr\u017ei\u0161tima je Foodland prisutan, koji deo proizvodnje se izvozi?<\/strong> Kako ste u\u0161li na ameri\u010dko tr\u017ei\u0161te?<\/strong> Koliko je zna\u010dajan sajamski nastup da bi se u\u0161lo na neko tr\u017ei\u0161te?<\/strong> U kojoj vrsti objekata se prodaje Bakina tajna u inostranstvu?<\/strong> \u010cime je Foodland, po Va\u0161em mi\u0161ljenju, osvojio potro\u0161a\u010de u svetu i koji je put potrebno pre\u0107i da se stigne do titule najboljeg soka na svetu? Koji je Va\u0161 savet za proizvo\u0111a\u010de koji se probijaju na svetskom tr\u017ei\u0161tu?<\/strong> \u0160ta je potrebno u\u010diniti da u Srbiji bude vi\u0161e uspe\u0161nih izvoznika prehrambenih proizvoda?<\/strong> Koliko su ambala\u017ea i dizajn va\u017eni, \u010dini se da u taj segment dosta ula\u017eete? Zbog \u010dega ste se odlu\u010dili za redizajn Bakine tajne?<\/strong> Kako dolazite do ideja za nove proizvode?<\/strong> Da li analize radite sami ili anga\u017eujete agencije za istra\u017eivanje tr\u017ei\u0161ta?<\/strong> Na koji na\u010din potpoma\u017eete svoju prodaju, koliko ula\u017eete u marketing?<\/strong> Da li mislite da bi odnosi izme\u0111u trgovaca i proizvo\u0111a\u010da mogli da se unaprede i u kojim segmentima?<\/strong> Da li biste se obradovali dolasku stranih lanaca kao \u0161to su Carrefour i Lidl i \u0161ta mislite da bi to zna\u010dilo za na\u0161e tr\u017ei\u0161te?<\/strong> \u0160ta najvi\u0161e ko\u010di poslovanje na srpskom tr\u017ei\u0161tu?<\/strong> Da ste Vi neka vlast, koje tri stvari biste prvo promenili kada je u pitanju poslovno okru\u017eenje u na\u0161oj zemlji?<\/strong> \u0160ta o\u010dekujete od 2012? Kakve \u0107e biti \u2018aktivnosti\u2019 Foodlanda do kraja godine?<\/strong> Da li \u0107e biti novih proizvoda?<\/strong> Kakvi su dugoro\u010dni planovi kompanije?<\/strong> Marija F. \u0160mit<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" (tekst objavljen u Progressive magazinu br. 94, mart 2012.) Dragan Stoji\u0107, generalni direktor Foodlanda FOKUS NA KVALITET „U novu fabriku \u0107e biti ulo\u017eeno oko tri miliona evra, a zajedno sa opremom investicija \u0107e iznositi oko pet miliona evra. Ima\u0107emo mogu\u0107nost da prakti\u010dno dupliramo kapacitete. U poslednje tri godine imamo veliku ekspanziju izvoza, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2347,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2344"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2344"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2344\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2397,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2344\/revisions\/2397"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2347"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2344"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2344"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2344"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}FOKUS NA KVALITET<\/h2>\n
\nProizvodni portfolio \u010dine brendovi Bakina tajna, Amfissa i Terra Organica koji se proizvode u Srbiji, u proizvodnom pogonu u Brusu. Imamo vrlo \u0161irok spektar proizvoda. Od proizvoda od paprike, tu su ajvar, ljutenica, ajvar s patlid\u017eanom, cepkana paprika, paprika filet. Od slatkog programa imamo slatko, pekmeze, d\u017eemove, vo\u0107ne namaze koji su napravljeni 100% od vo\u0107a i, naravno, sokove 100% vo\u0107e koji u protekle tri godine bele\u017ee ozbiljan rast. Godi\u0161nja proizvodnja je oko sedam miliona jedinica Bakine tajne, Amfisse i Terra Organice. Pre dve godine u\u0161li smo i u proizvodnju trgova\u010dkih robnih marki. Osim brendova koji su proizvodnog karaktera, deo portfolija kompanije Foodland se ti\u010de uvoznih brendova. Poslednjih 10 godina zastupamo kompaniju Pasta Zara sa italijanskim testeninama Del Castello koje su prisutne u svim trgovinskim lancima, zatim su tu \u0161pansko Ybarra maslinovo ulje i ju\u017enokorejski OKF napici od aloe vere. \u0160to se ti\u010de ananasa koji smo ranije uvozili, sada imamo svoj brend Amfissa fruit koji za nas rade na Tajlandu.<\/p>\n
\nU poslednje \u010detiri godine do\u0161lo je do porasta udela proizvodnje u prometu kompanije. Nekada je to bio odnos 60:40% u korist uvoznih proizvoda, a 2011. godina je zavr\u0161ena sa odnosom 65:35% u korist proizvodnje i smatramo da \u0107e se ekspanzija proizvodnje nastaviti.<\/p>\n
\nTo su trendovi koji su sve zastupljeniji u Evropi i u celom svetu, pa ne mo\u017eemo ni mi na njih da budemo imuni, s obzirom na to da proizvodnja privatne robne marke zna\u010di i pro\u0161irivanje saradnje i stvaranje strate\u0161kog partnerstva sa trgovinskim lancima. To je na\u010din da ostvarimo potencijale proizvodnih kapaciteta i da kroz pove\u0107ani obim proizvodnje snizimo njene tro\u0161kove. Po\u010deli smo sa maslinama i korni\u0161onima, a u poslednjih godinu dana sve vi\u0161e se fokusiramo na premijum segment, gde je mar\u017ea druga\u010dija nego u segmentu \u2018fast mooving\u2019 proizvoda. Trenutno radimo PL za Metro, Dis, Delhaize i Mercator. Finansijski gledano, mar\u017ea je, kada je PL u pitanju, manja, naravno, nego kada se radi o sopstvenim brendovima, ali odluka je same kompanije da li \u017eeli da u\u0111e u taj segment i zaradi koliko mo\u017ee, ili da pusti da to u\u010dini neko drugi. S jedne strane je profit, s druge strane partnerstvo, koje kroz odre\u0111ene lance zna\u010di i nastup u regionu – prvenstveno mislim na Mercator i Delhaize grupu.<\/p>\n
\nZna\u010di da se u procesu nabavke izuzetno fokusiramo na kvalitet sirovina, koje su doma\u0107eg porekla – 99% sirovina se nabavlja u Srbiji. Najve\u0107i deo poti\u010de iz okoline Brusa i Kru\u0161evca – prvenstveno mislim na \u0161umske proizvode – divlja borovnica, divlja kupina, \u0161umska jagoda. Deo sirovine otkupljujemo direktno od seljaka, koji svoje proizvode donose u na\u0161 pogon, a deo od hladnja\u010da u Srbiji. Posebna pa\u017enja se posve\u0107uje nabavci za brend Bakina tajna. Ta sirovina jeste organskog porekla, ali nije sertifikovana. Imamo i segment organskog vo\u0107a i povr\u0107a. To radimo sa sertifikovanim proizvo\u0111a\u010dima, a i nas setifikuju odre\u0111ene insitucije predvi\u0111ene za to. Imamo BCS-ov sertifikat, jer u suprotnom ne bismo mogli da plasiramo proizvode kao organske ni u Srbiji ni u inostranstvu.<\/p>\n
\nFoodland poseduje engleski BRC sertifikat koji smo dobili 2010. godine. Tako\u0111e posedujemo ISO standard 9001. Imamo i halal sertifikat od pro\u0161le godine. Cilj za ovu godinu je da obezbedimo i kosher sertifikat, koji bi nam pomogao kada je u pitanju izvoz ka jevrejskoj zajednici na ameri\u010dkom tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n
\nU Srbiji radimo distribuciju delom pomo\u0107u sopstvenog voznog parka, a delom kroz \u2018outsourcing\u2019. U toku je analiza kakav bi bio u\u010dinak kompletnog \u2018outsourcinga\u2019 transporta. Na\u0161i proizvodi su vi\u0161e cenovno pozicionirani, pa tro\u0161kovi transporta ne u\u010destvuju toliko kao u nekim drugim industrijama, gde je tro\u0161ak transporta veoma va\u017ean \u010dinilac cene. Tendencije su takve da kompanije sve vi\u0161e po\u010dinju da se bave samo svojim osnovnim poslom, na koji su fokusirane.<\/p>\n
\nNajve\u0107i procenat prodaje u Srbiji, oko 80%, ide kroz hipermarkete i megamarkete velikih trgovinskih lanaca, kao \u0161to su Delhaize, Mercator, Metro, Dis, Univerexport, Idea. \u0160to se ti\u010de toga koji proizvod je najprodavaniji, ako pri\u010damo o Bakinoj tajni, Doma\u0107i ajvar je lider i kod nas i u inostranstvu. \u0160to se ti\u010de proizvoda od vo\u0107a, lider je Slatko od \u0161umskih jagoda. To su na\u0161i \u2018top selleri\u2019, proizvodi po kojima se Foodland razlikuje od ostalih i kod nas i u svetu.<\/p>\n
\nKompanija Foodland je u 2011. godini ostvarila oko 17% ve\u0107i promet gledano finansijski i komadno u odnosu na 2010. U Srbiji je do\u0161lo do porasta od oko 8%, a u izvozu smo ostvarili rast od oko 30%. Profit nije bio na planiranom nivou zbog krize u Srbiji i okru\u017eenju i cilja kompanije da proizvodi budu \u0161to dostupniji i da iz dela profita finansira cene, kako bismo mogli da zadr\u017eimo tendenciju rasta. Promet za 2011. je bio 13 miliona evra.<\/p>\n
\nFoodland je izuzetno stabilna kompanija koja svake godine pove\u0107ava svoje u\u010de\u0161\u0107e na tr\u017ei\u0161tu Srbije. O na\u0161oj poziciji na tr\u017ei\u0161tu govori i \u010dinjenica da smo u svim lancima me\u0111u top 50-60 dobavlja\u010da. Siguran sam da smo u premijum segmentu lideri. U \u2018fast moovingu\u2019 smo u\u0161li u borbu sa ozbiljnim kompanijama koje se bave proizvodnjom sli\u010dnih proizvoda, kao \u0161to su Centroproizvod, Zdravo Organic i Dijamant.<\/p>\n
\nFabrika, koja je trenutno u izgradnji, nalazi se u okolini Brusa. Prostira\u0107e se na oko 5.000m\u00b2 sa potencijalnim kapacitetom prerade 5-10 tona vo\u0107a na godi\u0161njem nivou. U okviru nove fabrike nalaze se proizvodni i magacinski deo, i hladnja\u010da koja mo\u017ee da primi 650 tona robe. Ima\u0107emo, dakle, sopstveni pogon – sve \u0161to je potrebno za proizvodnju na jednom mestu. Napusti\u0107emo stari pogon u kome smo trenutno pod zakupom. U novom pogonu proizvodi\u0107e se brendovi Bakina tajna i deo brenda Amfissa. Masline i korni\u0161oni se trenutno proizvode u drugom pogonu u Svilajncu.<\/p>\n
\nSveukupno \u0107e biti ulo\u017eeno oko tri miliona evra, a zajedno sa opremom investicija \u0107e iznositi oko pet miliona evra. Ima\u0107emo mogu\u0107nost da prakti\u010dno dupliramo kapacitete. U poslednje tri godine imamo veliku ekspanziju izvoza, \u0161to stvara potrebe za ve\u0107om proizvodnjom Bakine tajne. Pove\u0107ani kapacitet \u0107e to i omogu\u0107iti u narednom periodu, pa o\u010dekujemo porast izvoza.<\/p>\n
\nPrisutni smo u vi\u0161e od 20 zemalja. Izvozimo na tr\u017ei\u0161ta Rusije, Kazahstana, Litvanije, \u0160vedske, Francuske, Nema\u010dke, Kanade, Australije, Amerike, \u010ce\u0161ke, Rumunije, Ma\u0111arske. Nose\u0107a tr\u017ei\u0161ta su Rusija, Kanada, Amerika i Australija. Na tim tr\u017ei\u0161tima imamo veliki porast, pogotovo u Rusiji. Imamo i dosta dobar izvoz u \u0160vedsku. U top 10 kupaca su nam i kupci u BiH, Hrvatskoj i Sloveniji. U Crnoj Gori kompanija Foodland ima \u0107erku firmu Foodland Montenegro koja postoji du\u017ee od 10 godina i koja svake godine bele\u017ei sve ve\u0107i rast. Pro\u0161le godine je ostvarila rast od 15%. Izvozimo isklju\u010divo Bakinu tajnu. Od ukupne proizvodnje Bakine tajne izveze se oko 50%. U poslednje tri godine imamo veliku ekspanziju izvoza, svake godine nam izme\u0111u 20 i 30% raste izvoz. Za ovu godinu je planiran porast izvoza od oko 40%.<\/p>\n
\nMi ve\u0107 pet godina u\u010destvujemo na sajmu Fancy Food u Njujorku. U poslednje dve godine imamo veoma ozbiljnog distributera na ameri\u010dkom tr\u017ei\u0161tu na kom ove godine o\u010dekujemo posebno veliku ekspanziju. Odlu\u010dili smo se za strategiju da imamo dva ili tri distributera koji \u0107e pokriti celo tr\u017ei\u0161te Amerike.<\/p>\n
\nMislim da je vrlo zna\u010dajan, naro\u010dito u ostvarivanju prvih kontakata sa distributerima. Naravno, od sajma, tog nekog prvog kontakta (a da li je to pravi kontakt tek se kasnije poka\u017ee), pa dok ne do\u0111e do neke realizacije pro\u0111e najmanje godinu, do godinu i po dana. Ali, to je ta inicijalna kapisla koja je neophodna. Mi u\u010destvujemo na Fancy Foody, SIAL-u i na Anugi, to su fokusi \u0161to se ti\u010de sajmova. U\u010destvovali smo i na doma\u0107em sajmu Foodrex, na kome smo tako\u0111e ostvarili odre\u0111ene kontakte. Pro\u0161le godine smo u\u010destvovali na Culinariji, a pro\u0161log meseca smo bili na sajmu organske hrane Biofach u Nirnbergu.<\/p>\n
\nNa stranim tr\u017ei\u0161tima, u zavisnosti od zemlje, kre\u0107e se od TT kanala. Uvek je cilj da se zatim u\u0111e u trgovinske lance, kod klju\u010dnih kupaca koji imaju tu mo\u0107 da obezbede dobar promet i obrt. Trudimo se uvek da na\u0111emo doma\u0107eg distributera koji ima saradnju sa velikim trgovinskim lancima i da iskoristimo njegovu snagu i mo\u0107 da u\u0111emo u te lance. Naravno, u svetu postoji problem ulistavanja u ve\u0107e trgovinske lance. To je ogroman tro\u0161ak, koji se mo\u017ee kretati i do 10.000 evra po bar kodu, \u0161to je dosta veliko optere\u0107enje i za distributera i za proizvo\u0111a\u010da, ali zajedni\u010dkim dogovorima dolazimo do nekog re\u0161enja za ulistavanje.<\/p>\n
\nMisija Foodlanda je da fokus bude na kvalitetu. Proces nabavke podrazumeva pa\u017eljivo biranje sorti vo\u0107a i povr\u0107a koje se otkupljuju, a proces prerade ne radimo na visokim temperaturama, tako da zadr\u017eavamo sva hranljiva svojstva koja odre\u0111ene vrste vo\u0107a i povr\u0107a imaju u sebi, a to na\u0161 potro\u0161a\u010d ose\u0107a. Ko jednom proba na\u0161 proizvod, uvek mu se vra\u0107a. Ono \u0161to je va\u017eno da bi se stiglo do toga da neki od proizvoda bude progla\u0161en za najbolji na svetu, ili u Srbiji, jeste potpuna posve\u0107enost svih ljudi koji rade u kompaniji, po\u010dev od nabavke, do procesa proizvodnje i tehnologa koji se trude da naprave proizvod po svim merilima koja mi defini\u0161emo, a koja su stro\u017ea nego u svetu. Na\u0161a slu\u017eba razvoja je dosta zahtevna i sam proces uvo\u0111enja nekog proizovda, od ideje do trenutka lansiranja, traje minimum godinu dana. Tu su nebrojene degustacije, dorade konzistencije, boje, ukusa, to je ne\u0161to \u0161to je vrlo va\u017eno i \u010demu posve\u0107ujemo mnogo pa\u017enje.<\/p>\n
\nSrbija, dao Bog, bar ima proizvo\u0111a\u010da hrane. To je ono po \u010demu se i razlikuje od okolnih zemalja. Kako bi bilo vi\u0161e uspe\u0161nih proizvo\u0111a\u010da hrane, mora da se izradi strategija na nivou cele zemlje, plan za narednih 10 godina, na osnovu koga bi se znalo ta\u010dno koji nam je cilj kada je re\u010d o poljoprovredi i prehrambenoj industriji. Ono o \u010demu mi stalno pri\u010damo je da je potrebna pomo\u0107 dr\u017eave u vidu subvencija u izvozu koje se kre\u0107u 5-10% i koje bi proizvo\u0111a\u010dima u Srbiji pomogle da lak\u0161e podnesu tro\u0161kove pristupanja stranim tr\u017ei\u0161tima. Na kraju krajeva, politika dr\u017eave Srbije jeste da se forsira izvoz. To je jedini na\u010din da pove\u0107amo proizvodnju i zaposlimo radnike, a izvozne subvencije ve\u0107 godinu i po dana ne funkcioni\u0161u. Koliko mi se \u010dini, fokus je ove godine na neposrednim poljoprivrednim proizvo\u0111a\u010dima, a manje na prehrambenoj industriji. Cilj Srbije bi trebalo da bude izvoz gotovih proizvoda, a ne samo sirovina. Dr\u017eava bi mogla da pomogne i kroz obezbe\u0111ivanje kontakata, sajmove, saradnju sa odre\u0111enim zemljama kroz privredne komore, poslovne delegacije.<\/p>\n
\nNadgradnja dobrog i kvalitetnog proizvoda jeste kvalitetna ambala\u017ea. Na\u0161a prodaja to, kroz odre\u0111ene tehnike, i predo\u010dava tr\u017ei\u0161tu i potro\u0161a\u010dima. Na redizajn brenda Bakina tajna smo se odlu\u010dili zato \u0161to su tegle sa kojima smo do tada radili \u0161iroko prisutne u Srbiji i okolini i de\u0161avalo se da nai\u0111emo na kopije na\u0161ih proizvoda. Da bismo za\u0161titili svoj brend sada imamo svoju teglu, svoju etiketu, to je za\u0161ti\u0107eno u Zavodu za intelektualnu svojinu. Sa tim smo krenuli u septembru pro\u0161le godine, uz kampanju na bilbordima i u printu kako bismo upoznali potro\u0161a\u010de sa promenom imid\u017ea. Cilj nam je bio da promenimo izgled, zadr\u017eimo i pobolj\u0161amo kvalitet, a pritom smo zadr\u017eali istu cenu. Slede\u0107i korak je redizajn Terra Organice, to planiramo da uradimo do kraja ove godine.<\/p>\n
\nImamo sektor razvoja u kome glavnu ulogu ima ve\u0107inski vlasnik kompanije Vaso Leki\u0107, koji je i tvorac Bakine tajne. On raspola\u017ee velikim znanjem kada je re\u010d o segmentu zdrave hrane, i sam se zdravo hrani i prati svetske trendove. Va\u017ean \u010dinilac su obilasci sajmova, tamo se prati u kom pravcu idu trendovi u proizvodnji zdrave hrane. Naravno, uzimamo u obzir i sirovinsku bazu u Srbiji i \u0161ta tu postoji od vo\u0107a i povr\u0107a, posebno \u0161ta je to \u010dega ima u Srbiji, a nema drugde. Sinergijom svih tih elemenata dolazimo do ideja. Pritom analiziramo \u0161ta je to \u0161to je zanimljivo i \u0161to mo\u017ee da se prodaje u Srbiji, a \u0161ta u inostranstvu, zahtevi potro\u0161a\u010da nisu isti.<\/p>\n
\nSami uglavnom. Kada pose\u0107ujemo na\u0161e distributere u inostranstvu posve\u0107ujemo pa\u017enju obilasku objekata, snimanju tr\u017ei\u0161ta i sagledavanju ukusa koji su dominantni na tom tr\u017ei\u0161tu. Drugi korak je da mi sa ukusima koje Srbija ima probamo da napravimo prodor, kao \u0161to radimo sad sa ajvarima. Od marta po\u010dinje izvoz ajvara u Rusiju od koga mnogo o\u010dekujemo, oni takvu vrstu proizvoda nemaju.<\/p>\n
\nGodi\u0161nje se ulo\u017ei oko 6% prometa u marketing. Smatramo da je to va\u017ean element za pove\u0107anje prodaje, neodvojivi deo prodaje. Uvek nam je cilj da \u0161to vi\u0161e ula\u017eemo u trade marketing, neposredni kontakt sa na\u0161im potro\u0161a\u010dima, kroz akcije, degustacije. Politika Foodlanda je da u prodaji konstantno, po\u0161to pripadamo premijum segmentu a kupovna mo\u0107 je i u Srbiji i svuda u svetu smanjena, stalnim u\u010destvovanjem u akcijskim ponudama poku\u0161amo da svoje proizvode pribli\u017eimo \u0161to \u0161irem spektru potro\u0161a\u010da. Realno gledano, 5-8% potro\u0161a\u010da sebi mo\u017ee da priu\u0161ti premijum proizvode. Bakina tajna je premijum proizvod, dok je Amfissa bolje cenovno pozicionirana, u smislu dostupnosti potro\u0161a\u010dima. U okviru ovog brenda su uglavnom \u2018fast mooving\u2019 proizvodi, kao \u0161to su korni\u0161oni, krastavci, masline.<\/p>\n
\nFoodland ima odli\u010dne odnose sa svim trgovinskim lancima, s obzirom na to da nam ve\u0107i deo prometa ide kroz njihove objekte. Problem mo\u017ee da nastane kada je u pitanju pla\u0107anje. I sam proces naplate od trgovinskih lanaca bio bi u rokovima koji su dogovoreni, ili bi oni mo\u017eda \u010dak bili kra\u0107i, kada bi cela dr\u017eava funkcionisala na tim principima i svoje obaveze sevisirala u rokovima koji su dogovoreni. Najava zakona koji bi skratio rokove pla\u0107anja je odli\u010dna, bilo bi dobro da to za\u017eivi i po\u010dne da se po\u0161tuje. Mislim da period benefita za kompanije koje rade sa trgovinskim lancima ne\u0107e ba\u0161 tako brzo do\u0107i nakon dono\u0161enja zakona – bilo bi dobro kada bi pozitivni u\u010dinci mogli da se osete do kraja ove godine. Da li \u0107e taj zakon za\u017eiveti, zavisi\u0107e u velikoj meri od dr\u017eave, ona treba da da primer koji \u0107e svi slediti, i po\u0161tovanjem i skra\u0107enjem valuta doprineti boljoj likvidnosti privrede. To je jedan krug – dr\u017eava, trgovci, proizvo\u0111a\u010di, potro\u0161a\u010di zbog smanjenja kupovne mo\u0107i i plata, svi su u nekim \u010dekovima, kreditnim karticama, zadu\u017eenjima. U trgovinskim lancima svi daju robu na 90, 120, 150 dana.<\/p>\n
\nSmatramo da \u0161to vi\u0161e ima svetskih trgovinskih lanaca to \u0107e tr\u017ei\u0161te biti ure\u0111enije. Bila bi ve\u0107a konkurencija, vi\u0161e bi se primenjivali zapadni principi poslovanja, \u0161to bi se sigurno odrazilo i na po\u0161tovanje valuta pla\u0107anja. S druge strane, strani trgovinski lanci imaju neke svoje uslove poslovanja, pre svega kada je re\u010d o ulistavanju koje je mnogo skuplje nego kod nas. Pretpostavljam da bi deo tog na\u010dina rada bio preslikan u Srbiji, ali smo uvek za to da konkurencija bude ve\u0107a, jer bi se druga\u010dije svi u\u010desnici na tr\u017ei\u0161tu pona\u0161ali i vi\u0161e pa\u017enje bi se obra\u0107alo i na mar\u017ee i na produbljivanje odnosa sa proizvo\u0111a\u010dima i stvaranje jednog ja\u010deg, partnerskog odnosa.<\/p>\n
\nKriza se u Srbiji najvi\u0161e ogleda u velikoj nelikvidnosti u privredi. To je, mo\u017ee se re\u0107i, i jedan od ve\u0107ih problema sa kojima se suo\u010dava Foodland. U proteklih pet godina kompanija je porasla dva i po puta. Da biste finansirali rast, uzimaju\u0107i u obzir valute pla\u0107anja u Srbiji, a prose\u010dna valuta je u Foodlandu 110 dana, morate da uzimate kredite. Kamate su ove godine i vi\u0161e nego pro\u0161le, a subvencionisani krediti vi\u0161e ne postoje, tako da je neminovnost da tro\u0161kovi postaju sve ve\u0107i i ve\u0107i. Zato gledamo da pove\u0107amo izvoz, jer tu nemamo probleme sa naplatom i sa kursnim razlikama. Vrlo je te\u0161ko da jedna kompanija mo\u017ee da izdr\u017ei te velike kursne fluktuacije koje idu i do 7-8%. Ne mo\u017eemo da kalkuli\u0161emo kurseve 10-15% ve\u0107e nego \u0161to su realni, jer bi u tom slu\u010daju bili nekonkurentni sa cenom na tr\u017ei\u0161tu. S druge strane imamo kredite sa deviznom klauzulom – em imamo ve\u0107e kamatne stope, em imamo kursne razlike, tako da su proizvo\u0111a\u010di u zaista te\u0161koj situaciji.<\/p>\n
\nCilj bi bio da dr\u017eava bude mnogo efikasnija i odgovornija. Ima dosta dobrih odluka i zakona, ali se oni realno ne primenjuju. Cilj, bi, dakle, bio da se do kraja sprovede ono \u0161to se odlu\u010di, da se zna ta\u010dno za \u0161ta je ko odgovoran i da znamo kome treba da se obratimo. Kad ka\u017eem efikasnost, mislim efikasnost u svakom smislu – i u pravnom. Nelikvidnost u Srbiji ti\u010de se i velikog broja STR-ova i firmi koje danas rade, sutra ne rade, \u0161to stvara problem proizvo\u0111a\u010du. Imamo vrlo uzak krug kupaca kojima mo\u017eemo da prodamo robu i da budemo sigurni da \u0107e to biti i pla\u0107eno.<\/p>\n
\n2012. \u0107e biti vrlo te\u0161ka zbog krize i u Srbiji i u svetu. Na\u0161 fokus \u0107e biti da boljom organizacijom u kompaniji, otvaranjem novog pogona, sni\u017eavanjem tro\u0161kova proizvodnje, pobolj\u0161amo likvidnost kompanije i poku\u0161amo da ostvarimo planove koji su zacrtani za 2012 – 15% ve\u0107i promet i finansijski i komadno. Cilj je promet od 15 miliona evra i trudi\u0107emo se da to i ostvarimo. Zato nam je va\u017eno da u junu ove godine otvorimo fabriku. Jeftiniji proces proizvodnje bi zna\u010dio i bolju cenovnu pozicioniranost i bolju kalkulaciju, \u0161to \u0107e na kraju dovesti i do porasta prometa. Planirani izvoz za ovu godinu je 4 miliona evra. Akcenat je na rastu prodaje u Srbiji, \u0161to \u0107e biti mnogo te\u017ee ove godine, jer je kupovna mo\u0107 sve manja.<\/p>\n
\nOve godine planiramo 5-7 novih proizvoda. Pro\u0161le godine smo prvi izbacili doma\u0107i ke\u010dap, bez ve\u0161ta\u010dkih boja, aroma i konzervansa, a nakon toga i pasta soseve, postali smo konkurencija Barilli, svetskom proizvo\u0111a\u010du soseva. Imamo pasta soseve sa \u010dilijem, sa maslinkama, bosiljkom, sa vrganjem i vrlo smo zadovoljni kako je to krenulo da se prodaje u Srbiji.<\/p>\n
\nTrenutno, osim redizajna Terra Organice, \u0161to je na\u0161 slede\u0107i korak, smatramo da u segmentu organske hrane mo\u017eemo da napravimo veliki bum u izvozu. Mislim da je sirovinska baza dobra. Imamo i organizaciju Serbia Organica koja pravi klaster svih organskih proizvo\u0111a\u010da. \u010cini mi se da su ljudi shvatili da je to budu\u0107nost i sve vi\u0161e ima neposrednih proizvo\u0111a\u010da. Bitno je samo da imamo jednu bazu i da znamo \u0161ta je to ta\u010dno \u0161to mo\u017eemo da izvezemo, da ne radimo ni\u0161ta napamet, ve\u0107 isklju\u010divo planski, sagledavanjem tr\u017ei\u0161ta i mo\u017eda prvo fokusiranjem na okolne zemlje, pa zatim i na Evropu, Rusiju i tako dalje. \u0160to se ti\u010de dugoro\u010dnih planova, targetirali smo da kompanija do\u0111e do 2014. godine na 20 miliona evra prometa.<\/p>\n