{"id":177,"date":"2013-02-03T18:41:53","date_gmt":"2013-02-03T17:41:53","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=177"},"modified":"2013-04-01T12:13:55","modified_gmt":"2013-04-01T11:13:55","slug":"donec-commodo-nisl-in","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/donec-commodo-nisl-in\/","title":{"rendered":"Puding"},"content":{"rendered":"

(Tekst objavljen u Progressive magazinu br.1, maj 2004.)<\/em><\/p>\n

Desert postaje sve va\u017eniji deo obroka, a zahvaljuju\u0107i lako\u0107i pripremanja, puding do\u017eivljava pravi preporod!<\/strong><\/span><\/p>\n

\u010cak i oni koji tvrde da ne vole puding, ne mogu da odole ovom ukusnom desertu, ka\u017ee Sian Cook, autor knjige Puddings and Deserts: Best Kept Secret’s. Para uzavrelog mleka, \u0161u\u0161kanje male papirne kesice, lupanje metlice, divan miris vanile \u2013 osvojili su svet. Iako je pra\u0161ak iz kesice za nas danas gotovo prirodna stvar, priprema ove poslastice nije uvek bila tako jednostavna.<\/p>\n

Kalupi iz carskih kuhinja<\/strong>
\nKorene pudinga nalazimo jo\u0161 u ka\u0161astim jelima anti\u010dkog doba. U ranom srednjem veku takva su se posna jela bez mesa punila u posebne kalupe u obliku riba ili \u0161koljki, jer je riba i u vreme posta dozvoljena. U doba renesanse kalupi su se pretvorili u prava umetni\u010dka dela koja su se koristila u carskim i kraljevskim kuhinjama. Ali, u to vreme puding je bio jo\u0161 uvek vrlo daleko od svog dana\u0161njeg oblika. Naziv puding poti\u010de iz Engleske, gde se prvi put pojavio u 13. veku. Verovatno je nastao od re\u010di ‘boudin’ iz starofrancuskog, \u0161to je zna\u010dilo ‘kobasica’. I danas se jo\u0161 za krvavicu koristi izraz \u2019black pudding\u2019. U 17. i 18. veku \u2019pudingom\u2019 se nazivaju jela s bra\u0161nom koja su se kuvala na pari, a poslu\u017eivala topla. Bilo je tu svega: od mlevenog mesa do zobenog bra\u0161na sa svim mogu\u0107im za\u010dinima. Ubrzo se naziv puding preneo i na hladna slatka jela \u010diji je glavni sastojak bra\u0161no ili skrob.<\/p>\n

Kako se nekad kuvao puding<\/strong>
\nDo pre dva veka, u slatki\u0161ima su u\u017eivali gotovo isklju\u010divo bogati gra\u0111ani i plemi\u0107i. S jedne strane \u0161e\u0107er je do po\u010detka 19. veka bio vrlo skupocen, s druge strane proizvodnja skroba u doma\u0107instvima bila je izuzetno slo\u017eena i skupa. Tek kad je jestivi skrob, kao najva\u017eniji sastojak pudinga, svima postao pristupa\u010dan, recept je po\u010deo naglo da se \u0161iri. Godine 1823. u kuvaru Betty Gleim pod nazivom \u2019Hladan puding od vanile\u2019 pojavio se recept za ka\u0161u od skroba s devet \u017eumanaca, koji bi se mogao uporediti s dana\u0161njim na\u010dinom pripreme pudinga. U njemu se savetovalo da se mleko najpre prokuva s raznim za\u010dinima, skrob ume\u0161a u hladno mleko, a potom smesa ulije u vru\u0107u te\u010dnost i ponovno zakuva.<\/p>\n

\"puding2\"<\/a>Da li ste znali?
\n<\/span><\/strong>\u2022 Nekad su se pudinzi kuvali u posebnim posudama koje su se uranjale u drugu posudu s kipu\u0107om vodom.
\n<\/span>\u2022 Dr. August Oetker, otac modernog pudinga, pre ta\u010dno 110 godina je izumeo pra\u0161ak za pripremu finog pudinga bez jaja.
\n\u2022 Moderna tehnologija omogu\u0107ava pripremu pudinga bez kuvanja: dovoljno je pra\u0161ak umutiti sa hladnim mlekom.<\/span><\/em><\/em><\/span><\/p><\/blockquote>\n

Revolucija u kesici
\n<\/strong>Za pravu revoluciju u samo jednoj kesici zaslu\u017ean je dr. August Oetker, mladi lekar iz Bielefelda, koji je pre ta\u010dno 110 godina proizveo prvi gotovi pra\u0161ak za pripremu \u2019finog pudinga bez jaja\u2019. Puding kre\u0107e na svoj osvaja\u010dki pohod pred Prvi svetski rat, ta\u010dnije 1914. godine kada dr. Oetker pu\u0161ta u pogon tzv. puding-gra\u0111evinu. Godinu dana kasnije ve\u0107 prodaje 41,5 miliona pakovanja pudinga, po \u010demu Bielefeld dobija nadimak metropole pudinga. Mnogo se toga promenilo od vremena kada je pra\u0161ak za puding mogao da se kupi za 10 feninga u kartonskoj kutijici, ali zahvaljuju\u0107i proverenim recepturama i kvalitetu koji traje ve\u0107 vi\u0161e od jednog veka Dr.Oetker izrasta u pravog prehrambenog giganta. Puding su ve\u0107 u to vreme prigrlile i doma\u0107ice na na\u0161im prostorima i sve do danas je ostao omiljeni desert za porodi\u010dno u\u017eivanje.<\/p>\n

\u0160ta je klasi\u010dan puding?<\/strong>
\nPriprema pudinga je tako postala jednostavna, a doma\u0107ice su postale potpuno sigurne da \u0107e im desert uspeti. Za pripremu 500g pudinga dovoljan je pra\u0161ak za puding, 500ml mleka i 3-5 ka\u0161i\u010dica \u0161e\u0107era. Vanila i \u010dokolada su najstariji i najomiljeniji ukusi u asortimanu klasi\u010dnih pudinga za kuvanje, ali ubrzo su im se pridru\u017eili i egzoti\u010dni ukusi, kao na primer banana, dok danas ravnopravno u\u017eivamo i u vo\u0107nim, na primer jagoda, malina, a u novim kombinacijama slatka pavlaka, griz-vanila i drugi.<\/p>\n

Pudinzi koje vi\u0161e ne kuvamo<\/strong>
\nDanas uz tradicionalne, klasi\u010dne, pudinge za kuvanje postoje i pudinzi bez kuvanja, za toplu i hladnu pripremu, kao i ve\u0107 gotovi pudinzi. Dovoljno je pra\u0161ak samo usuti u hladno mleko, mutiti jedan minut i poslu\u017eiti. Deo mleka mo\u017ee se zameniti slatkom pavlakom i tako dobijen puding krem mo\u017ee se upotrebiti kao fil za krempite, princes krofne i druge kola\u010de i torte. Kola\u010di s filom na bazi pudinga pravi su veoma popularni me\u0111u sladokuscima jer su mnogo laganiji od onih s klasi\u010dnim kremovima punim margarina i \u0161e\u0107era.<\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

(Tekst objavljen u Progressive magazinu br.1, maj 2004.) Desert postaje sve va\u017eniji deo obroka, a zahvaljuju\u0107i lako\u0107i pripremanja, puding do\u017eivljava pravi preporod! \u010cak i oni koji tvrde da ne vole puding, ne mogu da odole ovom ukusnom desertu, ka\u017ee Sian Cook, autor knjige Puddings and Deserts: Best Kept Secret’s. Para uzavrelog mleka, \u0161u\u0161kanje male papirne […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[20],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/177"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=177"}],"version-history":[{"count":11,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/177\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":496,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/177\/revisions\/496"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=177"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=177"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=177"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}