(tekst objavljen u progressive magazinu br. 67, decembar 2009.)<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Najve\u0107u vrednost prodaje, po podacima MEMRB-a, ostvarili su pojedina\u010dni za\u010dini u pakovanjima 100g-249g, pri \u010demu su prednja\u010dili oni pakovani u kese.<\/strong><\/span><\/p>\n <\/p>\n Kroz istoriju sve do savremenog doba, za\u010dini su kori\u0161\u0107eni zbog njihovog mirisa, ukusa, boje i medicinskih svojstava. Oni se dobijaju od kore, cvetnih delova razli\u010ditih aromati\u010dnih biljaka, njihovog korenja, semena ili stabljike. Nekada su samo tropski aromati\u010dni proizvodi, kao \u0161to su biber i cimet, smatrani za\u010dinima. Li\u0161\u0107e i semena biljaka umerenog pojasa kao \u0161to su bosiljak i origano su smatrani biljem. Danas pod za\u010dinima podrazumevamo raznovrsne proizvode kao \u0161to su pojedina\u010dni za\u010dini i bilje, me\u0161avine i dehidrirano povr\u0107e.<\/p>\n MEMRB analiza tr\u017ei\u0161ta<\/strong> ALEVA:<\/strong> CENTROPROIZVOD:<\/strong> Crvena, narand\u017easta i zelena linija<\/strong> VITAMIN:<\/strong> Redizajn ambala\u017ee<\/strong> Synovate analiza tr\u017ei\u0161ta<\/strong> Priredila: Marija F. \u0160mit<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" (tekst objavljen u progressive magazinu br. 67, decembar 2009.) ZADU\u017dENI ZA MIRIS I UKUS Najve\u0107u vrednost prodaje, po podacima MEMRB-a, ostvarili su pojedina\u010dni za\u010dini u pakovanjima 100g-249g, pri \u010demu su prednja\u010dili oni pakovani u kese. Kroz istoriju sve do savremenog doba, za\u010dini su kori\u0161\u0107eni zbog njihovog mirisa, ukusa, boje i medicinskih svojstava. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[19,10],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1887"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1887"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1887\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1889,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1887\/revisions\/1889"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1887"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1887"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1887"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nMEMRB se bavi pra\u0107enjem maloprodaje u segmentu proizvoda \u0161iroke potro\u0161nje. Kompanija pokriva maloprodajne kanale, koriste\u0107i klasi\u010dnu metodologiju maloprodajnog inventarisanja koja podrazumeva mese\u010dne ili dvomese\u010dne posete stalnom i reprezentativnom panelu (uzorku) maloprodajnih objekata u cilju prikupljanja informacija o zalihama, nabavci, cenama i kombinuje ih sa skeniranim podacima iz lanaca sa kojima sara\u0111uje. MEMRB prati kategoriju pojedina\u010dnih za\u010dina na tr\u017ei\u0161tima Srbije, Crne Gore i Makedonije. U analizi koja sledi posmatramo tr\u017ei\u0161te pojedina\u010dnih za\u010dina u Srbiji u periodu od avgusta 2008. do septembra 2009. godine. Obuhva\u0107eni su pojedina\u010dni za\u010dini kao \u0161to su biber, slatka i ljuta paprika, cimet, origano, kim, miro\u0111ija, mu\u0161katni orah, bosiljak i mnogi drugi.
\nPodaci pokazuju da su na tr\u017ei\u0161tu Srbije u celom posmatranom periodu daleko najprodavaniji pojedina\u010dni za\u010dini upakovani u kese i ovaj tip pakovanja je u\u010destvovao sa 95,3 odsto u vrednosti prodaje pojedina\u010dnih za\u010dina u periodu avgust\/septembar 2009. godine. Pojedina\u010dni za\u010dini u staklenoj ambala\u017ei su u istom periodu ostvarili vrednosno u\u010de\u0161\u0107e od 4,3 odsto, dok su za\u010dini u plasti\u010dnom pakovanju imali zanemarljivo u\u010de\u0161\u0107e od 0,4 odsto.
\nKada se posmatra prodaja pojedina\u010dnih za\u010dina prema veli\u010dini pakovanja, najve\u0107u vrednost prodaje ostvarili su proizvodi u pakovanjima od 100g do 249g i njihov doprinos vrednosti prodaje u periodu avgust\/septembar 2009. godine iznosio je 45,3 odsto. Pojedina\u010dni za\u010dini u pakovanjima od 10g do 99g u\u010destvovali su sa 42 odsto vrednosti prodaje u istom periodu, dok su pakovanja manja od 10g generisala 11,8 odsto vrednosnog u\u010de\u0161\u0107a. Pakovanja veca od 500g su zanemarljiva za ovu vrstu za\u010dina.
\nMEMRB podaci pokazuju da je doprinos pojedinih tipova objekata vrednosti prodaje pojedina\u010dnih za\u010dina gotovo izjedna\u010den. Velike bakalnice su, sa ostvarenih 33,6 odsto vrednosti prodaje u periodu od godinu dana (oktobar 2008. godine do septembra 2009.), najzna\u010dajniji tip prodajnog objekta, kada se posmatra vrednosna prodaja pojedina\u010dnih za\u010dina u Srbiji. Slede male bakalnice koji su u istom periodu ostvarile 33,5 odsto vrednosti prodaje, dok su na tre\u0107em mestu supermarketi sa vrednosnim udelom od 32,9 odsto. MEMRB podaci o vrednosnom u\u010de\u0161\u0107u vode\u0107ih proizvo\u0111a\u010da u odnosu na ostale proizvo\u0111a\u010de, za period od oktobra 2008. do septembra 2009. godine, pokazuju da u Srbiji 76,2 odsto vrednosti prodaje ostvaruje tri proizvo\u0111a\u010da (po abecednom redu): Aleva, Centroproizvod i Vitamin. Isti ovi proizvo\u0111a\u010di ostvaruju 78,9 odsto koli\u010dinskog u\u010de\u0161\u0107a.<\/p>\n
\nIz preduze\u0107a AD Aleva iz Novog Kne\u017eevca isti\u010du da prerada povr\u0107a u ovoj fabrici traje vi\u0161e od 60 godina. Zahvaljuju\u0107i ovoj \u010dinjenici Aleva je, po re\u010dima Mirka Asanovi\u0107a, direktora marketinga, postala brend, pre svega po proizvodu po kome i sama fabrika nosi ime \u2013 crvenoj mlevenoj za\u010dinskoj paprici, u narodu poznatoj kao aleva paprika. Proces prerade povr\u0107a u Alevinim proizvodnim pogonima pra\u0107en je strogim kontrolama kvaliteta, usmerenim na o\u010duvanje hranljive i biolo\u0161ke vrednosti proizvoda. Fabrika je sertifikovana prema prema zahtevima standarda SRPS ISO 9001:2008, i implementirala je sistem\u00a0upravljanja bezbedno\u0161\u0107u hrane baziran na HACCP principima. U svom asortimanu, Aleva ima vi\u0161e razli\u010ditih vrsta paprike: delikates, crvenu slatku, crvenu ljutu, kao i ljutu tucanu papriku \u2013 sud\u017euk. Pored aleve paprike, asortiman ove kompanije obuhvata i druge monokomponentne za\u010dine: crni biber – mleveni i u zrnu, mleveni cimet, karanfili\u0107, kim, lovorov list i origano. Sva pakovanja su, kako ka\u017ee Asanovi\u0107, prilago\u0111ena tr\u017ei\u0161tu i imaju prepoznatljiv vizuelni identitet. \u201cNajprodavaniji za\u010din je crvena slatka za\u010dinska paprika u pakovanju od 100g, dok tendenciju rasta na tr\u017ei\u0161tu sve vi\u0161e pokazuje sud\u017euk paprika, koja je nezaobilazni sastojak ro\u0161tilja i salata\u201d, ka\u017ee direktor marketinga Aleve. Izvoz za\u010dina \u010dini vi\u0161e od tre\u0107ine ukupne Alevine proizvodnje ove kategorije, a proizvodi se palsiraju na tr\u017ei\u0161tima zemalja u regionu, susedne Ma\u0111arske, Austrije, SAD-a, \u0160vedske, Rusije i pojedinih biv\u0161ih republika Sovjetskog Saveza. Mirko Asanovi\u0107 najavljuje i nove proizvode koji \u0107e, kako ka\u017ee, zadovoljiti odre\u0111ene tr\u017ei\u0161ne ni\u0161e i kretanja na tr\u017ei\u0161tu za\u010dina, kao i zahteve pojedinih stranih tr\u017ei\u0161ta koji su specifi\u010dni.<\/p>\n
\n\u201cPrepoznatljiv motiv crnkinje koji smo zadr\u017eali od samog po\u010detka plasiranja za\u010dina, i koji datira od pre vi\u0161e od 35 godina, postao je sinonim za kvalitet monokomponentnih za\u010dina na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu. Na samom po\u010detku proizvodili smo bibere, da bi se tokom godina asortiman pro\u0161irivao i unapre\u0111ivao, u skladu sa trendovima na tr\u017ei\u0161tu i zahtevima potro\u0161a\u010da, tako da se danas mo\u017eemo pohvaliti bogatom paletom koju \u010dini vi\u0161e od 20 razli\u010ditih za\u010dina\u201d, ka\u017eu iz kompanije Centroproizvod. Kvalitet i ispravnost C za\u010dina potvr\u0111uju brojni sertifikati i standardi koji omogu\u0107avaju maksimalnu kontrolu kvaliteta u svakom segmentu proizvodnog ciklusa, kao i izvoz na inostrana tr\u017ei\u0161ta.
\nPrimenjuje se \u010detvorostruka kontrola kvaliteta \u2013 po\u010dev od sirovina i ambala\u017ee (tzv. prijemna kontrola), preko proizvodnje \u2013 tzv. procesno kontrolisanje, kao i zavr\u0161nog kontrolisanja gotovog proizvoda, pa do post prodajne kontrole. C monokomponentni za\u010dini se u prodaji mogu na\u0107i u kesicama i u prakti\u010dnim bo\u010dicama, ali u ponudi su i ve\u0107a pakovanja namenjena, izme\u0111u ostalog, HoReCa kanalu.<\/p>\n
\nIz Centroproizvoda ka\u017eu da su za\u010dine u bo\u010dicama lansirali kako bi potro\u0161a\u010dima omogu\u0107ili prakti\u010dno doziranje prilikom pripreme najrazli\u010ditih jela, ali i mogu\u0107nost ponovne dopune bo\u010dice istim C za\u010dinima. Za\u010dini u bo\u010dicama su podeljeni u tri linije. Crvenoj liniji pripadaju C biberi, od kojih se mogu izdvojiti Crni biber mleveni, Crni biber u zrnu, Beli biber mleveni, Crni biber sa belim lukom. Narand\u017eastu liniju karakteri\u0161u egzoti\u010dni za\u010dini poput Cimeta, Kima, Karija, \u0110umbira, \u010cilija i Muskatnog oraha. Zelenoj liniji pripadaju mediteranski za\u010dini od kojih su najpopularniji Lovorov list, Origano, Bosiljak, Ruzmarin, Beli luk u granulama, Per\u0161un i Maj\u010dina du\u0161ica. Pored ve\u0107 pomenutih za\u010dina, Centroproizvod nudi i Za\u010dinsku papriku (slatku i ljutu), koja tako\u0111e predstavlja bitan deo asortimana. \u201cPrema rezultatima istra\u017eivanja agencije MEMRB, ra\u0111enog u periodu avgust-septembar 2009. godine, vrednosno tr\u017ei\u0161no u\u010de\u0161\u0107e C bibera (u okviru tr\u017ei\u0161ta bibera) je oko 66 odsto, \u0161to Centroproizvod \u010dini liderom na tr\u017ei\u0161tu bibera. Prema istom istra\u017eivanju, vrednosno tr\u017ei\u0161no u\u010de\u0161\u0107e C ostalih monokomponentnih za\u010dina je oko 33 odsto, \u0161to nas \u010dini liderom i na tr\u017ei\u0161tu ostalih monokomponentnih za\u010dina\u201d, isti\u010du iz Centroproizvoda. Za\u010dini ove kompanije, kao i ostatak asortimana, izvoze se u zemlje regiona, ali i u Kanadu, Australiju i na druga tr\u017ei\u0161ta. Konkurencija Centroproizvodu u Srbiji su ostali ve\u0107i doma\u0107i proizvo\u0111a\u010di, ali i strani koji su u\u0161li na na\u0161e tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n
\n\u201cVitamin iz Horgo\u0161a zauzima zna\u010dajan deo tr\u017ei\u0161ta kao jedan od vode\u0107ih proizvo\u0111a\u010da i prera\u0111iva\u010da paprike i ostalih za\u010dina. Kada ka\u017eemo \u2018Horgo\u0161\u2019 pomislimo na papriku. Tako je ve\u0107 du\u017ee od dva veka, jer blagorodni horgo\u0161ki kraj je postao, jo\u0161 krajem 18. veka, jedno od prvih i najplodnijih stani\u0161ta ove biljke\u201d, ka\u017ee generalni direktor Vitamina Veselinka Popovi\u0107. Vode\u0107i brend Vitamina je horgo\u0161ka slatka i ljuta za\u010dinska mlevena paprika, prepoznatljiva po svom kvalitetu i dizajnu ambala\u017ee. Najprodavanije je pakovanje od 100g, a na tr\u017ei\u0161tu
\nsu prisutna i druga pakovanja od: 50, 200, 500 i 1.000g. \u201cKvalitet paprike iz Vitamina Horgo\u0161 je na zavidnom nivou. Kao takav se odr\u017eava dugi niz godina, jer sirova paprika poti\u010de isklju\u010divo sa prostora Vojvodine, pa otud i priznanje \u2018Najbolje iz Vojvodine\u2019 koje smo primili 2008. godine. Imamo i GOST R sertifikat za Rusiju, kao i sertifikate HACCP i ISO 9001: 2000 koji obezbedjuju visokokvalitetnu proizvodnju i preradu hrane\u201d, navodi Popovi\u0107.<\/p>\n
\nOsim paprike, asortiman Vitamina obuhvata i pakovanja pojedina\u010dnih za\u010dina kao \u0161to su biber, cimet, kim i origano. Veselinka Popovi\u0107 isti\u010de da su planovi kompanije za slede\u0107u godinu usmereni na pro\u0161irenje plasmana Vitaminove robe na inostranom tr\u017ei\u0161tu, i to posebno na tr\u017ei\u0161tima Rusije, \u0160vajcarske i Nema\u010dke. Osim toga, jedan od bitnih planova za 2010. godinu odnosi se na redizajn ambala\u017ee koji \u0107e obuhvatiti i monokomponentne za\u010dine. Glavni konkurenti Vitaminu na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu, kada su u pitanju pojedina\u010dni za\u010dini, su Aleva i Centroproizvod. Zna\u010dajan potro\u0161a\u010d Vitaminovih proizvoda je Kosovo, a oni se distribuiraju i u susedne zemlje kao \u0161to su Crna Gora, Slovenija, BiH i Austrija.<\/p>\n
\nIstra\u017eivanje o za\u010dinima sprovedeno je u okviru Synovateovog telefonskog (CATI) istra\u017eivanja tr\u017ei\u0161ta robe \u0161iroke potro\u0161nje sprovedenog u julu 2009. Uzorak od 600 ispitanika, oba pola, bio je nacionalno reprezentativan i obuhvatao je osobe starosti od 18 do 60 godina koje su zadu\u017eene za nabavku u doma\u0107instvu. Kada govorimo o za\u010dinima koji se koriste u doma\u0107instvima, naj\u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107eni za\u010din je biber koji je navelo 67 odsto ispitanika, a zatim origano (28 odsto), per\u0161un (22 odsto) i beli luk (21 odsto). Tako\u0111e, biber je i naj\u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107eni za\u010din me\u0111u ispitanicima svih starosnih kategorija, pri \u010demu najvi\u0161e me\u0111u ispitanicima izme\u0111u 31 i 45 godina (71 odsto). Ukoliko sagledamo naj\u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107ene za\u010dine po polnoj strukturi, po 2\/3 i mu\u0161karaca i \u017eena naj\u010de\u0161\u0107e koriste biber. Mu\u0161karci mnogo \u010de\u0161\u0107e koriste ljutu i slatku papriku, dok \u017eene mnogo vi\u0161e koriste per\u0161un, beli luk i bosiljak. \u0160to se spontane poznatosti marki za\u010dina ti\u010de, skoro polovina ispitanika (49 odsto) pomenula je Centroproizvod, potom Alevu (30 odsto) i Podravku (11 odsto). Ovde treba napomenuti da \u010dak 25 odsto ispitanika nije moglo da navede nijednu marku za\u010dina, iako svi ispitanici koriste za\u010dine. U Vojvodini je najpoznatija Aleva, dok je Centroproizvod najpoznatiji u ostalim regionima u Srbiji. Ove tri marke za\u010dina najpoznatije su i po svim strukturama ispitanika (pol, socijalni status, visina primanja) i tu nema zna\u010dajnih razlika u odnosu na total. Potro\u0161a\u010di naj\u010de\u0161\u0107e koriste za\u010dine marke Centroproizvod (41 odsto), a zatim za\u010dine marke Aleva (17 odsto) i Kotanyi (pet odsto).
\nMu\u0161karci \u010de\u0161\u0107e koriste za\u010dine marke Aleva, dok \u017eene \u010de\u0161\u0107e nego mu\u0161karci koriste za\u010dine marke Centroproizvod. Tako\u0111e je i procenat onih koji nisu mogli da navedu nijednu marku za\u010dina ve\u0107i kod mu\u0161karaca nego kod \u017eena. Mo\u017eemo uo\u010diti i regionalne razlike u kori\u0161\u0107enju – skoro 1\/3 ispitanika iz Vojvodine (30 odsto), naj\u010de\u0161\u0107e koristi za\u010dine marke Aleva, dok u Centralnoj Srbiji (52 odsto) i Isto\u010dnoj Srbiji (50 odsto) naj\u010de\u0161\u0107e koriste za\u010dine marke Centroproizvod.<\/p>\n