Relja Jovi\u0107, Chief Digital Officer, I&F Grupa:<\/i><\/p>\n
8. IV 2020 |<\/strong> Na\u0161a realnost se prili\u010dno promenila. Epidemija novog Corona virusa COVID-19 je prerasla u pandemiju, i preko no\u0107i, bukvalno, realnost na\u0161ih \u017eivota je postala druga\u010dija. Na\u010din na koji radimo, na\u010din na koji se dru\u017eimo, na\u010din na koji se volimo, na\u010din na koji provodimo dane, na\u010din na koji kupujemo, na\u010din na koji \u010ditamo se promenio. Ta promena je bila mogu\u0107a zahvaljuju\u0107i tehnologiji koja je duboko u na\u0161im \u017eivotima zbog \u010dinjenice da kao \u010dove\u010danstvo \u017eivimo u sred ne\u010dega \u0161to se naziva digitalna revolucija. Digitalna transformacija \u201cbuzzword\u201c poslednjih godina nije ni\u0161ta drugo do primene tih digitalnih tehnologija svakodnevnom poslovanju, tako da pove\u0107aju efikasnost, pobolj\u0161aju kvalitet i verovatno pojeftine proces rada.<\/p>\n Do \u201cju\u010de\u201c, u mnogim kompanijama neki od elemenata digitalne transformacije, na primer rad od ku\u0107e, bili su gotovo nezamislivi. Mnogi su se pitali da li je to mogu\u0107e, da li \u0107e ljudi raditi predano, da li \u0107e svi procesi funkcionisati valjano, i onda preko no\u0107i postalo je mogu\u0107e. I \u0161to je jo\u0161 va\u017enije uspe\u0161no. IT slu\u017eba u I&F grupi koja posluje u 12 zemalja je godinama unazad radila na primeni svih modernih tehnologija blagovremeno vode\u0107i ra\u010duna o tome da svaka implementacija bude bezbedna. Pred kraj pro\u0161le godine, kada smo agenciju Drive, sertifikovali po ISO standardu 27001 za delatnost digitalnog marketinga, audit je pokazao da smo spremni. COVID-19 je to i dokazao. Snaga na\u0161ih ljudi mogla je da se iska\u017ee gde god oni bili, gde god oni radili za na\u0161e klijente. Mene li\u010dno je pandemija zatekla u Jordanu koji je zatvorio granice, i iz koga bez ikakvih problema imam dnevne sastanke sa na\u0161im timovima.<\/p>\n Ova pandemija otvori\u0107e i otvara brojna pitanja kuda \u0107e i\u0107i dalja digitalna transformacija. Postoje mi\u0161ljenja koja ka\u017eu da \u0161ta god se de\u0161avalo tokom ovog perioda, kompanije moraju da nastave da ula\u017eu dalje u digitalnu transformaciju kako bi osigurale da budu spremne za sve izazove koji \u0107e se desiti nakon pandemije, ali i koji mogu da se dese ako se bude dogodio novi talas zaraze, na jesen ili zimu ove godine. Konsultanti savetuju da nivo investicija mora da se odr\u017ei kako kompanije makar ne bi izgubile poziciju koju su imali pre pandemije u odnosu na svoje konkurente. I to svakako jeste ispravno razmi\u0161ljanje. Naravno, mo\u017ee se diskutovati u kom pravcu investicije ili odr\u017eavanje treba da idu, da li treba razmi\u0161ljati o on-prem opremi, ili treba razmi\u0161ljati o ozbiljnoj i potpunoj migraciji ka colud servisima, ali ono o \u010demu ne sme da prekine da se razmi\u0161lja je bezbednost. U vremenu koje je sada ve\u0107 iza nas, ne mali broj razli\u010ditih servisa je po\u010deo sa radom u okviru razli\u010ditih start-up kompanija, i gotovo viralnom brzinom (re\u010d viralno \u0161irenje poslednjih mesec dana ima potpuno drugu \u201cte\u017einu\u201c nego ranije) postalo popularno. Uze\u0107u za primer \u201cvideo conference\u201c softver Zoom, za koji se pokazalo prethodnih dana da \u201cne brine\u201c previ\u0161e o bezbednosti i privatnosti svojih korisnika. Gre\u0161ka kompanija je da se odlu\u010de za neko popularno re\u0161enje koje ne primenjuje sva pravila enterprise bezbednosti i da cena takve primene sutra postane veoma visoka. Ranija praksa sa kojom se na sre\u0107u prekinulo, da se na hakere ne gleda kao na kriminalce ve\u0107 kao na \u201cdecu\u201c koja se igraju, da se na kr\u0161enje autorskih prava na Internet gotovo gleda sa simpatijama, danas je prerasla u gotovo lakoverno kori\u0161\u0107enje razli\u010ditih aplikacija i Web servisa bez razmi\u0161ljanja \u0161ta se de\u0161ava sa privatno\u0161\u0107u podataka i bezbedno\u0161\u0107u istih na tim servisima. Takve pojave su dovele ranijih godina do pojave zakona GDPR, ili kod nas Zakona o za\u0161titi podataka o li\u010dnosti, ali godinu i po dana kasnije taj zakon je pod velikim moralnim pritiskom. Otvara se pitanje koliko su ljudi danas spremni da se odreknu za\u0161tite podataka da bi sebi obezbedili malo vi\u0161e slobode ili sigurnosti. Na primeru Kine, u kojoj postoje aplikacije koje prate kretanje gra\u0111ana, njihove susrete sa drugim ljudima, potro\u0161nju novca i finansijske transakcije, razvijen je algoritam koji ljudima daje zeleni, narand\u017easti ili crveni status, koji defini\u0161e verovatno\u0107u njihove zara\u017eenosti virusom COVID-19, a u slu\u010daju da neko bude zara\u017een, epidemiolozi lak\u0161e dolaze do svih potencijalnih osoba koje su izlo\u017eenu riziku. U EU se u nekoliko zemalja krenulo u pilot projekat u kome se gra\u0111ani mogu dobrovoljno prijaviti da budu pra\u0107eni preko mobilnog operatera, i da im se prate transakcije platnih kartica, a za uzvrat dobijaju ve\u0107u slobodu kretanja. Dakle dolazimo mo\u017eda do trenutka u kome \u0107emo se mo\u017eda odlu\u010diti za manje privatnosti zarad ve\u0107e slobode. Drugi primer su baze razli\u010ditih prodavaca i brendova, koje su bile gotovo glavna tema dela GDPR odredbi. Ljudi koji su se do ju\u010de \u017ealili zbog pre\u010destog kontaktiranja sa razli\u010ditim ponudama, danas u pojedinim zemljama tra\u017ee da dobijaju ponude kako bi mogli da on-line naru\u010duju robu i usluge.<\/p>\n Ekonomija deljenja, koja je do ju\u010de bila veoma \u010desti obavezni elemenat pri\u010de o budu\u0107nosti, danas dolazi pod znak pitanja. Do ju\u010de je jedna od glavnih pri\u010da bila da \u0107e nas elektri\u010dni automobil budu\u0107nosti dovesti do posla, a zatim \u0107e taj automobil koji \u0107e biti prijavljen na neki servis za deljenje vozila, samostalno voziti druge ljude po gradu, zara\u0111ivati svom vlasniku novac dok je on na poslu, i kada do\u0111e vreme do\u0107i po nas da nas preveze ku\u0107i. Danas, da li biste \u017eeleli da se izme\u0111u va\u0161e dve vo\u017enje u va\u0161em auto vozi desetak nepoznatih ljudi koji su mo\u017eda ostavili COVID-19 virus negde unutra? Veliko je pitanje da li \u0107e ekonomija deljenja opstati i u kom obliku, ili \u0107e prerasti u ekonomiju izolacije i \u0161ta \u0107e to ta\u010dno zna\u010diti. Tako\u0111e, pitanje koje je pred nama je i da li \u0107e brenovi koji su tradicionalno prepu\u0161tali \u201clast mile\u201c kontakt za potro\u0161a\u010dem nekom drugom nastaviti tako da funkcioni\u0161u, ili \u0107e morati da razmi\u0161ljaju o direktnoj isporuci potro\u0161a\u010du? Da li \u0107e, na primer, va\u0161 omiljeni brend grickalica, morati da smisli na\u010din kako da vama i va\u0161im prijateljima koji posredstvom Netflixa, svako u svom stanu, a opet zajedno gledate film, isporu\u010di grickalice? I da li \u0107e to biti posao brenda ili prodajnog lanca?<\/p>\n Tehnolo\u0161ka transformacija kroz koju sada prolazimo pod uticajem nevidljivog \u201cneprijatelja\u201c ne mora neminovno da zna\u010di smi\u0161ljanje novih tehnologija \u2013 \u010desto je dovoljno druga\u010dije upotrebiti tehnologije koje su ve\u0107 tu. Dobar je primer SMS (prvi SMS je poslat 1992. godine)\u00a0 koji su mnoge dr\u017eave upotrebile kao glavni na\u010din informisanja stanovni\u0161tva o bitnim lokalnim informacijama ili upozorenjima. Dru\u0161tvene mre\u017ee. Aplikacije za razmenu poruka. E-mail. VPN. Netflix. Youtube\u2026 Spisak je neograni\u010den, jedino je bitno ne gubiti sa uma da li u kori\u0161\u0107enju neke od tih tehnologija postoji neki zdravorazumski bezbednosni rizik.<\/p>\n <\/p>\n