(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 50, jul 2008.)<\/p>\n
<\/p>\n
Nenad Pacek, potpredsednik Economist Intelligence Unita<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Nenad Pacek, potpredsednik Economist Intelligence Unita: \u201cGr\u010dka je primer koji pokazuje da Evropska unija nije nikakva garancija brzog privrednog rasta. Ona samo daje okvir stabilnosti, solidnih zakona, pristup kapitalu, a za sve drugo u principu zemlja mora sama da se pobrine.\u201d \u00a0<\/strong><\/span><\/p>\n <\/p>\n Nenad Pacek, potpredsednik i regionalni direktor poslovno \u2013 savetodavne kancelarije Economist Intelligence Unita u Be\u010du za centralnu i isto\u010dnu Evropu, Bliski Istok i Afriku, ve\u0107inu svog profesionalnog vremena savetuje globalne i regionalne direktore najve\u0107ih multinacionalnih korporacija o temama kao \u0161to su poslovne strategije zemalja u razvoju i privredni i politi\u010dki rizici. Tako\u0111e, \u010desto moderira i vodi okrugle stolove koje The Economist organizuje s vladama zemalja CEE (centralne i isto\u010dne Evrope) u vezi sa pitanjima privrednog razvoja i redovan je gost na konferencijama Progressive magazina u Hrvatskoj. Ovom prilikom, govori o uzrocima globalne krize, inflaciji i privrednoj perspektivi u regionu.<\/p>\n Da li je globalna ekonomija u krizi?<\/strong> Da li je ulazak u EU \u2018slamka spasa\u2019 za one zemlje koje nisu jo\u0161 uvek \u010dlanice?<\/strong> Veliki broj ljudi, ipak, gaji iluziju da \u0107e ulaskom u EU stvari ubrzano i\u0107i na bolje?<\/strong> U izlaganju na konferenciji u Rovinju napomenuli ste da \u0107e, zbog opsednutosti profitom, u idu\u0107im godinama najvi\u0161e ispa\u0161tati distributeri, \u010dije \u0107e mar\u017ee biti sve manje i manje. Kako \u0107e se to odraziti na dugoro\u010dno poslovanje u trgovini?<\/strong> Kako da se distributeri nose s pritiscima?<\/strong> Kompanije sve vi\u0161e ula\u017eu u inovacije i plasiraju mno\u0161tvo novih proizvoda, a kupovna mo\u0107 se smanjuje. \u0160ta se doga\u0111a s globalnom trgovinom? Menjaju li se kupovne navike i kako \u0107e izgledati trgova\u010dka karta kroz pet godina u ovakvoj konstelaciji?<\/strong> Zna\u010di li to da su brendovi, koji su ve\u0107 dugo na tr\u017ei\u0161tu, u opasnosti od navale jeftinih proizvoda iz Kine ili Indije? Koliko je realno da \u0107e ti brendovi biti dovedeni na ivicu opstanka?<\/strong> U tom kontekstu, mo\u017eete li da prokomentari\u0161ete nedavnu Marsovu akviziciju Wrigleya? Da li je multinacionalnim kompanijama koje \u017eele rast danas jedini izlaz u preuzimanju?<\/strong> Maroje Sablji\u0107 (tekst objavljen u Progressive magazinu br. 50, jul 2008.) Nenad Pacek, potpredsednik Economist Intelligence Unita EU NIJE SLAMKA SPASA Nenad Pacek, potpredsednik Economist Intelligence Unita: \u201cGr\u010dka je primer koji pokazuje da Evropska unija nije nikakva garancija brzog privrednog rasta. Ona samo daje okvir stabilnosti, solidnih zakona, pristup kapitalu, a za sve drugo […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1629,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1628"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1628"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1628\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1631,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1628\/revisions\/1631"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1629"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1628"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1628"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1628"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}EU NIJE SLAMKA SPASA<\/h2>\n
\nGlobalna ekonomija je sigurno u velikoj krizi i to je verovatno najgora kriza od tridesetih godina pro\u0161log veka. Ipak, trenutno postoje mehanizmi koji spre\u010davaju da se kriza pretvori u nekakvu depresiju, a to je \u010dinjenica da su velike centralne banke odlu\u010dile da spa\u0161avaju finansijske institucije koje su nagomilale raznorazne vrednosne papire od ne ba\u0161 velike vrednosti. Ne spa\u0161avaju samo komercijalne banke, ve\u0107 i investicijske. Centralne banke po\u010dele su polako da otkupljuju te nagomilane dugove koji ni\u0161ta posebno ne vrede. Jednostavno, po\u010dele su da ih otkupljuju po jeftinijoj ceni, tako da tu poku\u0161avaju da razmeste ono \u0161to se nagomilalo. Naravno, to je proces koji traje, koji \u0107e potrajati jo\u0161 sigurno barem \u0161est do dvanaest meseci, ali ono \u0161to \u0107e se u me\u0111uvremenu dogoditi jeste to da mnoge od tih banaka ne\u0107e tako olako vi\u0161e nikome pozajmljivati novac. Govorimo o \u2018credit crunch\u2019 trendu koji je svuda u svetu trenutno prisutan. Sve velike banke po\u010dele su da se pona\u0161aju na druga\u010diji na\u010din i te\u0161ko se dolazi do novih kredita. Ovaj fenomen se polako prebacuje u isto\u010dnu Evropu, odnosno nije vi\u0161e samo slu\u010daj u SAD-u i nekim zapadnoevropskim zemljama i to jednostavno mora da dovede do usporavanja globalnih ekonomija, \u0161to se u stvari ve\u0107 doga\u0111a. Amerika je u recesiji, a Evropska unija se poprili\u010dno brzo usporava poslednjih nekoliko meseci. Pretpostavljam da \u0107e i Amerika i Evropska unija biti relativno slaba tr\u017ei\u0161ta za velike korporacije. Isto\u010dna Evropa nije na nekoj drugoj planeti i jednostavno mora do\u0107i do \u2018spill over\u2019 efekta. Pretpostavka je da \u0107e se privredni rast isto\u010dne Evrope, koji je pro\u0161le godine bio vi\u0161i od sedam odsto, smanjiti na negde izme\u0111u pet i 5,5 odsto, pri \u010demu naro\u010dito mislim na zemlje u centralnoj i jugoisto\u010dnoj Evropi. Ove prognoze ne odnose se toliko na Rusiju i zemlje biv\u0161eg Sovjetskog Saveza, ali sveukupno gledaju\u0107i predvi\u0111a se zna\u010dajnije usporavanje privrede. Zbog toga izvoz iz isto\u010dnoevropskih zemalja ne\u0107e biti jednostavan, jer mnoge zemlje u okru\u017eenju prolaze kroz sli\u010dne probleme. Da ne govorim o tome da je inflacija problem svuda i da su realna primanja manja nego \u0161to su bila pro\u0161le godine. Zna\u010di, globalna kriza, koja je zapo\u010dela sredinom pro\u0161le godine, \u0107e ipak umanjiti rast u ovom delu sveta.<\/p>\n
\nOno \u0161to ljudi \u010desto pogre\u0161no shvataju kada je re\u010d o Uniji jeste da je ona nekakva, kao \u0161to ste vi rekli, \u2018slamka spasa\u2019. To jednostavno nije tako, jer ako je neko \u010dlan EU to ne zna\u010di apsolutno ni\u0161ta \u0161to se ti\u010de privrednog rasta i nema nikakvog istorijskog dokaza da je \u010dlanstvo u EU nekome donelo nekakvo posebno bogatstvo. Najbolji primer za to je kontrast Gr\u010dke i Irske. Gr\u010dka i Irska su u\u0161le u EU u bliskom periodu pre vi\u0161e od dvadeset godina. I jedna i druga su tada bile na nivou od 65 odsto \u017eivotnog standarda ostatka tada\u0161nje Evropske unije. Danas, nakon skoro trideset godina u EU, Irska je na 145 odsto, zna\u010di bogatija je za 45 odsto od evropskog proseka, a Gr\u010dka je i dalje na nekih 65 \u2013 66 odsto. Zna\u010di, ni\u0161ta se u Gr\u010dkoj nije posebno promenilo u odnosu na druge zemlje. Prema tome, to je primer koji pokazuje da Evropska unija nije nikakva garancija brzog privrednog rasta. Ona samo daje okvir stabilnosti, solidnih zakona, pristup kapitalu, a za sve drugo u principu zemlja mora sama da se pobrine.<\/p>\n
\nNe\u0107e. Stranom investitoru to ne zna\u010di mnogo. Recimo, ako imate zakone na papiru, ne zna\u010di da \u0107e pravosudni sistem i zakonodavstvo biti u stanju te zakone i da primenjuju u potpunosti. Ako pogledate primere \u0160panije i Portugalije, vide\u0107ete da im je trebalo izme\u0111u osam i dvanaest godina da te zakone zaista po\u010dnu da primenjuju. Ako pogledate danas Poljsku, \u010ce\u0161ku i Slova\u010dku, stalno \u010dujem primedbe investitora i klijenata koji govore da je taj zakon samo mrtvo slovo na papiru. Probajte ne\u0161to da napravite sa \u010de\u0161kim sudovima, na primer. Imate sudije koje su stare 26, 27 godina, a bili su lo\u0161i studenti i nijedna advokatska kancelarija nije htela da ih zaposli, pa su tako zbog manjka tog kadra, zavr\u0161ili rade\u0107i u dr\u017eavnoj slu\u017ebi. Na takav na\u010din, neko ko s 26 godina postane sudija, te\u0161ko da mo\u017ee da razume postoje\u0107e zakone, a kamoli nove zakone koji dolaze, a da ne govorimo o lo\u0161im prevodima tih zakona. To je proces koji dugo traje i ni\u0161ta se ne mo\u017ee dogoditi preko no\u0107i. Ni s privrednim rastom, ni sa primenom zakona. To je jednostavno nedavna pro\u0161lost pokazala. Pozitivno je to da dr\u017eava, ako je dovoljno pametna, mo\u017ee dobro da iskoristi novac koji EU daje novim \u010dlanicama. Ali, i tu treba u\u010diti od drugih. Niko taj novac EU nije bolje iskoristio od Iraca.<\/p>\n
\nU svom izlaganju rekao sam da su multinacionalne kompanije s kojima radim trenutno pod velikim pritiskom od strane svojih deoni\u010dara da ostvare rast profita dinamikom na koju su oni navikli. Trenutno je rast profita globalno vrlo te\u0161ko ostvariti, jer su najve\u0107a svetska tr\u017ei\u0161ta u lo\u0161ijem stanju nego prethodnih godina, od Japana i EU do Amerike. Prema tome, oni gledaju na sve druge zemlje u razvoju kao na mesta gde bi se taj rast profita mogao ostvariti, ali i pokriti rupe koje su nastale slabljenjem ameri\u010dkog tr\u017ei\u0161ta. U tom smislu, poslednjih nekoliko meseci, na sastancima kojima sam prisustvovao, bilo je dosta uputstava velikih menad\u017eera svojim ljudima koji vode isto\u010dnu Evropu da budu o\u0161triji u razgovoru s distributerima da bi tu negde uhvatili koji postotak mar\u017ee i da bi pove\u0107ali profit koji deoni\u010dari toliko silno \u017eele. U tom pogledu, pretpostavljam da \u0107e narednih \u0161est do dvanaest meseci mnoge velike multinacionalne kompanije imati druga\u010diju vrstu razgovora s distributerima u regionu.<\/p>\n
\nTo je stvar poslovnih pregovora. Naravno, i jedni i drugi, i distributeri i multinacionalne kompanije, imaju pritiske od dole: rast cena, poskupljenje radne snage, tako da ni jednima ni drugima ne\u0107e biti lako. Tu \u0107e biti dosta neugodnih pregovora, po mom mi\u0161ljenju, ali situacija je trenutno jednostavno takva. Valjda \u0107e nakon godinu, dve, stvari postati malo normalnije, jer ovo je ipak nenormalno globalno okru\u017eenje, koje ne\u0107e ve\u010dno trajati.<\/p>\n
\nTrenutno imamo pre svega neobi\u010dnu konstelaciju i ona uti\u010de na to kako se ljudi pona\u0161aju. Ako imate velike inflatorne pritiske, kao \u0161to ih trenutno imamo kod rasta cena sirovina, prakti\u010dno svaka osoba na svetu \u0107e u narednih \u0161est meseci zaklju\u010diti da zara\u0111uje manje ili znatno manje nego \u0161to je zara\u0111ivala pro\u0161le godine i da joj je inflacija \u2018pojela\u2019 povi\u0161icu koju je dobila. Prema tome, automatski se doga\u0111a da se druga\u010dije razmatra \u0161ta \u0107e se kupiti i kada \u0107e se kupiti. U takvom okru\u017eenju to mo\u017ee biti privremeni fenomen. Jednostavno, diskonteri i jeftiniji brendovi \u0107e tu ne\u0161to bolje profitirati. Oni skuplji i obi\u010dni trgova\u010dki lanci ima\u0107e vi\u0161e problema. Kupac je trenutno \u2018zgnje\u010den\u2019 sa svih strana. Te\u0161ko je re\u0107i do koje je mere to privremeni fenomen i koliko \u0107e on trajati. Ako pogledate nema\u010dko tr\u017ei\u0161te, diskonteri su tamo jaki, u Austriji su sve ja\u010di i taj trend \u0107e se verovatno prenositi i \u0161ire. O\u010dekuje se da \u0107e s vremenom diskontne trgovine uzeti dobar deo tr\u017ei\u0161nog kola\u010da. Zna\u010di, od nekog privremenog fenomena zbog globalne krize on mo\u017ee postati i trajan, jednostavno zato \u0161to je to tako u nekim drugim zemljama.<\/p>\n
\nAko uzmete nekakvu tr\u017ei\u0161nu piramidu, na vrhu su ljudi koji sebi mogu da priu\u0161te bilo \u0161ta, a na dnu oni koji jedva spajaju kraj s krajem. Ono \u0161to \u0107e se doga\u0111ati jeste da \u0107e svaka kompanija, bez obzira bila ona doma\u0107a, strana ili multinacionalna s odre\u0111enim brendovima, odre\u0111enim segmentima i pozicijama na tr\u017ei\u0161tu, poku\u0161ati da u\u0111e u sve segmente tr\u017ei\u0161ta.
\nMi u Economistu imamo klijente koji su podelili mnoga svetska tr\u017ei\u0161ta u mnogo segmenata. Zna\u010di, lansiranja tih novih brendova u ovom regionu postaju sve aktuelnija. Isto tako i lokalne kompanije, koje su u me\u0111uvremenu oja\u010dale, poku\u0161a\u0107e da idu prema gornjem delu piramide i da napadnu multinacionalne kompanije negde na vrhu, s nekim brendom. Tako je i sa pozicioniranjem cena na tr\u017ei\u0161tu. Ra\u0111a se jedna tr\u017ei\u0161na utakmica koju pre zapravo i nismo videli do te mere, jedan novi fenomen internacionalnog biznisa koji postaje itekako ukorenjen u glavama tih novih menad\u017eera. Pre pet godina niko nije o tome ozbiljno razgovarao. Danas svi razgovaraju o kompletnoj piramidi i \u017eele da budu u svakom segmentu. Zato mislim da \u0107e i neki lokalni brendovi, pretpostavljam ve\u0107 kroz nekoliko godina, sve vi\u0161e biti meta nekakvih potencijalnih preuzimanja, jer to je isto jedan od na\u010dina rasta za ove velike igra\u010de.<\/p>\n
\nSvaka multinacionalna kompanija u principu ima nekakvu dilemu ili debatu unutar kompanije treba li rasti nekim svojim organskim rastom ili gledati koga bi mogla da kupi. Imate kompanije koje apsolutno ne \u017eele da idu u preuzimanja, jer gledaju na to kao na ne\u0161to super komplikovano i preskupo, ne\u0161to \u0161to se uvek preplati, tako da biraju sopstveni put po principu \u2018ako nas neko voli, kupi\u0107e na\u0161e deonice, ako ne, onda ne\u0107e\u2019.
\nS druge strane, imate kompanije koje su vrlo agresivne na tom podru\u010dju preuzimanja i gledaju to kao najva\u017eniji deo tog rasta. To je \u010disto interna stvar i sigurno pod ovim pritiscima koji se trenutno doga\u0111aju, mo\u017ee se vrlo lako dogoditi da bude vi\u0161e preuzimanja nego \u0161to je to bio slu\u010daj poslednjih pet do deset godina. Preuzimanja bi vrlo lako mogla postati na\u010din da se relativno brzo ostvari rast, jer su svi postali nestrpljivi i to nestrpljenje \u0107e se verovatno sve vi\u0161e pove\u0107avati. Kada svi veliki budu po\u010deli da izve\u0161tavaju o svojoj prodaji u Americi slede\u0107ih tri do \u0161est meseci, to \u0107e biti prili\u010dno lo\u0161e brojke i onda \u0107e, naravno, taj pritisak rasti. Ne \u010dudi me \u0161to se dogodio Mars-Wrigley. Ne bih rekao da se to moglo o\u010dekivati, ali me ne \u010dudi sam princip transakcije. I jedna i druga kompanija su neobi\u010dno jake, imaju fantasti\u010dnu reputaciju \u0161irom sveta i komplementarne su, tako da zapravo to ima smisla.<\/p>\n
\nDomagoj Bajtal<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"