(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 61, jun 2009.)<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Ledeni \u010dajevi se, po podacima Nielsena, mogu na\u0107i u ne\u0161to vi\u0161e od polovine maloprodajnih objekata u Srbiji. Blizu jedne tre\u0107ine proda se u hiper i supermarketima, po 30 odsto malim i velikim prodavnicama, dok ostatak odlazi u kioske i paviljone.<\/strong><\/span><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Recepti iz engleskih i ameri\u010dkih kuvara ukazuju da je poslu\u017eivanje ohla\u0111enog \u010daja ve\u0107 po\u010detkom 19. veka bilo uobi\u010dajeno. Njegovoj popularnosti pomogli su razvoj tehnologije kori\u0161\u0107ene za dobijanje \u010distog leda kao i razvoj fri\u017eidera. Danas ledeni \u010daj mo\u017ee biti zasla\u0111en ili nezasla\u0111en, a uobi\u010dajeni ukusi su limun, breskva, limeta, malina i vi\u0161nja. Tako\u0111e, \u010desto se ledenim \u010dajem zovu i gazirane verzije ovih proizvoda, kao i hladno slu\u017eeni biljni napici koji nisu spravljeni od li\u0161\u0107a \u010daja.<\/p>\n Nielsen analiza tr\u017ei\u0161ta<\/strong> MEMRB analiza tr\u017ei\u0161ta<\/strong> COCA-COLA:<\/strong> Lokalna proizvodnja<\/strong> GfK analiza tr\u017ei\u0161ta<\/strong> FRUVITA:<\/strong> JAMNICA:<\/strong> Kampanja u toku<\/strong> NECTAR:<\/strong> RAUCH:<\/strong> Synovate analiza tr\u017ei\u0161ta<\/strong> Pripremila: Marija F. \u0160mit<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" (tekst objavljen u Progressive magazinu br. 61, jun 2009.) OMILJENA BRESKVA Ledeni \u010dajevi se, po podacima Nielsena, mogu na\u0107i u ne\u0161to vi\u0161e od polovine maloprodajnih objekata u Srbiji. Blizu jedne tre\u0107ine proda se u hiper i supermarketima, po 30 odsto malim i velikim prodavnicama, dok ostatak odlazi u kioske i paviljone. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[19,10],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1809"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1809"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1809\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1812,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1809\/revisions\/1812"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1809"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1809"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1809"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nRetail Audit se zasniva na pra\u0107enju prodaje ka krajnjim potro\u0161a\u010dima na uzorku prodajnih mesta izabranih tako da budu reprezentativna za kanale prodaje koji se prate. Ista prodajna mesta se popisuju na mese\u010dnom ili dvomese\u010dnom nivou tako \u0161to obu\u010deni popisiva\u010di fizi\u010dki broje maloprodajne zalihe, bele\u017ee obavljene nabavke u proteklom periodu i maloprodajne cene. Konstantno pra\u0107enje ovih informacija omogu\u0107ava izve\u0161tavanje o obimu i vrednosti maloprodaje, kao i ostalim podacima zna\u010dajnim za proizvo\u0111a\u010de, distributere i prodavce.
\n– Uklju\u010deni kanali prodaje \u2013 jedinice prodaje relevantne za FMCG kategorije: hipermarketi\/supermarketi; velike i srednje prodavnice; male prodavnice; kiosci i paviljoni; specijalizovane radnje za prodaju proizvoda za li\u010dnu i ku\u0107nu higijenu (drogerije) i apoteke
\n– Kanali koji nisu uklju\u010deni: ostale jedinice prodaje proizvoda (na primer pijace); velikoprodaje koje imaju prodaju i prema kranjim kupcima, kao i cash&carry radnje (na primer Metro).
\nTerminologija:
\n– Obim prodaje \u2013 koli\u010dina robe koja je prodata krajnjim kupcima u okviru posmatranih maloprodajnih kanala tokom perioda izve\u0161tavanja, prikazana u prodajnim jednicama mere (na primer kg) i koli\u010dinski udeo u odnosu na ukupnu prodatu koli\u010dinu robe unutar posmatrane kategorije.
\n– Vrednost prodaje \u2013 vrednost robe koja je prodata krajnjim kupcima u okviru posmatranih maloprodajnih kanala tokom perioda izve\u0161tavanja, prikazana u lokalnoj valuti i vrednosni udeo u odnosu na ukupnu prodatu koli\u010dinu robe unutar posmatrane kategorije.
\nLedni \u010dajevi se mogu na\u0107i u ne\u0161to vi\u0161e od polovine maloprodajnih objekata u Srbiji (uklu\u010duju\u0107i i kioske). Blizu jedne tre\u0107ine ledenih \u010dajeva proda se u hiper i supermarketima, po 30 odsto ovih proizvoda proda se u malim i velikim prodavnicama dok ostatak odlazi u kioske i paviljone. Najvi\u0161e proizvoda iz kategorije ledenih \u010dajeva, i to blizu 40 odsto, proda se u Vojvodini, ne\u0161to vi\u0161e od tre\u0107ine se proda u Beogradu dok se oko jedne \u010detvrtine proda u Centralnoj Srbiji. Top pet proizvo\u0111a\u010da predstavlja blizu 85 odsto tr\u017ei\u0161ta ledenih \u010dajeva.
\nTop 5 proizvo\u0111a\u010da (po abecednom redu, a ne prema tr\u017ei\u0161nom udelu): Coca – Cola, Fruvita, Jamnica, Nectar, Rauch.
\nTop 5 robnih marki (po abecednom redu, a ne prema tr\u017ei\u0161nom udelu): Fruvita, Jamnica, Nectar, Nestea, Rauch.
\nNapomena: podaci su za period Januar 2008 \u2013 Decembar 2008 i odnose se na koli\u010dinsko u\u010de\u0161\u0107e na tr\u017ei\u0161tu Srbije.<\/p>\n
\nMEMRB se bavi pra\u0107enjem maloprodaje u segmentu proizvoda \u0161iroke potro\u0161nje. Agencija pokriva maloprodajne kanale, koriste\u0107i klasi\u010dnu metodologiju maloprodajnog inventarisanja koja podrazumeva mese\u010dne ili dvomese\u010dne posete stalnom i reprezentativnom panelu (uzorku) maloprodajnih objekata u cilju prikupljanja informacija o zalihama, nabavci, cenama i kombinuje ih sa skeniranim podacima iz lanaca sa kojima sara\u0111uje. U okviru analize koja sledi, posmatramo tr\u017ei\u0161te ledenih \u010dajeva u Srbiji, u periodu od decembra 2007. do januara 2009. godine. Podaci za poslednjih sedam dvomese\u010dnih perioda pokazuju da su ledeni \u010dajevi sa ukusom breskve najprodavaniji. Njihovo koli\u010dinsko u\u010de\u0161\u0107e, uprkos rastu u\u010de\u0161\u0107a ledenih \u010dajeva sa ukusom limuna sa 8,4 odsto na 17,3 odsto, u periodu decembar \u201808\/januar \u201809 iznosilo je 70,9 odsto. Vrednosno u\u010de\u0161\u0107e ledenih \u010dajeva sa ukusom breskve u istom periodu iznosilo je 68,4 odsto, a onih sa ukusom limuna 20 odsto. Na tr\u017ei\u0161tu Srbije najzastupljeniji u strukturi prodaje su proizvodi zapremine 1,5l \u010dije je koli\u010dinsko u\u010de\u0161\u0107e posle rasta sa 47,9 odsto na 52,5 odsto u periodu jun\/jul \u201808 palo na 48,4 odsto u periodu decembar \u201808\/januar \u201809, a vrednosno u\u010de\u0161\u0107e u periodu od decembra 2007. do januara 2009. godine poraslo sa 35,1 odsto na 37,6 odsto. Litarski proizvodi su u periodu decembar \u201808\/januar \u201809 ostvarili koli\u010dinsko u\u010de\u0161\u0107e od 10,5 odsto i vrednosno od 12,8 odsto. Polulitarski proizvodi imali su skok koli\u010dinskog u\u010de\u0161\u0107a sa 14,8 odsto na 18,6 odsto i vrednosnog sa 19,4 odsto na 30,6 odsto. Dominantno pakovanje na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu su plasti\u010dne fla\u0161e. Njihovo koli\u010dinsko u\u010de\u0161\u0107e je posle rasta od 10 rocentnih poena u periodu decembar \u201808\/januar \u201909 iznosilo 73 odsto, dok je u\u010de\u0161\u0107e u ostvarenoj vrednosti prodaje bilo 67,4 odsto. Slede\u0107e po va\u017enosti je kartonsko pakovanje sa koli\u010dinskm u\u010de\u0161\u0107em od 25,7 odsto i vrednosnim od 27,2 odsto. Sva druga pakovanja imaju zanemarljivo u\u010de\u0161\u0107e. Podaci o zna\u010daju pojedinih tipova objekata u prodaji kategorije ukazuju da su se u poslednjih godinu dana (februar\/mart \u201808 \u2013 decembar \u201808\/januar \u201809) ledeni \u010dajevi najvi\u0161e prodavali u supermarketima. Njihov doprinos prodatim koli\u010dinama iznosio je 55,1 odsto, a doprinos vrednosti prodaje ove vrste proizvoda iznosio je 49,2 odsto. Sledile su velike bakalnice sa u\u010de\u0161\u0107em od 22,2 odsto, odnosno 19,4 odsto. Male bakalnice su u posmatranom periodu ostvarile koli\u010dinsko u\u010de\u0161\u0107e od 19,4 odsto, a vrednosno od 21,7 odsto. Pet vode\u0107ih proizvo\u0111a\u010da u Srbiji, pore\u0111ani po abecednom redu su: Coca-Cola, Jamnica, Nectar, Rauch i Stork. Njihovo zbirno koli\u010dinsko u\u010de\u0161\u0107e u periodu decembar \u201808\/januar \u201809 godine je iznosilo 81,9 odsto, a vrednosno 79,7 odsto.<\/p>\n
\n\u201cIako je Nestea ledeni \u010daj ve\u0107 odavno poznat \u0161irom sveta, on je relativno nov proizvod na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu. Lansiran je pre godinu dana i u tako kratkom roku uspeo je da zauzme 18 odsto koli\u010dinskog u\u010de\u0161\u0107a na tr\u017ei\u0161tu Srbije, prema podacima MEMRB Retail Audita ra\u0111enog u martu 2008. Kada je u pitanju vrednosno u\u010de\u0161\u0107e, Nestea je, po istom izvoru, lider na tr\u017ei\u0161tu sa 28 odsto udela. Po mi\u0161ljenju potro\u0161a\u010da, ubedljivo je najomiljeniji ledeni \u010daj na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu, a visoka stopa ponovljene konzumacije nam govori o potencijalu ovog prozivoda na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu\u201d, ka\u017ee Tanja Petrovi\u0107, Still Beverages Brand Manager, dodaju\u0107i da je za Brand Indikatore izvor B3 studija, koju je radio Millward Brown u martu 2008. Ledeni napitak Nestea predstavlja savr\u0161eni spoj bogatog ukusa \u010daja, ukusnog vo\u0107nog soka i vode. Na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu dostupan je u dva ukusa: breskva i limun. Predstavlja prirodno osve\u017eenje, bez konzervansa i ve\u0161ta\u010dkih boja.<\/p>\n
\nNestea je moderne ambala\u017ee prilago\u0111ene razli\u010ditim prilikama i mo\u017ee se prona\u0107i u pakovanju od 0,25l, 0,5l, 1l i 1,5l. U pogledu \u2018on the go\u2019 segmenta, Nestea je, tako\u0111e po podacima MEMRB-a za mart 2008, sa pakovanjem od 0,5l PET dostigao apsolutno vo\u0111stvo zauzimaju\u0107i 54 odsto koli\u010dinskog tr\u017ei\u0161nog u\u010de\u0161\u0107a u ovom segmentu. \u0160to se ti\u010de pro\u0161irenja portfolia, Coca – Cola je nedavno lansirala Nestea u pakovanju od 1,5l PET. Novo pakovanje je namenjeno konzumaciji kod ku\u0107e. Radi se o dva ve\u0107 postoje\u0107a ukusa: narand\u017ei i limunu. \u201cKako je Nestea \u0161irom sveta omiljeni ledeni \u010daj, tezi\u0107emo da proizvod pribli\u017eimo doma\u0107im potro\u0161a\u010dima. U tom smislu, na\u0161u konkurenciju predstavljaju ostali proizvo\u0111aci ledenih \u010dajeva u Srbiji\u201d, ka\u017ee Tanja Petrovi\u0107. Va\u017eno je napomenuti da se, nakon kra\u0107eg perioda uvoza, Nestea sada proizvodi u Frech&Co fabrici u Subotici. \u201cPonosni smo na \u010dinjenicu da je Fresh&Co fabrika uspela da ispo\u0161tuje stroge standarde kvaliteta i krene sa lokalnom prozivodnjom Nestea ledenog \u010daja\u201d, istakla je Petrovi\u0107. Pored proizvodnje za lokalno tr\u017ei\u0161te, Nestea se izvozi u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Gr\u010dku, na Kipar, u Bugarsku, a u planu je i proizvodnja za tr\u017ei\u0161ta Austrije i Ma\u0111arske.<\/p>\n
\nGfK Beograd ConsumerScan – Panel doma\u0107instava je istra\u017eiva\u010dki projekat specifi\u010dan po svojoj kontinuiranosti. Naime, ispitivanje traje neprekidno. S obzirom na to da je metodologija standardizovana na nivou GfK grupe, svi rezultati su uporedivi i lako se mogu uo\u010diti specifi\u010dnosti tr\u017ei\u0161ta razli\u010ditih dr\u017eava. Uzorak panel istra\u017eivanja u Srbiji \u010dini 1.500 doma\u0107instava koja, putem posebnog dnevnika, prijavljuju svoje dnevne kupovine robe \u0161iroke potro\u0161nje koja je namenjena isklju\u010divo potro\u0161nji unutar doma\u0107instva (sva potro\u0161nja van doma\u0107instva nije uklju\u010dena). Na taj na\u010din se mogu dobiti informacije o veli\u010dini tr\u017ei\u0161ta, u\u010de\u0161\u0107u proizvo\u0111a\u010da ili uo\u010diti promene u kupovnom pona\u0161anju, razvoju maloprodaje, trendovima i drugo. Analiza tr\u017ei\u0161ta ledenog \u010daja se odnosi na podatke GfK panela doma\u0107instava od januara zaklju\u010dno sa decembrom 2008. godine.
\n– Ledeni \u010daj pripada grupi negaziranih bezalkoholnih pi\u0107a i jo\u0161 uvek je kategorija \u010diji se razvoj tek o\u010dekuje. S tim u vezi, njegovo u\u010de\u0161\u0107e u ukupnoj korpi osve\u017eavaju\u0107ih pi\u0107a je veoma skromno. S obzirom na to da je u pitanju osve\u017eavaju\u0107e pi\u0107e, njegova konzumacija ima sezonski karakter i naro\u010dito se pove\u0107ava tokom toplih letnjih meseci a veliki zna\u010daj svakako nosi potro\u0161nja van ku\u0107e.
\n– Da se ledeni \u010daj slabije koristi u ku\u0107i, potvr\u0111uje i podatak da je tokom 2008. godine, svega 16,8 odsto doma\u0107instava u Srbiji bar jednom kupilo ledeni \u010daj za potrebe svog doma\u0107instva.
\n– Vode\u0107i proizvo\u0111a\u010di na ovom tr\u017ei\u0161tu su Fruvita, Nectar i Rauch (abecednim redom) i zajedno zauzimaju 62,3 odsto koli\u010dinskog tr\u017ei\u0161ta u posmatranom periodu.
\n– Broj kupaca koji su tokom 2008. godine kupovali neku od analiziranih robnih marki je donekle ujedna\u010den. Ipak, malo se izdvaja marka Nectar koju je kupovalo 27 odsto kupaca ledenog \u010daja, dok je Rauchov ice tea kupovalo 21,6 odsto kupaca.
\n– Kada se posmatra lojalnost, upadljiva je visoka lojalnost kupaca Nectara, koji su \u010dak 70 odsto svojih potreba za ledenim \u010dajem zadovoljili upravo ovom markom. Na drugom mestu se nalazi Rauch \u010diji kupci su takodje pokazali visoku lojalnost od bezmalo 60 odsto. Podatak je jo\u0161 zna\u010dajniji ako se uzme u obzir da je baza kupaca Rauchovog ledenog \u010daja najmanja u pore\u0111enju sa ostalim analiziranim markama. Lojalnost kupaca Fruvitinog ledenog \u010daja iznosi 45,8 odsto, \u0161to ukazuje da ovi kupci vole da eksperimenti\u0161u i da isprobavaju i druge robne marke.
\n– Najprodavaniji ukus ledenog \u010daja je breskva (\u010dak 75 odsto ukupno prodate koli\u010dine), a slede ukusi koji su me\u0161avina dve ili vi\u0161e vrsta vo\u0107a.
\n– S obzirom na to da se ovde analizira potro\u0161nja u doma\u0107instvu, ne \u010dudi podatak da je 69 odsto prodatih koli\u010dina u pro\u0161loj godini bilo pakovano u PET ambala\u017eu, dok je za preostalih 31 odsto zaslu\u017eno kartonsko pakovanje.
\n– Najzastupljeniji kanal za prodaju ledenog \u010daja su tradicionalne radnje i minimarketi (49 odsto prometa), a slede supermarketi sa 23 odsto. Ipak, ne treba potceniti ni zna\u010daj modernih kanala (hipermarketi i C&C) koji zajedno generi\u0161u oko \u00bc prometa ledenog \u010daja.
\n– Tokom 2008. godine su se pojavili novi igra\u010di na ovom tr\u017ei\u0161tu, \u0161to \u0107e dodatno uticati na pove\u0107anje konkurencije i dalji razvoj ove kategorije.<\/p>\n
\nKompanija Fruvita je sa brendom Fruvita ledeni \u010dajevi ve\u0107 \u010detiri godine prisutna na tr\u017ei\u0161tu. \u201cTr\u017ei\u0161te ledenih \u010dajeva se jo\u0161 uvek razvija i nema dominantnih proizvo\u0111a\u010da. Ipak, nekoliko kompanija je uspelo da se dobro pozicionira i obezbedi zna\u010dajno tr\u017ei\u0161no u\u010de\u0161\u0107e, a me\u0111u njima je i Fruvita. Takva pozicija rezultat je visokog kvaliteta i dobro struktuiranog asortimana Fruvita ledenih \u010dajeva, koji je pro\u0161le godine dodatno osna\u017een jedinstvenim ukusom na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu – hibiskus&brusnica\u201d, isti\u010de Nata\u0161a \u017duki\u0107, direktorka marketinga Fruvite. Pored ovog ukusa, asortiman Fruvita ledenih \u010dajeva \u010dine jo\u0161 i ukusi breskve i limuna. Fruvita ledeni \u010dajevi su dostupni u PET ambala\u017ei od 1,5l i 0,5l, a ukus breskve dostupan je i u popularnom kartonskom pakovanju od 2l. \u201cMislimo da je ovakav asortiman Fruvita ledenih \u010dajeva dovoljan za trenutni nivo razvoja srpskog tr\u017ei\u0161ta ledenih \u010dajeva, ali kontinuirano istra\u017eujemo i pratimo trendove na tr\u017ei\u0161tima razvijenih evropskih zemalja, tako da na\u0161i potro\u0161a\u010di ne\u0107e biti uskra\u0107eni za kvalitetne novitete\u201d, obe\u0107avaju iz Fruvite. Osim na tr\u017ei\u0161tu Srbije, Fruvita ledeni \u010dajevi su prisutni i na tr\u017ei\u0161tima zemalja u regionu – pre svega na tr\u017ei\u0161tu Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije, ali i na tr\u017ei\u0161tu Gr\u010dke.<\/p>\n
\nNajpoznatiji Jamnicin brend na srpskom tr\u017ei\u0161tu, kada je u pitanju ledeni \u010daj je Jamnica Ledeni \u010daj i to u tri razli\u010dita ukusa: \u0161umsko vo\u0107e – brusnica , breskva i limun. Dostupan je u dva razli\u010dita PET pakovanja – od 0,5l sportski \u010dep i od 1,5l. Ove godine, u aprilu mesecu, na tr\u017ei\u0161tu se pojavilo novo redizajnirano pakovanje Jamnica Ledenog \u010daja u PET pakovanju, odnosno nova boca i nova etiketa. Jo\u0161 jedna novina je svakako pakovanje od 0,5l sa novim, veoma prakti\u010dnim i efikasnim \u2018thumb-up\u2019 \u010depom – sportskim \u010depom koji je posebno koristan za ljude u pokretu. Pored toga, pojavio se i novi ukus, limun, koji je zamenio prethodni zeleni \u010daj-limun. Mati\u010dna kompanija Jamnica, svoj proizvod Jamnica Ledeni \u010daj izvozi, pored Srbije jos u: Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Ma\u0111arsku, Makedoniju i Kosovo. Tokom 2008. godine preko 50 odsto proizvedenih koli\u010dina Jamnica ledenog \u010daja plasirano je na izvozna tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n
\n\u201cJamnica Ledeni \u010daj prisutan je na tr\u017ei\u0161tu Srbije jo\u0161 od 2006. godine. Rezultati prodaje pokazali su da smo jo\u0161 tada imali jasnu projekciju \u0161ta \u017eelimo da postignemo na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu sa ovim proizvodom. To potvr\u0111uju i analize koje ka\u017eu da je tr\u017ei\u0161te ledenog \u010daja u porastu. Jamnica Ledeni \u010daj svakako igra jednu od va\u017enijih uloga u tom udelu. Najomiljeniji ukus na\u0161ih potro\u0161a\u010da je \u0161umsko vo\u0107e-brusnica koji zbog originalnosti svog ukusa svakim danom pridobija nove potro\u0161a\u010de. Imamo i light verziju Jamnica Ledenog \u010daja sa ukusom breskve, dok novi ukus limun nailazi na veoma pozitivne reakcije sve ve\u0107eg broja potro\u0161a\u010da. Svi Jamnica Ledeni \u010dajevi su bez konzervansa\u201d, isti\u010de Sveta Vasiljevi\u0107, generalni direktor Jamnice Beograd. On dodaje da je kampanja za Ledeni \u010daj ve\u0107 u toku. Za ovu godinu, u Jamnici su se odlu\u010dili za bilbord kampanju u ve\u0107im gradovima Srbije, print kampanju u mnogobrojnim \u010dasopisima kao i emitovanje TV reklame na nacionalnim i lokalnim televizijama, a sve to pod sloganom \u2018Zaboravi na vru\u0107inu uz Jamnica Ice Tea\u2019. Sveta Vasiljevi\u0107, generalni direktor Jamnica doo, Beograd.<\/p>\n
\nNajpoznatiji brendovi kompanije Nectar u kategoriji ledenih \u010dajeva su Nectar Ice Tea breskva i Nectar Ice Tea limun. Do\u010daravaju blagu i mo\u0107nu misteriju vo\u0107a i savr\u0161eno su osve\u017eenje u vrelim letnjim danima. Najpopularnija pakovanja su: tetrapak 1,5l; PET 1,5l i 0,5l; limenka 250ml i staklo 200ml. Kompanija Nectar, prate\u0107i trendove i potrebe tr\u017ei\u0161ta, priprema i novi ukus u PET ambala\u017ei. U pitanju je Nectar Ice Tea brusnica, novi osve\u017eavaju\u0107i ukus. Brusnica sadr\u017ei ve\u0107u koli\u010dinu antioksidanata u odnosu na ostalo vo\u0107e, sni\u017eava nivo holesterola u krvi, visok krvni pritisak i uti\u010de na stvaranje krvnih zrnaca. Njeni plodovi su bogati razli\u010ditim za\u0161titnim materijama, sadr\u017ee minerale, vitamin A, vitamin C, kalijum i biljna vlakna. Pored svojih lekovitih svojstva ova \u010dudnovata vo\u0107ka nosi u sebi osve\u017eavaju\u0107i ukus za vrele letnje dane. Najve\u0107i deo prodaje Nectarovog ledenog \u010daja ide kroz supermarkete, a iz menad\u017ementa kompanije ka\u017eu da su interesantni i STR objekti, benzinske stanice i HoReCa objekti. \u201cKategorija ledenog \u010daja u Srbiji je u stalnom razvoju. Predvi\u0111a se da \u0107e i u narednom periodu ovo tr\u017ei\u0161te rasti i da \u0107e navika kupovine ledenog \u010daja, koja do sada nije bila na visokom nivou, po\u010deti da se razvija\u201d, ka\u017eu iz ove kompanije. Nectar izvozi Ice Tea u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju.<\/p>\n
\nRauch je na srpskom tr\u017ei\u0161tu prisutan sa brendom Rauch Ice Tea. Potro\u0161a\u010dima je dostupan u tri ukusa \u2013 Breskva, Limun, Jagoda Kivi. Najpopularnija pakovanja su 0,5l PET, 1,5l PET, 0,33l limenka i 2l combobloc. \u201cRauch Ice Tea je, po istra\u017eivanju Nielsena, u 2008. godini zauzeo 20,3 odsto koli\u010dinskog tr\u017ei\u0161nog u\u010de\u0161\u0107a, a 18,5 odsto vrednosnog\u201d, isti\u010de Vladimir Lalovi\u0107, Trade&Marketing Manager. On tako\u0111e najavljuje nagradnu igru sa veoma atraktivnim nagradama – letovanja na Jadranu, mobilni telefoni i Rauch torbe.
\nGlavni Rauchovi konkurenti na tr\u017ei\u0161tu Srbije, kada se radi o ledenim \u010dajevima, su Coca-Cola, Nectar i Jamnica. Ledeni \u010dajevi ove kompanije izvoze se u Crnu Goru, BiH, Makedoniju, Albaniju i Maltu.<\/p>\n
\nU aprilu 2009. godine, agencija Synovate je sprovela istra\u017eivanje upotrebe robe \u0161iroke potro\u0161nje me\u0111u gra\u0111anima Srbije. Jedan od ispitivanih artikala bili su ledeni \u010dajevi. Istra\u017eivanje je sprovedeno telefonskim putem (CATI metodologija – Computer Assisted Telephone Interview) na nacionalno reprezentativnom uzorku od 600 ispitanika starosti 18 – 60 godina koji su u svom doma\u0107instvu zadu\u017eeni za kupovinu, pri \u010demu su podjednako bili zastupljeni mu\u0161karci i \u017eene. Na osnovu dobijenih rezultata mo\u017eemo zaklju\u010diti da je tr\u017ei\u0161te ledenih \u010dajeva u Srbiji jo\u0161 uvek nerazvijeno. Naime, 77 odsto ispitanika ih uop\u0161te ne pije. Me\u0111u onim ispitanicima koji koriste ledene \u010dajeve njih osam odsto ih pije re\u0111e od jednom mese\u010dno tako da dolazimo do 14 odsto mese\u010dnih korisnika. Ove poslednje mo\u017eemo odrediti kao redovne korisnike ledenih \u010dajeva. Dobijeni nizak stepen kori\u0161\u0107enja ukazuje na veliki potencijal ove kategorije, po\u0161to \u0107e u budu\u0107nosti kori\u0161\u0107enje ledenih \u010dajeva u Srbiji najverovatnije rasti. Postoji tendencija da ledene \u010dajeve vi\u0161e piju osobe do 30 godina starosti. Interesantno je i da mu\u0161karci koriste ledene \u010dajeve u ne\u0161to ve\u0107em procentu nego \u017eene (odnos 26 odsto mu\u0161karaca prema 19 odsto \u017eena).
\nKada je u pitanju odnos snaga na srpskom tr\u017ei\u0161tu me\u0111u pojedinim markama ledenih \u010dajeva, mo\u017ee se uo\u010diti da \u010dak 67 odsto ispitanika ne mo\u017ee da se seti nijedne marke. Najvi\u0161e osoba koje ne znaju ni jednu marku ledenih \u010dajeva ima me\u0111u starijima, onima sa ni\u017eim primanjima i me\u0111u osobama sa srednjim nivoom socijalnog statusa. Najve\u0107u poznatost imaju marke Nestea (15 odsto), Nectar (osam odsto) i Golf (\u0161est odsto). Kada govorimo o naj\u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107enoj marki, Nestea navodi 35 odsto, Nectar 20 odsto, a Golf 12 odsto mese\u010dnih korisnika. Druge marke ledenih \u010dajeva imaju ni\u017ee rezultate. Potro\u0161a\u010di najvi\u0161e vole da piju ledeni \u010daj sa ukusom breskve (59 odsto), dok je ukus limuna na drugom mestu (preferira ga 20 odsto stanovni\u0161tva). Po u\u010destalosti kori\u0161\u0107enja, naj\u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107enoj marki i preferenciji ukusa ledenih \u010dajeva nema zna\u010dajnih razlika po demografskim podgrupama redovnih korisnika. Ovaj podatak tako\u0111e ukazuje na jo\u0161 uvek nedovoljnu razvijenost i profilisanost tr\u017ei\u0161ta ledenih \u010dajeva.<\/p>\n