{"id":1518,"date":"2013-11-15T10:22:41","date_gmt":"2013-11-15T09:22:41","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=1518"},"modified":"2013-11-15T10:22:41","modified_gmt":"2013-11-15T09:22:41","slug":"zoltan-romoda-r-line","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/zoltan-romoda-r-line\/","title":{"rendered":"ZOLTAN ROMODA, R LINE"},"content":{"rendered":"

ZOLTAN ROMODA, DIREKTOR MALOPRODAJE MARKETA R LINE<\/strong><\/p>\n

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.45, februar 2008.)<\/p>\n

<\/h2>\n

KRUPNIM KORACIMA NAPRED<\/strong><\/h2>\n

\u201cSve ve\u0107i broj interesenata iz u\u017ee Srbije nudi nam prostor za otvaranje prodavnice u njihovim mestima, \u0161to je u skladu sa na\u0161om politikom da osvajamo nova tr\u017ei\u0161ta i van Vojvodine\u201d, ka\u017ee Zoltan Romoda, direktor maloprodaje Marketa R Line i dodaje: \u201cPratimo ono \u0161to radi konkurencija, brzo reagujemo i trudimo se da na\u0161im potro\u0161a\u010dima ponudimo ne\u0161to savremenije i druga\u010dije\u201d.<\/strong><\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

Trgovinsko preduze\u0107e Market R Line osnovano je 2005. godine. Po\u010deli su sa desetak objekata, preuzetih od TP Sloga iz Kule, i sa tridesetak radnika. Usledilo je naglo ubrzano \u0161irenje pa je u prvoj godini postojanja gotovo svaka tri do \u010detiri dana otvarana nova prodavnica. Sada ovaj sistem ima 142 maloprodajna objekta i zapo\u0161ljava vi\u0161e od \u0161eststotina radnika. Po broju radnji, drugi je trgova\u010dki lanac u Vojvodini. Prema re\u010dima na\u0161eg sagovornika Zoltana Romode, direktora maloprodaje Market R Line je nastao kao pandan velikim sistemima i trgova\u010dkim lancima, koji nisu na\u0161li svoj interes za ulazak u manje sredine, koje su prosto vapile za svojom autenti\u010dnom trgovinom, u kojoj bi mogli najbr\u017ee mogu\u0107e da obezbede sve \u0161to je neophodno za funcionisanje doma\u0107instva.<\/p>\n

Sa kojom idejom je stvoren Market R Line?<\/strong><\/p>\n

Ocenjuju\u0107i razvoj velikih megamarketa i njihovo \u0161irenje i pozicioniranje u velikim gradovima, uo\u010dena je praznina koja se javljala u naseljenim mestima sa dvadesetak hiljada stanovnika, pa i manje, gde ni na\u0161i ni strani sistemi nisu nalazili interesa da budu prisutni. Tu smo mi na\u0161li opravdanje za prisutnost i \u0161irenje na\u0161e trgova\u010dke mre\u017ee, koja je od samog starta zapravo po\u010dela tr\u017ei\u0161tu da nudi male kom\u0161ijske radnje, takozvane corner shopove.<\/p>\n

A sa kojim ciljem?<\/strong><\/p>\n

Mi smo se bazirali na jasnu ciljnu grupu kupaca u manjim mestima. \u017delja nam je bila da i asortimanski, a i pristupa\u010dnim cenama \u0161to vi\u0161e pribli\u017eimo ponudu velikih megamarketa svom kupcu. Sa nekoliko hiljada artikala i cenama koje se malo razlikuju od cena u megamarketima, tr\u017ei\u0161te nas je veoma dobro prihvatilo.<\/p>\n

Kako ste dolazili do prostora za prodavnice?<\/strong><\/p>\n

Kao prvo to su samostalne trgovinske radnje, kao i one \u010diji su vlasnici, ocenjuju\u0107i trenutnu situaciju u trgovini i svoju prespektivu u njoj zaklju\u010dili da ne mogu sami uspe\u0161no poslovati i da treba da nam se priklju\u010de. Naravno, mi smo vodili ra\u010duna o tome kakve su to radnje, i da li, pre svega lokacijski, obezbe\u0111uju ve\u0107u frekvenciju potro\u0161a\u010da, a samim tim i dobit. Manje, pa i ve\u0107e trgovinske firme u\u0161le su, tako\u0111e, u sastav R Linea. Tre\u0107a grupa su lokali u novoizgra\u0111enim objektima, lokali gde se obavljala neka druga\u010dija delatnost, pa je izvr\u0161ena prenamena.<\/p>\n

Gde ste sve prisutni?<\/strong><\/p>\n

Prisutni smo gotovo u svim mestima Vojvodine, srazmerno u Banatu, Ba\u010dkoj i Sremu. Me\u0111utim, dugoro\u010dnom poslovnom politikom delatnost nismo ograni\u010dili samo na ovo geografsko podru\u010dje, pa \u0107e se ono vremenom \u0161iriti i na druge regione. Razlog \u0161to smo trenutno prisutni samo u pomenutim regionima je jo\u0161 nedovoljno razra\u0111en na\u010din dopremanja robe, ali njegovim stalnim usavr\u0161avanjem i ovaj problem po\u010dinje da se re\u0161ava. Imamo centralna skladi\u0161ta odakle prevozimo robu, a i prodavnice se inokosno snabdevaju potrebnim proizvodima. Ina\u010de, prisutni smo od krajnje ma\u0111arske granice kod Koluta, Srpske Crnje na rumunskoj granici, od Horgo\u0161a do najve\u0107eg dela Srema.<\/p>\n

Da li planirate \u0161irenje mre\u017ee i gde?<\/strong><\/p>\n

Kao \u0161to sam rekao, u stalnoj smo ekspanziji. Na\u0161i menad\u017eeri za ispitivanje tr\u017ei\u0161ta stalno su na terenu, formuli\u0161u detaljne predloge i ekonomsku opravdanost investicionih ulaganja, koji bi se uzeli u razmatranje. Relativno brzo reagujemo, ukoliko prihvatimo njihov predlog. Ina\u010de, imamo vi\u0161e razli\u010ditih ponuda iz gotovo svih mesta u u\u017eoj Srbiji, ali koje \u0107e od njih biti slede\u0107e, jo\u0161 uvek je rano govoriti.<\/p>\n

Koji su formati zastupljeni? Koja je njihova povr\u0161ina i asortiman proizvoda?<\/strong><\/p>\n

Kao \u0161to sam ve\u0107 rekao, najve\u0107i broj na\u0161ih prodavnica su \u2018corner shopovi\u2019. Povr\u0161ine su od 50 do 150 metara kvadratnih, a imamo i nekoliko supermarketa, \u010dija povr\u0161ina prelazi nekoliko stotina kvadrata. Asortiman je za manje objekte izme\u0111u tri i \u010detiri hiljade artikala, a u supermarketima taj broj je ne\u0161to ve\u0107i od deset hiljada proizvoda. Najve\u0107i objekti se nalaze u Novom Sadu, Od\u017eacima, Apatinu, Zrenjaninu, Kanji\u017ei, Horgo\u0161u, Novom Be\u010deju, Kuli, Crvenki\u2026<\/p>\n

Koja roba je zastupljena u njima?<\/strong><\/p>\n

U svim radnjama prehrambena roba je u punom asortimanu. Ku\u0107na hemija je u velikoj ponudi. Tamo gde postoje tehni\u010dki uslovi, prodajemo sve\u017ee meso, dok su suhomesnati proizvodi zastupljeni u naj\u0161irem asortimanu u svim prodavnicama. Tako\u0111e, vodimo ra\u010duna o dobroj ponudi vo\u0107a i povr\u0107a, pa i u najmanjim sredinama u kojima je poljoprivreda osnovna delatnost stanovni\u0161tva, jer se i ovde ova vrsta proizvoda odli\u010dno prodaje. Na primer, i u okolini Horgo\u0161a, kraju poznatom po planta\u017eama vo\u0107a, odli\u010dno prodajemo sve vrste ovih proizvoda.<\/p>\n

Koji je odnos doma\u0107e i strane robe?<\/strong><\/p>\n

Najve\u0107i procenat su doma\u0107i proizvodi, tako da je odnos 70:30 u korist proizvoda iz na\u0161e zemlje.<\/p>\n

Sa kim sve sara\u0111ujete od dobavlja\u010da i kakav odnos imate sa njima?<\/strong><\/p>\n

Sara\u0111ujemo direktno sa svim zna\u010dajnijim i ve\u0107im proizvo\u0111a\u010dima i bez la\u017ene skromnosti, kako prolazi vreme sve vi\u0161e taj odnos postaje partnerski, jer po\u0161tujem svoje dobavlja\u010de kao i sve preuzete obaveze prema njima, dogovorene prilikom ugovaranja posla.<\/p>\n

Da li ste uredne plati\u0161e?<\/strong><\/p>\n

Naravno, jer ne bismo mogli uspe\u0161no da radimo. Uostalom, to bi trebalo da pitate dobavlja\u010de, ali iz iskustva znam da su oni zadovoljni nama.<\/p>\n

Kako distribuirate robu?<\/strong><\/p>\n

Snabdevanje prodavnica radimo iz distributivnog centra koji se trenutno nalazi u Novom Sadu.To je objekat tipa cash&carry, gde robu mogu da nabavljaju i drugi trgovci, van R Linea, a i same poslovo\u0111e, prema sopstvenoj proceni, mogu direktno da trebuju robu od dobavlja\u010da, na osnovu obostrano ugovorenih obaveza.<\/p>\n

Sa kakvim problemima se ina\u010de sre\u0107ete u poslovanju?<\/strong><\/p>\n

Na\u0161i problemi su, naravno, specifi\u010dni u pore\u0111enju sa megamarketima i velikim sistemima. Tu, pre svega, mislim na nelojalnu konkurenciju. Na primer, ono \u0161to je vrlo prisutno u samostalnim trgovinskim radnjama je prodaja na veresiju, bez fiskalnog ra\u010duna, kao i nezakonito odlo\u017eeno pla\u0107anje. Na to ne mo\u017eemo da uti\u010demo nikakvim ekonomskim elementima, jer takve kupce vi\u0161e ne interesuje ni cena, ni asortiman, jer uzetu robu pla\u0107aju tek kad dobiju novac. Na to niko ne reaguje, iako smo o\u010dekivali da \u0107e inspekcijske slu\u017ebe reagovati mnogo a\u017eurnije. Na ovaj na\u010din gubi i dr\u017eava, a i mi.<\/p>\n

Mislite li da ima na\u010dina da se to spre\u010di?<\/strong><\/p>\n

Naravno, kako da ne. Samo treba stalno kontrolisati prodavnice i prodavce, i dovoljno je samo u jednu radnju ili dve poslati inspekciju, pa ukoliko se poka\u017ee da ne po\u0161tuje zakonske propise, zatvoriti radnju. Onda \u0107e i ostali trgovci raditi prema zakonu, jer se to u maloj sredini brzo pro\u010duje. Ovo bi trebalo uraditi \u0161to pre, jer mislim da ima dovoljno prostora za sve koji se \u010dasno bore za kupce, bez obzira \u0161to je materijalna situacija te\u0161ka i \u0161to narod nema para. Mislim da smo uprkos svemu, i mi i na\u0161a uva\u017eena konkurencija potrebni tr\u017ei\u0161tu, ako radimo korektno, uz po\u0161tovanje svih zakonskih propisa.<\/p>\n

Da li i u kom smislu vodite ra\u010duna o izgledu va\u0161ih radnji?<\/strong><\/p>\n

Prepoznatljivost, spoljna i unutra\u0161nja, imperativ je za nas. Imamo standarde kojih se pridr\u017eavamo strogo. Spoljna prepoznatljivost se ogleda u boji, u fontu slova iz reklamnog natpisa, u brendiranju izloga, u zavisnosti od veli\u010dine objekta. A unutra\u0161nja prepoznatljivost je u razme\u0161tanju i pozicioniranju robe. Nastojimo da to maksimalno ispo\u0161tujemo, bez obzira na raznolikost objekata u gra\u0111evinskom smislu.<\/p>\n

Imate li posebnu slu\u017ebu za te poslove?<\/strong><\/p>\n

Konkretno za ove poslove ne postoji posebna slu\u017eba. Postoji slu\u017eba interne kontrole koja je podeljena po terenima i svaki kontrolor ima odre\u0111eni broj objekata. Oni, izme\u0111u ostalog, u svojim zadacima imaju i odr\u017eavanje ovog dela koji se ti\u010de po\u0161tovanja standarda kada je u pitanju izgled i sre\u0111enost radnje. To se prati stalno, ne samo kod postavljanja i otvaranja objekta, ve\u0107 i tokom \u010ditavog rada.<\/p>\n

Koristite li prednosti savremene tehnologije?<\/strong><\/p>\n

Trenutno je svaki na\u0161 objekat povezan internetom sa knjigovodstvom i sa centralnim distributivnim centrom. U ovoj godini je u planu da taj sistem u potpunosti za\u017eivi, jer ve\u0107 postoji. Da svaka prodavnica ima uvid u lager, da \u0161alje trebovanje elektronskim putem, da sve potrebne podatke u knjigovodstvo dnevno \u0161alje eletronskim putem, \u0161to delimi\u010dno ve\u0107 i sada postoji. U svakom prodajnom objektu kasa je povezana sa pozadinskim kompjuterom, tako da poslovo\u0111a mo\u017ee kvalitetno da isprati promet, i finansijsko i robno poslovanje svog objekta. I da sve podatke \u0161alje u knjigovodstvo. Povremeno radimo i popise koji se opet obavljaju savremenom opremom, elektronskim \u010dita\u010dima koji daju mogu\u0107nosti da br\u017ee do\u0111emo do preseka stanja u nekom prodajnom objektu.<\/p>\n

Da li radite na edukaciji zaposlenih?<\/strong><\/p>\n

Mi radimo sa trgovcima koji su izuzetni u svom poslu, imaju radno iskustvo i po 20 godina. Odli\u010dno znaju da postave radnju, poznaju psihologiju kupca, znaju da naprave najbolji izbor robe, okrenu mese\u010dnu zalihu. Me\u0111utim, mnogi od njih nisu ranije koristili ra\u010dunar. Takve osobe treba obu\u010diti, jer uprkos svim njihovim kvalitetima, jedan od uslova da bude poslovo\u0111a je i poznavanje rada na ra\u010dunaru. Ta\u010dno je da je program pravljen za prose\u010dne ljude, ali zahteva jedan period obu\u010davanja i to je proces koji se ne zavr\u0161ava nego stalno traje. I samo tako potpuno edukovan poslovo\u0111a ili prodavac koji poznaje sve segmente trgovanja ozbiljno mo\u017ee da uti\u010de na pove\u0107anje prodaje i animaciju potro\u0161a\u010da. Dobro uslu\u017een vra\u0107a se uvek na mesto prodaje gde je zadovoljio sve potro\u0161a\u010dke potrebe.<\/p>\n

Ko vam je najve\u0107a konkurencija?<\/strong><\/p>\n

Ne bih voleo da zvu\u010dim prepotentno, ali sa obzirom na tip prodavnica mi nemamo ozbiljnu konkurenciju. U neku ruku to je i gore, jer sve slabosti u poslovanju su onda u nama samima, pa stalno radimo na njihovom otklanjanju. Ozbiljnu smetnju u poslovanju me\u0111utim, u konkretnom mestu, mo\u017ee da stvara neadekvatna lokacija, jer dobro odabrano mesto u gradu u kome je sme\u0161tena prodavnica prema kome gravitira najve\u0107i broj kupaca nosi i do 80 odsto uspe\u0161nosti rada te trgovine.<\/p>\n

\u0160ta je to \u0161to Market R Line odvaja od konkurencije?<\/strong><\/p>\n

Prvo, to je brzo reagovanje na zahteve kupaca i sredine, \u0161to je karakteristika manjih sistema za razliku od velikih koji su tromi, bez pravog ose\u0107anja za potrebe konkretnog potro\u0161a\u010da. Naravno, tu su ujedna\u010denost ponude i stalnost u snabdevanju, ljubaznost prodajnog osoblja, kao i prijatnost ambijenta u kome se kupuje. Nastojimo da uvodimo i druge vidove trgovanja neophodne za opredeljenje kupca za na\u0161 objekat, kao \u0161to su neki marketin\u0161ki potezi koji su do sada bili prisutni samo u velikim gradovima kao Beograd i Novi Sad i velikim trgova\u010dkim lancima i hipermarketima. Na primer, ozna\u010davamo akcijske prodaje, novu, atraktivnu robu postavljamo na \u010deone pozicije… I time pribli\u017eavamo velegradske trgova\u010dke manire kupcima u malim sredinama. Organizujemo i prezentacije i degustacije, me\u0111utim proizvo\u0111a\u010di jo\u0161 uvek radije idu u veliki hipermarket nego u prodavnicu u manjem mestu, iako ne treba zanemariti ni kupce u tim sredinama. U njima prolazi velika koli\u010dina robe. Nastoja\u0107emo da nam ova godina bude godina kvaliteta, kada su u pitanju i ove aktivnosti. \u017delimo da obradujemo kupce i u malim sredinama, da u na\u0161im radnjama do\u017eive ne\u0161to novo, da u\u010destvuju i sami u tim de\u0161avanjima, jer direktan susret robne marke i njenog konzumenta garantuje sigurnu dobit i za proizvo\u0111a\u010da i za potro\u0161a\u010da.<\/p>\n

Kako vas potro\u0161a\u010di ina\u010de prihvataju?<\/strong><\/p>\n

Dobro smo primljeni u svim sredinama, jer su nam radnje na takvim mestima do kojih potro\u0161a\u010d najlak\u0161e dolazi i uz najmanje truda, s lako\u0107om, po veoma pristupa\u010dnoj ceni obavlja kupovinu u svakom trenutku i izme\u0111u tri i \u010detiri hiljade proizvoda mo\u017ee da odabere ono \u0161to mu treba, bez putovanja u ve\u0107a mesta.<\/p>\n

Da li mislite da cena ima jo\u0161 uvek presudan uticaj kod odabira mesta kupovine?<\/strong><\/p>\n

Cena igra zna\u010dajnu ulogu, ali ne i presudnu. Ponuda robe, kao i stalnost te ponude, isto ako ne i vi\u0161e, veoma je va\u017ena. Naravno cene svakako treba pratiti i stalno ih prilago\u0111avati kupovnoj mo\u0107i potro\u0161a\u010da u konkretnoj sredini.<\/p>\n

Pla\u0161e li Vas najave dolaska stranih lanaca i diskontera?<\/strong><\/p>\n

U Podunavlju su veoma prisutne fi rme iz Hrvatske i Slovenije koje su kupile doma\u0107e postoje\u0107e fi rme i razvijaju se veoma brzo i agresivno. Uprkos tome, tvrdim da za sada ima prostora za sve nas. Naravno, najbolji \u0107e opstati. Zato se moramo boriti za kvalitet rada na svim poljima, od pa\u017eljivo odabrane robe, pristupa\u010dnih cena, do usluge koja podrazumeva ljubaznost i lep ambijent. Dolaze\u0107a konkurencija donosi nove oblike poslovanja, \u0161to ne\u0107e dozvoliti ni nama uspavanost i tromost. Za sada smo tako organizovani da mo\u017eemo brzo da reagujemo, da pratimo \u0161ta rade oni, pa da i mi na\u0161im potro\u0161a\u010dima nudimo uvek ne\u0161to novo i druga\u010dije.<\/p>\n

Kakve ste ciljeve postavili za ovu godinu?<\/strong><\/p>\n

Pre svega pove\u0107anje fi zi\u010dke prodaje za 10 odsto. Zatim, ja\u010danje Marketa R Line po regionima ponaosob za svaku poslovnu jedinicu. Stalnim uo\u010davanjem slabosti i pronala\u017eenjem na\u010dina da se one prevazi\u0111u. Do sada smo upoznali specifi \u010dnost kupaca na konkretnom terenu i doneli adekvatne mere da se poja\u010da prodaja. Radi\u0107emo, tako\u0111e, i na kontrolisanom \u0161irenju i otvaranju novih objekata.<\/p>\n

Kako vidite budu\u0107nost malih trgovaca?<\/strong><\/p>\n

Udru\u017eivanjem u sisteme. Vrlo je te\u0161ko opstati sa jednom prodavnicom, jer su nabavka robe i svi tro\u0161kovi koji prate rad trgovine sve ve\u0107i i ne dozvoljavaju ve\u0107u zaradu pojedincu.<\/p>\n

Da li je Market R Line zainteresovan da u\u0111e u neki sistem?<\/strong><\/p>\n

Obrnuto, verovatno bi R Line bio interesantan svakom ve\u0107em sistemu, jer smo teritorijalno rasporedili veoma pravilno prodajne objekte \u0161irom Vojvodine i ve\u0107 imamo ozbiljan ugled kod potro\u0161a\u010da. Ali, ipak mislim da smo mi ti koji mogu da uklju\u010duju druge u na\u0161 sistem, pa da to bude isplativo obostrano.<\/p>\n

Mislite li na sistem fran\u0161izinga?<\/strong><\/p>\n

Za sada ne. Mi objekte uzimamo u zakup, a uslovi se dogovaraju u zavisnosti od objekta do objekta. O klasi\u010dnom fran\u0161izingu nismo razmi\u0161ljali. Zakup je najjednostavniji i najbr\u017ei na\u010din, i svi smo zadovoljni njime.<\/p>\n

Recite nam ne\u0161to o budu\u0107nosti Marketa R Line?<\/strong><\/p>\n

Veliki sam optimista \u0161to se ti\u010de Marketa R Line. Tr\u017ei\u0161nog prostora ima, pa samo od nas zavisi da li \u0107emo i kako \u0107emo da ga iskoristimo. U praksi \u0107e se pokazati da li vredimo ili ne. Mislim da \u0107e sve vi\u0161e u sredinama van velikih gradova biti potrebe za prodavnicama kakve ima Market R Line, koji \u0107e kroz razvoj tek zauzimati prave pozicije. Ima mnogo posla koji treba obaviti u \u0161to kra\u0107em roku, a mi smo spremni za to.<\/p>\n

 <\/p>\n

Ana Filipovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

ZOLTAN ROMODA, DIREKTOR MALOPRODAJE MARKETA R LINE (tekst objavljen u Progressive magazinu br.45, februar 2008.) KRUPNIM KORACIMA NAPRED \u201cSve ve\u0107i broj interesenata iz u\u017ee Srbije nudi nam prostor za otvaranje prodavnice u njihovim mestima, \u0161to je u skladu sa na\u0161om politikom da osvajamo nova tr\u017ei\u0161ta i van Vojvodine\u201d, ka\u017ee Zoltan Romoda, direktor maloprodaje Marketa R […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1519,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1518"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1518"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1518\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1522,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1518\/revisions\/1522"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1519"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1518"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1518"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1518"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}