{"id":19955,"date":"2019-09-18T15:32:38","date_gmt":"2019-09-18T14:32:38","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=19955"},"modified":"2019-09-18T15:34:25","modified_gmt":"2019-09-18T14:34:25","slug":"dragan-bokan-voli-2","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/dragan-bokan-voli-2\/","title":{"rendered":"Dragan Bokan, Voli"},"content":{"rendered":"

<\/strong>(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 171, septembar 2019)<\/p>\n

 <\/p>\n

VOLI: I MODERAN I TRADICIONALAN<\/h2>\n

<\/h2>\n

\u201cCrnogorsko tr\u017ei\u0161te se vrlo dinami\u010dno razvija i mi koji smo lideri u trgova\u010dkom sektoru pratimo globalne trendove, prilago\u0111avamo ih na\u0161im uslovima, ali veoma \u010desto i uvodimo novine, unapre\u0111ujemo bran\u0161u kontinuirano podi\u017eu\u0107i lestvicu standarda\u201d.<\/em><\/p>\n

Razgovarala: Marija F. \u0160mit<\/em><\/p>\n

 <\/p>\n

Kompanija Voli slede\u0107e godine proslavlja \u010detvrt veka postojanja. Trenutno ima 2.300 radnika i sa ponosom nosi epitet najve\u0107eg poslodavca u Crnoj Gori. Volijev lanac broji sedamdeset profitnih jedinica. Osim maloprodaje, poslovanje ove kompanije objedinjuje distribuciju i logistiku, otkup i plasman poljoprivrednih proizvoda, ugostiteljstvo i HoReCa centar. U Voliju su posebno ponosni na svoje prve korake u poljoprivrednoj proizvodnji – na lokalitetu \u0160as, u blizini \u0160askog jezera otpo\u010deli su sa uzgojem vo\u0107a i povr\u0107a. O situaciji na crnogorskom tr\u017ei\u0161tu, rezultatima i planovima kompanije Voli, razgovarali smo sa njenim predsednikom Draganom Bokanom.<\/p>\n

Kako biste opisali trenutnu situaciju na crnogorskom maloprodajnom tr\u017ei\u0161tu, kakvi su trendovi i uslovi za poslovanje, kakva je konkurencija? Da li mo\u017eda ima najava o ulasku nekih novih lanaca?<\/strong><\/p>\n

Na crnogorskom tr\u017ei\u0161tu su u velikoj meri izra\u017eeni o\u0161tri kontrasti – izme\u0111u severa i juga, turisti\u010dke sezone i van sezone, navika koje imaju upori\u0161te u tradicionalnom i trendova koje donosi novo doba… Zbog svog formata, za sada nije interesantno inostranim lancima. Kada je u pitanju konkurencija, sve je o\u0161trija i bolja, \u0161to i nas podsti\u010de da uvek budemo bolji, najbolji \u0161to mo\u017eemo.<\/p>\n

Kakva je situacija kada je re\u010d o kupovnoj mo\u0107i crnogorskih potro\u0161a\u010da, koliko iznosi prose\u010dna potro\u0161a\u010dka korpa u Voliju?<\/strong><\/p>\n

Kao \u0161to sam naveo u prethodnom odgovoru, na\u0161e tr\u017ei\u0161te je spoj kontrasta. Najslikovitije to predstavlja prose\u010dna korpa koja se od marketa do marketa kre\u0107e u rasponu od 5 do 50 evra. Kada upore\u0111ujemo na\u0161e parametre, dolazimo do zaklju\u010dka da potro\u0161a\u010dka korpa raste, taj rast je izra\u017eeniji u centralnom i primorskom delu, za razliku od severnog dela Crne Gore.<\/p>\n

Koji trgovinski formati danas imaju najbolju \u2018pro\u0111u\u2019 na crnogorskom tr\u017ei\u0161tu i koje sve maloprodajne formate\u00a0Voli ima?<\/strong><\/p>\n

Voli ima markete malog, srednjeg i velikog formata. Osim po formatu, na\u0161i objekti se razlikuju i po kategoriji, tako da smo uz Voli, premium i corner shop, razvili i low cost koncept. Na\u0161 diskont je, \u0161to je neuobi\u010dajeno za standardnu trgova\u010dku praksu, premijum diskont, \u0161to se kod nas pokazalo kao pun pogodak kada je tr\u017ei\u0161te u pitanju.<\/p>\n

U kojoj meri smatrate da je crnogorsko tr\u017ei\u0161te uskla\u0111eno sa najnovijim evropskim i globalnim trendovima u svetu maloprodaje i koje moderne tehnologije, pristupe i na\u010dine komunikacije sa potro\u0161a\u010dima Voli koristi?<\/strong><\/p>\n

Na\u0161e tr\u017ei\u0161te se vrlo dinami\u010dno razvija i mi koji smo lideri u trgova\u010dkom sektoru pratimo globalne trendove, prilago\u0111avamo ih na\u0161im uslovima, ali veoma \u010desto i uvodimo novine, unapre\u0111ujemo bran\u0161u kontinuirano podi\u017eu\u0107i lestvicu standarda. Imamo veoma razvijen, interaktivan odnos sa na\u0161im potro\u0161a\u010dima putem dru\u0161tvenih mre\u017ea, kao i moderan softver koji pru\u017ea velike mogu\u0107nosti.<\/p>\n

Kada je u pitanju transport, skladi\u0161tenje i izlaganje robe, koristimo najnaprednije tehnologije, kako kroz na\u0161 logisti\u010dki centar, tako i u samim marketima koji se kontinuirano renoviraju i prilago\u0111avaju najmodernijim standardima. Uskoro pripremamo otvaranje novog hipermarketa u Podgorici, koji \u0107e na pravi na\u010din predstaviti sve visoko profilisane standarde savremenog tr\u017ei\u0161tra u na\u0161em glavnom gradu.<\/p>\n

Koliko je danas tr\u017ei\u0161no u\u010de\u0161\u0107e Volija?<\/strong><\/p>\n

Imamo najve\u0107i tr\u017ei\u0161ni udeo, sa u\u010de\u0161\u0107em od oko 30%.<\/p>\n

Koje trgovinske lance smatrate najozbiljnijim konkurentima i koji su va\u0161i na\u010dini za borbu sa konkurencijom i o\u010duvanje sopstvene pozicije?<\/strong><\/p>\n

U Crnoj Gori uspe\u0161no posluje nekoliko konkurentskih lanaca. Od osnivanja firme, suo\u010davali smo se sa raznim izazovima i veoma ozbiljnom konkurencijom, nau\u010dili smo da se borimo oprobanim sredstvima – konkurentnim cenama, odli\u010dnom uslugom i ponudom, novinama koje uvodimo, brigom o potro\u0161a\u010dima, brigom o svojim radnicima.<\/p>\n

Koje biste investicije i poslovne poduhvate Volija u poslednjih nekoliko godina izdvojili kao najzna\u010dajnije?<\/strong><\/p>\n

Poslovanje kompanije u prethodnom periodu karakteri\u0161e rast poslovnih aktivnosti i shodno tome rast prihoda, kao rezultat investicione politike i stalnog \u0161irenja maloprodajne mre\u017ee. Jedan od najzna\u010dajnijih poslovnih poduhvata kompanije je izgradnja Logisti\u010dko-distributivnog centra 2017. godine. Visina investicije je bila 11,8 miliona evra.<\/p>\n

LDC Voli osigurava kompletno integrisan logisti\u010dki sevis koji je u potpunosti ispunio sve zahteve snabdevanja naro\u010dito u logistici hladnog lanca, za potrebe prehrambenih proizvoda. Zauzima povr\u0161inu od 16.000m\u00b2, raspola\u017ee sa: 21.000 paletnih mesta, 16.000 u ambijentalnom i 5.000 u rashladnom re\u017eimu, 13 rashladnih komora u re\u017eimu od -25 do +4\u00b0C, komorama za meso, vo\u0107e i povr\u0107e, kao i zrionice banana. Planirano je pove\u0107anje iskori\u0161\u0107enosti kapaciteta LDC-a sa sada\u0161njih 68% na preko 90% u narednom periodu. Zna\u010dajan je podatak da je zahvaljuju\u0107i centru otvoreno 180 novih radnih mesta.<\/p>\n

U 2017. godini je tako\u0111e renoviran i ponovo otvoren objekat u Podgorici, Na\u0161 diskont u kome je prodaja nakon otvaranja za period 2018\/2017. porasla za 138%.<\/p>\n

Pored ovih investicija, na rast tr\u017ei\u0161nog u\u010de\u0161\u0107a kao i u\u010de\u0161\u0107a ove kompanije u maloprodaji i distribuciji znatno je uticalo i otvaranje objekata u Ulcinju, Nik\u0161i\u0107u, Dobrim Vodama i u Kotoru. Smatramo da je od velikog zna\u010daja i to \u0161to \u0107emo dati doprinos doma\u0107oj proizvodnji i ponudi \u0161irenjem svoje delatnosti na poljoprivrednu proizvodnju. U tu svrhu, u toku 2017. godine, potpisan je ugovor o vi\u0161egodi\u0161njem zakupu zemlji\u0161ta na podru\u010dju ulcinjske op\u0161tine (lokalitet \u0160as), a planirane investicije obuhvataju period od tri godine.<\/p>\n

Kakve rezultate je Voli postigao u smislu maloprodajnog prometa i prihoda u 2018. godini i da li ste njima zadovoljni? Kakva su o\u010dekivanja od ove godine?<\/strong><\/p>\n

Kompanija je u 2018. godini u odnosu na 2017. godinu ostvarila rast od 10,4%. 2017. i 2018. godinu karakteri\u0161u velika investiciona ulaganja i \u0161irenje maloprodajne mre\u017ee. U ukupnom prihodu, prihodi maloprodaje \u010dine 86%, a prihodi distribucije 14%.<\/p>\n

U periodu 2013-2018. godine, prihod kompanije je porastao 31%. Ostvarena EBITDA je u 2018. godini u odnosu na godinu ranije ve\u0107a za 8,3%. U periodu 2013-2018. godine EBITDA kompanije je porasla za 43%. EBITDA mar\u017ea je za period 2013-2018. ve\u0107a za 0,61%. Neto profit kompanije je u 2018. godini u odnosu na 2017. ve\u0107i za\u00a06,4%. Za period 2013-2018. godine neto profit kompanije je porastao 151%.<\/p>\n

Voli d.o.o je u 2019. godini planirao rast prihoda u iznosu od 3,79%. Za period januar-jul kompanija je prema\u0161ila plan, ostvareni prihod je iznosio 4,7% i ve\u0107i je od planiranog za 0,91%.<\/p>\n

Koliko maloprodajnih objekata je otvoreno u toku 2019. godine i kakvi su planovi kada je re\u010d o novim otvaranjima?<\/strong><\/p>\n

Tokom prethodne godine otvorena su dva marketa na primorju – u Dobroj Vodi i u okviru kompleksa Lu\u0161tica. Ove godine otvoreni su marketi u centru Kotora i na severu, u \u0160avniku, a planiramo otvaranje savremenog hipermarketa u Podgorici, na raskrsnici koja spaja puteve prema jugu, centralnom i severnom delu Crne Gore. Osim toga, pripremamo otvaranje novog tr\u017enog centra u Danilovgradu, kao i nove hipermarkete na najtranzitnijm lokacijama u Crnoj Gori.<\/p>\n

Kakve standarde pratite i kakvim smernicama se rukovodite kada je re\u010d o osmi\u0161ljavanju, opremanju novih objekata, kao i kreiranju asortimana?<\/strong><\/p>\n

Na\u0161a je vizija da pratimo nove standarde i najbolje prakse iz inostranstva, ali ne po svaku cenu. Trudimo se da konstantno uvodimo inovacije i kada je opremanje i kada je ponuda u pitanju, ali ne odstupamo od na\u0161ih standarda i trudimo se da zadr\u017eimo i tradicionalan pristup. Kada je u pitanju asortiman, do\u0161lo je do optimizacije nekih od standardno zastupljenih proizvoda, a svoje mesto na na\u0161im policama je na\u0161ao niz novih proizvoda iz kategorije zdrave i super hrane, polupripremljenih i potpuno pripremljenih proizvoda, kao i onih koji su neizostavni u svetskim kuhinjama. Pritom, kontinuirano pove\u0107avamo asortiman doma\u0107ih proizvoda. Verujemo u doma\u0107eg proizvo\u0111a\u010da i u crnogorski proizvod i to je ne\u0161to \u010dime se sve ozbiljnije bavimo. O tome najslikovitije govori podatak da smo u 2018. u odnosu na 2017. uve\u0107ali otkup poljoprivrednih proizvoda za 800 tona, sa 5.824 na 6.618 tona, izra\u017eeno u procentima, to predstavlja rast od 20%, a finansijski iskazano, otkupljeno je poljoprivrednih proizvoda u nabavnoj vrednosti od 2.557.253 evra u 2017. godini, a 3.087.447 evra u 2018. godini. Promet doma\u0107ih proizvoda je sa 31.500.251 evra porastao na 35.144.415 evra u 2018. godini, \u0161to \u010dini razliku u prometu od 11,6%.<\/p>\n

Kakva je va\u0161a saradnja sa srpskim proizvo\u0111a\u010dima, da li bi se ona mogla unaprediti i na koji na\u010din? Koliki udeo srpski proizvodi imaju danas na policama Volijevih prodavnica?<\/strong><\/p>\n

Dugi niz godina zastupamo neke od najve\u0107ih srpskih kompanija na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu, distributer smo Carnexa, Vitala, Pionira, Albusa, Beohemije, Medele, Rubina, Hissara… Pored zastupni\u0161tava, na\u0161 lanac posredstvom njihovih distributera i predstavnika sara\u0111uje sa svim najve\u0107im kompanijama iz Srbije. Uglavnom su najtra\u017eeniji brendovi koji su dugi niz godina na tr\u017ei\u0161tu i koji su zadr\u017eali poverenje potro\u0161a\u010da.<\/p>\n

Kakve rezultate ste do sada postigli kada je re\u010d o HoReCa-i?<\/strong><\/p>\n

HoReCa kao kanal distribucije je uspostavljena 2013. godine, kako bi se ovom specifi\u010dnom segmentu tr\u017ei\u0161ta ponudio \u0161irok spektar asortimana po najpovoljnijim uslovima. U me\u0111uvremenu je postao prepoznatljiv deo kompanije, prvi izbor parnerima iz sektora ugostiteljstva. Danas, sa \u0161est godina iskustva, imamo velike planove za dalji razvoj i napredak. U narednom periodu nas o\u010dekuje dalje usavr\u0161avanje liderske pozicije, podizanje nivoa logisti\u010dkih standarda i segmentacija grupa proizvoda kojima \u0107emo se specijalizovano baviti u budu\u0107nosti.<\/p>\n

U intervjuu podgori\u010dkoj Pobjedi najavili ste \u0161irenje na region. Kakvi su planovi \u0161to se toga ti\u010de, koja tr\u017ei\u0161ta imate u vidu i kada mo\u017eemo o\u010dekivati prve Volijeve objekte van Crne Gore?<\/strong><\/p>\n

Za nas je regionalno \u0161irenje veliki i ozbiljan korak. Prirodno je da se usmerimo prvo na nama najbli\u017ea tr\u017ei\u0161ta – Srbiju i BiH. Zahvaljuju\u0107i brojnim gostima iz okru\u017eenja, tokom turisti\u010dke sezone, smatramo da su nas potro\u0161a\u010di sa ovih prostora ve\u0107 delimi\u010dno upoznali. Iz tog razloga, imamo dodatnu obavezu da \u0161to studioznije i ozbiljnije pripremimo izlazak na regionalno tr\u017ei\u0161te i nadam se da \u0107e se to ostvariti u naredne dve ili tri godine.<\/p>\n

Mo\u017eete li nam re\u0107i ne\u0161to vi\u0161e o Volijevom ulasku u poljoprivredni sektor i farmi kod \u0160askog jezera? Koliko je vredan ovaj projekat, \u0161ta se sve proizvodi? Kakve tehnologije se koriste, da li je u pitanju konvencionalna ili organska proizvodnja?<\/strong><\/p>\n

Voli je jedna od prvih kompanija koja je u\u0161la u dugoro\u010dan zakup poljoprivrednog zemlji\u0161ta u Crnoj Gori. Proizvodnji smo pristupili veoma odgovorno. Nakon ure\u0111enja i kultivisanja zemlji\u0161ta ve\u0107 se u 2018. godini pristupilo i proizvodnji povr\u0107a kako plasteni\u010dkoj, tako i na otvorenom polju. Ukupno je proizvedeno i isporu\u010deno 180t povr\u0107a koje se tradicionalno uzgaja kod nas, a pored toga smo po\u010deli sa izvozom. Do sada smo u ovoj godini isporu\u010dili 290t povr\u0107a i o\u010dekujemo do kraja godine da proizvedemo jo\u0161 180t. Prozvodi Na\u0161e ba\u0161te sa \u0160asa su prisutni na tr\u017ei\u0161tu ve\u0107 godinu dana i oni zauzimaju svoje mesto na policama u Volijevim marketima i veoma brzo postaju prvi izbor potro\u0161a\u010da. U pro\u0161loj godini su izvr\u0161ena samostalna ulaganja u plastenike i infrastrukturu, mehanizaciju, prate\u0107e kapacitete… Do sada je ulo\u017eeno preko 1,5 milliona evra i investicija je nastavljena sa jo\u0161 4ha plastenika. Do kraja godine se planira nastavak kupovine mehanizacije, kao i sadnja 8ha mandarina. Slede\u0107e godine \u0107e se zaokru\u017eiti planirani investicioni period, ukupne vrednosti tri miliona evra, \u0161to nadma\u0161uje za duplo sumu koja je u ugovorenoj obavezi za zakup zemlji\u0161ta.<\/p>\n

Na\u0161a proizvodnja, kao i izbor asortimana po kategorijama \u0107e biti po uzoru na doma\u0107u proizvodnju, jer je na\u0161 prevashodni cilj da minimalizujemo upotrebu pesticida, kao i upotrebu hormona, da proizvodi budu prepoznatljivi po ukusu i mirisu, a ne po ujedna\u010denosti plodova i savr\u0161enom obliku. Nemogu\u0107e je na velikim povr\u0161inama imati idealnu proizvodnju u potpunosti, bez upotrebe za\u0161titnih sredstava, ali smo se ve\u0107 uverili da sa minimumom kori\u0161\u0107enja pesticida mo\u017eemo kontrolisati zdravstveno stanje biljaka.<\/p>\n

Pripremamo zemlji\u0161te i za organsku proizvodnju i ona bi trebalo da za\u017eivi u 2020. godini na otvorenom polju, u ukupnoj povr\u0161ini od 52ha i ukupnoj plasteni\u010dkoj proizvodnji na 5ha.<\/p>\n

Kakav je odnos prema zaposlenima u Voliju, \u0161ta kompanija od njih zahteva,\u00a0a \u0161ta im zauzvrat nudi?<\/strong><\/p>\n

Kao \u0161to sam ve\u0107 naveo, Voli je najve\u0107i poslodavac u Crnoj Gori. Svesni smo sve izra\u017eenijeg problema, sa kojim se suo\u010dava ceo region, a to je deficit kadra. Na\u0161a odluka je da kvalitetan kadar zadr\u017eimo uslovima rada koji su daleko ispred konkurencije. Mo\u017eemo se pohvaliti da prakti\u010dno nemamo fluktuaciju u menad\u017ementu. Siguran sam da su uslovi za rad i egzistenciju koje na\u0161a kompanija obezbe\u0111uje svom menad\u017ementu vrlo sli\u010dni onima koje bi imali u inostranstvu i ne krijemo da smo na to ponosni.<\/p>\n

Pla\u0107anje svih doprinosa i po\u0161tovanje regulative i prava radnika nemaju alternativu. Ilustrativan primer za navedeno je podatak da je 985 zaposlenih ostvarilo kredit kod na\u0161e poslovne banke i 127 zaposlenih je na taj na\u010din re\u0161ilo stambeno pitanje. Ono \u0161to o\u010dekujemo od na\u0161ih zaposlenih je te\u017enja ka konstantnom razvoju i timska orjentacija. Va\u017eno je da znamo da u fimi svi imaju svoju odgovornost i zna\u010daj i da su deo sistema koji se konstantno razvija i da ne smeju dozvoliti da taj razvoj prevazi\u0111e njihov kao pojedinca. Svet se stalno razvija, menjaju se modeli i na\u010dini poslovanja, tehnologija se velikom brzinom razvija, tako da je neophodno unapre\u0111ivati znanje i ve\u0161tine. Ne mo\u017eemo dozvoliti sebi stagnaciju, jer se na\u0161e okru\u017eenje razvija velikom brzinom. Bez obzira na formalno obrazovanje, ono \u0161to o\u010dekujemo je da na\u0161i zaposleni rade na razvoju svojih kompetencija.<\/p>\n

Koje su poslednje aktivnosti kompanije kada je re\u010d o ulaganju u zajednicu i okru\u017eenje i dru\u0161tveno-odgovornim projektima?<\/strong><\/p>\n

Uspe\u0161nog biznisa ne mo\u017ee biti ako je dru\u0161tvo u celini na gubitku. Svesni smo da treba da budemo predvodnici i u pitanjima dru\u0161tvene odgovornosti, ne samo u ostvarenju materijalnih ciljeva.<\/p>\n

Strate\u0161ki smo orjentisani prema poslovanju koje pokazuje visok stepen dru\u0161tvene odgovornosti. Na\u0161a odluka je da deo profita vratimo zajednici kroz ulaganja u sport, zdravstvo, obrazovanje ili donacijama namenjenim socijalno ugro\u017eenim kategorijama, ali na diskretan na\u010din, daleko od o\u010diju javnosti.<\/p>\n

Ono \u0161to nas kada je u pitanju \u0161ira dru\u0161tvena zajednica najvi\u0161e odre\u0111uje je podr\u0161ka Budu\u0107nost Voliju. Prvi koraci su bili posebno te\u0161ki, trebalo je konsolidovati klub, vratiti dugove, isplatiti zaostala primanja… Uvek isti\u010dem da sve to ne bi bilo mogu\u0107e bez velike pomo\u0107i prijatelja kluba. Svi su, u skladu sa svojim mogu\u0107nostima, doprineli da Budu\u0107nost Voli sada bude vi\u0161e od kluba. Budu\u0107nost Voli, osvaja\u010d \u0161ampionskog pehara ABA lige je ponos Crne Gore. Okupili smo najuspe\u0161nije privrednike koji su motivisani \u017eeljom da osim sportskih uspeha i funkcionisanje kluba bude na najvi\u0161em nivou, da on bude promoter vite\u0161kog sportskog duha i ostvarenje ko\u0161arka\u0161kog sna talentovanih crnogorskih de\u010daka. Zahvaljuju\u0107i sportu, ostvario sam prijateljstva sa inspirativnim i uspe\u0161nim ljudima, kao \u0161to su Emil Tedeschi, Toma\u017e Berlo\u010dnik, Ostoja Mijajilovi\u0107…<\/p>\n

\u010cemu \u0107e se Voli najvi\u0161e posvetiti\u00a0u narednom periodu, kakvi su planovi?<\/strong><\/p>\n

Na\u0161i planovi idu u vi\u0161e pravaca. \u017delimo da razvijamo svoju mre\u017eu marketa \u0161irenjem van granica na\u0161e zemlje, da budemo doma\u0107em proizvo\u0111a\u010du va\u017ean kanal za izlazak na regionalno tr\u017ei\u0161te, ali i da razvijamo proizvodnju. Na\u0161 region je takav da smo upu\u0107eni jedni na druge, \u0161to je prirodno, jer imamo mnogo sli\u010dnosti, ne postoji jezi\u010dka barijera, tradicionalno smo usmereni na saradnju kada je poslovanje u pitanju. Smatram da upravo kroz unapre\u0111enje saradnje imamo najvi\u0161e mogu\u0107nosti da se razvijamo kada govorimo o \u0161irem kontekstu i na\u0161i razvojni planovi \u0107e i\u0107i u tom smeru.<\/p>\n

Kakva je va\u0161a vizija Volija\u00a0za jedno deset godina?<\/strong><\/p>\n

Te\u0161ko je zamisliti svet i okru\u017eenje za deset godina, imaju\u0107i u vidu koliko se u prethodnih deset godina promenio ne samo poslovni model, nego i stil \u017eivota. Ono \u0161to svakako o\u010dekujem od kompanije je da zadr\u017ei lidersku poziciju, da i dalje predstavlja merilo kvaliteta i da diktira standarde, da uvodi inovacije, ali i da zadr\u017ei orjentisanost prema potro\u0161a\u010dima i prema svojim radnicima, kroz brigu, odgovornost i obostrano poverenje.<\/p>\n

Voli kao dostojan reprezent crnogorske trgovine i proizvodnje na modernoj evropskoj tr\u017ei\u0161noj sceni je moja vizija za deceniju koja je pred nama.<\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 171, septembar 2019)   VOLI: I MODERAN I TRADICIONALAN \u201cCrnogorsko tr\u017ei\u0161te se vrlo dinami\u010dno razvija i mi koji smo lideri u trgova\u010dkom sektoru pratimo globalne trendove, prilago\u0111avamo ih na\u0161im uslovima, ali veoma \u010desto i uvodimo novine, unapre\u0111ujemo bran\u0161u kontinuirano podi\u017eu\u0107i lestvicu standarda\u201d. Razgovarala: Marija F. \u0160mit   Kompanija […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":19956,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19955"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=19955"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19955\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":19959,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19955\/revisions\/19959"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/19956"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=19955"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=19955"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=19955"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}