(tekst objavljen u Progressive magazinu br.44, januar 2008.)<\/p>\n
<\/p>\n
Kondomi nisu izum 21. veka, ali su sada najpopularnija metoda kontracepcije \u0161irom sveta. Upotreba kondoma vu\u010de korene iz Starog Egipta i od tog doba kondomi \u0161tite \u010doveka od bolesti i infekcija. \u010clanovi egipatskih plemena su koristili neku vrstu omota\u010da iz ritualnih razloga i da bi se za\u0161titili od ujeda insekata, povreda i infekcija u periodu od 1350. do 1220. godine pre nove ere. Najranija evidencija o kori\u0161\u0107enju kondoma u Evropi su crte\u017ei na zidovima pe\u0107ine Combarell, na\u0111eni u u ju\u017enoj Francuskoj, a datiraju iz perioda od 100. do 200. godine nove ere. Po\u010detkom 16. veka Gabrielle Fallopius je napravio platneni kondom kako bi za\u0161titio mu\u0161ku populaciju od sifilisa 1500-tih godina. Ovaj izum testiran je na 1.100 mu\u0161karaca i nijedan od njih nije bio zara\u017een sifilisom. To je pru\u017eilo ranu demonstraciju efektivnosti kondoma u za\u0161titi od preno\u0161enja infektivnih polnih bolesti. Fallopius je i pravno regulisao upotrebu platnenih navlaka (futrola) kao za\u0161titu protiv sifi lisa. Ostali popularni materijali su, kako su godine prolazile, uklju\u010dili kornja\u010din oklop i ko\u017eu, \u0161to je bilo naro\u010dito popularno kod drevnih Japanaca, nauljene papire, riblju be\u0161iku (mehur) i \u017eivotinjska creva. Godine 1758. Kazanova je koristio kondome kako bi spre\u010dio da njegove mnogobrojne ljubavnice ostanu trudne. Sredinom 1800-tih revolucionarno otkri\u0107e nove tehnologije za dobijanje pobolj\u0161anih kvaliteta gume pokrenulo je proizvodnju kondoma do nivoa koji je mnogo bli\u017ei onome \u0161to imamo danas i postala je mogu\u0107a masovna proizvodnja mnogo pouzdanijih i manje skupih proizvoda uklju\u010duju\u0107i i kondome. Druga tehni\u010dka revolucija u indsutriji kondoma sprovedena je uvo\u0111enjem te\u010dnog lasteksa 1930-ih godina. Kondomi se sada prave i od poliuretana. Po\u010detkom osamdesetih, po\u010dela je njihova prodaja u kafi \u0107ima, prodavnicama i supermarketima.<\/p>\n
Poreklo naziva<\/strong><\/p>\n Postoje dva obja\u0161njenja o tome kako je kondom najverovatnije dobio ime. Po jednom, ime poti\u010de od re\u010di \u2018condus\u2019, \u0161to na latinskom jeziku zna\u010di kutija, posuda, vre\u0107a, spremi\u0161te. Po drugom, kondom nosi ime po Dr Condomu (ili Quondamu), lekaru Charlesa II, koji je za svoga kralja napravio \u2018futrolu\u2019 od \u017eivotinjskih creva. Engleska konekcija bi mogla da objasni ime koje je legendarni ljubavnik Casanova dao svojoj \u2018futroli\u2019. On se ne bi podigao iz kreveta bez svog \u2018redingote anglaise\u2019 – engleskog jaha\u0107eg kaputa.<\/p>\n Revolucionarna otkri\u0107a<\/strong><\/p>\n Revolucionarni proces vulkanizacije gume koji su izumeli Goodyear i Hancock, omogu\u0107io je da masovna proizvodnja bude sigurnija i manje skupa za mnoge proizvode, uklju\u010duju\u0107i i kondome. Vulkanizacija je metod ili proces kojim se sirova guma izla\u017ee sumporu i obra\u0111uje kako bi se poja\u010dala toplota. Tokom ovog procesa guma (sirova) se pretvara u sna\u017ean, elasti\u010dan materijal. Proizvodnja te\u010dnog lasteksa je zamenila sirovu gumu. Ovo je i danas osnova fabri\u010dke proizvodnje. Nova tehnologija je usavr\u0161ila kondom i omogu\u0107ila proizvodnju daleko sofi sticiranije verzije od one koju su koristili na\u0161i preci. Najnovije dostignu\u0107e je kondom na\u010dinjen od unikatnog poliuretana, koji je dva puta ja\u010di od lasteksa a, istovremeno, omogu\u0107ava tanju i ne\u017eniju opnu. Bilo je potrebno mnogo rada da se na\u010dini kondom koji mo\u017ee da se \u2018uhvati u ko\u0161tac\u2019 sa snagom va\u0161e strasti. Ovaj odeljak vas vodi iza scene da poka\u017ee \u0161ta je sve potrebno da bi se napravio kondom.<\/p>\n Tehnika pravljenja<\/strong><\/p>\n Pre nego \u0161to je lasteks i po\u010deo da se proizvodi u fabrikama, bio je podvrgnut iscrpnim testovima za kontrolu kvaliteta. Kada je lasteks pro\u0161ao kontrolne testove, dobio je oblik podesan za kori\u0161\u0107enje. Kako je re\u010d o prirodnom materijalu (veoma sli\u010dnom mleku, po mnogim od svojih fizi\u010dkih karakteristika), on tako\u0111e mo\u017ee da se zgru\u0161a ili ukiseli. Stabilizatori, konzervansi i faktori vulkanizacije se stoga dodaju lasteksu i zatim se jo\u0161 jednom proverava kako bi se utvrdilo da li je kvalitetan i izdr\u017eljiv. Ovaj proces se naziva \u2018me\u0161anje\u2019. Kao rezultat dugogodi\u0161njih istra\u017eivanja i razvijanja, dobijena je unikatna me\u0161avina. Slede\u0107i stupanj je \u2018potapanje\u2019. Rezervoari u koje se potapa niz staklenih kalupa, i \u010dija se temperatura neprekidno kontroli\u0161e, su napunjeni lasteksom. Dok stakleni kalup ne\u017eno prolazi kroz rezervoare, on na sebi prikuplja gotovo nevidljivi sloj lasteks omota\u010da. Zatim se su\u0161i pomo\u0107u filtriranog vazduha da bi se izbegla zaga\u0111enja iz atmosfere. Posle su\u0161enja, kalup je potopljen jo\u0161 jednom i zatim ponovo osu\u0161en. Po zavr\u0161etku procesa \u2018potapanja\u2019, otvoreni krajevi novonastalih kondoma se uvijaju (rolaju) kako bi se formirala ivica sa jedne strane ili mehuri\u0107 sa druge strane. Kondomi, dok su jo\u0161 na kalupima, zatim prolaze kroz pe\u0107 kako bi se lasteks vulkanizovao. Pre nego \u0161to su kondomi skinuti sa kalupa pomo\u0107u jakog mlaza vode, izlo\u017eeni su procesu \u2018kva\u0161enja\u2019 kako bi se oslobodili kalupa. Zatim se kondomi su\u0161e. Sledi pakovanje, ali i njemu prethodi niz testova, kojima se potvr\u0111uje kvalitet. Dodatnim uzorcima se meri veli\u010dina i debljina. Tako\u0111e, testira se njihova fizi\u010dka snaga. Nekima od ovih uzoraka je ve\u0161ta\u010dkim putem ubrzano starenje, da bi se tvorci uverili u njihov kvalitet i po zavr\u0161etku \u2018\u017eivotnog veka\u2019 kodnoma od pet godina, koliko je predvi\u0111eno da traju.<\/p>\n \u0160ta su kondomi i ko ih koristi?<\/strong><\/p>\n Kondomi su neka vrsta \u2018prepreke\u2019 koja spre\u010dava prodor spermatozoida do jajnih \u0107elija. Njihovo dejstvo je dvostruko – kontraceptivno i kao sredstvo za za\u0161titu od bolesti i infekcija. To je jedina kontraceptivna metoda koja istovremeno \u0161titi od ne\u017eeljene trudno\u0107e i infektivnih bolesti, uklju\u010duju\u0107i i HIV. Oko 64 odsto seksualno aktivnih odraslih osoba \u0161irom sveta opredeljuje se za kori\u0161\u0107enje kondoma i postoje razli\u010dite vrste koje zadovoljavaju razli\u010dite potrebe. Njihova efikasnost kao kontraceptivnog sredstva ide do 98 odsto, i odgovaraju\u0107a su metoda za ve\u0107inu populacije.<\/p>\n Gde se mogu kupiti?<\/strong><\/p>\n Prodajna mesta gde se kondomi mogu kupiti su razli\u010dita, u zavisnosti od zemlje, ali u najve\u0107em broju dostupni su u apotekama, supermarketima, klinikama za planiranje porodica, automatima, i drugim prodajnim objektima, a mogu se naru\u010diti i on-line, preko interneta.<\/p>\n \u0160ta su to \u017eenski kondomi?<\/strong><\/p>\n \u017denski kondom, napravljen od poliuretana, je tako\u0111e osnovna kontraceptivna za\u0161tita. On pru\u017ea alternativnu za\u0161titu prilikom upotrebe mu\u0161kog kondoma. Odgovaraju\u0107i su potrebama velikog broja \u017eena i efi kasni do 95 odsto u za\u0161titi od neplanirane trudno\u0107e. \u017denski kondomi nisu tako \u0161iroko dostupni kao mu\u0161ki. U prvom koraku, pre upotrebe, treba konsultovati doktora ili savetnika sa klinike za planiranje porodice.<\/p>\n <\/p>\n Podaci preuzeti sa zvani\u010dnog sajta kompanije SSL\u00a0International, proizvo\u0111a\u010da Durex kondoma<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" (tekst objavljen u Progressive magazinu br.44, januar 2008.) Kondomi nisu izum 21. veka, ali su sada najpopularnija metoda kontracepcije \u0161irom sveta. Upotreba kondoma vu\u010de korene iz Starog Egipta i od tog doba kondomi \u0161tite \u010doveka od bolesti i infekcija. \u010clanovi egipatskih plemena su koristili neku vrstu omota\u010da iz ritualnih razloga i da bi se […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,20],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1440"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1440"}],"version-history":[{"count":6,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1440\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1442,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1440\/revisions\/1442"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1440"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1440"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1440"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}