{"id":1435,"date":"2013-11-14T15:59:06","date_gmt":"2013-11-14T14:59:06","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=1435"},"modified":"2013-11-14T16:38:02","modified_gmt":"2013-11-14T15:38:02","slug":"andrej-ticic-generalni-direktor-somboleda","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/andrej-ticic-generalni-direktor-somboleda\/","title":{"rendered":"Andrej Ti\u010di\u0107, Somboled"},"content":{"rendered":"

ANDREJ TI\u010cI\u0106, GENERALNI DIREKTOR SOMBOLEDA<\/strong><\/p>\n

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.44, januar 2008.)<\/p>\n

 <\/p>\n

NOVO IME – STARI KVALITET<\/strong><\/h2>\n

Andrej Ti\u010di\u0107, generalni direktor Somboleda: \u201cUlaskom u sastav Lactalis grupe, Dukat mle\u010dna industrija preuzima ulogu Lactalisovog centra za razvoj poslovanja u jugoisto\u010dnoj Evropi. Dukat postaje regionalni brend s obzirom na dokazan i regionalno prepoznatljiv kvalitet. Od januara 2008. i na tr\u017ei\u0161tu Srbije zapo\u010dinje rebrending proces i tranzicija krovnog brenda Somboled u Dukat, \u010dime se u potpunosti zavr\u0161ava proces integracije Somboleda u poslovni sastav Dukat mle\u010dne industrije.\u201d<\/span><\/span><\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Somboled je osnovan 1936. godine pod nazivom Swiss Cheese Factory, ali je u periodu osamdesetih i devedesetih godina bio poznatiji po proizvodnji pre svega sladoleda, polutvrdih sireva i malim delom konzumnog programa. Po\u010detkom 2004. godine Somboled ulazi u sastav Lure, vode\u0107e prehrambeno-mle\u010dne kompanije u Hrvatskoj, kada je napravljen zaokret u strategiji razvoja poslovanja kompanije u vidu fokusiranja biznisa na preradu i proizvodnju mleka i mle\u010dnih proizvoda. Godina 2007. izrazito je zahtevna i dinami\u010dna godina za Luru i sva povezana preduze\u0107a, uklju\u010duju\u0107i i Somboled \u2013 Lura zavr\u0161ava izdvajanje konditorskog segmenta i segmenta pi\u0107a iz svog poslovanja, orijenti\u0161e se isklju\u010divo na mle\u010dni biznis, menja naziv u Dukat mle\u010dna industrija i sprovodi uspe\u0161an proces rebrendinga, a u aprilu 2007. godine ulazi u sastav Lactalis grupe \u2013 druge po veli\u010dini i snazi mle\u010dne industrije u svetu. Danas je Somboled druga mle\u010dna kompanija u Srbiji, a o planovima razvoja kompanije razgovaramo s Andrejom Ti\u010di\u0107em, generalnim direktorom Somboleda.<\/p>\n

Kako je kompanija poslovala pre privatizacije?<\/strong><\/p>\n

Pre privatizacije Somboled je imao pet odsto tr\u017ei\u0161nog u\u010de\u0161\u0107a u sladoledima i bio je lider u proizvodnji feta sira. Tr\u017ei\u0161no u\u010de\u0161\u0107e u kiselo-mle\u010dnom programu bilo je malo. Dnevni ulaz bio je oko 60.000 litara mleka i bilo je zaposleno oko 300 radnika. Nakon \u0161to je 2004. godine Lura preuzela Somboled, iza\u0161lo se iz proizvodnje sladoleda i investicioni ciklus je usmeren na sve\u017ee mleko, kiselo-mle\u010dni program i feta sir.<\/p>\n

Do kakvih promena je do\u0161lo nakon privatizacije?<\/strong><\/p>\n

Od privatizacije, u Somboled je ulo\u017eeno 26 miliona evra u cilju pove\u0107anja i modernizacije proizvodnih kapaciteta. Krajem 2005. godine pu\u0161tena je u rad najmodernija linija za punjenje PET boca, Krones. Avgusta 2006. lansirana je feta u inovativnom pakovanju, na Primodan liniji, a modernizovane su i punilice za proizvode u \u010da\u0161i. Kompanija je tako\u0111e zna\u010dajno investirala i u segment otkupa mleka, odnosno primarne proizvodnje, jer je to jedini pravi put da se obezbedi kvalitetan proizvod na\u0161im potro\u0161a\u010dima. Po\u010detkom ove godine dobili smo HACCP sertifi kat i u procesu smo zavr\u0161etka nove savremene centralne laboratorije, tako da smo spremni da napravimo iskorak ka tr\u017ei\u0161tu Evropske unije.<\/p>\n

Da li je do\u0161lo i do kadrovskih promena?<\/strong><\/p>\n

Sa dolaskom Lure, osim fokusa na podizanje kvaliteta i uspostavljanje standarda, fokus je i na zapo\u0161ljavanju mladih, ambicioznih ljudi. Tu mislim na iskorak u prodaji i logistici. Prodajna sila sada broji oko 120 ljudi sa \u010detiri logisti\u010dka centra u Somboru, Novom Sadu, Beogradu i Kragujevcu.<\/p>\n

Kada smo ve\u0107 kod prodajne sile, recite ne\u0161to o distribuciji?<\/strong><\/p>\n

Deo distribucije radimo samostalno, a na teritorijama gde nismo prisutni radimo preko distributera. Kako bi na \u0161to bolji na\u010din opslu\u017eili na\u0161e kupce, voza\u010di svakodnevno obilaze prodajna mesta, a u cilju \u0161to boljeg servisa uveli smo i pretprodavce, priselere. Distributerima pru\u017eamo maksimalnu podr\u0161ku u cilju \u0161to boljeg opslu\u017eivanja kupaca, logisti\u010dkom podr\u0161kom i mer\u010dendajzingom. Kako smo mi proizvo\u0111a\u010d dnevne robe distribucija je organizovana na slede\u0107i na\u010din: iz centralnog magacina u Somboru, u okviru proizvodnje, svakodnevno se primarnom distribucijom gotovi proizvodi prevoze do distributera i na\u0161ih distributivnih centara. To se obi\u010dno obavlja u kasnim popodnevnim satima ili no\u0107u, kako bi sutradan ujutru kroz logisti\u010dke centre roba mogla da se preraspodeli po linijama i kako bi gotov proizvod sve\u017e do\u0161ao do kupaca. Da bismo obezbedili da kvalitetan proizvod do\u0111e do na\u0161ih potro\u0161a\u010da, zna\u010dajno smo investirali u takozvani \u2018hladan lanac\u2019, odnosno u rashladne komore, vozila i vitrine na prodajnim mestima. U protekle smo tri godine na\u0161im kupcima obezbedili oko 2.000 vitrina, kako bi imali prostora za \u010duvanje i izlaganje na\u0161ih proizvoda.<\/p>\n

Do kakvih promena je do\u0161lo generalno na tr\u017ei\u0161tu mleka i mle\u010dnih proizvoda u Srbiji?<\/strong><\/p>\n

Tr\u017ei\u0161te Srbije je izuzetno tradicionalno tr\u017ei\u0161te, gde 90 odsto asortimana \u010dine mleko i kiselo-mle\u010dni proizvodi. \u0160to se ti\u010de kiselo-mle\u010dnih proizvoda tu je vi\u0161e od 95 odsto u\u010de\u0161\u0107a belih, nearomatizovanih jogurta, a ostatak tr\u017ei\u0161ta \u010dine aromatizovani jogurti. Kada je u pitanju mleko, sada ve\u0107 skoro 40 odsto je trajno mleko, a ostatak je sve\u017ee mleko. Poslednjih godina, sa dolaskom internacionalnih kompanija i sa otvaranjem sve ve\u0107ih formata trgovinskih objekata dolazi do promene i u mle\u010dnom biznisu, tako da dolazi do rasta kategorije trajnog mleka i kiselo-mle\u010dnih proizvoda sa dodatom vredno\u0161\u0107u, odnosno dezerata i funkcionalnih proizvoda. U Srbiji se tokom godine u industrijskoj proizvodnji preradi oko 800 miliona litara mleka. Procenjuje se da je koli\u010dina sirovog mleka dva puta ve\u0107a, oko 1,6 milijardi litara. Ono \u0161to je zapa\u017eeno kao trend je to da raste industrijska, a da je u opadanju proizvodnja za sopstvenu upotrebu.<\/p>\n

Gde je tu Somboled?<\/strong><\/p>\n

Pro\u0161lu godinu zavr\u0161ili smo sa oko 53 miliona litara otkupa, \u0161to je sedam odsto ukupnog otkupa.<\/p>\n

Koji su bili najve\u0107i izazovi Somboleda u novonastaloj situaciji na tr\u017ei\u0161tu?<\/strong><\/p>\n

Prate\u0107i trendove u okru\u017eenju i ono \u0161to se de\u0161avalo u zapadnoj Evropi, fokus kompanije je bio da tr\u017ei\u0161tu ponudi kvalitetan i inovativan proizvod. U segmentu jogurta sa dodatom vredno\u0161\u0107u smo lansirali vi\u0161e brendova – BioAktiv, AB kulturu, Yogsi, kao i premium vo\u0107ni jogurt Frutisimu.<\/p>\n

Lactalis je 2007. godine kupio Dukat. Kako se ova kupovina odrazila na Somboled?<\/strong><\/p>\n

Godina 2007. jedna je od najzahtevnijih, najdinami\u010dnijih, ali i najuspe\u0161nijih godina za Luru i sva povezana preduze\u0107a. U 2007. godini iz poslovanja je izdvojen segment pi\u0107a i konditorski segment, poslovanje je fokusirano isklju\u010divo na preradu mleka, kao i proizvodnju najkvalitetnijih mle\u010dnih proizvoda i sireva, kompanija je promenila naziv u Dukat mle\u010dna industrija d.d, sproveden je zahtevan, i od strane struke uspe\u0161no ocenjen, proces rebrendinga, a u aprilu smo u\u0161li u sastav Lactalis grupe, kompanije u samom vrhu svetskog mle\u010dnog biznisa. Somboled je, kao i ostala povezana preduze\u0107a Dukata, vrlo brzo osetio pozitivne sinergijske u\u010dinke ovog partnerstva u vidu materijalnih ulaganja, ja\u010danja proizvodnog asortimana, prodajno marketin\u0161kih aktivnosti, te naravno vrlo va\u017enog \u2018know-howa\u2019 vrsnih Lactalisovih stru\u010dnjaka.<\/p>\n

Kakva je Lactalisova pozicija u Evropi i svetu?<\/strong><\/p>\n

Lactalis je kompanija s jasnom vizijom razvoja poslovanja o \u010demu govori i vode\u0107a pozicija kompanije kao prera\u0111iva\u010da mleka i proizvo\u0111a\u010da sira u Evropi. Na globalnom nivou Lactalis zauzima poziciju druge po veli\u010dini i snazi svetske mle\u010dne grupacije. Godi\u0161nje otkupljuje oko osam milijardi litara mleka, ostvaruje oko devet milijardi evra prihoda, od kojih 52 odsto na tr\u017ei\u0161tima izvan Francuske. Zapo\u0161ljava oko 30.000 zaposlenih i broji 78 proizvodnih pogona u Francuskoj i 44 na stranim tr\u017ei\u0161tima. Najpoznatiji globalni brend Lactalisa je President koji se danas prodaje u vi\u0161e od 150 zemalja \u0161irom sveta, ostvaruje vi\u0161e od jedne milijarde evra prihoda godi\u0161nje i pokriva celokupan asortiman mle\u010dnih proizvoda i sireva. Snagu ovog brenda najbolje ilustruje podatak da se svake sekunde \u0161irom sveta kupi 16 proizvoda robne marke President.<\/p>\n

Do kakvih promena je do\u0161lo u asortimanu, u smislu uvo\u0111enja novih brendova, ukidanja starih…?<\/strong><\/p>\n

Ulaskom Dukata u sastav Lactalis grupe, Dukat je preuzeo ulogu centra Lactalisa za razvoj poslovanja u jugoisto\u010dnoj Evropi \u2013 na tr\u017ei\u0161tima biv\u0161e Jugoslavije i na tr\u017ei\u0161tima Rumunije, Bugarske i Albanije. Dukat postaje regionalni brend Dukat mle\u010dne industrije, s obzirom na dokazan i regionalno prepoznatljiv kvalitet proizvoda. Od januara 2008. godine smo i na tr\u017ei\u0161tu Srbije krenuli sa rebrending procesom i tranzicijom krovnog brenda Somboled u krovni brend Dukat, \u010dime zavr\u0161ava proces integracije Somboleda u poslovni sastav Dukata. Tako\u0111e, u prvom kvartalu ove godine po\u010de\u0107emo sa uvozom visokokvalitetnih i globalno poznatih sireva President i Galbani i intezivira\u0107emo izvoz Somborske fete, kako u regionu, tako i \u0161ire.<\/p>\n

Da li mislite da \u0107e promena brenda dovesti do nekih promena u svesti potro\u0161a\u010da?<\/strong><\/p>\n

Siguran sam da ne\u0107e. Mi\u0161ljenja sam da \u0107emo tranzicijom robne marke Somboled u Dukat dodatno osna\u017eiti tr\u017ei\u0161nu poziciju na\u0161ih proizvoda kvalitetnom, integrisanom marketin\u0161kom komunikacijom i iskomunicirati komparativne prednosti regionalnog Dukat brenda i Somboleda kao vode\u0107e mle\u010dne kompanije u Srbiji. Rebrending je izuzetno zahtevan i skup proces, ali \u0107emo koristiti veliko iskustvo i znanje na\u0161ih kolega iz Hrvatske.<\/p>\n

Na kojim je sve tr\u017ei\u0161tima Dukat prisutan?<\/strong><\/p>\n

Sopstvenom proizvodnjom Dukat mle\u010dna industrija prisutna je u Hrvatskoj sa dva proizvodna pogona \u2013 u Zagrebu i Bjelovaru, zatim u Srbiji i u Bosni i Hercegovini i Makedoniji. Naime, 2007. godina zna\u010dajna je i po velikim akvizicijama Dukata u regionu \u2013 u sastav Dukata u\u0161la je i mlekara Inmer iz Grada\u010dca, kao i mlekara Ideal \u0160ipka iz Bitolja. Na ostalim tr\u017ei\u0161tima biv\u0161e Jugoslavije prisutni smo uvozom Dukat proizvoda, a na svim tr\u017ei\u0161tima dr\u017eimo prvu ili drugu poziciju.<\/p>\n

Koji procenat tr\u017ei\u0161ta u Hrvatskoj dr\u017ei Dukat? Kako je tamo pozicioniran i prihva\u0107en od potro\u0161a\u010da?<\/strong><\/p>\n

U Hrvatskoj dr\u017eimo oko 40 odsto tr\u017ei\u0161nog u\u010de\u0161\u0107a i vode\u0107a smo mle\u010dna kompanija. Lider smo i u otkupu mleka \u2013 sara\u0111ujemo s vi\u0161e od 16.000 kooperanata i dr\u017eimo vi\u0161e od 42 odsto tr\u017ei\u0161nog udela u otkupu. Dukat je prepoznat kao siguran i stabilan partner, s proizvo\u0111a\u010dima mleka neprekidno unapre\u0111ujemo saradnju i negujemo partnerske odnose. Dukat je zapravo najzaslu\u017eniji za razvoj primarne proizvodnje mleka u Hrvatskoj, a jednaku politiku zastupamo na svim tr\u017ei\u0161tima na kojima smo prisutni vlastitom proizvodnjom, pa time i otkupom. Osnov poslovne politike Dukata \u010dine sve\u017ei, zdravi, kvalitetni i nutritivno visoko vredni mle\u010dni proizvodi bez konzervansa. Dukatovi proizvodi dobitnici su najve\u0107eg broja zlatnih doma\u0107ih i me\u0111unarodnih nagrada i priznanja, koja su im dodelili i predstavnici struke i potro\u0161a\u010di. Pored toga \u017eelim da istaknem da u Bosni i Hercegovini imamo 20 odsto tr\u017ei\u0161nog u\u010de\u0161\u0107a, u Crnoj Gori 20 odsto i u Makedoniji 10 odsto. Na svim ovom tr\u017ei\u0161tima smo izuzetno dobro prihva\u0107eni kod potro\u0161a\u010da i pozicionirani kao kompanija sa visokokvalitetnim proizvodima.<\/p>\n

Da li je u planu jo\u0161 neka akvizicija u regionu?<\/strong><\/p>\n

Svakako \u017eelimo da se razvijamo kroz postoje\u0107e proizvodne pogone i tr\u017ei\u0161ta na kojima smo prisutni. Strategija razvoja poslovanja Dukata jeste ja\u010danje pozicije regionalne mle\u010dne kompanije, tako da su akvizicije i strate\u0161ka partnerstva jedna od opcija za ostvarenje postavljenih ciljeva.<\/p>\n

Da li Lactalis mo\u017eda ima u planu pokretanje proizvodnje u na\u0161em regionu?<\/strong><\/p>\n

Naravno. U okviru na\u0161ih pogona koji su na visokom tehnolo\u0161kom nivou plan je da proizvodimo i odre\u0111ene proizvode pod brendom President.<\/p>\n

U Srbiji je konkurencija prili\u010dno jaka kada je u pitanju tr\u017ei\u0161te mleka. Kako gledate na to i kako se borite?<\/strong><\/p>\n

Dukat se na svim tr\u017ei\u0161tima, pa tako i na tr\u017ei\u0161tu Srbije, bori prvenstveno kvalitetom proizvoda i kontinuiranim inovacijama. Konkurentnost u Srbiji se u proteklih nekoliko godina intenzivirala. To je izuzetno dobro, kako za industriju, jer intenzivira investicije i razvoj novih proizvoda, tako naravno i za potro\u0161a\u010de koji dobijaju priliku za sve ve\u0107i i ve\u0107i izbor u kategoriji.<\/p>\n

\u0160ta sve obuhvata program Somboleda?<\/strong><\/p>\n

U programu imamo sve\u017ee mleko sa 2,8 odsto mle\u010dne masti, a krajem 2006. godine smo uveli i sa 1,5 odsto, kako bismo zadovoljili potrebe na\u0161ih potro\u0161a\u010da. Na\u0161e mleko u boci trenutno ima rok trajanja \u0161est dana, a dodatno \u0107emo modernizovati ovu proizvodnju, tako da \u0107e taj rok biti produ\u017een na deset dana, u skladu sa potrebama kupaca. Napominjem da Dukat u svojoj proizvodnji ne koristi konzervanse, te da su potro\u0161a\u010di prepoznali Dukat kao dobavlja\u010da sve\u017eih, zdravih i kvalitetnih proizvoda. Kiselo-mle\u010dni program, pored tradicionalnih proizvoda \u2013 pavlake, kiselog mleka, milerama i jogurta u \u010da\u0161i obuhvata i jogurte u bocama od 0,5 i jednog litra, sa razli\u010ditim procentima mle\u010dne masti \u2013 3,2 odsto, 1,5 i 0,5 odsto mle\u010dne masti. Tako\u0111e, tu su i fermentisani proizvodi sa dodatom vredno\u0161\u0107u BioAktiv \u2013 nearomatizovani i sa tre\u0161njom, zatim AB kultura, jogurt sa 0,1 odsto mle\u010dne masti \u2013 nearomatizovani i u vo\u0107nim ukusima, Frutisima \u2013 vo\u0107ni jogurt od maline, kajsije i jagode, kao i Yogsi obrok u boci, sa dva ukusa me\u0161anog vo\u0107a. I naravno, proizvod po kome je Somboled tradicionalno prepoznatljiv je Somborska feta, koja je uz inovaciju u pakovanju zadr\u017eala prepoznatljiv ukus i kvalitet.<\/p>\n

Koji brend vam donosi najvi\u0161e tr\u017ei\u0161nog u\u010de\u0161\u0107a?<\/strong><\/p>\n

Feta je upravo brend koji ima najve\u0107e tr\u017ei\u0161no u\u010de\u0161\u0107e i u tom segmentu smo lideri sa oko 40 odsto. Moram da istaknem da smo i pored izra\u017eene konkurencije u proteklom periodu uspeli ne samo da o\u010duvamo ve\u0107 i u\u010dvrstimo lidersku poziciju na\u0161e, Somborske fete. \u0160to se ti\u010de ostalih proizvoda, sve\u017ee mleko bele\u017ei rast, tako da smo u proteklih 12 meseci podigli tr\u017ei\u0161no u\u010de\u0161\u0107e sa deset odsto na 16 odsto u ovom segmentu. U segmentu aromatizovanih fermentisanih proizvoda u boci Somboled zauzima oko 50 odsto tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n

Da li je u planu pro\u0161irivanje programa?<\/strong><\/p>\n

U ovoj godini planiramo ulazak i u segment vo\u0107nih jogurta u \u010da\u0161i, tako da \u0107emo lansirati Jogo, a tr\u017ei\u0161tu \u0107emo ponuditi i trajno i \u010dokoladno mleko.<\/p>\n

Da li izvozite i u koje zemlje?<\/strong><\/p>\n

Kada govorimo o izvozu, proizvod koji trenutno izvozimo je Somborska feta, i to u Makedoniju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. Kako u narednom periodu, a naro\u010dito nakon ulaska u Lactalis grupu, \u017eelimo da napravimo iskorak prema Evropskoj uniji i Rusiji, planiramo da dobijemo i EU broj za izvoz na ova tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n

\u0160ta podrazumeva EU broj?<\/strong><\/p>\n

Da bi jedna mlekara dobila EU broj potrebno je da kompletan lanac \u2013 po\u010dev od sirovine, prerade do gotovog proizvoda bude sertifi kovan. Kako bi obezbedili visokokvalitetne sirovine u narednom periodu planiramo zna\u010dajne investicije u razvoj primarne proizvodnje mleka i pu\u0161tanje u rad savremene centralne laboratorije u okviru na\u0161e fabrike, koja \u0107e nam omogu\u0107iti zadovoljenje strogih zahteva i regulativa.<\/p>\n

Da li nepostojanje EU broja ote\u017eava izvozne aktivnosti?<\/strong><\/p>\n

Danas mi ne mo\u017eemo da iskoristimo potencijale ruskog tr\u017ei\u0161ta, jer bez tog broja nije \u010dak dozvoljen ni tranzit robe kroz zemlje Evropske unije.<\/p>\n

Da li je bilo aktivnosti u smislu ulaganja u nove farme, kupovine kvalitetnih grla, ma\u0161ina i sli\u010dno?<\/strong><\/p>\n

Tokom 2005. godine Somboled je uvezao 500 visokokvalitetnih junica i podelio ih malim farmerima u cilju pove\u0107avanja stada i kapaciteta. Pored toga, ura\u0111en je i projekat mini farmi, tako da su u regionu Sombora podr\u017eani projekti za izgradnju farmi kapaciteta 50 junica, sa dnevnom proizvodnjom od oko 1.000 litara mleka. To su male, porodi\u010dne farme koje su najbolji vid primarne proizvodnje. U budu\u0107em razdoblju intenzivira\u0107emo sprovo\u0111enje regionalne politike otkupa mleka Dukata i na tr\u017ei\u0161tu Srbije u vidu stru\u010dne, savetodavne i materijalne pomo\u0107i i ulaganja u razvoj poslovanja na\u0161ih kooperanata.<\/p>\n

Ko su vam kooperanti?<\/strong><\/p>\n

Somboled otkupljuje mleko od oko 2.500 kooperanata, koji su uglavnom locirani u krugu od oko 80 kilometara od Sombora. Kako je u pitanju mleko, fokusirali smo se na razvoj proizvodnje u tom regionu, zbog tro\u0161kova, ali i zbog dnevne isporuke. Na svim otkupnim stanicama su obezbe\u0111eni laktofrizi za \u010duvanje mleka koje se dnevno preuzima od kooperanata. Otkup mleka je pod strogim nadzorom, tako da se preuzima samo sirovina koja u potpunosti zadovoljava Dukat standarde i kvalitet.<\/p>\n

Kakav odnos imate sa njima?<\/strong><\/p>\n

Osim razvoja koji smo imali u proizvodnom i marketin\u0161kom delu, i u segmentu otkupa mleka smo napravili reorganizaciju, kako bi na \u0161to bolji na\u010din sagledali trendove i bili u dnevnom kontaktu sa kooperantima. Kroz razne vidove podr\u0161ke, po\u010dev od transfera znanja, na koji na\u010din vr\u0161iti ishranu, odabir i koncipirati mini farme, pa do pomo\u0107i u izboru dobavlja\u010da za hranu i ostale inpute u proizvodnji, na\u0161a kompanija svakodnevno poku\u0161ava da zajedni\u010dki sa kooperantima izgradi stabilnu i dugoro\u010dnu saradnju.<\/p>\n

Kako ocenjujete sektor robe \u0161iroke potro\u0161nje u Srbiji?<\/strong><\/p>\n

U proteklih nekoliko godina svedoci smo promena u sektoru robe \u0161iroke potro\u0161nje u Srbiji, tako da se to tr\u017ei\u0161te, koje je i dalje tradicionalno, sa velikim brojem malih objekata, intenzivno menja. Taj trend \u0107e se nastaviti tako da \u0107e u narednom periodu veliki formati biti sve zna\u010dajniji i na taj na\u010din menjati i navike potro\u0161a\u010da. To se zna\u010dajno odra\u017eava i na kategoriju mleka i mle\u010dnih proizvoda, jer otvaranjem velikih formata potro\u0161a\u010du se nudi ve\u0107i izbor proizvoda. Tako se u narednom periodu o\u010dekuje zna\u010dajno pove\u0107anje u segmentu dezerta, visokokvalitetnih sireva i proizvoda sa dodatom vredno\u0161\u0107u. Tako\u0111e, veliki formati menjaju i navike potro\u0161a\u010da u tom smislu da potro\u0161a\u010di manje kupuju sireve \u2018preko pulta\u2019, na grama\u017eu, \u0161to \u0107e dovesti do rasta prodaje takozvane \u2018konfekcionirane robe\u2019. Ono \u0161to je, tako\u0111e, trend je da veliki trgova\u010dki lanci u sve ve\u0107oj meri razvijaju svoje robne marke, odnosno private label u segmentu mleka i mle\u010dnih proizvoda, tako da \u0107e snaga brenda i prepoznatljivost na tr\u017ei\u0161tu postajati sve zna\u010dajniji faktori.<\/p>\n

Kako \u0107ete se boriti sa robnim markama?<\/strong><\/p>\n

Ja\u010danjem snage na\u0161ih regionalnih brendova, kvalitetom, inovacijama, prate\u0107i potrebe potro\u0161a\u010da i trendova u prehrambenoj industriji, razvojem funkcionalnog segmenta proizvoda, ba\u0161 kao i do sada.<\/p>\n

Prate\u0107i iskustva susednih zemalja, \u0161ta nas o\u010dekuje ovde i kako gledate na najave dolazaka diskonata?<\/strong><\/p>\n

Dolazak diskonata u Srbiju je siguran i on \u0107e se u narednom periodu desiti. Ali, u Srbiji je potro\u0161a\u010d ipak navikao na izbor, pa u tom segmentu na\u0161i potro\u0161a\u010di vole kategoriju trgovine u kojoj nisu primorani da kupuju samo odre\u0111ene brendove, ve\u0107 mogu da imaju izbor izme\u0111u svog omiljenog brenda i jo\u0161 nekih brendova.<\/p>\n

U kojim lancima ste prisutni?<\/strong><\/p>\n

Somboled trenutno radi sa skoro svim zna\u010dajnijim trgovinskim lancima koji su prisutni i neprekidno ja\u010damo na\u0161e pozicije u trgovinama, kako bi pove\u0107ali dostupnost i vidljivost Dukat proizvoda na prodajnim mestima.<\/p>\n

Kolika je proizvodnja ostvarena u 2007. i koliki je profit?<\/strong><\/p>\n

Od 2005. Somboled konstantno bele\u017ei rast, tako da smo od \u0161est odsto koli\u010dinskog i sedam odsto vrednosnog tr\u017ei\u0161nog u\u010de\u0161\u0107a danas dostigli nivo od 11 odsto koli\u010dinskog i 11,5 odsto vrednosnog udela na tr\u017ei\u0161tu. U segmentu prihoda smo tako\u0111e za nepune dve godine duplirali iznose, a samim tim i profi tabilnost.<\/p>\n

Spomenuli ste promenu krovnog brenda u Dukat. Da li \u0107e i kompanija menjati ime?<\/strong><\/p>\n

Ne. Somboled \u0107e i dalje poslovati pod tim nazivom.<\/p>\n

Koliko je trenutno zaposlenih u Somboledu i koliki su kapaciteti prerade?<\/strong><\/p>\n

Danas radi oko 350 zaposlenih, sa tendencijom da se taj broj u perspektivi pove\u0107a sa novim investicijama i planovima koje imamo u Srbiji i regionu. Trenutni ulaz mleka je, u zavisnosti od sezone, od 130.000 do 150.000 litara, a kapaciteti su oko 200.000 litara. U planu je da oni budu maksimalno iskori\u0161\u0107eni, kako za doma\u0107e tr\u017ei\u0161te, tako i za izvoz.<\/p>\n

Koje ciljeve je kompanija postavila za ovu godinu i \u0161ta od nje o\u010dekujete?<\/strong><\/p>\n

Ove godine o\u010dekujemo da u\u010dvrstimo i pove\u0107amo na\u0161e tr\u017ei\u0161no u\u010de\u0161\u0107e u sve\u017eem mleku, kiselo-mle\u010dnom programu i feti na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu. Pored toga, tr\u017ei\u0161tu \u0107emo ponuditi visokokvalitetne sireve Lactalisa pod brendom President i Galbani, tako da i tu o\u010dekujemo plasman zna\u010dajnih koli\u010dina. Na kraju, naravno, o\u010dekujemo da \u0107e se Somborska feta na\u0107i i na tr\u017ei\u0161tu Evropske Unije. Veliki potencijal su proizvo\u0111a\u010di mleka sa kojima razvijamo partnerske odnose i ula\u017eemo u razvoj njihovog poslovanja, i u 2008. i u svakoj narednoj godini.<\/p>\n

Ana Filipovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

ANDREJ TI\u010cI\u0106, GENERALNI DIREKTOR SOMBOLEDA (tekst objavljen u Progressive magazinu br.44, januar 2008.)   NOVO IME – STARI KVALITET Andrej Ti\u010di\u0107, generalni direktor Somboleda: \u201cUlaskom u sastav Lactalis grupe, Dukat mle\u010dna industrija preuzima ulogu Lactalisovog centra za razvoj poslovanja u jugoisto\u010dnoj Evropi. Dukat postaje regionalni brend s obzirom na dokazan i regionalno prepoznatljiv kvalitet. Od […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1436,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1435"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1435"}],"version-history":[{"count":6,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1435\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1473,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1435\/revisions\/1473"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1436"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1435"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1435"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1435"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}