(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 55, decembar 2008)<\/p>\n
<\/p>\n
Na tr\u017ei\u0161tu Srbije najprodavanija je panirana riba i ona je u\u010destvovala sa 41,8 odsto u ukupno nabavljenoj koli\u010dini smrznute morske hrane u periodu avgust\/septembar 2008. godine.<\/strong><\/span><\/p>\n <\/p>\n Riba i plodovi mora predstavljaju veoma va\u017ean deo zdrave ishrane. Oni sadr\u017ee viskoko kvalitetne proteine i druge hranljive materije, nizak nivo masti i omega 3 masne kiseline. Me\u0111utim, kao kod bilo koje vrste hrane, veoma je va\u017eno da se sa njom rukuje bezbedno kako bi se umanjio rizik od bolesti. Trenutno je javnost jo\u0161 uvek naklonjenija sve\u017eoj ribi, me\u0111utim zamrznuta riba mo\u017ee biti boljeg kvaliteta, s obzirom da je riba koja se prodaje kao sve\u017ea \u010desto stara i po nekoliko dana, a u savremenim uslovima ulov se mo\u017ee obraditi i zamrznuti na samom brodu. Termin \u2019sve\u017ee\u2019 u industriji morske hrane podrazumeva da riba nikada nije zamrzavana, od njenog ulova do trgovine. Ona se rashla\u0111uje dok ne stigne do krajnjeg potro\u0161a\u010da. U stvarnosti, termin sve\u017ea riba se izjedna\u010dava sa kvalitetom. Zaista, riba ulovljena i pojedena istog dana bi imala visok kvalitet, me\u0111utim, ukoliko bi stajala rashla\u0111ena desetak dana, sigurno je vi\u0161e ne bismo smatrali sve\u017eom.Sa najnovijim tehnolo\u0161kim napretkom, ribarske flote su opremljene da o\u010diste i brzo zamrznu ulov, gotovo nekoliko trenutaka po njegovom hvatanju. Primenom metode brzog zamrzavanja, ve\u0107 na brodovima ribe i plodova mora se podvrgavaju veoma niskim temperaturama (- 40 stepeni) i u kratkom roku zamrzavaju, tako da se formiraju manji kristali vode unutar \u0107elija, nego \u0161to je to slu\u010daj kod postepenog zamrzavanja. Na ovaj na\u010din \u0107elijska struktura se ne remeti, a riba i plodovi mora zadr\u017eavaju kvalitet i hranljive karakteristike.<\/p>\n MEMRB analiza tr\u017ei\u0161ta FRIKOM:<\/strong> U korak sa \u017eeljama kupaca<\/strong> LBB FRIGO:<\/strong> TROPIC:<\/strong> Synovate analiza tr\u017ei\u0161ta<\/strong> Pripremila: Marija F. \u0160mit<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" (tekst objavljen u Progressive magazinu br. 55, decembar 2008) IZ VODENIH DUBINA Na tr\u017ei\u0161tu Srbije najprodavanija je panirana riba i ona je u\u010destvovala sa 41,8 odsto u ukupno nabavljenoj koli\u010dini smrznute morske hrane u periodu avgust\/septembar 2008. godine. Riba i plodovi mora predstavljaju veoma va\u017ean deo zdrave ishrane. Oni sadr\u017ee viskoko kvalitetne proteine […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[19,10],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1720"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1720"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1720\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1724,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1720\/revisions\/1724"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1720"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1720"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1720"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nMEMRB se bavi pra\u0107enjem maloprodaje u segmentu proizvoda \u0161iroke potro\u0161nje. Kompanija pokriva maloprodajne kanale, koriste\u0107i klasi\u010dnu metodologiju maloprodajnog inventarisanja koja podrazumeva mese\u010dne ili dvomese\u010dne posete stalnom i reprezentativnom panelu (uzorku) maloprodajnih objekata u cilju prikupljanja informacija o zalihama, nabavci, cenama i kombinuje ih sa skeniranim podacima iz lanaca sa kojima sara\u0111uje. MEMRB prati kategoriju smrznute ribe i plodova mora na tr\u017ei\u0161tima Srbije i Crne Gore. U analizi koja sledi posmatramo tr\u017ei\u0161te smrznute morske hrane u Srbiji u periodu od avgusta 2007. do septembra 2008. godine.
\nNa tr\u017ei\u0161tu Srbije najprodavanija je panirana riba i ona je u\u010destvovala sa 41,8 odsto u ukupnoj koli\u010dini smrznute morske hrane koju su trgovci nabavili u periodu avgust\/septembar 2008. godine. Cela riba predstavlja slede\u0107i tip smrznute morske hrane prema zna\u010daju i njeno koli\u010dinsko u\u010de\u0161\u0107e u nabavkama trgovaca u istom periodu je iznosilo 25,7 odsto, dok su riblji fileti ostvarili 25,5 odsto u\u010de\u0161\u0107a. Najmanje u\u010de\u0161\u0107e u nabavljenim koli\u010dinama imaju plodovi mora, koje je u periodu avgust\/septembar 2008. godine iznosilo sedam odsto.
\nKada se posmatra prodaja zamrznute morske hrane prema tipu pakovanja, daleko najve\u0107e nabavljene koli\u010dine ostvarili su proizvodi upakovani u kese i njihov udeo u nabavkama u periodu avgust\/septembar 2008. godine iznosio je 57,1 odsto. Od ve\u0107eg zna\u010daja su i proizvodi upakovani u kutije (38,9 odsto u periodu avgust\/septembar 2008.), dok su proizvodi upakovani u kadice zanemarljivi, sa dva odsto u\u010de\u0161\u0107a u nabavljenim koli\u010dinama u istom periodu.
\nPodaci pokazuju da su supermarketi, sa ostvarenih 65,5 odsto nabavke u periodu od prethodnih godinu dana (oktobar 2007. \u2013 septembar 2008.) najzna\u010dajniji tip prodajnog objekta, kada se posmatraju nabavljene koli\u010dine zamrznute ribe i plodova mora u Srbiji. Slede velike bakalnice koji su u istom periodu ostvarile 29,3 odsto nabavki, dok su na tre\u0107em mestu male bakalnice sa u\u010de\u0161\u0107em u nabavljenim koli\u010dinama od 5,2 odsto.
\nKada je u pitanju koli\u010dinsko u\u010de\u0161\u0107e vode\u0107ih proizvo\u0111a\u010da u nabavkama trgovaca u odnosu na ostale proizvo\u0111a\u010de, MEMRB podaci za avgust\/septembar 2008. godine, pokazuju da u Srbiji 87 odsto nabavljenih koli\u010dina ostvaruju (po abecednom redu) Frikom, LBB Frigo, Tropic i privatne marke trgovinskih lanaca.<\/p>\n
\nKompanija Frikom AD je svoj asortiman pro\u0161irila grupom Smrznute ribe krajem 2003. godine, od kada se bavi i uvozom i distribucijom ovih proizvoda, pod svojim brendom.
\n\u201eOd samog po\u010detka, pa do danas, svojim potro\u0161a\u010dima nudimo raznovrstan asortiman smrznute ribe potvr\u0111enog i proverenog kvaliteta\u201c, ka\u017eu iz ove kompanije. Frikomova ponuda smrznute ribe broji vi\u0161e od 20 razli\u010ditih proizvoda namenjenih maloprodajnim kanalima i vi\u0161e od 10 proizvoda namenjenih HoReCa sektoru. Neki od prepoznatljivih proizvoda koje Frikom mo\u017ee ista\u0107i kao vode\u0107e su proizvodi iz podgrupe Paniranog programa ribe (Panirani riblji \u0161tapi\u0107i, Panirani \u0161tapi\u0107i liganja…), koji se odlikuju jednostavno\u0161\u0107u i brzinom pripreme, kao i visokim u\u010de\u0161\u0107em ribljeg mesa u samom proizvodu; zatim iz podgrupe Ribljih fileta \u2013 Osli\u0107 filet, Medaljoni od osli\u0107a, Losos filet. Ponuda je raznovrsna kada je u pitanju morska riba (Osli\u0107, Sku\u0161a, \u0160karpina..), a tu su i razni plodovi morskih dubina (Lignje, plodovi mora, gambori…).<\/p>\n
\n\u201eSvi Frikomovi maloprodajni proizvodi od ribe spakovani su u kvalitetnu ambala\u017eu koju odlikuje moderan dizajn. Konkurencija u domenu smrznute ribe je prisutna, posebno mo\u017eemo ista\u0107i intenzivno ja\u010danje private labela i u ovom segmentu. Bez obzira na promene kako tr\u017ei\u0161ta, tako i konkurencije, Frikom odr\u017eava visoku poziciju na tr\u017ei\u0161tu, uz pomo\u0107 jake distributivne mre\u017ee, raznovrsnog asortimana i konstantnog kvaliteta svih svojih proizvoda. Prate\u0107i trendove, idu\u0107i u korak sa na\u010dinom \u017eivota, navikama i \u017eeljama konzumenata, svake sezone se lansira vi\u0161e novih proizvoda\u201c, isti\u010de Aleksandra Jovanovi\u0107, brand manager. Proizvodi pod Frikom brendom su prisutni, osim na tr\u017ei\u0161tu Srbije, i na tr\u017ei\u0161tu Makedonije.<\/p>\n
\nNajpoznatiji brendovi firme LBB Frigo d.o.o. u kategoriji smrznute ribe i morskih plodova su LBB osli\u0107, LBB sku\u0161a, LBB plodovi mora. Ovo preduze\u0107e se tako\u0111e bavi uslu\u017enim pakovanjem za privatnu marku Mistral za Delta maloprodaju tako da se sedam artikala, za sada, sa njihovim proizvodima nalazi i u tom brendu. LBB Frigo trenutno svoje proizvode nudi u samo jdnoj vrsti pakovanja, a to su vakumirane kese. Priprema se, me\u0111utim, uvo\u0111enje novog dizajna pakovanja, kartonske kutije, nova vrsta vakumiranja i pakovanja sa gratis poklonima. Pored noviteta u pakovanju u pripremi je i uvo\u0111enje nekih novih vrsta ribe na doma\u0107e tr\u017ei\u0161te. Glavni konkurenti LBB Frigu na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu su preduze\u0107a: Frikom, Principal Duo, Skvadra i Fratelo trade. Proizvodi se izvoze u manjim koli\u010dinama i za sada samo u zemlje u okru\u017eenju: Bosna i Hercegovina (u najve\u0107em procentu) i Crna Gora u ne\u0161to manjem. Me\u0111utim, proizvodi LBB Frigo kroz robnu marku Mistral sti\u017eu i na tr\u017ei\u0161ta drugih zemalja, u kojima od nedavno postoje Delta Maxi prodajni objekti.<\/p>\n
\n\u201eDvadeset godina iskustva, kvaliteta, profesionalnog odnosa, uz uva\u017eavanje \u017eelja kupaca u\u010dinili su kompaniju Tropic ribarstvo poznatom ne samo na tr\u017ei\u0161tu Srbije i Bosne i Hercegovine, nego i na tr\u017ei\u0161tima okolnih zemalja. Zaokru\u017eeni proces proizvodnje pastrmke i \u0161arana, od ribnjaka preko fabrike izgra\u0111ene po svim standardima za proizvodnju hrane, do stola kupca, za\u0161titini je znak Tropic ribarstva\u201c, ka\u017eu iz ove kompanije. Pored proizvodnje, Tropic uvozi morsku ribu i \u0161iroki asortiman \u0161koljki, meku\u0161aca i drugih plodova mora. \u201eU dobro poznatim plavim pakovanjima sa nasmejanim kuvarom i oznakom kvaliteta \u2019Tropic\u2019 u svim trgovinskim lancima i prodavnicama dostupni su proizvodi: osli\u0107, sku\u0161a, papalina, \u0161karpina, fileti (soma, osil\u0107a), lignja, pohovana lignja, meso tune, lososa, hobotnice i drugi\u201c, ka\u017eu iz Tropica i dodaju da pravi u\u017eitak predstavlja poseta nekom od specijalizovanih objekata za prodaju ribe na pijacama Zemun, Merkator, Banjica i Kalenic gde se potro\u0161a\u010d uvek mo\u017ee nadati prijatnim iznena\u0111enjima u smislu ponude \u017eive, sve\u017ee, smrznute re\u010dne i morske ribe i raznih ukusnih plodova mora, ljubaznosti prodavaca i posebno uredjenim prostorima za pe\u010denje i pripremu ribe, proizvoda od ribe i morskih plodova.<\/p>\n
\nIstra\u017eivanje o smrznutoj ribi i plodovima mora sprovedeno je u okviru telefonskog (CATI) istra\u017eivanja tr\u017ei\u0161ta robe \u0161iroke potro\u0161nje u junu 2008. Uzorak od 600 ispitanika oba pola bio je nacionalno reprezentativan i obuhvatao je osobe starosti od 18 do 60 godina koje su zadu\u017eene za nabavku u doma\u0107instvu. Ono \u0161to se najpre prime\u0107uje je \u010dinjenica da od onih koji jedu ribu (a to je 84 odsto svih ispitanih), gotovo dve tre\u0107ine jede ribu nekoliko puta mese\u010dno \u2013 \u0161to je daleko manje od preporu\u010denih dva do tri puta nedeljno. \u0160to se ti\u010de plodova mora, situacija je jo\u0161 sumornija: samo 20 odsto stanovni\u0161tva koristi plodove mora, a manje od 20 odsto od ovog broja (dakle ukupno manje od tri odsto) je onih koji ih konzumiraju jednom nedeljno ili \u010de\u0161\u0107e. Pri tome, nema mnogo demografskih razlika me\u0111u korisnicima i nekorisnicima ribe i morskih plodova \u2013 \u0161to govori da je manje u pitanju koli\u010dina novca ili dostupnost ribe i morskih plodova, ve\u0107 je ta potro\u0161nja verovatno pitanje kulture, odnosno tradicije, koja u Srbiji nije posebno naklonjena konzumaciji ribe. Stanovnici na\u0161e zemlje podjednako kupuju filete ribe i o\u010di\u0161\u0107enu ribu u komadu (po 45 odsto), dok se panirana riba kupuje znatno manje. Dok \u017eene \u010de\u0161\u0107e kupuju filete ribe, mu\u0161karci preferiraju ribu u komadu. Kada je u pitanju odnos snaga me\u0111u pojedinim proizvo\u0111a\u010dima smrznute ribe i plodova mora na srpskom tr\u017ei\u0161tu, prvo \u0161to se mo\u017ee uo\u010diti je da se u svesti ispitanika, bilo da govorimo o poznatosti ili o kori\u0161\u0107enju, javlja isklju\u010divo jedan proizvo\u0111a\u010d \u2013 Frikom. Od 40 odsto ispitanih koji mogu da se sete makar jednog proizvo\u0111a\u010da smrznute ribe, preko 90 odsto pominje Frikom, dok slede\u0107i Mistral pominje manje od \u010detiri odsto. Interesantan je podatak da \u010dak 58 odsto populacije ne mo\u017ee da se seti nijednog proizvo\u0111a\u010da, kao i da 51 odsto korisnika ne zna kojeg proizvo\u0111a\u010da naj\u010de\u0161\u0107e koriste. Kada govorimo o poznavanju vrsta smrznute ribe, najve\u0107i broj ispitanika zna samo za jednu vrstu: osli\u0107 (pominje ga 70 odsto). Jo\u0161 su u svesti potro\u0161a\u010da prisutni i sku\u0161a (33 odsto) i pastrmka (15 odsto). Odnos se ne menja ni kada je u pitanju naj\u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107ena vrsta smrznute ribe. Osli\u0107 je i najkori\u0161\u0107enija vrsta (75 odsto), zatim slede sku\u0161a (26 odsto) i pastrmka (10 odsto), pa som i losos. Ostale vrste smrznute ribe gotovo da se i ne pominju. Prisustvo u svesti je jo\u0161 slabije kada govorimo o plodovima mora. \u010cak 65 odsto populacije ne mo\u017ee da se seti nijedne vrste. Ispitanici u najve\u0107em broju navode lignje (24 odsto), zatim rakove i \u0161koljke (po sedam odsto), dagnje (\u0161est odsto) i me\u0161ane plodove mora (pet odsto). Redosled se pomalo menja kada je u pitanju naj\u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107ena vrsta plodova mora. Lignje su, naravno, vrsta koja se najvi\u0161e konzumira (gotovo 80 odsto), zatim slede me\u0161ani plodovi mora (16 odsto) i dagnje (10 odsto). Ostale vrste imaju daleko ni\u017ee rezultate na oba parametra. Detaljnija analiza podataka pokazala je da ipak postoje neke zanimljive demografske razlike. Na primer, poznatost lososa raste sa godinama \u2013 a poznato je da je losos veoma va\u017ean izvor omega-3 masnih kiselina, koje su odli\u010dne za zdravlje, \u010dega su stariji verovatno svesniji. Isto tako, poznatost lososa i soma raste sa primanjima, \u0161to nije iznena\u0111enje, kada se zna da su ove vrste ribe znatno manje pristupa\u010dne nego \u2019popularni\u2019 osli\u0107 i sku\u0161a. Osoba koje ne znaju ni jednu vrstu ribe ima najvi\u0161e me\u0111u Vojvo\u0111anima, \u0161to je u skladu sa tradicionalnim pogledom na vojvo\u0111ansku ishranu, koja je \u010desto su\u0161ta suprotnost zdravoj.
\nPoznatost me\u0161anih plodova mora, kao i lignji, zna\u010dajno je ve\u0107a kod osoba sa visokim primanjima nego kod drugih kategorija, dok poznatost lignji raste sa primanjima. Osoba koje ne znaju ni jednu vrstu morskih plodova ima najvi\u0161e me\u0111u starijim ispitanicima i onima sa ni\u017eim primanjima i obrazovanjem, \u0161to i nije neko iznena\u0111enje.<\/p>\n