(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 93, februar 2012.)<\/p>\n
<\/p>\n
Nenad Tirnani\u0107, izvr\u0161ni direktor kompanije Dis<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n „Ono \u0161to je kod svake ekonomske krize neizostavno je pad kupovne mo\u0107i. Prethodna godina je zavr\u0161ena sa padom potro\u0161nje u Srbiji od 17%. Sve vi\u0161e malih radnji gubi korak i biva ugro\u017eeno, jer ne mogu da prate de\u0161avanja na tr\u017ei\u0161tu. U kompaniji Dis o\u010dekujemo da se ovakav trend nastavi i u 2012. i na\u0161u \u0161ansu vidimo u preusmeravanju njihovih potro\u0161a\u010da u na\u0161e objekte. Robne marke \u0107e i ove godine igrati jednu od klju\u010dnih uloga u privla\u010denju potro\u0161a\u010da i odr\u017eavanju potro\u0161nje.“<\/strong><\/span><\/p>\n <\/p>\n Otkako je prvi Disov maloprodajni objekat otvoren u Smederevu krajem 2006. njihova mre\u017ea je do danas neprestano rasla, a razvoj maloprodaje kompanija je koncipirala na dva formata objekata: veli\u010dine 4.000m\u00b2 i 2.000m\u00b2. Petu godinu razvoja maloprodaje kompanija je zapo\u010dela ulaskom na beogradsko tr\u017ei\u0161te sa novim formatom objekta od 20.000m\u00b2 i sa ukupnom prodajnom povr\u0161inom od 42.000m\u00b2. Pored toga, zaokru\u017eili su jo\u0161 neke brojke, pa su petu godinu razvoja maloprodaje zavr\u0161ili sa 1.200 zaposlenih, odnosno oko 140 miliona evra prihoda u maloprodaji. Sve to bio je povod za razgovor sa Nenadom Tirnani\u0107em, koji se na poziciji izvr\u0161nog direktora kompanije Dis nalazi od 2008. godine, nakon zavr\u0161enih studija me\u0111unarodnog poslovanja u Nema\u010dkoj. Nenad Tirnani\u0107 se u kompaniji Dis bavi razvojem maloprodajne mre\u017ee, sektora marketinga, ljudskih resursa i informacionih tehnologija.<\/p>\n U decembru 2007, kada je u Progressive magazinu objavljen intervju sa predstavnikom kompanije Dis, imali ste tri maloprodajna objekta. U ovom trenutku broj je mnogo ve\u0107i. Za\u0161to se dogodio taj zaokret ka maloprodajnoj trgovini?<\/strong> \u010cime ste se vodili i \u010dime se sada rukovodite prilikom kreiranja maloprodajne strategije kako biste se razlikovali od ostalih trgovaca na tr\u017ei\u0161tu?<\/strong> Koji sve formati objekata ulaze u sastav Disove maloprodajne mre\u017ee?<\/strong> \u0160ta je za va\u0161u kompaniju zna\u010dio ulazak na tr\u017ei\u0161te prestonice? Da li je upravljanje poslovanjem objekata u Beogradu zna\u010dio primenu novog \u2018know how-a\u2019?<\/strong> Po \u010demu se ovaj objekat razlikuje od ostalih Disovih trgovina?<\/strong> Koliki je promet i rast ostvaren u Disovoj maloprodaji u 2011. i u kojoj meri je objekat u Beogradu uticao na to?<\/strong> Koliko maloprodajnih obekata planirate da otvorite u 2012, kojih formata?<\/strong> Da li se znaju neke lokacije i ho\u0107e li \u0107e biti jo\u0161 preuzimanja? Kakav vam je plan u naredne dve-tri godine?<\/strong> Na koji na\u010din donosite odluku o tome gde \u0107ete otvoriti nove objekte?<\/strong> Ve\u0107 nekoliko godina imate sopstvenu robnu marku. Koliko ona u ovom trenutku sadr\u017ei artikala, iz kojih robnih gupa? Da li ste zadovoljni njenim pozicioniranjem?<\/strong> Da li \u0107e se Disov PL asortiman \u0161iriti?<\/strong> U kojoj se meri kupci, u kriznim vremenima, preorijenti\u0161u na PL u odnosu na brendove i da li uop\u0161te percipiraju da je re\u010d o PL-u ili posmatraju trgova\u010dke marke kao brend?<\/strong> Asortiman ste pro\u0161irili i proizvodima koji nose oznaku \u2018Ukusi Srbije\u2019. O kakvom je projektu re\u010d?<\/strong> Celokupna delatnost Disa je informatizovana, posedujete mo\u0107an ra\u010dunarski centar. \u0160ta to zna\u010di za kompaniju kada je maloprodaja u pitanju?<\/strong> Na koji na\u010din se borite za lojalnost svojih potro\u0161a\u010da?<\/strong> Jedna ste od retkih kompanija koja ne investira u nove objekte iz kredita ve\u0107 iz postoje\u0107ih obrtnih sredstava. Kako to posti\u017eete?<\/strong> \u0160ta o\u010dekujete od novog talasa krize, kako se za njega pripremate i kako \u0107ete pomo\u0107i svojim potro\u0161a\u010dima da taj talas krize pre\u017eive?<\/strong> Kako reagujete na stalne pri\u010de o dolasku velikih trgovaca iz inostranstva u Srbiju? Mislite li da mogu da ugroze va\u0161e poslovanje?<\/strong> Ako izuzmemo ekonomsku krizu, \u0161ta je to \u0161to, prema Va\u0161em mi\u0161ljenju, ote\u017eava poslovanje Disu i generalno trgovcima u Srbiji?<\/strong> Planirate li da, s obzirom na rezultate poslovanja, u bliskoj budu\u0107nosti napravite iskorak u region?<\/strong> Dragana Vrane\u0161<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" (tekst objavljen u Progressive magazinu br. 93, februar 2012.) Nenad Tirnani\u0107, izvr\u0161ni direktor kompanije Dis KORAK PO KORAK „Ono \u0161to je kod svake ekonomske krize neizostavno je pad kupovne mo\u0107i. Prethodna godina je zavr\u0161ena sa padom potro\u0161nje u Srbiji od 17%. Sve vi\u0161e malih radnji gubi korak i biva ugro\u017eeno, jer ne […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2333,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2332"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2332"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2332\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2335,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2332\/revisions\/2335"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2333"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2332"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2332"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2332"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}KORAK PO KORAK<\/h2>\n
\nSve je po\u010delo od veleprodaje sa kojom smo krenuli 1991. godine, a koja i danas ima veoma va\u017enu ulogu u na\u0161em poslovanju, iako ju je maloprodaja po veli\u010dini prerasla. Veleprodaja je od po\u010detka do\u017eivljavala transformacije u skladu sa promenama koje su se de\u0161avale na tr\u017ei\u0161tu. Dis je vrlo uspe\u0161no pratio te promene, s obzirom na to da je 2006. godinu do\u010dekao kao prvi po veli\u010dini veleprodavac u Srbiji. Bilo je jasno da \u0107e se broj profesionalnih kupaca vremenom smanjivati, pa smo ve\u0107 tada uo\u010dili limite kada je u pitanju rast ovog biznisa. Ubrzo smo svoju \u0161ansu po\u010deli da gradimo na razvoju maloprodajne mre\u017ee koji je zvani\u010dno po\u010deo krajem 2006, ali strate\u0161ki za Dis – skoro dve godine ranije. Pa\u017eljivo smo planirali format, koncept, poslovnu politiku i, \u0161to je najbitnije, akumulirali sredstva za investiciju od pet miliona evra koja je za onda\u0161nji Dis bila prili\u010dno velika. Kasnije se pokazalo da je sve ura\u0111eno dobro i na \u010dvrstim temeljima, pa i ove krizne godine prolazimo veoma stabilno uz konstantan razvoj i rast.<\/p>\n
\nKako je 2006. godine kada smo zapo\u010deli razvoj maloprodaje ona bila skoncetrisana u TT kanalu, prilikom kreiranja strategije u Disu vodili smo se logikom da jo\u0161 uvek ne treba \u2018ulaziti\u2019 u Beograd jer nismo imali snagu za to; da treba otvarati objekte u onim gradovima koji su blizu na\u0161eg sedi\u0161ta, a u kojima nismo bili zadovoljni pozicijom kada je u pitanju veleprodaja; da na\u0161u politiku prodaje treba bazirati na politici niskih cena; da objekat treba da bude tako koncipiran da tu politiku cena omogu\u0107i i da u razvoj maloprodaje nikako ne\u0107emo i\u0107i u saradnji sa bankama odnosno kreditnim zadu\u017eivanjem. Danas, svoju komparativnu prednost i dalje gradimo na imid\u017eu najjeftinijeg maloprodavca, ali je veoma bitno da ovu na\u0161u strategiju prati pravilna strategija razvoja, jer \u010desto te dve strategije do\u0111u u sukob pa jedna isklju\u010duje drugu.<\/p>\n
\nDis svoju maloprodajnu mre\u017eu bazira na dva osnovna formata objekata: prvi – veli\u010dine 4.000m\u00b2 kakav je otvoren u sedam gradova i drugi – veli\u010dine 2.000m\u00b2 prilago\u0111en manjim gradovima i pozicioniran unutar centra grada. Dis je do sada otvorio tri ovakve trgovine. Ono \u0161to je novina od pro\u0161le godine je format od 20.000m\u00b2 koliko ima objekat u Beogradu i mini market u Krnjevu koji ima 150m\u00b2, a koji je neka vrsta pilot projekta za razvoj malih prodavnica. Trudimo se da asortiman bude prilago\u0111en tr\u017ei\u0161tu, odnosno formatu, pa tako na\u0161e trgovine imaju razli\u010dit asortiman.<\/p>\n
\nUlazak na tr\u017ei\u0161te Beograda je za nas zna\u010dio ja\u010danje pozicije na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu i iskorak od regionalnog trgovca ka nacionalnom. Godinama smo planirali ulazak na beogradsko tr\u017ei\u0161te, i to desilo u pravo vreme kada smo kao kompanija bili spremni da jedan takav projekat uspe\u0161no privedemo kraju. To se moglo nagovestiti jo\u0161 na samom po\u010detku, jer smo objekat preuzeli i otvorili u rekordnom roku od sedam dana, \u0161to se i dan-danas prepri\u010dava izme\u0111u na\u0161ih dobavlja\u010da i zaposlenih. Svakako da je objekat od 20.000m\u00b2 veliki izazov za na\u0161u kompaniju i zaposlene i ve\u0107 godinu dana ula\u017eemo mnogo vremena i energije kako bi sve funkcionisalo kako treba. U pravu ste, objekat je podrazumevao primenu potpuno novog \u2018know how-a\u2019 s obzirom na to da je na\u0161 do tada najve\u0107i format imao \u010detiri puta manje kvadrata i tri puta manje radnika. Naravno, suo\u010dili smo se sa nizom problema i pote\u0161ko\u0107a, ali uz dosta truda, rada i energije – ni\u0161ta nije smelo da ostane nere\u0161eno.<\/p>\n
\nPre svega razlikuje po kvadraturi, a samim tim i po asortimanu, broju potro\u0161a\u010da, broju radnika, na\u010dinu funkcionisanja. Interesantan je podatak da bi ovaj objekat, kada bi se posmatrao kao firma za sebe, bio rangiran u top 150 preduze\u0107a po prihodima u Srbiji. U proseku u njega u\u0111e vi\u0161e od 10.000 potro\u0161a\u010da dnevno.<\/p>\n
\nMaloprodaja je pro\u0161le godine zabele\u017eila ukupan prihod od oko 140 miliona evra i skoro je duplirala promet u odnosu na 2010. godinu. Svakako da objekat u Beogradu ima veliki uticaj na to, ali smo tako\u0111e veoma zadovoljni \u010dinjenicom da svi na\u0161i objekati bele\u017ee rast prometa izme\u0111u 5 i 25%, \u0161to nas u godini kada je ukupna maloprodajna aktivnost opala za 17% mora \u010diniti zadovoljnim.<\/p>\n
\nU ovoj godini planiramo otvaranje tri objekta formata 4.000m\u00b2, ali s obzirom na godinu i de\u0161avanja veoma smo oprezni i ne \u017eelimo ni\u0161ta da najavljujemo pre nego \u0161to se zaista i desi.<\/p>\n
\nVeoma je te\u0161ko isplanirati i jednu godinu, pa je nezahvalno najavljivati bilo \u0161ta \u0161to je toliko daleko. Naravno da imamo planove i za narednih pet godina, ali oni se svake godine revidiraju i prilago\u0111avaju vremenu u kome se nalazimo. Ono \u0161to je izvesno i sigurno jeste da za ovu godinu planiramo niz projekata u vezi sa optimizacijom poslovnih procesa, \u0161to \u0107e nas u godinama koje dolaze u\u010diniti spremnijim za ve\u0107e projekte koji tek treba da uslede. Uzdamo se u kvalitet ljudi i tima koji je postigao dosada\u0161nje rezultate i zajedno verujemo da, s obzirom na potencijal koji kao kompanija imamo, mo\u017eemo mnogo vi\u0161e.<\/p>\n
\nS obzirom na birokratiju koja otvaranje jednog objekta mnogo ote\u017eava, pogotovo kada je re\u010d o doma\u0107im investitorima, na\u017ealost nismo u mogu\u0107nosti da odaberemo gradove i da u narednih nekoliko godina zauzimamo poziciju po poziciju. Odabir lokacija se vr\u0161i u skladu sa mogu\u0107nostima lokalne samouprave da sve probleme, u vezi sa vlasni\u0161tvom, namenom zemlji\u0161ta, konverzijom i sli\u010dno, re\u0161i i omogu\u0107i investitoru da projekat privede kraju.<\/p>\n
\nRobna marka \u2018Dobro\u2019 va\u017ei za na\u0161 veliki adut na tr\u017ei\u0161tu i \u0161iroko je prihva\u0107ena od na\u0161ih potro\u0161a\u010da koji nam poklanjaju poverenje svakodnevno se uveravaju\u0107i u kvalitet koji im ova robna marka garantuje. Veoma smo zadovoljni tr\u017ei\u0161nim u\u010de\u0161\u0107em na\u0161eg PL-a, jer sa ne\u0161to vi\u0161e od 300 artikala u asortimanu uspevamo da zauzmemo oko 20% u\u010de\u0161\u0107a u prometu \u0161to je za srpsko tr\u017ei\u0161te kome je robna marka novina – veoma dobar rezultat. Robnu marku \u2018Dobro\u2019 smo razvijali redom, po najve\u0107im robnim grupama koje su zanimale potro\u0161a\u010de. Postoje razli\u010dite \u0161kole i teorije kako PL treba razvijati ali nama se ova, oslu\u0161kuju\u0107i potrebe na\u0161ih potro\u0161a\u010da, u\u010dinila logi\u010dnom i svakako je dala rezultat.<\/p>\n
\nU ovoj godini planiramo da pro\u0161irimo asortiman robne marke \u2018Dobro\u2019 i da ga do kraja godine \u2018zaokru\u017eimo\u2019 na 500 artikala. PL je osim u na\u0161im objektima prisutan i u fran\u0161izi koja ukupno broji oko 600 objekata na teritoriji Srbije. S obzirom da je robna marka veoma interesantna i cenovno i po kvalitetu, ali i po dizajnu, \u010desto imamo prilike da je susre\u0107emo i kod drugih trgovaca, koji je kupuju u na\u0161im maloprodajnim objektima.<\/p>\n
\nS obzirom da je PL prisutan u Srbiji od nedavno, ra\u010dunali smo na to da \u0107e potro\u0161a\u010du biti te\u0161ko da u prvom trenutku shvati sa kakvim se proizvodom susre\u0107e. To nam je otklonilo neke sumnje koje smo imali na po\u010detku, dok smo projekat razvijali. Prvo smo se dvoumili da li da idemo sa unificiranim imenom ili da eventualno uvedemo nekoliko imena za razli\u010dite kategorije, ali smo shvatili da bi ovo drugo zbunilo po potro\u0161a\u010da. Opredelili smo se da unificiranim imenom i dizajnom koji PL izdvaja u odnosu na sve ostale brendove u kategoriji, potro\u0161a\u010du objasnimo da je u pitanju proizvod koji je druga\u010diji u odnosu na brendove pre svega po dizajnu, a onda naravno i cenovno jer je uvek najjeftiniji u kategoriji \u0161to je potro\u0161a\u010du veoma bitno. Svakako da se u kriznim vremenima uzdamo u ove proizvode i praksa pokazuje da je potro\u0161a\u010dima veoma va\u017eno da pored brendiranih proizvoda imaju mogu\u0107nost i da izaberu proizvod istog kvaliteta po daleko pristupa\u010dnijoj ceni. To je rastere\u0107enje za ionako ograni\u010den bud\u017eet srpskog potro\u0161a\u010da.<\/p>\n
\nMnogo vodimo ra\u010duna o odnosu doma\u0107ih i stranih artikala u na\u0161im trgovinama i taj odnos je svakako u korist doma\u0107ih proizvo\u0111a\u010da. Uradili smo do sada niz projekata koji podsti\u010du doma\u0107u proizvodnju, kao i kupovinu doma\u0107ih proizvoda. Zato Dis sa pravom nosi epitet \u2018doma\u0107e trgovine\u2019, a uskoro spremamo jedan projekat na tu temu oko koga \u0107emo se okupiti zajedno za velikim srpskim proizvo\u0111a\u010dima. Kada je o projektu \u2018Ukusi Srbije\u2019 re\u010d, u njega smo u\u0161li sredinom pro\u0161le godine i cilj nam je bio da probudimo preduzetni\u010dki duh i nateramo ljude da razmi\u0161ljaju \u0161ta je to \u0161to Srbija mo\u017ee da ponudi kao svoje. Hteli smo da kao doma\u0107a trgovina damo podr\u0161ku doma\u0107im preduzetnicima i zajedno razvijemo brend koji \u0107emo ponuditi potro\u0161a\u010du. Za prvu fazu smo pozicionirali 50 artikala koji su zbog dizajna izazvali veliku pa\u017enju. Oti\u0161li smo i korak dalje, pa smo organizovali konkurs za najznamenitiji srpski proizvod gde smo u saradnji sa vi\u0161e od 100 op\u0161tina u Srbiji tra\u017eili da svaka od njih predlo\u017ei po jednog preduzetnika ili lokalnog proizvo\u0111a\u010da koji mo\u017ee da ponudi ne\u0161to \u0161to bi bilo mogu\u0107e upakovati kao tradicionalni srpski proizvod. Pobednicima smo namenili bud\u017eet od 15.000 evra, kao i pozicioniranje i podr\u0161ku u svim na\u0161im formatima, dok smo op\u0161tinama iz kojih dolaze poklonilli 10 \u0161kolskih ra\u010dunara.<\/p>\n
\nJo\u0161 od osnivanja kompanije, posebnu pa\u017enju smo poklanjali IT tehnologijama i software re\u0161enjima. Mogu slobodno da ka\u017eem da nam je, pogotovo u prvih 15 godina kada je malo ko imao viziju da prepozna zna\u010daj informacionih tehnologija, razvoj ovog sektora zna\u010dajno pomogao da se izdvojimo u odnosu na konkurenciju. Uspevali smo da budemo ta\u010dniji u analizama, br\u017ei u dono\u0161enju odluka, produktivniji, a samim tim i konkurentniji. Taj na\u010din razmi\u0161ljanja se u kompaniji neguje do danas i veliki broj problema koji se javljaju u svakodnevnom radu re\u0161avamo sistemski u saradnji sa IT sektorom. Kada je maloprodaja u pitanju, svesni smo \u010dinjenice da je mogu\u0107nost prepoznavanja potreba potro\u0161a\u010da usko povezana sa obradom podataka i dono\u0161enjem pravih zaklju\u010daka, pa nastojimo da primenom kvalitetnih informacionih re\u0161enja dobijemo \u0161to ta\u010dnije informacije u pravom trenutku. Ovi podaci su svakako zna\u010dajni i za na\u0161e partnere dobavlja\u010de, jer smo razvojem B2B portala koji slu\u017ei upravo za razmenu takvih vrsta informacija izme\u0111u nas i proizvo\u0111a\u010da, doprineli da zajedni\u010dki pravovremeno reagujemo, a sve u cilju da Disov potro\u0161a\u010d bude zadovoljan.<\/p>\n
\nOvde je veoma te\u0161ko ste\u0107i lojalnost potro\u0161a\u010da, s obzirom na politiku prodaje koja u ovom trenutku vlada na tr\u017ei\u0161tu. Dosta prometa se svodi na popuste, akcijske cene, vikend akcije, gratise, tako da potro\u0161a\u010d ni sam ne ume da razazna \u0161ta mu se nudi i da li je ne\u0161to bolje ili gore. Veliki broj ljudi se upravo zbog toga opredeljuje da kupuje u vi\u0161e objekata, jer smatra da tako mo\u017ee da u\u0161tedi vi\u0161e. Na\u0161a politika prodaje je da kroz niske cene potro\u0161a\u010du omogu\u0107imo da – kupuju\u0107i kod nas – kupi ili u\u0161tedi vi\u0161e. Ve\u0107ina potro\u0161a\u010da nas prepoznaje kao najjeftiniju trgovinu i to ide ukorak sa na\u0161om strategijom na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n
\nVreme je pokazalo da nam je ovakav na\u010din finansiranja doneo veoma dobru poziciju na tr\u017ei\u0161tu. Da biste se razvijali iz sopstvenih sredstava pre svega je potrebno da ne budete zadu\u017eena kompanija koja ve\u0107i deo svog \u2018cash flowa\u2019 izdvaja za banke. Drugi preduslov je da budete profitabilni u svom poslu kako biste mogli da se razvijate iz profita. Ono \u0161to karakteri\u0161e kompaniju Dis je da uz najmanju bruto mar\u017eu na tr\u017ei\u0161tu uspeva da generi\u0161e dovoljno profita za razvoj svoje maloprodajne mre\u017ee. Svakako da postoje i drugi na\u010dini i razmi\u0161ljanja, ali mi \u017eelimo da idemo ukorak sa mogu\u0107im i u skladu sa tim i krojimo svoju strategiju razvoja.<\/p>\n
\nOno \u0161to je kod svake krize neizostavno je pad kupovne mo\u0107i. S obzirom na to da se ve\u0107 nekoliko godina unazad suo\u010davamo sa krizom, ve\u0107 smo prona\u0161li neka re\u0161enja koja \u0107emo primeniti i u godinama koje slede. Prethodna godina je zavr\u0161ena sa padom potro\u0161nje u Srbiji od 17%. Sve vi\u0161e malih radnji gubi korak i biva ugro\u017eeno, jer ne mogu da prate de\u0161avanja na tr\u017ei\u0161tu. O\u010dekujemo da se ovakav trend nastavi i u ovoj godini i na\u0161u \u0161ansu vidimo u preusmeravanju njihovih potro\u0161a\u010da u na\u0161e objekte. Robne marke \u0107e i ove godine igrati jednu od klju\u010dnih uloga u privla\u010denju potro\u0161a\u010da i odr\u017eavanju potro\u0161nje. Bilo kako bilo, ostaje nam da vidimo koliko je ta kriza velika, ali je sigurno da je kompanija Dis spremna da odoli svim nepovoljnim de\u0161avanjima na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n
\nDolazak velikih trgovaca o\u010dekujemo tek onog trenutka kada tr\u017ei\u0161te maloprodaje sazri i kada do\u0111e do ukrupnjavanja. Uprkos tvrdnjama i medijskoj kampanji da je trgova\u010dka bruto mar\u017ea u Srbiji na zavidnom nivou, klima u trgovini je potpuno suprotna. Dolazak velikih svetskih trgovaca u Srbiju \u0107e uslediti tek nakon ukrupnjavanja i podizanja profitabilnosti ove privredne grane. Tako\u0111e, mnogi aspekti poslovanja moraju da se usaglase sa svetskim i evropskim standardima pre nego \u0161to svetski trgovci budu u mogu\u0107nosti da svoje sisteme i na\u010din funkcionisanja implementiraju u tr\u017ei\u0161te kakvo je na\u0161e. Smatram da \u0107e na tr\u017ei\u0161tu Srbije, kao i na tr\u017ei\u0161tima u mnogim evropskim zemljama, biti mesta za doma\u0107u trgovinu kakva je na\u0161a, a do tada nam predstoji jo\u0161 mnogo rada na izdizanju svih aspekata poslovanja kako bi taj trenutak spremno i do\u010dekali.<\/p>\n
\n\u0160to se razvoja ti\u010de, problemi su uglavnom vezani za birokratiju koja izdavanje gra\u0111evinskih dozvola \u010desto usporava, pa nam je ponekad za investicije za koje je realno potrebno do \u0161est meseci – potrebno mnogo vi\u0161e vremena. Ovo, naravno, nije slu\u010daj u svim gradovima i trudimo se da na samom po\u010detku prepoznamo i izbegnemo potencijalne probleme. Osim toga, veliki problem je i nenaplativost potra\u017eivanja. Po pitanju kadrova, pored veoma oskudne ponude kada je re\u010d o znanju i ve\u0161tinama u vezi sa trgovinom, te\u0161ko je prona\u0107i i one kadrove koji svojim zalaganjem i ambicijom ta znanja i ve\u0161tine \u017eele da steknu. Velike probleme nam zadaje i zakonska regulativa u vezi sa pravima radnika, pa je prosto nemogu\u0107e otpustiti radnika za koga je dokazano da se ne zala\u017ee, da lo\u0161e utice na poslovanje firme, lo\u0161e postupa sa potro\u0161a\u010dima… \u0160to se lopova ti\u010de, stvara se utisak, a oni su izgleda postali i svesni toga, da su \u2018za\u0161ti\u0107ena rasa\u2019 i veoma slobodno rade svoj \u2018posao\u2019 po marketima s obzirom na to da zakonska regulativa ka\u017ee da se kra\u0111a artikala u vrednosti do 15.000 dinara tretira kao sitna. Ovo su problemi koji va\u017ee za sve u\u010desnike tr\u017ei\u0161ne utakmice, a mi se trudimo da ih re\u0161avamo uspe\u0161nije nego \u0161to to rade na\u0161i konkurenti.<\/p>\n
\nU narednih pet godina svakako ne, a za kasnije \u0107emo videti.<\/p>\n