(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 57, februar 2009.)<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Prema podacima nielsena, Ne\u0161to vi\u0161e od tre\u0107ine topljenog sira proda se u Beogradu, oko tre\u0107ine u Vojvodini, dok se ostatak prodaje u Centralnoj Srbiji.<\/strong><\/span><\/p>\n <\/p>\n Topljeni sir je mle\u010dni proizvod koji se dobija me\u0161anjem i zagrevanjem vi\u0161e vrsta prirodnog sira, uz dodatak emulgatora i stabilizatora, a rezultat je glatka i kompaktna masa, ujedna\u010dene boje, li\u0161ena rupica koje nastaju usled fermentacije gasova. Ovako proizvedenom siru se mogu dodavati povr\u0107e ili za\u010dini, zatim \u0161unka ili pe\u010durke. Ovi sirevi se lak\u0161e seku, lakse tope, mogu se \u010duvati du\u017ee, po\u0161to uslovi \u010duvanja imaju manji uticaj na njih nego na prirodne sireve. Prirodni sirevi stare i menjaju se, a ne mogu se koristiti ni za spravljanje glatkih soseva i filova. Topljeni sirevi mogu biti namenjeni za rezanje i prodavati se u blokovima, zatim listi\u0107ima koji se odvajaju plasti\u010dnim ili omotima od masnog papira i naravno postoje topljeni sirevi za mazanje i naro\u010dito popularni trougli\u0107i u kartonskoj okrugloj kutiji.<\/p>\n Nielsen analiza tr\u017ei\u0161ta<\/strong> MEMRB analiza tr\u017ei\u0161ta<\/strong> GfK analiza tr\u017ei\u0161ta<\/strong> EUROMILK\/POLIMARK:<\/strong> IMLEK:<\/strong> MLEKOPRODUKT:<\/strong> SOMBOLED:<\/strong> WOERLE\/SILBO:<\/strong> Synovate analiza tr\u017ei\u0161ta<\/strong> Pripremila: Marija F. \u0160mit<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" (tekst objavljen u Progressive magazinu br. 57, februar 2009.) ODLI\u010cAN ZA SENDVI\u010cE Prema podacima nielsena, Ne\u0161to vi\u0161e od tre\u0107ine topljenog sira proda se u Beogradu, oko tre\u0107ine u Vojvodini, dok se ostatak prodaje u Centralnoj Srbiji. Topljeni sir je mle\u010dni proizvod koji se dobija me\u0161anjem i zagrevanjem vi\u0161e vrsta prirodnog sira, uz […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[19,10],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1753"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1753"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1753\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1756,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1753\/revisions\/1756"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1753"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1753"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1753"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nRetail Audit se zasniva na pra\u0107enju prodaje ka krajnjim potro\u0161a\u010dima na uzorku prodajnih mesta izabranih tako da budu reprezentativna za kanale prodaje koji se prate. Ista prodajna mesta se popisuju na mese\u010dnom ili dvomese\u010dnom nivou tako \u0161to obu\u010deni popisiva\u010di fizi\u010dki broje maloprodajne zalihe, bele\u017ee obavljene nabavke u proteklom periodu i maloprodajne cene. Konstantno pra\u0107enje ovih informacija omogu\u0107ava izve\u0161tavanje o obimu i vrednosti maloprodaje, kao i ostalim podacima zna\u010dajnim za proizvo\u0111a\u010de, distributere i prodavce.
\n– Uklju\u010deni kanali prodaje \u2013 jedinice prodaje relevantne za FMCG kategorije: hipermarketi\/supermarketi; velike i srednje prodavnice; male prodavnice; kiosci i paviljoni.
\n– Kanali koji nisu uklju\u010deni: ostale jedinice prodaje proizvoda (na primer pijace); velikoprodaje koje imaju prodaju i prema kranjim kupcima, kao i cash&carry radnje (na primer Metro).
\nTerminologija:
\n– Obim prodaje \u2013 koli\u010dina robe koja je prodata krajnjim kupcima u okviru posmatranih maloprodajnih kanala tokom perioda izve\u0161tavanja, prikazana u prodajnim jednicama mere (na primer kg) i koli\u010dinski udeo u odnosu na ukupnu prodatu koli\u010dinu robe unutar posmatrane kategorije.
\n– Vrednost prodaje \u2013 vrednost robe koja je prodata krajnjim kupcima u okviru posmatranih maloprodajnih kanala tokom perioda izve\u0161tavanja, prikazana u lokalnoj valuti i vrednosni udeo u odnosu na ukupnu prodatu koli\u010dinu robe unutar posmatrane kategorije.
\nTopljeni sirevi mogu se na\u0107i u vi\u0161e od dve tre\u0107ine maloprodajnih objekata. Ne\u0161to vi\u0161e od tre\u0107ine ovih proizvoda proda se u hiper i supermarketima dok se ostatak prodaje u jednakoj meri u velikim i malim prodavnicama. Ne\u0161to vi\u0161e od tre\u0107ine svih proizvoda iz ove kategorije proda se u Beogradu, oko tre\u0107ine u Vojvodini, dok se ostatak prodaje u centralnoj Srbiji. Top tri proizov\u0111a\u010da predstavljaju blizu 80 odsto tr\u017ei\u0161ta topljenih sireva.
\nTop 3 proizvo\u0111a\u010da (po abecednom redu, a ne prema tr\u017ei\u0161nom udelu): Imlek, Mlekoprodukt i Somboled.
\nTop 3 robne marke (po abecednom redu, a ne prema tr\u017ei\u0161nom udelu):
\nBiser, \u0160umadinka i Vojvodjanka.
\nNapomena: podaci su za period decembar 2007-novembar 2008. i odnose se na koli\u010dinsko u\u010de\u0161\u0107e na tr\u017ei\u0161tu Srbije.<\/p>\n
\nMEMRB se bavi pra\u0107enjem maloprodaje u segmentu proizvoda \u0161iroke potro\u0161nje. Kompanija pokriva maloprodajne kanale, koriste\u0107i klasi\u010dnu metodologiju maloprodajnog inventarisanja koja podrazumeva mese\u010dne ili dvomese\u010dne posete stalnom i reprezentativnom panelu (uzorku) maloprodajnih objekata u cilju prikupljanja informacija o zalihama, nabavci, cenama i kombinuje ih sa skeniranim podacima iz lanaca sa kojima sara\u0111uje. MEMRB prati kategoriju sireva na tr\u017ei\u0161tima Srbije, Crne Gore i Makedonije. U analizi koja sledi posmatramo tr\u017ei\u0161te topljenog sira u Srbiji u periodu od decembra 2007. do decembra 2008. godine.
\nPodaci pokazuju da je na tr\u017ei\u0161tu Srbije u celom posmatranom periodu najprodavaniji topljeni sir oblikovan u trougli\u0107e i ovaj tip sira je u\u010destvovao sa 57,4 odsto u vrednosti prodaje topljenog sira u decembru 2008. godine. Topljeni sir u listi\u0107ima je u istom periodu ostvario vrednosno u\u010de\u0161\u0107e od 24,1 odsto, dok su ostali tipovi zastupljeni su sa 18,5 odsto.
\nKada se posmatra prodaja topljenog sira prema ukusu, najve\u0107u vrednost prodaje ostvarili su proizvodi bez dodatnog ukusa i njihov doprinos vrednosti prodaje u decembru 2008. godine iznosio je 84 odsto. Topljeni sirevi sa dodatnim ukusom (paprika, \u0161unka, pe\u010durke, feferoni, biber i sli\u010dno) u\u010destvovali su sa 11,1 odsto vrednosti prodaje u istom periodu, dok su dimljeni sirevi generisali 4,9 odsto vrednosnog u\u010de\u0161\u0107a.
\nSupermarketi su, sa ostvarenih 55,5 odsto vrednosti prodaje u periodu od godinu dana (januar 2008. godine do decembra 2008.), najzna\u010dajniji tip prodajnog objekta, kada se posmatra vrednosna prodaja topljenog sira u Srbiji. Slede velike bakalnice koji su u istom periodu ostvarile 27,3 odsto vrednosti prodaje, dok su na tre\u0107em mestu male bakalnice sa vrednosnim udelom od 17,1 odsto.
\nMEMRB podaci o vrednosnom u\u010de\u0161\u0107u vode\u0107ih proizvo\u0111a\u010da u odnosu na ostale proizvo\u0111a\u010de, za period od januara 2008. do decembra 2008. godine, pokazuju da u Srbiji 80,9 odsto vrednosti prodaje ostvaruje pet proizvo\u0111a\u010da (po abecednom redu): Euromilk, Imlek, Mlekoprodukt, Somboled i Woerle.<\/p>\n
\nGfK Beograd ConsumerScan – Panel doma\u0107instava je istra\u017eiva\u010dki projekat specifi\u010dan po svojoj kontinuiranosti. Naime, ispitivanje traje neprekidno. Obzirom da je metodologija standardizovana na nivou GfK grupe, svi rezultati su uporedivi i lako se mogu uo\u010diti specifi\u010dnosti tr\u017ei\u0161ta razli\u010ditih dr\u017eava. Uzorak panel istra\u017eivanja u Srbiji \u010dini 1.500 doma\u0107instava koja, putem posebnog dnevnika, prijavljuju svoje dnevne kupovine robe \u0161iroke potro\u0161nje koja je namenjena isklju\u010divo za potro\u0161nju unutar doma\u0107instva (sva potro\u0161nja van doma\u0107instva nije uklju\u010dena). Na taj na\u010din se mogu dobiti informacije o veli\u010dini tr\u017ei\u0161ta, u\u010de\u0161\u0107u proizvo\u0111a\u010da ili uo\u010diti promene u kupovnom pona\u0161anju, razvoju maloprodaje, trendovima i drugo. Analiza tr\u017ei\u0161ta topljenih sireva se odnosi na podatke GfK panela doma\u0107instava od januara zaklju\u010dno sa junom 2008. godine.
\n– Topljeni sirevi su poseban segment \u0161ire kategorije sireva, koja ima svoje proizvodne i organo-lepti\u010dke specifi\u010dnosti. U okviru topljenih sireva, razlikuju se topljeni sirevi za mazanje (popularni trougli\u0107i), topljeni sirevi za rezanje (u bloku ili crevu) i topljeni sirevi za sendvi\u010de (u obliku listi\u0107a).
\n– Verovatno jedna od najpoznatijih marki sa ovog tr\u017ei\u0161ta je Zdenka, koja je postala generi\u010dko ime za sve topljene sireve u trougli\u0107ima. Ipak, iako je ovaj brend od nedavno ponovo dostupan srpskim kupcima, njegov uspeh je slabo zapa\u017een.
\n– Poznat je podatak da je u Srbiji doma\u0107i beli sir u kri\u0161kama jo\u0161 uvek dominantan proizvod na ovom tr\u017ei\u0161tu. Stoga ne \u010dudi podatak da je u prvoj polovini pro\u0161le godine, tek ne\u0161to vi\u0161e od \u010detvrtine doma\u0107instava u Srbiji kupovalo topljene sireve.
\n– Iako u Srbiji postoji na desetine velikih i malih mlekara, ipak je relativno mali broj njih prisutan u segmentu topljenih sireva, a pojavljuju se i proizvo\u0111a\u010di iz uvoza, pa \u010dak i trgova\u010dke marke.
\n– Vode\u0107a tri proizvo\u0111a\u010da (abecednim redom) su Imlek, Mlekoprodukt i Somboled, i zajedno zauzimaju 2\/3 tr\u017ei\u0161ta topljenih sireva.
\n– Iako se topljeni sirevi mogu tako\u0111e na\u0107i u razli\u010ditim varijantama ukusa, \u010dini se da srpska doma\u0107instva ipak preferiraju prirodni ukus bez ikakvih dodataka (\u010dak 89 odsto koli\u010dinskog u\u010de\u0161\u0107a).
\n– Topljeni sirevi na srpskom tr\u017ei\u0161tu uglavnom su polu-masni (53 odsto u\u010de\u0161\u0107a) ili puno-masni (45 odsto), dok su \u2018lak\u0161e\u2019 varijante jo\u0161 uvek rezervisane za strane proizvo\u0111a\u010de. Imaju\u0107i u vidu pro\u0161irenje ponude nisko masnih proizvoda u drugim mle\u010dnim kategorijama, a uslovljeno razvojem svesti o o\u010duvanju zdravlja, za o\u010dekivati je oboga\u0107ivanje ponude i u segmentu topljenih sireva.
\n– Analiziraju\u0107i pokazatelje atraktivnosti, najve\u0107i broj kupaca je privukla marka Biser (37,5 odsto kupaca topljenog sira je kupilo ovaj brend), slede \u0160umadinka i Vojvo\u0111anka.
\n– Kada je u pitanju lojalnost, analizirane marke su prili\u010dno izjedna\u010dene. Podaci ukazuju da je lojalnost na ovom tr\u017ei\u0161tu dosta izra\u017eena, da su kupci verni svojim markama i da u manjoj meri isprobavaju druge marke.
\n– Iako je promena u vlasni\u0161tvu glavnih igra\u010da na ovom segmentu dovela i do odre\u0111enih investicija, \u010dini se da prostora za inovacije ima jo\u0161, ali \u0107e verovatno zavisiti od okolnosti na tr\u017e\u0161tu u narednom periodu.<\/p>\n
\nPolimark je uvoznik i ekskluzivni distributer MU sireva kompanije Euromilk za tr\u017ei\u0161te Srbije od maja 2007. godine. MU sir je topljeni sir za mazanje, koji se proizvodi od biranih sireva visokog kvaliteta, koji topljenom siru daju savr\u0161enu mazivost, trajnost i puno\u0107u ukusa. \u201cZa relativno kratko vreme MU sirevi su postali prihva\u0107eni i tra\u017eeni od strane potro\u0161a\u010da na tr\u017ei\u0161tu Srbije, a prodaja bele\u017ei konstantan rast. Dostigli smo visoku prisutnost u maloprodajnim objektima, a kombinacijom pristupa\u010dne cene i visokog kvaliteta MU sirevi su privukli potro\u0161a\u010de\u201d, ka\u017eu iz marketing slu\u017ebe Polimarka. MU original je najpoznatiji i najprodavaniji brend u paleti MU sireva i njegova prodaja \u010dini 50 odsto ukupne prodaje MU sireva. MU light, sa svega 10 odsto masno\u0107e, namenjen je \u0161irokoj populaciji osoba koje vode ra\u010duna o zdravoj ishrani i liniji. Zbog sve ve\u0107e brige stanovni\u0161tva o kvalitetu ishrane i sve ve\u0107e tra\u017enje proizvoda sa smanjenim sadr\u017eajem masti prodaja MU light topljenog sira bele\u017ei rast,\u00a0ka\u017eu iz Polimarka. Ostali ukusi MU sireva su: MU sa \u0161unkom, MU sa feferonima, MU sa puterom i Ekstra masni topljeni sir za mazanje. Najpopularnije pakovanje je okruglo pakovanje od 140g, ali je u poslednje vreme sve popularniji i MU mazivi sir u \u010da\u0161i od 100g.<\/p>\n
\nImlek tr\u017ei\u0161tu Srbije nudi tri varijante topljenog sira u okruglom pakovanju od 140g: \u0160umadinka topljeni sir, zatim \u0160umadinka sa paprikom i \u0160umadinka sa \u0161unkom. Topljeni sir ovog proizvo\u0111a\u010da, po istra\u017eivanju agencije Nielsen za 2008. godinu, ima 24 odsto koli\u010dinskog tr\u017ei\u0161nog u\u010de\u0161\u0107a. Najja\u010di Imlekov brend u ovoj kategoriji je \u0160umadinka topljeni sir bez dodatnog ukusa, koji je zaslu\u017ean za 21 odsto tr\u017ei\u0161nog u\u010de\u0161\u0107a. Po re\u010dima Nevene Veselinovi\u0107, PR-a Imleka, topljeni sir ove kompanije prodaje se i na Kosovu, u Crnoj Gori i BiH – u 2008. godini je u Crnu Goru isporu\u010deno 25 tona, u BiH sedam tona, a na Kosovo tri tone topljenog sira.<\/p>\n
\nBrend topljenog sira sa kojim je kompanija Mlekoprodukt prisutna na tr\u017ei\u0161tu je Biser. U ponudi su: Biser topljeni sir u trougli\u0107ima od 160g (natur, \u0161unka, pe\u010durka), Biser topljeni sir u listi\u0107ima (Tost Topi 120g, Tost Singl 120g, Sendvi\u010d sir 125g) i Biser Tufi sir u crevu od 80g. Po re\u010dima \u0110ure Jari\u0107a, komercijalnog direktora preduze\u0107a, konkurenti Biser topljenom siru su \u0160umadinka, Vojvo\u0111anka, Kiki i Zona. Mlekoproduktov topljeni sir se izvozi na tr\u017ei\u0161ta Makedonije, Crne Gore i Bosne. Izvoz \u010dini oko 15 odsto ukupno prodatih koli\u010dina.<\/p>\n
\nSomboled je prisutan sa Vojvo\u0111anka \u2018trougli\u0107ima\u2019, a ulaskom u poslovni sistem Lactalisa, na tr\u017ei\u0161te Srbije uveo je i svetsku broj 1 robnu marku u sirevima \u2013 Pr\u00e9sident, \u010diji je ekskluzivni uvoznik i distributer. U ponudi Somboleda se tako od januara 2008. nalazi i Pr\u00e9sident topljeni sir za mazanje, proizvod francuskog porekla, dostupan u pakovanju od 140g koje sadr\u017ei osam porcija. Prema istra\u017eivanjima MEMRB-a, Vojvo\u0111anka je tokom 2008. godine ostvarila koli\u010dinsko tr\u017ei\u0161no u\u010de\u0161\u0107e u Srbiji od 11 odsto. President topljeni sir, trenutno pri-
\nsutan na tr\u017ei\u0161tu u samo jednom SKU-u, od februara 2008, kada je lansiran, do kraja 2008. ostvario je, po re\u010dima Milice \u0161etke, direktora marketinga Somboleda, rast u\u010de\u0161\u0107a na skoro tri odsto. Glavni konkurenti u ovoj kategoriji sireva Somboledu su robne marke Biser i Tost, kao i \u0160umadinka.
\nKako je fokus Lactalisa na globalnom nivou ja\u010danje brenda Pr\u00e9sident u svim kategorijama sireva, tokom 2009. Somboled \u0107e plasirati novu liniju topljenih sireva pod ovom markom, novog premijum dizajna. \u201cPredstoje brojne aktivnosti kojima planiramo da izgardimo brand President na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu. Najve\u0107i uticaj na razvoj i etabliranje Pr\u00e9sidenta u Srbiji ima\u0107e doma\u0107a proizvodnja volumenskih proizvoda pod ovom markom u Somboru. President se velikom brzinom u svetu \u0161iri i ja\u010da upravo zahvaljuju\u0107i lokalnoj proizvodnji ovog globalnog brenda. Na\u0161e ambicije su velike \u2013 cilj nam je da sa Presidentom budemo broj 1 robna marka sireva u Srbiji\u201d, ka\u017ee Milica \u0160etka.<\/p>\n
\nUvoznik i distributer topljenih sireva austrijskog proizvo\u0111a\u010da Woerle za doma\u0107e tr\u017ei\u0161te je Silbo. Kako ka\u017eu u ovoj kompaniji, Woerleov topljeni sir Happy Cow mo\u017ee se nabaviti u svim objektima vode\u0107ih trgovinskuh lanaca, kao i u bolje snabdevenim STR-ovima. Kako bi bile zadovoljene sve \u017eelje potro\u0161a\u010da, u asortimanu se nalazi nekoliko pakovanja i ukusa, a najpopularniji su: listi\u0107i u pakovanju od 150g (Gauda, Emental, Mozzarella, Low fat) i trougli\u0107i u pakovanju od 140g (Regular, Cream, Ham, Low fat). Kada je u pitanju konkurencija, iz stru\u010dnog tima kompanije Silbo ka\u017eu: \u201cKako smo mi dobavlja\u010d specijalizovan za uvozne brendove, smatramo da na tr\u017ei\u0161tu trenutno nemamo pravu konkurenciju. Mislimo da je ono \u0161to izdvaja proizvode Woerle Happy cow \u010dinjenica da se u proizvodnom pogonu poslednje generacije proizvode isklju\u010divo topljeni sirevi i da se za njihovu proizvodnju koriste izuzetno kvalitetni sastojci\u201d. Najavljeni su i noviteti kojima Silbo planira da prijatno iznenadi potro\u0161a\u010de brenda Happy Cow.<\/p>\n
\nU decembru 2008. godine, agencija Synovate je sprovela istra\u017eivanje upotrebe robe \u0161iroke potro\u0161nje me\u0111u gra\u0111anima Srbije. Jedan od ispitivanih artikala bio je topljeni sir. Istra\u017eivanje je sprovedeno telefonskim putem (CATI metodologija – Computer Assisted Telephone Interview) na nacionalno reprezentativnom uzorku od 600 ispitanika starosti 18-60 godina koji su u svom doma\u0107instvu zadu\u017eeni za kupovinu, pri \u010demu su podjednako bili zastupljeni mu\u0161karci i \u017eene. Topljeni sir makar jednom mese\u010dno jede 46 odsto stanovni\u0161tva Srbije, dok ih 37 odsto ispitanih nikada ne jede. Stanovnici naj\u010de\u0161\u0107e jedu topljeni sir dva do tri puta nedeljno (13 odsto). Po u\u010destalosti kori\u0161\u0107enja ne postoje zna\u010dajne demografske razlike me\u0111u korisnicima, ali me\u0111u nekorisnicima ima zna\u010dajno vi\u0161e osoba koje su ni\u017eeg socijalnog statusa. Topljeni sir za mazanje je i najomiljeniji (55 odsto) i najkori\u0161\u0107eniji (62% odsto) oblik topljenog sira. Stanovnici na\u0161e zemlje daleko vi\u0161e vole da jedu obi\u010dan topljeni sir, bez dodatog ukusa \u2013 natur\/classic (73 odsto) nego one sa ukusima. Ukus \u0161unke je daleko ispod na drugom mestu (preferira ga 16 odsto stanovni\u0161tva). Kada govorimo o na\u010dinu na koji se naj\u010de\u0161\u0107e koristi topljeni sir, mo\u017eemo izvesti zaklju\u010dak da ga najve\u0107i procenat na\u0161ih sugra\u0111ana koristi za neki vid sendvi\u010da (84 odsto), bilo da je sve\u017e (32 odsto), topao (27 odsto), na hlebu, pecivu (24 odsto)… Kada je u pitanju spontana poznatost i naj\u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107ena marka topljenih sireva, prvo \u0161to se opa\u017ea je da \u010dak 46 odsto populacije ne mo\u017ee da se seti nijedne marke. Oni koji mogu da se sete neke marke u najve\u0107em broju navode Zdenku (21 odsto), zatim Biser (18 odsto), \u0160umadinku (11 odsto) i Tost Topy (6 odsto). Odnos se bitno ne menja ni kada je u pitanju naj\u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107ena marka topljenih sireva. Biser, iako ima malo ni\u017eu poznatost od Zdenke, ipak je marka koja se najvi\u0161e koristi (26 odsto), a zatim slede Zdenka (23 odsto), \u0160umadinka (16 odsto) i Tost Topy (8 odsto), dok ostale marke imaju ni\u017ee rezultate.
\nNaravno, problem u tuma\u010denju rezultata ovog istra\u017eivanja je u tome \u0161to je u Srbiji Zdenka dugo bila sinonim za topljene sireve, kao na primer Gilette za no\u017ei\u0107e za brijanje, pa je nezahvalno procenjivati koliko je od svih ispitanika koji navodno koriste Zdenku stvarno koristi, a koliko uop\u0161te nije svesno marke koju koristi, a misli da je u pitanju Zdenka.<\/p>\n