(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 68, januar 2010.)<\/p>\n
<\/p>\n
Dragoslav Mici\u0107, generalni direktor MD\u00a0Internationala<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n „Mi smo se na kraju 2008. i po\u010detkom 2009. malo reorganizovali, jer smo ve\u0107 videli kakva kriza dolazi, pa smo je u tom smislu spremno i sa\u010dekali. I kao svi jaki, iz krize \u0107emo iza\u0107i jo\u0161 ja\u010di.“ \u00a0<\/strong><\/span><\/p>\n <\/p>\n Kompaniju MD International su 1997. godine osnovala bra\u0107a Mici\u0107. Dragoslav, koji je i generalni direktor kompanije po profesiji je diplomirani veterinar, a njegov brat Miroslav diplomirani ekonomista. Od sedmoro zaposlenih, koliko ih je bilo na po\u010detku, kompanija je sada do\u0161la do broja od 370, koji su podeljeni u tri divizije: food, non-food i profesionalna kozmetika, i pokrivaju teritoriju cele Srbije. Kompanija konstantno bele\u017ei dinami\u010dan rast prometa, broja kupaca i zaposlenih u poslednjih pet godina, zaklju\u010dno sa 2008. Tada je ostvaren poslovni prihod od 56 miliona evra i dobit od 2,7 miliona evra, a prognoze za 2009. godinu bile su na otprilike istom nivou po pitanju prrihoda, dok je procenja dobit ne\u0161to ni\u017ea. \u201cGodina 2009. je po mnogo \u010demu bila karakteristi\u010dna. I nije bilo rasta u profitu iz jednostavnog razloga – zbog nenapla\u0107enih potra\u017eivanja. Kriza se i kod nas ose\u0107a, ali smo uspeli da ostanemo istrajni, uporni i neophodni na\u0161im kupcima\u201d, oja\u0161njava za Progressive magazin Dragoslav Mici\u0107, jedan od vlasnika i generalni direktor MD Internationala.<\/p>\n Po\u010deli ste sa neprehrambenim, a onda uveli i prehrambeni asortiman. Kakve je to promene donelo?<\/strong> Koje su osnovne razlike te dve vrste distribucije?<\/strong> Kada ste ve\u0107 spomenuli tipologiju prodajnih objekata, recite nam ne\u0161to o odnosu key accounta i tradicionalnih radnji?<\/strong> Samim tim mo\u017ee se zaklju\u010diti da dolazi i do promena u navikama potro\u0161a\u010da?<\/strong> Da li je do\u0161lo do pada broja velikih kupovina?<\/strong> Da li je to trend godinama u nazad ili je kriza uticala?<\/strong> Da li je kriza uticala na poslovanje Va\u0161e kompanije?<\/strong> \u0160ta vas je najvi\u0161e pogodilo u vreme krize?<\/strong> Imaju\u0107i u vidu ovo \u0161to ste upravo naveli, kako biste ocenili saradnju sa trgovcima?<\/strong> Kako se borite sa njima?<\/strong> Ako izuzmemo probleme sa naplatom, sa kojim se generalno pote\u0161ko\u0107ama sre\u0107ete u poslovanju?<\/strong> Pomenuli ste rad prodavaca na terenu. Recite nam ne\u0161to vi\u0161e o na\u010dinu distribucije.<\/strong> I to je sve direktna distribucija?<\/strong> Da li imate u planu izgradnju jo\u0161 nekog distributivnog centra?<\/strong> Ko su sada va\u0161i principali?<\/strong> Da li mo\u017eemo da znamo o kojoj fabrici je re\u010d?<\/strong> Da li je u planu preuzimanje jo\u0161 nekog brenda?<\/strong> A, da li razmi\u0161ljate o izlasku na reginalna tr\u017ei\u0161ta?<\/strong> Da li ste zadovoljni rezultatima ostvarenim u 2009?<\/strong> Kakvi su planovi postavljeni za ovu godinu?<\/strong> Ana Filipovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" (tekst objavljen u Progressive magazinu br. 68, januar 2010.) Dragoslav Mici\u0107, generalni direktor MD\u00a0Internationala NISMO NAJVE\u0106I, AL’ SMO NAJKVALITETNIJI „Mi smo se na kraju 2008. i po\u010detkom 2009. malo reorganizovali, jer smo ve\u0107 videli kakva kriza dolazi, pa smo je u tom smislu spremno i sa\u010dekali. I kao svi jaki, iz krize […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1896,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1895"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1895"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1895\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1898,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1895\/revisions\/1898"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1896"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1895"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1895"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1895"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}NISMO NAJVE\u0106I, AL’ SMO NAJKVALITETNIJI<\/h2>\n
\nU ranom po\u010detku smo, pre Henkela, radili sa Unileverom, ali smo kao firma sa samo sedam zaposlenih bili jedan od tri uvoznika i distributera. Radili smo vi\u0161e od preostala dva distributera, to su bili Slavija Coop iz Novog Sada i Radovi\u0107 iz Valjeva i od Unilevera smo tra\u017eili ekskluzivu. Nismo se prepoznali kao partneri, strate\u0161ki je bila doneta odluka u centrali da se nikome ne daje ekskluziva i trebalo je da nastavimo da radimo kao jedan od tri distributera. Mi to nismo \u017eeleli i prona\u0161li smo novog partnera. To je bio Henkel. U tom trenutku Henkel je ovde radilo dvadeset i pet uvoznika. Oni su u nama prepoznali partnera kojem su dali poverenje u smislu ekskluzive i mi smo se preko no\u0107i od kompanije sa sedam zaposlenih reorganizovali i napravili organizaciju od 50 zaposlenih i krenuli u taj posao. Organizovali smo se po principu kako smo i danas organizovani, ali sa manjim brojem ljudi. I, Henkel je sa svojim brendovima zauzeo \u017eeljeno mesto. Onda je do\u0161lo do ekspanzije i odluke Henkela da 2003. kupi Merimu. Sa tom reorganizacijom i na\u0161om organizacijom slobodno mogu da ka\u017eem, da smo eto unazad par godina, najkvalitetniji distributer na srpskom tr\u017ei\u0161tu. Nismo najve\u0107i, ve\u0107i od nas je Nelt, ima ve\u0107u snagu i vi\u0161e principala, ve\u0107u snagu brendova i vi\u0161e ja\u010dih principala. I Delta DMD je po volumenu ve\u0107a distributerska ku\u0107a od nas, ali mi se di\u010dimo tim \u0161to prakti\u010dno direktno pokrivamo vi\u0161e od 13.000 maloprodajnih mesta na godi\u0161njem nivou, a to nije nimalo lako naro\u010dito u vreme krize, kada je naplata veliki problem. Godine 2005. napravili smo dogovor sa Centroproizvodom i robu po\u010deli da distribuiramo u novembru te godine. I to je prakti\u010dno prvi primer ugovaranja i strate\u0161kog povezivanja doma\u0107e proizvodnje i aktivne distribucije. I danas se prepri\u010dava kako je to bila dobra odluka i za jedne i za druge, s obzirom da je Centroproizvod sa nama do\u017eiveo drasti\u010dan rast prometa, zato \u0161to je do\u0161ao do krajnjeg potro\u0161a\u010da kroz kvalitetnu direktnu distribuciju. Uklju\u010divanje i prehrambenih proizvoda u distribuciju zahtevalo je drasti\u010dna ulaganja. Kako te godine kada smo po\u010dinjali tako i u ovom peridou. Tu su velika ulaganja u vozni park, bilo putni\u010dki u smislu prodajne sile bilo ulaganja u logistiku po pitanju kamiona, regala, vilju\u0161kara. U 2005. godini imali smo ulaganje od milion i 800 hiljada evra, \u0161to je za nas bila velika investicija. Mi smo prakti\u010dno ku\u0107a koja bez konstantnih ulaganja ne mo\u017ee da \u017eivi.<\/p>\n
\nOsnovne razlike izme\u0111u non-food i food divizije su u po\u0161tovanju odre\u0111enih procedura rada i to nas izme\u0111u ostalog odlikuje kao kompaniju. Jedni smo od retkih u tome, ali time se ne treba ne\u0161to posebno di\u010diti, jer to je jednostavno standard i to tako mora. Klju\u010d uspeha je u pisanim procedurama. Svaka pozicija malte ne u firmi je pokrivena pisanom procedurom ko \u0161ta treba da radi u jedinici vremena, tako da nemamo nekih preteranih problema sa time. E, sad, \u0161ta je razlikada izme\u0111u non-fooda i fooda. U non-foodu su rokovi trajanja artiklima mnogo du\u017ei nego u food diviziji i po\u0161tovanje tog standarda \u0161ta prvo u\u0111e i \u0161ta prvo iza\u0111e iz magacina je veoma bitno Za tako ne\u0161to, mi pratimo trendove, a trendovi su savremene informacione tehnologije, dobri softveri, hardveri i tu su nam najve\u0107a ulaganja na godi\u0161njem novou. I po tome se karakteri\u0161e osnovna razlika izme\u0111u te dve divizije. U edukaciji prodavca \u0161ta mora da proda u jedinici vremena do toga \u0161ta magacioneri, odnosno logisti\u010dki centri moraju prvo da po\u0161aljuju na tr\u017ei\u0161te iz macina. Druge razlike ne postoje. Klju\u010d na\u0161eg uspeha u ovom radu je i to \u0161to mi prema tipu maloprodajnog objekta odre\u0111ujuemo vrstu usluge. Imamo tipiziran svaki maloprodajni objekat i u odnosu na tip maloprodajnog objekta prodajemo ugovoreni optimalni asortiman za prodajno mesto. Time zadovoljavamo i na\u0161eg kupca i na\u0161eg principala. Kupca zadovoljavamo na taj na\u010din \u0161to mu prakti\u010dno dajemo po tipu maloprodajnog objekta samo artikle koji se najbr\u017ee rotiraju, a principalu pokrivensost u smislu i maloprodajnih objekata i asortimana po tipu maloprodajnog objekta. I onda principal mo\u017ee pravilno da planira i proizvodnju i aktivnosti i godi\u0161nje promete i jo\u0161 dosta toga, a na\u0161 kupac ne mora da finansira zalihe zato \u0161to vodimo ra\u010duna o optimalnim zalihama na samom prodajnom mestu. Tu nam ovi ru\u010dni terminali puno poma\u017eu u tome, imamo formule pomo\u0107u kojih to obavljamo i prekti\u010dno svi su zadovlnji.<\/p>\n
\nGodinu 2009. karakteri\u0161e upravo to da se promet seli razvojem mre\u017ee key account sektora. Kola\u010d koji je nekada bio 70:30 u korist TT-a (traditional trade) sada se promenio. Prema na\u0161im prognozama, ova godina \u0107e biti u korist key accounta 60:40, a 2009. se zavr\u0161ila na nivou 50:50 u\u010de\u0161\u0107a u prometu. I to je to, kako prakti\u010dno veliki jedu male i slika tr\u017ei\u0161ta se menja. Kroz bazu na\u0161ih podataka to se vrlo jasno vidi. Jer tamo gde je Maxi, Metro ili Mercator ili Rodi\u0107 ili neko iz velikih sistema otvorio svoju maloprdaju odmah u pre\u010dniku od 1.000 do 5.000 metara gase se ovi mali.<\/p>\n
\n\u017delje potro\u0161a\u010da su da jure za dobrom cenom, za dobrom ponudom. To ni\u0161ta nije sporno, to se zna. I zato se ta potro\u0161nja seli ka ve\u0107im prodavnicama u kojima se u kontinuitetu odvijaju razne akcijske ponude i one su klju\u010d i krajnji razlog zbog kojeg portro\u0161a\u010d be\u017ei, hrli, juri ka tim velikim maloprodajnim lancima. Me\u0111utim, \u010dinjenica je i da oni nemaju mogu\u0107nost da na jednom mestu kupe sve \u0161to \u017eele, pa odu u obilazak vi\u0161e velikih maloprodajnih objekata, nego \u0161to zaista kupe na jednom mestu sve \u0161to im je neophodno. Jer, prose\u010dna primanja u Srbiji su jo\u0161 uvek jako mala da bi oni realno mogli da nabave svoje nedeljne ili mese\u010dne potrebe u tim velikim maloprodajnim objektima, koji su, izme\u0111u ostalog naj\u010de\u0161\u0107e izme\u0161teni iz centra grada pa onda krajnji potro\u0161a\u010d kalkuli\u0161e koliko mu treba za benzin da bi se prebacio do odre\u0111ene ta\u010dke i tamo obavio kupovinu, a zna \u0161ta ima u d\u017eepu.<\/p>\n
\nTo jeste. Iz kontakta sa poslovnim partnerima iz domena tih velikih lanaca znamo da pro\u0161la godina ni njima nije bila sjajna. Li\u010dni primer, oti\u0161ao sam u jedan veliki lanac, i tamo je radilo samo \u0161est kasa, na mesu sam \u010dekao pola sata, i na suhomesnatom jo\u0161 pola sata. Razlog je \u0161to su oni smanjili broj ljudi koji rade u objektima. A razlog \u0161to su smanjili broj osoblja je sigurno smanjen promet. Tu ne trebaju velike potvrde. Prometa velikog nema i verovatno je kriza uticala na ni\u017ee promete u tim maloprodajnim objektima.<\/p>\n
\nI jedno i drugo. To je definitivno miks svih tih uslova i razloga.<\/p>\n
\nJeste. \u0160ta karakteri\u0161e 2009? Radili smo vi\u0161e nego ikada, ostajalo se posle radnog vremena, kao \u0161to smo ostajali i 2000, 2001. i 2002. u samom po\u010detku razvoja na\u0161eg biznisa. Potpuno jednako se mnogo radi, ne bi li se \u0161to kvalitetnije iskontrolisali svi tro\u0161kovi na mestu nastanka, da bi se poslovalo rentabilnije. Mi smo se na kraju 2008. i po\u010detkom 2009. malo reorganizovali po tom pitanju jer smo ve\u0107 videli kakva kriza dolazi, pa smo je u tom smislu spremno i sa\u010dekali. I kao svi jaki, iz krize \u0107emo iza\u0107i jo\u0161 ja\u010di. \u010cinjenica je da je rizik poslovanja u 2009. bio jako ve\u0107i nego ranije i da je rizik poslovanja u 2010. tako\u0111e jako veliki, ali trudimo se da spremno sa\u010dekamo sve te udare.<\/p>\n
\nTa velika kriza, koja je nastupila, mo\u017eda i ne bi imala takve obrise i ne bi se tako videla da me\u0111u ovim tr\u017ei\u0161nim u\u010desnicima u radu u Srbiji nema bukvalno prevaranata. Oni koriste slabe ta\u010dke, i nas, kao distributera i zakondavca, koji je propisao zakone kojima se spre\u010davaju ove manipulativne radnje. I u 2009. imali ste veliki broj pravnih lica koja izdaju menice bez pokri\u0107a. \u010cast dobrim trgovcima, kojih je mngo vi\u0161e. Mnogo je manje onih koji sa namerom varaju, ali mi je \u017eao \u0161to je na\u0161e pravosu\u0111e tako sporo pa ne uspevamo da u kra\u0107em vremenskom roku prepoznajemo one koji ne pla\u0107aju i koji bi zbog toga trebalo da trpe neke odre\u0111ene sankcije kao svuda u svetu. Na primer, u Italiji kada vam vlasnik pravnog lica ili prodavnice potpisuje \u010dek, njemu drhti ruka, i ka\u017ee vam ako mu pustite taj \u010dek na naplatu pre onog datuma dospe\u0107a da on zbog toga mo\u017ee da ode u zatvor. A na\u0161, daje vam menicu bez pokri\u0107a, ne drhti mu ruka kad je potpisuje, jer zna da kada ga budete tu\u017eili da \u0107e pro\u0107i mnogo meseci, da \u0107e on u me\u0111uvremenu preregistrovati firmu, radi\u0107e sa drugim pravnim licem, prefiskalisa\u0107e kase i niko ga zbog toga ne\u0107e juriti, on ne\u0107e i\u0107i u zatvor. U Italiji se ide u zatvor zbog toga, i to ne samo onaj ko je potpisao nego i \u010dlanovi njegove porodice dobijaju zabranu za obavljanje te delatnosti odre\u0111en broj godina, pa je u nekim dr\u017eavama pet, u nekim deset, u nekim se zabrana prenosi i na slede\u0107e. A kod nas ni\u0161ta od toga ne postoji. Zbog toga planiramo da u narednom periodu animiramo nadle\u017ene institucije i damo jedan kvalitetan predlog kako bi to zakonodavstvo moglo u Srbiji da nam obezbedi ambijent za normalnije obavljanje na\u0161eg posla i delatnosti.<\/p>\n
\nMi zaista imamo taj postulat da je kupac uvek u pravu. I evo kroz one modele o kojima sam Vam pri\u010dao, o kvalitetu usluge koji pru\u017eamo, mi sa njima razvijamo i imamo dobru saradnju. Osim, naravno sa ovima koji ne izmiruje svoje obaveze. Sa njima je nemogu\u0107e uspostaviti i razviti dobru saradnju.<\/p>\n
\nBorimo se tako \u0161to smo se maltene organizovali kao banka koja procenjuje rizik poslovanja sa svakim partnerom, odre\u0111uje mu kreditni limit i na osnovu tok kredit limita mi funkcioni\u0161emo. On dobija robu na sedam, 14, 21 dan odlo\u017eenog pla\u0107anja i 30 dana, ali postoje opet pisane procedure koje se po\u0161tuju. Ne mo\u017eemo da radimo sa klijentom koji nam ne izdaje garancijsku menicu, koji po svojoj volji mo\u017ee da pla\u0107a i menicom ako \u017eeli. Za ta\u010dnost pla\u0107anja nagra\u0111ujemo kupce, a onima koji ne plate u predvi\u0111enom roku pu\u0161taju se menice na naplatu. O tome ih pismeno obave\u0161tavamo na po\u010detku svake poslovne godine, to saop\u0161tenje stoji i na svakoj fakturi koju dobijaju. Ne sti\u017eemo svakog klijenta da obavestimo ba\u0161 ta\u010dno u dan, izvinjavamo im se zbog toga, ali im i ka\u017eemo da smo ih tokom godine vi\u0161e puta obavestili o tome. Jer, ne mo\u017eete servisirati sve u jedinici vremena, i obavestiti ih o pu\u0161tanju menica. Iz svega navedenog, mogu da ka\u017eem da nam je u ovom smislu kreditna kontrola jako bitna.<\/p>\n
\nOno \u0161to karakteri\u0161e sve ove godine je to da nema, po strukturi i obrazovanju, kvalitetnog mladog kadra. I da sve vi\u0161e napora i sredstava ula\u017eemo u edukaciju. Jer, bez konstantnog i velikog ulaganja u ljude nema ni uspeha. \u010cinjenica je da kompaniju \u010dine zaposleni, ali je tako\u0111e \u010dinjenica da iz godine u godinu sve vi\u0161e sredstava odvajamo za treninge. To i jeste osnovni klju\u010d uspeha. Ali, kada je u pitanju mladi kadar, nemamo sjajnu perspektivu kao tr\u017ei\u0161te i to nas najvi\u0161e boli. Ostali problemi su i, o \u010demu smo ve\u0107 pri\u010dali, sa naplatom potra\u017eivanja, sa op\u0161tom likvidno\u0161\u0107u, sa sporo\u0161\u0107u pravosu\u0111a, pa se nadamo da \u0107e ova reforma sudstva doneti boljitak i privredi. Tako\u0111e, apelujemo i nadamo se da \u0107e stabilnog kursa u budu\u0107nosti biti.<\/p>\n
\nDa bi se ambiciozno ostvario cilj i zaista ta usluga prema na\u0161im principalima i na\u0161im kupcima imala smisla, moramo da pokrijemo celu teritoriju, i mi zaista celu Srbiju i pokrivamo. Re\u010d je o 13.000 maloprodajnih objekata koje pokrivamo na godi\u0161njem nivou. I kada pogledate tih 13.000 ta\u010daka na mapi Srbije to fantasti\u010dno izgleda. I to radimo iz beogradskog centra, novosadskog, ni\u0161kog i \u010da\u010danskog centra.<\/p>\n
\nTako je. Evo kako to funkcioni\u0161e. U okviru MDI postoji pet organizacionih jedinica: prodaja, logistika, finansije i knjigovodstvo, op\u0161ta slu\u017eba sa HR slu\u017ebom i IT odeljenje. Na\u0161 prodavac je na nekom prodajnom mestu u ovom trenutku. Po jasnom kriterijumu, zavr\u0161iv\u0161i mnogobrojne treninge, prodaje proizvodni program za koji je zadu\u017een. Po izlasku sa prodajnog mesta podatke prebacuje na regionlni centar za koji je vezan. Istog trenutka iz \u0161tampa\u010da izlazi otpremnica, odnosno faktura. Po njoj se izdvaja roba u magacinu u toku popodneva i ve\u0107 sutradan vozi na to prodajno mesto koje je danas taj prodavac obi\u0161ao. Normalno, tu se sada radi optimalizacija tog logisti\u010dkog pravca, uparuju se neki podaci. Osnovni princip po kojem radimo je da u sto posto vremena, od sto posto na\u0161ih kupaca, bude sto posto ugovorenog asortimana. Da nijedan dan na\u0161a polica ili raf ne ostane bez dogovorenog artikla. To nam je osnovni postulat.<\/p>\n
\nDa. \u017dao nam je \u0161to pro\u0161le godine nismo realizovali taj projekat. Mi imamo jasnu strategiju i ciljeve razvoja kratkoro\u010dno i dugor\u010dno. Znamo \u0161ta \u0107emo raditi i za nerednih godinu, dve do pet, ali znamo gde \u0107emo biti i za deset godina. Plan nam je bio da pro\u0161le godine izgradimo savremeni distributivni centar u Dobanovcima, gde je pod jednim krovom trebalo da bude 20.000 kvadrata na\u0161eg novog centra. Nismo \u017eeleli da u\u0111emo u realizaciju tog projekta u prvoj godini krize. Trenutno razmatramo da li \u0107emo ove godine zapo\u010deti izgradnju i veliki su izgledi da ovaj projekat i realizujemo 2010. Realizacijom tog projekta prakti\u010dno \u0107emo postoje\u0107im principalima pru\u017eati jo\u0161 kvalitetniju i rentabilniju uslugu, ali \u0107emo otvoriti vrata mnogim potencijalnim partnerima koje mo\u017eemo logisti\u010dki da pratimo.<\/p>\n
\nKao \u0161to znate, to je Henkel, koji ima vi\u0161e divizija: deterd\u017eenti, lepkovi, Schwarzkopf kozmetika, a imamo i malu diviziju od pet zaposlenih za proizvode Schwarzkopf proffesion linije, koju distribuiramo i prodajemo frizerskim salonima. Zatim radimo sa Alufiksom, BIC-om u programima brija\u010da, upalja\u010da, baterija, preparati pre brijanja, a od ove godine i pisa\u0107i i \u0161kolski pribor, \u010dime je kompletiran ceo portfolio BIC-a. To je non-food asortiman. Postoje\u0107i food je Centropoizvod i imamo svoj private label \u2018talasa\u2019 tuna i ananas, lansiran u drugoj polovini 2009. Krenuli smo sa sopstvenim PL-om, jer mislimo da u njima le\u017ei veliki potencijal. Razmi\u0161ljamo o kupovini jedne doma\u0107e fabrike u prehrambenoj industriji i trenutno merimo parametre koji \u0107e nas opredeliti za i protiv. Ali, za sada smo na dobrom putu da to i odradimo.<\/p>\n
\nU ovom trenutku, to jo\u0161 uvek ne bismo otkrivali.<\/p>\n
\nNe mogu ni\u0161ta konkretnije da Vam ka\u017eem za sada, osim da jeste. Od 1. februara startujemo sa novom divizijom u okviru koje \u0107e biti niz novih brendova, a pri\u0161li su nam principali koji su bili nezadovoljni radom postoje\u0107ih distributera. (Ako se predomislite, napi\u0161ite nam o kojim brendovima je re\u010d)<\/p>\n
\nTo smo vi\u0161e puta razmatrali i opet \u0107emo to razmatrati u ovoj godini. Ali, u ovom trenutku ne planiramo izlazak na druga tr\u017ei\u0161ta. To je odgovor, jer kada saberemo prednosti i mane ne vidimo neke preterane benefite u tome, \u0161to ne mislimo da je ba\u0161 najpametnija odluka, pa je zato i preispitujemo s vremena na vreme.<\/p>\n
\nNa to pitanje moram da Vam odgovorim da smo zadovoljni, ali upravo iz razloga \u0161to smo ih tako i predvideli. Znaju\u0107i kakva \u0107e 2009. godina biti u smislu najavljene krize, mi smo planove tome i prilagodili. Tako da smo na planu.<\/p>\n
\nOni su nam ambiciozniji nego u 2009, ali znamo da je rizik jednak, ako ne i ve\u0107i u pore\u0111enju sa pro\u0161lom godinom.
\nPostoje mi\u0161ljenja da distribucija nema budu\u0107nost. Recite nam, za kraj, kakav je Va\u0161 stav po tom pitanju.
\nKada se tr\u017ei\u0161te bude promenilo i jednoga dana u\u0111emo u Evropu i srpsko tr\u017ei\u0161te dobije obrise i karakteristike tog savremenog tr\u017ei\u0161ta, pretpostavljamo da ovaj vid distribucije ne\u0107emo raditi za velike multinacionalne kompanije. Ali, za neke srednje igra\u010de koji nisu, da tako ka\u017eem \u2018top ten\u2019, i dalje \u0107emo biti atraktivni partner. A za ove najve\u0107e bi\u0107emo u mogu\u0107nosti da im pru\u017eimo logisti\u010dku pratnju, gde \u0107e oni prodavati robu, a mi \u0107emo za njih bukvalno razvoziti.
\nS toga mogu da ka\u017eem da mislim da je budu\u0107nost distribucije sjajna, ali ne za svakoga i ne za sve. Na ovom tr\u017ei\u0161tu su se ve\u0107 prepoznale prave distributerske ku\u0107e i \u010dinjenica je da ne\u0107e biti mesta za jo\u0161 mnoge. Jer, samo stru\u010dnost, upornost i istrajnost, povezani sa iskustvom, mogu da donesu dobar rezultat u ovoj bran\u0161i. A bran\u0161u upravo karakter\u0161u ti veliki rizici poslovanja, ogromna ulaganja i da bez \u010dvrste kontrole nema ni uspeha. S druge strane, to su uslovi, prerogativi na kojima brojne distributerske ku\u0107e ne uspevaju da istraju i zato nestaju sa scene. Brojnih distributerskih ku\u0107a vi\u0161e nema, ili su na putu da se ugase. Principali koji su kod njih bili, sada nam kucaju na vrata. To ne treba kriti. Sa njima pregovaramo, dogovaramo se, i ako prepoznamo interese, pripremamo se za budu\u0107u saradnju. Ono \u0161to \u017eelim da ka\u017eem je da jednom Nestleu ne\u0107e trebati distributer, ali \u0107e mu trebati logisti\u010dki partner, kao i P&G-u, kao i Henkelu, Beiersdorfu, kao i Coca-Coli i Pepsiju. Oni imaju ja\u010dinu brenda i organizaciju i volumen da to mogu sami. Ali, postoje brojni iz drugog reda kojima je distributer neohodan i zbog toga je ta perspektiva sjajna za dobre distributerske ku\u0107e. \u0160ansa distribucije je u logisti\u010dkom partnerstvu sa velikima, i sa druge strane, distribucija sa manjim principalima. To nam je dugoro\u010dni, desetogodi\u0161nji cilj.<\/p>\n