(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 55, decembar 2008)<\/p>\n
<\/p>\n
Hugh McReynolds, generalni direktor Carnexa<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Hugh McReynolds, generalni direktor Carnexa: \u201cEvropska zajednica je jedna mre\u017ea izvoznika proizvoda od svinjskog mesa i to nije ne\u0161to \u0161to nas trenutno zanima. Rusija je definitivno bolja opcija i zato smo preduzeli po\u010detne korake da tamo osiguramo poslovanje\u201d.<\/span><\/span><\/strong><\/p>\n <\/p>\n Mesna industrija Carnex proslavlja u decembru 50 godina rada. Kada je kompanija osnovana 1958. uglavnom je poslovanje bilo usmereno na izvoz slanine u Englesku. Prekretnica u razvoju svakako je bila 2006. kada je kompaniju kupio investicioni fond Ashmore. Sada je to fabrika koja zapo\u0161ljava vi\u0161e od 1.900 radnika, sa godi\u0161njim prometom od oko 70 miliona evra, posluje po najvi\u0161im standardima kvaliteta i neprestano ula\u017ee u modernizaciju i pro\u0161irenje kapaciteta. Od 2008. godine na \u010delu kompanije je Hugh McReynolds, koji je svoje obrazovanje i \u010ditavu karijeru posvetio prehrambenoj, pre svega, mesnoj industriji.<\/p>\n Koji su trenuci klju\u010dni u razvoju kompanije?<\/strong> Recite nam ne\u0161to o kompaniji Ashmore i koji deo akcija ima u Carnexu?<\/strong> Da li Ashmore planira dalju prodaju Carnexa?<\/strong> Do kakvih je promena do\u0161lo nakon preuzimanja?<\/strong> Koje \u0107e biti najve\u0107e investicije?<\/strong> U \u010demu je prednost vertikalne organizacije Carnexa?<\/strong> \u0160ta \u010dini portfolio Carnexa?<\/strong> Koliki je tr\u017ei\u0161ni udeo Carnexa?<\/strong> Da li je bilo promena u portfoliju od dolaska Ashmorea?<\/strong> Koji je proizvod najprodavaniji?<\/strong> Pa\u0161teta je do\u017eivela redizajn. Da li je jo\u0161 ne\u0161to menjano u sastavu?<\/strong> Da li je marketin\u0161ka kampanja doprinela pove\u0107anju prodaje?<\/strong> Carnex ima i svoje maloprodajne objekte?<\/strong> Kako ocenjejute tr\u017ei\u0161te mesne industrije u Srbiji?<\/strong> Da li imate snabdeva\u010de farmere?<\/strong> Ko su vam glavni konkurenti?<\/strong> Sa kojim problemima se generalno sre\u0107ete u poslovanju?<\/strong> Da li imate problema sa naplatom?<\/strong> Sa kojim trgovcima sara\u0111uje?<\/strong> Da li o\u010dekujete dolazak stranih lanaca?<\/strong> Kako distribuirate robu?<\/strong> Na koja tr\u017ei\u0161ta sve izvozite i kakvi su vam dalji planovi?<\/strong> Kakvi su vam planovi za Srbiju?<\/strong> Kada se o\u010dekuje zavr\u0161etak?<\/strong> Da li imate planove o preuzimanjima?<\/strong> Da li je Carnex osetio posledice krize ili ih tek o\u010dekuje?<\/strong> Kakava su va\u0161a o\u010dekivanja u narednom periodu?<\/strong> Ana Filipovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" (tekst objavljen u Progressive magazinu br. 55, decembar 2008) Hugh McReynolds, generalni direktor Carnexa RECEPT -KLJU\u010c USPEHA- Hugh McReynolds, generalni direktor Carnexa: \u201cEvropska zajednica je jedna mre\u017ea izvoznika proizvoda od svinjskog mesa i to nije ne\u0161to \u0161to nas trenutno zanima. Rusija je definitivno bolja opcija i zato smo preduzeli po\u010detne korake da […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1713,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1712"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1712"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1712\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1714,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1712\/revisions\/1714"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1713"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1712"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1712"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1712"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}RECEPT -KLJU\u010c USPEHA-<\/h2>\n
\nCarnex je \u201860-ih obnovio klanicu, kupljena je oprema za proizvodnju masti i punjenje polutrajnih kobasica i salama. Po\u010deo je izvoz u Veliku Britaniju, \u0160vajcarsku, \u010cehoslova\u010dku, Isto\u010dnu Nema\u010dku, Izrael i Kubu. Tada je bilo zaposleno oko 1.100 radnika. Slede\u0107i bitan trenutak svakako je bio sedamdesetih godina, kada su u proizvodnju uvedene pa\u0161tete u aluminijuskim pakovanjima i kada je izgra\u0111ena hladnja\u010da. Carnex je po\u010deo sa proizvodnjom trajnih proizvoda i krenuo sa rekonstrukcijom i adaptacijom biv\u0161e Avisove klanice \u017eivine u Vrbasu. Osamdesetih godina zapo\u010dinje izvoz najve\u0107im delom u SAD i biv\u0161e zemlje SSSR-a i nastavljeno je sa investicijama, kupljene su ma\u0161ine za polu-konzerve, konzerve i gotova jela. Zatim, devedesetih Carnex kupuje silos \u017dito, mlin Vitamix, tri farme za uzgoj svinja u Vrbasu, Savinom Selu i Ba\u010dkom Dobrom Polju, kao i 2.500 hektara poljoprivrednog zemlji\u0161ta. Godine 2006. Ashmore je preuzeo Carnex. U stvari, kada je obavljena prva privatizacija kupac je bio Midland, ali oni o\u010digledno nisu posmatrali ovaj posao na du\u017ee staze. Ashmore je bio ozbiljniji, razvio je biznis plan koji bi trebalo da bude primenjen u naredne tri godine uz investicije od 60 miliona evra, koje \u0107e nam pomo\u0107i da budemo efikasniji i spremniji da obavljamo svoj posao. Bez obzira na sve to \u0161to nas \u010deka u budu\u0107nosti i kada je u pitanju konkurencija i ulazak u Evropsku uniju, bi\u0107emo spremni.<\/p>\n
\nAshmore je ve\u0107inski deoni\u010dar, a preostalih 7,8 procenata deonica je na Berzi i to uglavnom poseduju manji deoni\u010dari. To je u po\u010detku bio ogranak novozelandske banke za tr\u017ei\u0161ta u razvitku. Oni ne ula\u017eu u zemlje Evropske unije. Nalaze se u Londonu, ali investiraju u tr\u017ei\u0161ta u razvoju u ostalim krajevima sveta, u Brazil i Indiju. Imaju nekoliko svojih fondova i jedan od njih Global Special Situation Fond 3 je kupio Carnex. To je neka vrsta organizacije u ravni. Imaju izvr\u0161nog direktora, a svi ostali su bez funkcija. U njima rade i ljudi iz Srbije i tako je do\u0161lo do ideje o kupovini Carnexa.<\/p>\n
\nSigurno da ho\u0107e u nekom trenutku u budu\u0107nosti, ali trenutno su posve\u0107eni samom planu investicija i biznis planu. Sada su odobrili biznis plan za naredne tri godine. Ali, posao je posao i sve se mo\u017ee prodati po pravoj ceni. Ashmore se ne me\u0161a u svakodnevno poslovanje. Carnex ima Upravni i Nadzorni odbor i svake godine je Skup\u0161tina akcionara. Napravljen je biznis plan, Ashmore ga je prihvatio i sada ga treba primeniti uz pomo\u0107 lokalnog menad\u017ementa.<\/p>\n
\nRecepte nismo menjali, u tome i jeste na\u0161 uspeh. Kupci kupuju kvalitetne Carnexove proizvode zbog ukusa. Ali, svakako je bilo promena i investicija i u obuku i u infrastrukturu. Bez obzira na to \u0161to fabrika divno izgleda, \u0161to je oprema od ner\u0111aju\u0107eg \u010delika, ako sve blje\u0161ti i sija, ljudi su ono \u0161to je najva\u017enije. Ulo\u017eili smo u su\u0161aru za \u017eitarice, nove kamione, ma\u0161ine, distributivni centar. Ali, na kraju ljudi i kultura su najvredniji. Mo\u017eemo da se pohvalimo i dobijanjem ISO i HACCP standarda. U svakom slu\u010daju potencijal je fantasti\u010dan. Potencijal razvitka ljudi u poslu, ali i potencijal razvitka posla samog. Tako\u0111e, imamo potencijal i da razvijemo mesnu industriju u Srbiji. Radimo na plodnom zemlji\u0161tu Srbije. Pre dvadeset godina, biv\u0161a Jugoslavija bila je mnogo ispred nekih drugih evropskih zemalja. Sada je Srbija u zaostatku i moramo taj zaostak da nadoknadimo. Mo\u017eemo da iskoristimo taj potencijal i preuzmemo iskustvo od evropskih proizvo\u0111a\u010da. I onda, ako se ili kada se, otvore granice mo\u0107i \u0107emo da se takmi\u010dimo sa drugima.<\/p>\n
\nU okviru ulo\u017eenih 60 miliona evra postoji deo koji je vezan za ekologiju. To je u stvari i ve\u0107i deo investicija. Trenutno u saradnji sa op\u0161tinom \u010distimo Ba\u010dki kanal. \u0160to se ti\u010de same fabrike i farmi \u017eelimo da napravimo jedan plan koji je odr\u017eiv, malo vi\u0161e nego do sada. Sagradi\u0107emo novu klanicu, a onda \u0107emo da renoviramo staru fabriku. Moramo da investiramo i u farme, to su na\u0161e sirovine i va\u017ene su. A zatim i u distribuciju, magacine i vozila.<\/p>\n
\nPrednost je u tome \u0161to su svi proizvodi napravljeni od svinjskog mesa sa na\u0161ih farmi, koje se hrane \u017eitaricama koje mi uzgajamo i skladi\u0161timo. Ljudi su sigurni da su svi proizvodi puni proteina koji su nastali u Vojvodini. Ako za Vojvodinu ka\u017eu da je kuhinja, onda mi sve pravimo u toj kuhinji. Sve \u0161to se de\u0161ava u \u010ditavom procesu proizvodnje, \u2018od njive do trpeze\u2019 je pod kontrolom.<\/p>\n
\nAsortiman Carnexa uklju\u010duje slede\u0107e proizvode: slanine, dimljene proizvode, fermentisane suve kobasice, suvomesnati proizvodi, grubo usitnjene barene kobasice, fino usitnjene barene kobasice, pasterizovane konzerve od mesa u komadima, sterilisane konzerve u alu foliji i limenci \u2013 pa\u0161tete i mesni narezak, sterilisana jela u konzervi i mast. Neke od ovih kategorija su se razvile vi\u0161e od drugih, kao \u0161to su gotova jela. To nije iznena\u0111uju\u0107e, jer ljudi tra\u017ee hranu koja je lak\u0161a za pripremu. Me\u0111utim, u Srbiji i dalje postoji lepa tradicija da ljudi kupuju sve\u017ee povr\u0107e i meso. Ali uporedo postoje i ljudi koji nemaju vremena za spremanje hrane. I sve ih je vi\u0161e.<\/p>\n
\nNa osnovu PGM- ovog Estimated Market Share istra\u017eivanja, koje ozna\u010dava udeo na tr\u017ei\u0161tu na osnovu subjektivnih odgovora anketiranih ispitanika, procena ukupnog koli\u010dinskog tr\u017ei\u0161nog udela Carnex proizvoda u prvom polugo\u0111u ove godine je 33, 5 odsto u kategorijama: gotova konzervisana hrana, delikatesi, pa\u0161tete, kao i vir\u0161le i kobasice za kuvanje.<\/p>\n
\nSve to zavisi od nas, ne od Ashmorea. Da bi sam posao bio efikasniji moramo mi sami da ga u\u010dinimo efikasnijim. Tako da su proizvodi koji su se ranije proizvodili samo zbog \u010dinjenice da postoje, izba\u010deni. Na taj na\u010din smo racionalizovali proizvodnju. Neke stvari jednostavno moraju da se urade, ali morate biti dobri u tome. Ako ho\u0107ete da budete efikasni ne mo\u017eete da proizvodite malo od ovoga, malo od onoga.<\/p>\n
\nTo je nesumnjivo pa\u0161teta. I moram da ka\u017eem da sam ponosan \u0161to vodim kompaniju koja ima tako dugu tradiciju i jedan takav proizvod kojeg se svi se\u0107aju jo\u0161 iz detinjstva.<\/p>\n
\nRecept nije menjan. Ako je dobra 50 godina za\u0161to bi je sada menjali. Ali svakako moramo da uradimo ne\u0161to po pitanju tr\u017ei\u0161ta, da bi na\u0161i proizvodi bili dostupniji. Ali nikako da ne menjamo originalni, najbolji recept. Ne \u017eelimo da razo\u010daramo na\u0161e potro\u0161a\u010de.<\/p>\n
\nSvakako da promovisanje doprinisi rastu. Iz godine u godinu tr\u017ei\u0161te postaje sve konkurentnije. I samim prelaskom kompanija iz dr\u017eavnog u privatno vlasni\u0161tvo bi\u0107e sve vi\u0161e konkurencije. Tako da moramo da se takmi\u010dimo sa svim dobavlja\u010dima i u Srbiji i van. Ne biste ulagali u kampanje ako ne biste mogli da dobijete ne\u0161to od toga. Posle svake marketin\u0161ke aktivnosti napravimo jedan pregled da vidimo da li je bila dobra. A i marketin\u0161ko odeljenje mora da opravda svoje tro\u0161kove, da bi obezbedili bud\u017eet za narednu godinu.<\/p>\n
\nImamo \u0161est maloprodajnih objekata, ali bismo voleli da ih je vi\u0161e. Neki od njih su u Vrbasu, a neki u okolini, i namenjeni su isklju\u010divo Carnexovim proizvodima. Najve\u0107a prodavnica je u samom centru Vrbasa.<\/p>\n
\nIma nekoliko stvari koje bih istakao. Postoji ta tradicija da ljudi kod ku\u0107e, u svojim dvori\u0161tima, kolju svinje. U svetu to ne bi bilo dozvoljeno, pre svega zbog zdravstvenih razloga, spre\u010davanja \u0161irenja zaraza i biosigurnosti. Tako\u0111e, zbog mogu\u0107nosti zaraze \u010doveka od \u017eivotinje, treba biti pa\u017eljiv i u smislu njene ishrane. Ali, na \u017ealost, u pore\u0111enju sa svinjama na farmama, kod ku\u0107e ljudi ih hrane bilo \u010dime, uglavnom otpacima. Isto se de\u0161ava i u nekim drugim zemljama, ali to mora da prestane. Slede\u0107a stvar koju bih naglasio je da ima malo saradnje izme\u0111u proizvo\u0111a\u010da i odgajiva\u010da. U Irskoj oni prave ugovore na mesec dana, tri meseca, godinu pa \u010dak u nekim slu\u010dajevima sklapaju i trogodi\u0161nje ugovore. Ali, u Srbiji, otkup ugovaramo na dnevnom nivou i to nije dobro ni za farmere, jer ne znaju kolike su na\u0161e potrebe i da li \u0107e mo\u0107i da isporu\u010de tra\u017eene koli\u010dine, a ne znamo ni mi. Zato i imamo sopstvene farme i pru\u017eamo farmerima mogu\u0107nost da razvijamo partnerstvo. To i njima pru\u017ea sigurnost da mogu da investiraju u pobolj\u0161anje kapaciteta, jer su sigurni da imaju tr\u017ei\u0161te. Zatim, mora da postoji konzistentnost u primeni propisa. Pravila u vezi sa prehrambenom industrijom moraju da se odnose podjednako na sve, od onih privatnih malih uzgojiva\u010da, do velikih prera\u0111iva\u010da. To je za ministrastvo izazov, primena propisa podjednako za sve. Mislim da trenutno, sama industrija nema dovoljno jako pravo glasa kada su ovi propisi i njihova primena u pitanju. Ne mo\u017ee da uti\u010de na vladu. Moramo industriji da damo i vreme i strpljenja da se razvije i da ulo\u017eimo. Da bi mogli da budemo u skladu sa svim zakonima koje \u0107e nam doneti EU. Ako investiramo u pravo vreme, mo\u017eemo dosti\u0107i sve to. U Srbiji je potro\u0161nja svinjskog mesa po glavi stanovnika ve\u0107a nego u nekim drugim zemljama, ali i to \u0107e se smanjivati, jer \u0107e biti drugih proizvoda koje \u0107e ljudi konzumirati, na primer za doru\u010dak \u0107e jesti \u017eitarice. Tako da moramo da imamo odgovor na neke od ovih promena. Moramo da razvijemo strategiju da bismo mogli da se suo\u010dimo sa tom \u010dinjenicom.<\/p>\n
\nImamo dobavlja\u010de koji rade za nas, mada su ugovori, kao \u0161to sam ve\u0107 rekao, dan za danom. Ali, u budu\u0107nosti, na du\u017ee staze, to nije na\u010din na koji \u0107emo raditi.<\/p>\n
\nPo\u0161to smo zastupljeni u razli\u010ditim segmentima, razli\u010diti su nam i konkurenti. Industrija se razvija, a konkurenti su sve bolji. Argeta, kada prodaje svoju pa\u0161tetu, to radi na profesionalan na\u010din, Neoplanta ima dobre distributivne kanale, Carnex ima kvalitet. Mnogi \u2019slepi testovi\u2019 i istra\u017eivanja pokazali su da ljudi uvek prepoznaju kvalitet Carnexa. Ljudi se se\u0107aju tog ukusa iz detinjstva, sa kojim su rasli i mogu da ga prepoznaju me\u0111u drugim ukusima. Mo\u017eete da imate lepo pakovanje, dobru distribuciju, ali ako je proizvod lo\u0161, ljudi \u0107e ga kupiti jednom i nikada vi\u0161e.<\/p>\n
\nPotrebno je pre svega, smanjiti administraciju. Da biste izgradili fabriku u Irskoj potrebno je oko \u0161est meseci da se prikupe dozvole, ovde to traje i do godinu i po dana. Ako ho\u0107emo da razvijamo industriju moramo da u\u010dinimo da se stvari kre\u0107u br\u017ee. Mnogo je ljudi, agencija, inspekcija ume\u0161ano u dobijanje potrebnih dozvola. Izazov za vladu, na \u010demu se i radi, je smanjenje broja koraka koje treba preduzeti i pojednostavljenje preocedure.<\/p>\n
\nSada nema problema, ali bi\u0107e zanimljivo videti \u0161ta \u0107e se dogoditi slede\u0107e godine, zbog ove finansijske situacije. Ali, na neki na\u010din situacija u Srbiji je dobra zahvaljuju\u0107i postojanju menica i ako vam neko ne plati, vi unov\u010dite menicu. Svako voli da mu bude pla\u0107eno, ali \u0161to je du\u017ei rok to je bolje za one koji treba da plate. U nekim evropskim kompanijam to je tridesetak dana, a u Srbiji mnogo du\u017ee.<\/p>\n
\nDelta je na\u0161 najzna\u010dajniji kupac, ali s ozirom na to da je velika potra\u017enja, ima i mnogo drugih prodavnica koje uzimaju na\u0161u robu, bez obzira na veli\u010dinu. Bio sam iznena\u0111en kada sam vi\u0111ao na\u0161e proizvode i u malim \u2019corner shopovima\u2019. Mislim da je sve to odraz navike potro\u0161a\u010da i jedne \u0161eme po kojoj se recimo pa\u0161teta koristi kao obrok, doru\u010dak, ve\u010dera ili u\u017eina. U Irskoj ljudi nikada ne bi jeli pa\u0161tetu za doru\u010dak. Tamo je to neka vrsta poslastice, koja se jede jednom nedeljno ili re\u0111e. Ali, kada bi svi na svetu imali iste navike i bili isti, to bi onda bilo dosadno.<\/p>\n
\nNaravno, i nije pitanje da li \u0107e do\u0107i, nego kada. Recimo diskonti Aldi i Lidl. Diskonti imaju ograni\u010den asortiman, ali jedan konstantan nivo kvaliteta. To mo\u017eda nije najvi\u0161i kvalitet, ali je uvek isti. Jaki konkurenti Delti mogu da budu Tesco ili Careffour.<\/p>\n
\nImamo sopstvena vozila i upravo zavr\u0161avamo centralno skladi\u0161te. Sopstvena distribucija nam je bitna zato \u0161to imamo kontrolu u tom smislu da sve \u0161to izlazi iz na\u0161e fabrike dolazi do na\u0161ih kupaca u ispravnom stanju.<\/p>\n
\nIzvoz je 20 odsto proizvodnje, a najve\u0107e izvozno tr\u017ei\u0161te je Crna Gora, zatim BiH, Makedonija, Slova\u010dka i jo\u0161 neka. \u0160to se ti\u010de planova za pro\u0161irenje izvoznog tr\u017ei\u0161ta moram re\u0107i da je evropska zajednica jedna mre\u017ea izvoznika proizvoda od svinjskog mesa i to nije ne\u0161to \u0161to nas trenutno zanima. Rusija je definitivno bolja opcija i zato smo preduzeli po\u010detne korake da tamo osiguramo poslovanje. Ali to mnogo zavisi od investicija i da li \u0107emo imati dovoljan kapacitet da se borimo sa tako velikim tr\u017ei\u0161tem.<\/p>\n
\nZa po\u010detak, izgradnja nove fabrike koja \u0107e se praviti pored postoje\u0107e, ali ne\u0107e u potpunosti zameniti staru, ve\u0107 \u0107e to biti pro\u0161irenje kapaciteta. Ali, kada budemo u mogu\u0107nosti da preselimo proizvodne procese u novu fabriku, mo\u0107i \u0107emo da obnovimo i staru. Nova fabrika \u0107e biti duplo ve\u0107a.<\/p>\n
\nU ovom trenutku to je jo\u0161 uvek na nivou plana, ali mi bismo \u017eeleli da bude zavr\u0161ena za dve godine.
\nKoliki je kapacitet sada\u0161nje fabrike i kolika je ukupna proizvodnja?
\nTrenutno proizodimo preko 18,000 t mesnih proizvoda, kao i \u017eitarice i sto\u010dnu hranu.<\/p>\n
\nTakve opcije uvek razmatramo, ali \u010dinjenica je da imamo jo\u0161 dosta toga da poradimo sa postoje\u0107im kapacitetima. Treba da vidimo \u0161ta \u0107emo sve investirati u postoje\u0107e gra\u0111evine, tako da za sada nema ozbiljnijih namera po tom pitanju. Sigurno je da, naro\u010dito sada u vreme ekonomske krize, ima dosta ljudi koji bi prodali svoja preduze\u0107a, ali za sada nemamo nameru da kupujemo.<\/p>\n
\nKad pogledamo cene svinja, koje su na\u0161a sirovina, one su sada tri puta ve\u0107e nego u istom periodu pro\u0161le godine. Jo\u0161 jedan klju\u010dni element je odnos dinar-evro. Nije u pitanju samo to da izvoz donosi manje novca, ve\u0107 i to da su pove\u0107ene cene uvoznih sirovina. Od svih na\u0161ih snabdeva\u010da smo dobili ve\u0107e cene, bilo da je u pitanju ambala\u017ea ili ne\u0161to drugo. \u010cinjenica je da je dosta malih biznisa prestalo da radi. Ali, ako se ovako nastavi, sigurno je da \u0107e i neki srednje veli\u010dine do\u017eiveti sli\u010dnu sudbinu, naro\u010dito one kompanije koje su se poslednjih godina mnogo zadu\u017eivale. Tako\u0111e raspolo\u017eivost fondova \u0107e biti manja.<\/p>\n
\nNa kraju krajeva, najve\u0107i cilj nam je da budemo \u0161to efikasniji i da odr\u017eimo radnu snagu u procesu. Nema sumnje da \u0107emo morati mo\u017eda da je raconalizujemo, ali moramo da budemo pa\u017eljivi kako bi bili konkurentni na evropskom tr\u017ei\u0161tu. \u017delimo i da obrazujemo na\u0161e potro\u0161a\u010de u Srbiji na \u0161to bolji na\u010din. Na\u0161 resurs je prirodni izvor koji nam poma\u017ee da proizvodimo zdrave proizvode i potro\u0161a\u010d treba da kupuje po tim kriterijumima, a ne po ceni. Bi\u0107e kompanija koje \u0107e ponuditi ni\u017ee cene, ali je bitno pitanje kvaliteta. Mogu re\u0107i da \u0107e generalno industrija u Srbiji biti pred mnogim izazovima u nekoliko narednih godina. Mora\u0107emo da se pozicioniramo na mnogo ve\u0107em tr\u017ei\u0161tu. Mora\u0107emo da usvojimo zakonske regulative i propise u oblasti zapo\u0161ljavanja, zdravstva i bezbednosti hrane, za\u0161tite \u017eivotne sredine. \u017delim da apelujem na vladine zvani\u010dnike da poka\u017eu pravo vo\u0111stvo i strpljenje prema srpskoj industriji i da joj omogu\u0107e da se razvije. Carnex je spreman da prihvati ove izazove i na sre\u0107u imamo voljnu i dobro obu\u010denu radnu snagu koja \u0107e sa pravim investicijama postati \u2018svetska klasa\u2019. Imamo brend koji je poznat i kojem potro\u0161a\u010di veruju, i primenjuju\u0107i standarde kvaliteta HACCP i ISO 9001 kontinuirano \u0107emo napredovati i razvijati se.<\/p>\n