(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 151, septembar 2017)<\/p>\n
Sedenje ispred kompjutera podsti\u010de da se prebrzo upustite u sprovo\u0111enje\u00a0<\/em>aktivnosti. Tako se \u010desto de\u0161ava da se bavite svojim prvim idejama umesto da\u00a0<\/em>pronalazite najbolje ideje. Dobre ideje tra\u017ee vreme za izu\u010davanje polazi\u0161ta,\u00a0<\/em>inspiraciju, obradu, igru i odmor naravno.<\/em><\/p>\n Dave Birss je \u010dovek od akcije. Proveo je veliki deo\u00a0karijere na poziciji kreativnog direktora nekoliko najve\u0107ih\u00a0i najboljih advertajzing agencija u Velikoj Britaniji,\u00a0uklju\u010duju\u0107i OgilvyOne, McCann Worldgroup i\u00a0Poke. Trenutno se bavi demistifi kacijom kreativnosti\u00a0i poma\u017ee pojedincima da nau\u010de nove, kreativne na\u010dine razmi\u0161ljanja\u00a0i kompanijama da postignu bolje rezultate. Dave je priznati\u00a0stru\u010dnjak u oblasti razvoja kreativnosti i inovacija, pa su njegove\u00a0teze objavljivane u knjigama, magazinima i novinama. On je osniva\u010d\u00a0i urednik portala OpenForIdeas.org, on-line \u010dasopisa koji pi\u0161e\u00a0o prakti\u010dnim ve\u0161tinama i tehnikama za razvoj kreativnosti. Prvu\u00a0knjigu \u2018A User Guide to the Creative Mind\u2019 objavio je 2012, a priprema\u00a0jo\u0161 nekoliko. Tako\u0111e je napisao, re\u017eirao i predstavio svoj TV\u00a0\u0161ou \u2018The Day before Tomorrow\u2019, 2014. godine.<\/p>\n Kreativac ste i strateg sa skoro 20 godina\u00a0<\/strong>iskustva u avertajzingu. Radili ste na mnogo\u00a0<\/strong>razli\u010ditih poslova i projekata. \u0160ta je bila\u00a0<\/strong>prelomna ta\u010dka u va\u0161oj karijeri i za\u0161to?<\/strong><\/p>\n U\u010dio sam iz svakog neobi\u010dnog posla kojim sam se bavio. Bilo je\u00a0mnogo \u2018whoohoo!\u2019 i \u2018uh, shit\u2019 momenata, te\u0161ko mi je da odaberem\u00a0samo jedan. Jedna od najve\u0107ih prelomnih ta\u010daka bila je onda\u00a0kada sam otpu\u0161ten, nakon \u0161to je kolega pri\u010dao la\u017ei o meni. Pomislio\u00a0sam kako je to katastrofa, ali sam odmah pre\u0161ao na mnogo bolji\u00a0posao. Tog istog dana! Tokom godina sam shvatio da je bolje oti\u0107i\u00a0nego se baviti poslom u kom ne u\u017eiva\u0161. Zbog toga sam dao otkaz Ako uporedimo kreativnost iz ere \u2018Mad Mana\u2019\u00a0<\/strong>sa \u2018Big data\u2019 erom… gde smo danas?<\/strong><\/p>\n Obi\u010dno prevrnem o\u010dima kada stru\u010dnjaci iz advertajzinga po\u010dnu o\u00a0\u2018kreativnoj revoluciji\u2019 s kraja pedesetih i \u0161ezdesetih godina. Pozivaju\u00a0se na slavne dane ogla\u0161avanja kada su ideje bile sjajne, a industrija\u00a0uzbudljiva. Ono \u0161to ne shvataju je da se svet biznisa dramati\u010dno\u00a0promenio u to vreme. Ako kreativne ideje nisu vi\u0161e toliko dobre, to\u00a0je do sistema, a ne talenta.\u00a0U svetu advertajzinga koji je 50-ih godina vladao u Njujorku, osoba\u00a0je posedovala kompaniju. Osniva\u010d, na primer avio kompanije, je\u00a0dolazio u agenciju i govorio o svom problemu ili \u017eeljama. Postojal\u00a0je direktna saradnja sa akauntom i kreativnim timom iz agencije.\u00a0Osim toga kori\u0161\u0107en je, u to vreme, novi fenomen mas medija kako\u00a0bi se do\u0161lo do efektivnog re\u0161enja. Ali to je davna pro\u0161lost.\u00a0Sedenje ispred kompjutera podsti\u010de da se prebrzo upustite u sprovo\u0111enje\u00a0aktivnosti. Tako se \u010desto de\u0161ava da se bavite svojim prvim idejama umesto da\u00a0pronalazite najbolje ideje. Dobre ideje tra\u017ee vreme za izu\u010davanje polazi\u0161ta,\u00a0inspiraciju, obradu, igru i odmor naravno.\u00a0kako razviti kreativnost i inovativnost?\u00a0Sada imamo ogromne sisteme na \u010dijem se \u010delu nalaze ljudi kojima,\u00a0u slu\u010daju da dobiju otkaz, kompanija mora da isplati 5 miliona\u00a0dolara od\u0161tete. A oni odgovaraju vojsci bezvrednih akcionara koji Videli smo kako razbijate pametne telefone\u00a0<\/strong>posebnim alatom koji nazivate The Nudge,\u00a0<\/strong>a onda ka\u017eete da se na taj na\u010din \u010duva\u00a0<\/strong>kreativnost. Da li to zna\u010di da digitalni ure\u0111aji\u00a0<\/strong>ubijaju nove, dobre ideje?<\/strong><\/p>\n Zavisni smo od ure\u0111aja, a to nas spre\u010dava da koristimo svoje\u00a0mentalne kapacitete i razmi\u0161ljamo kako treba. Ako mi ne verujete,\u00a0poku\u0161ajte da sedite mirno i vidite koliko dugo mo\u017eete da se\u00a0oduprete porivu da proverite svoj mobilni. Ako uspete da izdr\u017eite\u00a0du\u017ee od nekoliko minuta, skidam kapu. Ve\u0107ina ljudi ne mo\u017ee da\u00a0izdr\u017ei vi\u0161e od nekoliko sekundi. To je zato \u0161to svaki lajk, komentar ili re-post na\u0161 mozak registruje kao injekciju dopamina. A Verujete da upotrebljavamo tehnologiju na\u00a0<\/strong>pogre\u0161an na\u010din. Gde gre\u0161imo?<\/strong><\/p>\n Da, pa ne mo\u017eemo u potpunosti okriviti tehnologiju. Treba\u00a0da preuzmemo odgovornost za na\u010din na koji je koristimo. Na\u00a0primer, \u0161ta radite kada istra\u017eujete neku temu? Radite Google\u00a0pretragu, je l tako? Statistike pokazuju da manje od 10% ljudi\u00a0otvori drugu stranu u rezultatima pretrage, a manje od 50%\u00a0gleda dalje od prva tri rezultata na listi. Ove cifre ukazuju na\u00a0to da \u0107e ljudi koji re\u0161avaju isti problem raditi sa istim povr\u0161nim\u00a0i svima dostupnim informacijama. I zato \u0161to radimo sa malim\u00a0bud\u017eetima i kra\u0107im rokovima nego ikada ranije, ne trudimo\u00a0se da odvojimo vreme i poverimo \u0161ta ljudi stvarno rade, postavimo\u00a0te\u0161ka pitanja ili poku\u0161amo da razumemo problem iz Zna\u010di po vama su kompjuteri pravljeni da\u00a0<\/strong>izvr\u0161avaju, ne da razmi\u0161ljaju?<\/strong><\/p>\n To zvu\u010di kao da sam protiv tehnologije! A nisam. Vodim trening\u00a0kompaniju u kojoj u\u010dim ljude da nau\u010de kodiranje za dan.\u00a0Volim kompjutere! Komentar se odnosi na to da menad\u017eeri ne\u00a0razumeju u potpunosti kako da vode svoje zaposlene. Svako\u00a0od nas kreira razli\u010dita shvatanja i pretpostavke, zasnovane na\u00a0okru\u017eenju u kom \u017eivimo. Kada je kompjuter pred nama, mislimo\u00a0da produktivnost podrazumeva brzo razmi\u0161ljanje i operativu.\u00a0A sve se to vezuje za outpute. Sedenje ispred kompjutera\u00a0podsti\u010de da se prebrzo upustite u sprovo\u0111enje aktivnosti.\u00a0\u010cesto se de\u0161ava da se bavite svojim prvim idejama umesto da\u00a0pronalazite najbolje ideje. Sto sa ra\u010dunarom nije najbolje mesto Volite izraz \u2018Obavite niti svog uma oko<\/strong> To je fraza iz knjige \u2018A Technique for Producing Ideas\u2019 Jamesa Webba\u00a0Younga. Objavljena je 1940, ali je jo\u0161 uvek aktuelna. I potrebno je Ne mo\u017eemo da izbegnemo pri\u010du o\u00a0<\/strong>dru\u0161tvenim mre\u017eama – to ba\u0161 i nisu dobre\u00a0<\/strong>vesti za razvijanje kreativnosti, zar ne?<\/strong><\/p>\n Dru\u0161tvene mre\u017ee su divan alat. To su platforme koje spajaju ljude\u00a0sa sli\u010dnim interesovanjima, \u0161to nikada ranije nije bilo mogu\u0107e.\u00a0Ali iznose na svetlo dana neke ljudske slabosti koje su postojale\u00a0mnogo pre izuma dru\u0161tvenih medija. Jedan od problema o kom\u00a0se mnogo pri\u010da u poslednjih godinu dana je filter mehur. Ljudi\u00a0nastoje da se pove\u017eu sa ljudima koji im se dopadaju. I obi\u010dno lajkuju\u00a0one sadr\u017eaje sa kojima se ve\u0107 sla\u017eu. Algoritmi analiziraju va\u0161e\u00a0lajkove i \u0161erove i nude vam sli\u010dne sadr\u017eaje onima koje ste sami\u00a0odabrali, isklju\u010duju\u0107i na taj na\u010din alternative i druga\u010dije poglede.\u00a0Ovo nije nu\u017eno gre\u0161ka tehnologije. To je ono \u0161to ljudi prirodno\u00a0rade, jer imaju potrebu da pripadaju odre\u0111enoj zajednici i budu\u00a0prihva\u0107eni. To \u010desto podrazumeva nedostatak izazova. Lako je\u00a0kriviti dru\u0161tvene mre\u017ee, kad su u stvari krivi ljudi i na\u010din na koji\u00a0se povezuju. Po meni najve\u0107i problem je konstantno prekidanje\u00a0o kom sam ve\u0107 pri\u010dao i na\u010din na koji dru\u0161tveni mediji uti\u010du na\u00a0samopouzdanje. Upotreba Facebooka ima veliki uticaj na to koliko\u00a0se lo\u0161e ose\u0107amo. Planiram da se \u2018skinem\u2019 sa dru\u0161tvenih mre\u017ea na\u00a0jedno mesec dana i vidim koliko \u0107e mi trebati da se re\u0161im potrebe\u00a0za proveravanjem notifikacija!<\/p>\n Da li se kreativni direktori ra\u0111aju ili \u2018prave\u2019?<\/strong><\/p>\n Pomalo od oboje. Morate da razvijete ve\u0161tine kojima \u0107ete prepoznati\u00a0dobru ideju i kako da je oblikujete. Ali potrebne su vam i odgovaraju\u0107e\u00a0osobine. Previ\u0161e je egocentri\u010dnih i arogantnih kreativnih direktora. Dopada im se mo\u0107 i glamur, pa uzimaju najbolje brifove\u00a0za sebe. Tako nikada ne\u0107ete imati dobro kreativno odeljenje. Jedini\u00a0na\u010din da se uspe u takvom okru\u017eenju je da postanete konkurentni\u00a0i samopromotivni. Alfa mu\u017ejaci to obi\u010dno vrlo dobro rade,\u00a0pa ostatak tima ostane u senci. Umesto da vladaju svojim timom, \u0160ta o\u010dekuje publiku na konferenciji SEMPL?<\/strong><\/p>\n \u017delim da se ljudi osete neprijatno. \u017delim da ih izazovem. \u017delim da iza\u0111u sa predavanja sa boljim razumevanjem na\u010dina na koji mozak funkcioni\u0161e i kako mogu da do\u0111u do novih ideja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" (tekst objavljen u Progressive magazinu br. 151, septembar 2017) Kako razviti kreativnost i inovativnost? Sedenje ispred kompjutera podsti\u010de da se prebrzo upustite u sprovo\u0111enje\u00a0aktivnosti. Tako se \u010desto de\u0161ava da se bavite svojim prvim idejama umesto da\u00a0pronalazite najbolje ideje. Dobre ideje tra\u017ee vreme za izu\u010davanje polazi\u0161ta,\u00a0inspiraciju, obradu, igru i odmor naravno. Dave Birss je \u010dovek od […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":14322,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14335"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=14335"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14335\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":14336,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14335\/revisions\/14336"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/14322"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=14335"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=14335"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=14335"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nsa nekoliko pozicija tokom karijere i \u017eiveo prili\u010dno sre\u0107an \u017eivot.<\/p>\n
\nne znaju ba\u0161 mnogo o poslovima iz svog portfolija. Dodajte svemu\u00a0tome brojne nivoe dono\u0161enja odluka, kako na strani klijenta tako\u00a0i na strani agencije. Dok brif kona\u010dno stigne do kreativnog tima,\u00a0ostane vrlo malo vremena za ozbiljnije kreativno razmi\u0161ljanje. Sve\u00a0se svede na stilizovanje nabacanih ideja desetak ljudi u odnosu na\u00a0realan problem.<\/p>\n
\ntaj ose\u0107aj je, koliko god kratko trajao, ne\u0161to za \u010dime \u017eudimo.\u00a0Stalno nas prekidaju notifikacije koje mislimo da moramo\u00a0odmah da pogledamo. Ako imate pametni sat, ovo je jo\u0161 te\u017ee\u00a0izbe\u0107i. Nikada nije bilo te\u017ee spojiti nekoliko sati i u miru se posvetiti\u00a0ne\u010demu. Zato se \u010desto zadovoljavamo prvim re\u0161enjem\u00a0koje osmislimo, umesto najboljim. Tehnologija je uzrok i drugih\u00a0problema, ne samo ovog. Ali, po meni je ovo najve\u0107i.<\/p>\n
\nneke druge perspektive. I logi\u010dno, ti o\u010digledni i nema\u0161toviti\u00a0inputi dovode do o\u010diglednih i nema\u0161tovitih re\u0161enja.\u00a0Devedesetih smo mislili da \u0107e nam tehnologija obezbediti vi\u0161e vremena.\u00a0Se\u0107am se da sam u to vreme pisao reklamu za softver. Brif\u00a0je bio da \u0107e upravo taj softer omogu\u0107iti ljudima da posao zavr\u0161e\u00a0ranije i odu na golf. Desilo se suprotno. Imamo manje vremena za\u00a0sebe. Mnogo ljudi nema dovoljno vremena koje bi proveli \u2018sami\u00a0sa sobom\u2019 i shvatili ko su i \u0161ta \u017eele od \u017eivota. To me ozbiljno brine.<\/p>\n
\nza sve ovo. Govorio sam svom kreativnom timu da iza\u0111e iz kancelarije
\ni obavlja posao u muzeju, kafi\u0107u, pabu… Papir, olovka i\u00a0mozak je sve \u0161to im je potrebno. Tek kada do\u0111u do dobre ideje,\u00a0mogu da sednu za ra\u010dunar i sprovedu je u delo.<\/p>\n
\nproblema\u2019. Objasnite nam na \u0161ta se to odnosi.<\/strong><\/p>\n
\ncelih 20 minuta za \u010ditanje. James je koristio ovu frazu da opi\u0161e\u00a0kako izgleda vreme koje provodimo re\u0161avaju\u0107i odre\u0111eni problem.\u00a0Potrebno je da vas niko ne prekida i da imate pomalo de\u010diji pristup,\u00a0da budete spremni da se igrate, istra\u017eujete mogu\u0107nosti i ispitujete\u00a0pretpostavke. Na taj na\u010din otkrivate stvari sa kojima mo\u017eete da se\u00a0igrate i one koje se ne menjaju. To je va\u017ean stadijum kreativnog\u00a0razmi\u0161ljanja u kom zaista mo\u017eete da razumete problem koji treba\u00a0da re\u0161ite, pre nego \u0161to ozbiljno po\u010dnete da smi\u0161ljate re\u0161enja i ideje.\u00a0Na\u010din na koji koristimo tehnologiju ima ozbiljan uticaj na ovaj deo\u00a0na\u0161eg procesa razmi\u0161ljanja.<\/p>\n
\ndobri kreativni direktori razumeju da je njihova uloga da podr\u017ee\u00a0kolege i daju im slobodu i prostor da osmisle svoje najbolje ideje.\u00a0Takvi kreativni direktori su retki i posebni. \u010cak i kada im prezentujete\u00a0neke ne tako dobre ideje, i dalje \u0107ete oti\u0107i iz kancelarije kao\u00a0pobednik i puni entuzijazma da osmislite jo\u0161 bolje ideje. \u010cesto ljudi\u00a0do\u0111u na poziciju kreativnog direktora iz pogre\u0161nih razloga. Dobiju\u00a0unapre\u0111enje jer su dobri u osmi\u0161ljavanju ideja, a nemaju ve\u0161tine\u00a0za vo\u0111enje kreativnog tima. Osim toga, imaju manje vremena da\u00a0rade ono u \u010demu su dobri. To nije dobro ni za koga.<\/p>\n