(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 84, maj 2011.)<\/p>\n
<\/p>\n
Da bi ljudi koji ne \u017eive uz obalu mora mogli u\u017eivati u njegovim ukusima u vidu kvalitetne ribe dosetili su se razli\u010ditih re\u0161enja kako dosko\u010diti tom problemu. Riba se vekovima solila, su\u0161ila i dimila kako bi se \u0161to du\u017ee o\u010duvala, a najprakti\u010dniji i najpopularniji na\u010din je riblja konzerva. Za dana\u0161nje konzerve mo\u017eemo zahvaliti Napoleonu i njegovim gladnim vojnicima. Naime, jedan od najve\u0107ih problema u Napoleonovim osvajanjima bila je prehrana vojnika, radi \u010dega je Napoleon ponudio nagradu od 12.000 franaka onome ko re\u0161i problem \u010duvanja hrane. Po\u010detkom 19. veka, Nicholas Appert je to uspeo uz pomo\u0107 konzerviranja, \u0161to je trebalo da bude visoko \u010duvana vojna tajna. No, tajna je procurela do Engleske, koja zatim otvara i prvu fabriku za konzerviranje hrane. Konzerva je tako postala nezamenjiv na\u010din \u010duvanja hrane svugde u svetu, a na na\u0161im stolovima konzervirana riba dostupna je ve\u0107 vi\u0161e od veka.<\/p>\n
Ukus mora iz konzerve<\/strong> Kraljica me\u0111u ribama<\/strong> Popularna tuna<\/strong> Najve\u0107i potro\u0161a\u010di<\/strong> S. Kelek, M. Gr\u0111an, M. Feren\u010di\u0107 (tekst objavljen u Progressive magazinu br. 84, maj 2011.) Da bi ljudi koji ne \u017eive uz obalu mora mogli u\u017eivati u njegovim ukusima u vidu kvalitetne ribe dosetili su se razli\u010ditih re\u0161enja kako dosko\u010diti tom problemu. Riba se vekovima solila, su\u0161ila i dimila kako bi se \u0161to du\u017ee o\u010duvala, a najprakti\u010dniji i najpopularniji na\u010din […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,20],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2191"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2191"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2191\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2194,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2191\/revisions\/2194"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2191"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2191"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2191"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nPosebni proizvodni proces koji uklju\u010duje postupak sterilizacije limenki omogu\u0107uje da se proizvod finalizira bez upotrebe bilo kakvih konzervansa, aditiva ili sli\u010dnih ve\u0161ta\u010dkih dodataka, te na taj na\u010din \u010duva nutritivnu vrednost ribe. Riblje konzerve sadr\u017ee samo prirodne sastojke, odnosno ribu, so i ulje, a njihov kvalitet zavisi prvenstveno od kvaliteta sirovine koja se koristi u proizvodnji. Dok se jo\u0161 donedavno prednost davala beloj ribi, proteklih godina su se zbog zdravstvenih benefita i iskonskog \u2018morskog ukusa\u2019 potro\u0161a\u010di okrenuli plavoj ribi u koju ubrajamo srdele, sku\u0161e, in\u0107une, haringe, losos, tunu i druge. Plava riba je bogata belan\u010devinama, vitaminima, mineralima i omega-3 masnim kiselinama. Upravo je plava riba jedan od najboljih izvora omega-3 masnih kiselina koje su korisne za pravilan rad srca i sistem krvotoka, kao i za prevenciju mnogih bolesti i poreme\u0107aja. Ne slu\u010dajno, najdugove\u010dnije nacije, Japan i skandinavske zemlje su i najve\u0107i konzumenti plave ribe, a ona je i bitan sastojak zdrave mediteranske ishrane.<\/p>\n
\nTradicionalno popularne kod nas su sardine. Da li ste znali da su one dobile naziv po ostrvu Sardiniji? Jadranska sardina je jedinstvena u svetu po svom blagom ukusu i \u010dvrstoj strukturi mesa, za razliku od sardina iz ostalih svetskih mora koje su masnije i mek\u0161eg mesa, te pravi poznavalac jadranske sardine ve\u0107 kod prvog zalogaja mo\u017ee primetiti razliku u kvalitetu. Jadransku sardinu nazivaju jo\u0161 kraljicom me\u0111u ribama, othranila je generacije onih koji su \u017eiveli uz samo more. Izuzetno je hranjiva, a svojim iskonskim morskim ukusom o\u010darava sva\u010dije nepce. Sardine spadaju u grupu sitne plave ribe, izuzetno su bogate omega-3 masnim kiselinama, belan\u010devinama, zatim kalcijumom i vitaminom D.<\/p>\n
\nU novije vrijeme sve ve\u0107u popularnost su do\u017eivele tuna konzerve \u0161to je i globalni trend, a \u010demu su doprineli globalizacijski procesi u smislu dostupnosti tune u svakom trenutku iz bilo kog dela sveta. Popularizaciju su omogu\u0107ili veliki svetski proizvo\u0111a\u010di tune u konzervama, potom razvojni procesi u maloprodaji, odnosno dostupnost trgova\u010dkih marki. Procenjuje se da vi\u0161e od 50 odsto potro\u0161nje ribljih konzervi u svetu otpada na tuna konzerve, a struktura tr\u017ei\u0161ta u Srbiji je dostigla svetske trendove.<\/p>\n
\nZanimljivo je da kategorija proizvoda koja je toliko dugo prisutna na tr\u017ei\u0161tu jo\u0161 kontinuirano raste. To je, svakako, jednim delom posledica prakti\u010dnosti samog proizvoda, jer se savr\u0161eno uklapa u dana\u0161nji ubrzani \u017eivotni stil, dok je s druge strane, posledica razvoja trenda svesnosti o nutritivnim vrednostima pojedinih vrsta namirnica i brige o uravnote\u017eenoj ishrani u kojoj je riba sama po sebi neizostavni deo. Potro\u0161nja ribe iz konzervi po glavi stanovnika na globalnom nivou se procenjuje na 0,6kg u proseku, u Evropi 1,8kg, a srpski prosek je oko 0,8kg. Najve\u0107i potro\u0161a\u010di ribljih konzervi su Latvija, Estonija, \u0160vedska i Norve\u0161ka, sa vi\u0161e od pet kilograma u proseku po stanovniku, po podacima Datamonitora. Na serpskom tr\u017ei\u0161tu se najvi\u0161e tro\u0161e konzerve tune i sardine, dok sva druga konzervirana riba (sku\u0161a, losos, re\u010dna riba itd) \u010dine ukupno manje od pet odsto tr\u017ei\u0161ta. Tako\u0111e, na ribu u biljnom ulju otpada vi\u0161e od 90 odsto proizvoda, dok u preostalih 10 odsto ulaze i proizvodi sa maslinovim uljem, kao i sa razli\u010ditim umacima i dodacima povr\u0107a.<\/p>\n
\nPodravka<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"