{"id":1425,"date":"2013-11-05T13:27:08","date_gmt":"2013-11-05T12:27:08","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=1425"},"modified":"2013-11-14T16:40:49","modified_gmt":"2013-11-14T15:40:49","slug":"zoran-tirnanic-vlasnik-dis-a","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/zoran-tirnanic-vlasnik-dis-a\/","title":{"rendered":"Zoran Tirnani\u0107, Dis"},"content":{"rendered":"

ZORAN TIRNANI\u0106, VLASNIK DIS-A<\/strong><\/p>\n

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.43, decembar 2007.)<\/p>\n

2008 – PREKRETNICA RAZVOJA<\/strong><\/h2>\n

Uvreme kada je nastao Dis, tada Diskomerc, 1991. godine, na tr\u017ei\u0161tu je postojalo mnogo takvih, malih, veleprodaja. Nisu sve uspele da opstanu, ali ipak je ostao ne mali broj uspe\u0161nih, koje su se veoma brzo razvijale. Dis je po\u010deo sa tri radnika, u 120 kvadrata. Sada broj zaposlenih dosti\u017ee 540, a broj kvadrata je pove\u0107an na 26.000. Decembra 2005. godine u intervjuu za Progressive magazin, Zoran Tirnani\u0107, vlasnik Dis-a, govorio je o planovima, koji su izme\u0111u ostalog obuhvatali i razvoj maloprodajnih objekata. Danas, decembra 2007, razgovaramo sa njim ponovo, kada Dis iza sebe ima otvorena tri takva objekta, a ispred sebe planove za jo\u0161.<\/p>\n

Kako je do\u0161lo do toga da pro\u0161irite delatnost i na sferu maloprodaje?<\/strong>
\nGodine 2000. svi smo bili svesni dolaska velikih stranih trgovina koje \u0107e graditi objekte po Srbiji i razvijati se velikom brzinom. U tom smislu je i nama bilo jasno da moramo da razmi\u0161ljamo o razvoju takvih objekata. Trebalo je isprojektovati jednu pravu dimenziju objekta, uzimaju\u0107i u obzir ekonomsko stanje i kupovnu mo\u0107 na\u0161ih gra\u0111ana. Tako je bilo potpuno logi\u010dno da veleprodaju treba pro\u0161iriti i na delatnost maloprodaje, koja bi u po\u010detku bila podr\u017eana od veleprodaje, a ja bih rekao da \u0107e vrlo uskoro na\u0161a maloprodaja biti veoma velika podr\u0161ka veleprodaji.<\/p>\n

Da li ste objekte otvarali iz sopstvenih sredstava ili pomo\u0107u kredita?<\/strong>
\nDis je karakteristi\u010dan kada je u pitanju po\u010detak razvoja maloprodaje po tome \u0161to je pre ulaska u tu pri\u010du, mnogo toga uradio i pripremio se za velike investicije. Mnogi su napravili gre\u0161ku \u0161to su nespremni u\u0161li u razvoj maloprodajnih objekata. Kad ka\u017eem nespremni, mislim da nisu zaokru\u017eili sve procese u veleprodaji, a krenuli su u razvoj maloprodaje, uglavnom nepovoljnim kreditnim aran\u017emanima. Postojale su \u017eelje da po\u010dnemo razvoj maloprodaje i ranije, ali smo bili svesni da su \u017eelje jedno, a mogu\u0107nosti drugo. Bile su potrebne pripreme u svim segmentima poslovanja, da se postigne maksimum u organizaciji, racionalizaciji, produktivnosti, profitabilnosti kao i da se pripreme kadrovi odnosno osposobi menad\u017ement za funkcionisanje na jednom novom podru\u010dju – razvoju maloprodaje. Slo\u017eenost poslova je pomerala po\u010detak izgradnje prvog objekta, \u0161to je donelo i negativne ocene pojedinih partnera koji su nas nazivali ‘uspavanom veleprodajom’. Mislim da su sada stvari jasnije i da postajemo vrlo ozbiljan partner i u sferi maloprodaje, \u010dime u\u010dvr\u0161\u0107ujemo pozicije na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n

Kakvi objekti su u pitanju – veli\u010dina, asortiman…?<\/strong>
\nOpredelili smo se za tipske objekte. Jedina razlika je u veli\u010dini. Za sada imamo dve veli\u010dine i to od 4.000 i od 2.000 kvadrata ukupne povr\u0161ine. Naravno, prema veli\u010dini grada odnosno broju stanovnika, odre\u0111ujemo i veli\u010dinu objekta. Koncept ili izgled Dis marketa je ne\u0161to topliji cash&carry. Roba je u ve\u0107oj meri pozicionirana na komad, kao u klasi\u010dnom marketu, ali ima i izlaganja na paleti. Za taj koncept smo se opredelili zbog manjih tro\u0161kova, koji omogu\u0107avaju ni\u017eu cenu, a ni\u017ea cena je na\u0161a glavna karta za razvoj maloprodaje, jer \u0107e u budu\u0107nosti niska cena biti glavna \u017eelja ve\u0107eg broja kupaca. Prvi objekat je otvoren u Smederevu, pre godinu dana, a posle manje od \u0161est meseci i u Velikoj Plani. Sada, godinu dana posle otvaranja prvog objekta, evo nas i u Kru\u0161evcu. Do kraja 2008. planiramo jo\u0161 dva objekta, tako da \u0107emo sa tih pet objekata imati mnogo bolju poziciju na tr\u017ei\u0161tu. U asortimanu imamo oko 15.000 artikala.<\/p>\n

Kakav odnos imate sa fran\u0161izantima?<\/strong>
\nTrenutno imamo 196 fran\u0161iza. Dosta je umanjen broj u odnosu na pro\u0161lu godinu kada ih je bilo oko 300, zato \u0161to i tu \u017eelimo da zadr\u017eimo kvalitet, kako u poslovanju tako i u po\u0161tovanju dogovora oko na\u010dina i politike prodaje, jer ne\u0107emo dozvoliti kori\u0161\u0107enje prava i benefita, a bez obaveza koje su zapravo i su\u0161tina obezbe\u0111ivanja uspe\u0161nije budu\u0107nosti. Izgraditi kvalitetnu fran\u0161izu nije jednostavna pri\u010da, mnogi poku\u0161avaju da to urade na jeftin na\u010din i tako kvare sliku samog koncepta fran\u0161ize, \u010desto dovode\u0107i samog kupca, a i proizvo\u0111a\u010da u nevericu prema budu\u0107nosti fran\u0161ize. Me\u0111utim, \u010dvrsto verujem u taj koncept, jer \u0107e interesi jedne i druge strane da uspostave dugu i kvalitetnu saradnju, dobrog doma\u0107ina fran\u0161izanta i dobrog doma\u0107ina veleprodavca, odnosno principala. Nije cilj da imamo veliki broj i dosta lo\u0161ih fran\u0161iza, ve\u0107 onaj broj dobrih trgovaca, koji shvataju zna\u010daj i potrebu fran\u0161iza. Siguran sam da \u0107emo u narednom periodu imati pove\u0107anje broja kvalitetnih fran\u0161iza. Me\u0111utim, taj proces stvaranja je uvek bolan i te\u017eak i svi koji poku\u0161avaju da stvore fran\u0161izu, uvi\u0111aju da to nije lako napraviti. Uostalom, da fran\u0161iza ima budu\u0107nosti, potvr\u0111uju i mnogi koji danas ubrzano, sa dosta entuzijazma, upravo po\u010dinju sa razvojem veleprodaje i posebnim naglaskom na fran\u0161izu.<\/p>\n

A sa kupcima?<\/strong>
\nMogu da ka\u017eem da najve\u0107u snagu Dis-a \u010dine kupci, koji su godinama pa\u017eljivo birani, uvek smo vodili ra\u010duna i o na\u0161em i o njihovom poslovanju. Sada imamo oko 2.000. To su kvalitetni trgovci, tako da nemamo velikih problema sa naplatom. I sama \u010dinjenica da su opstali do danas govori da su to uspe\u0161ni privrednici. Svakako se radi o obostranoj borbi, da oni budu to \u0161to jesu, ali ogromna je i njihova zasluga da mi budemo ovo \u0161to jesmo. U svakom slu\u010daju uvek smo vodili ra\u010duna da na vreme odstranimo lo\u0161eg partnera. Dakle, ni u ovom segmentu nije bio cilj da imamo pet, \u0161est hiljada trgovaca.<\/p>\n

Kakav odnos imate sa proizvo\u0111a\u010dima?<\/strong>
\nSa proizvo\u0111a\u010dima smo uvek imali dobre odnose i ne \u017eelimo da to naru\u0161avamo, jer je to godinama stvarano. Uvek mora da postoji poslovnost, odnosno, po\u0161tovanje dogovora.<\/p>\n

Da li je to klju\u010d i tajna uspeha Dis-a?<\/strong>
\nMogu da ka\u017eem da to jeste jedan od glavnijih klju\u010deva uspeha. Da budem iskren, nije samo va\u017eno po\u0161tovanje partnera, mnogo va\u017enije je po\u0161tovati sebe i ljude koji predstavljaju samu kompaniju. Tako najbolje znamo gde se nalazimo i \u0161ta mo\u017eemo da obe\u0107amo i ispunimo u svakom trenutku. I to bih svakoga posavetovao – da vodi ra\u010duna o obe\u0107anjima, obavezama, stalno odr\u017eava likvidnost i tako bude dobar partner. Mi \u017eelimo takve odnose i sa proizvo\u0111a\u010dima i sa kupcima. I to mora da funkcioni\u0161e. Takav ambijent uvek daje snagu za razvoj.<\/p>\n

Da li je fran\u0161iza dovoljno jak sistem da bi se mali odbranili od velikih trgovina?<\/strong>
\nPostoje trgovine razli\u010ditih formata – ‘corner shopovi’, marketi, supermarketi, hard diskonti, \u0161oping molovi i tako dalje. Svaki format ima svoje ciljne grupe i niko nikoga ne ugro\u017eava. Jedni rade na veliko, drugi u mese\u010dnim, nedeljnim nabavkama, tre\u0107i u dnevnim itd. Sve je tu logi\u010dno i prirodno postavljeno. Moraju da postoje male prodavnice ‘na \u0107o\u0161ku’, koje \u0107e omogu\u0107iti gra\u0111anima da kupe ono \u0161to im trenutno zatreba. To \u0107e uvek biti potrebno. Postoji samo jedno pitanje. Da li \u0107e ta mala prodavnica imati prihvatljivu cenu i adekvatni asortiman, potreban kupcu. O tome dobra veleprodaja mora da vodi ra\u010duna, jer koliko je to potrebno malom trgovcu toliko je potrebno i veleprodaji, odnosno principalu. To je uzro\u010dno-posledi\u010dna veza i zato ja duboko verujem da \u0107e te male trgovine \u010dak i po gradovima, a pogotovu po selima, opstati i njih \u0107e trebati neko da snabdeva. Apsolutno u to verujem.<\/p>\n

Sa kojim problemima se naj\u010de\u0161\u0107e sre\u0107ete na tr\u017ei\u0161tu?<\/strong>
\nPoneki proizvo\u0111a\u010d \u017eeli da proba sopstvenu ‘ambulantnu’ distribuciju. To je problem i za samog proizvo\u0111a\u010da, jer ima pove\u0107ane tro\u0161kove, a i za male trgovine, jer su zahtevi proizvo\u0111a\u010da za asortimanom, kontinuitetom, pozicioniranjem i drugim \u017eeljama, veliko optere\u0107enje za tako male objekte. To uvi\u0111aju i sami trgovci, tako da se sve vi\u0161e vra\u0107aju nama i sistemu nabavke sve na ‘jednom mestu’, \u0161to im daje u\u0161tede i kod poru\u010divanja i kod pla\u0107anja. Kada je re\u010d o uslovima, postoje prednosti rabata na ukupnim koli\u010dinama u odnosu na pojedina\u010dne nabavke sa velikim zahtevima. Zato mislim, a i vreme \u0107e pokazati, da ‘ambulantno’ snabdevanje nije dobro re\u0161enje.<\/p>\n

Koga smatrate konkurencijom?<\/strong>
\nSvi u\u010desnici u saobra\u0107aju su bitni dok vozite. Veliki kamioni, automobili, biciklisti, bitan je i onaj pe\u0161ak. Kao voza\u010d, o svima morate voditi ra\u010duna. Zato je za nas, svako ko egzistira na tr\u017ei\u0161tu bitan konkurent, koga moramo da uzmemo u obzir i da se postavimo u odnosu na njega.<\/p>\n

Kako gledate na dolazak stranih lanaca?<\/strong>
\nTo je neizbe\u017eno i moramo da budemo svesni da Srbiji nedostaje jo\u0161 mnogo trgovina, svih formata. Prema nekim standardima u Evropi i svetu, na hiljadu stanovnika ide 420 kvadrata prodajnog prostora. Ima ovde prostora i za strane i za doma\u0107e. Ja se svakako pla\u0161im i vodim ra\u010duna i o doma\u0107oj i o stranoj konkurenciji. Ali, najvi\u0161e se pla\u0161im samoga sebe, jer naj\u010de\u0161\u0107i razlog propadanja nije konkurencija ve\u0107 pogre\u0161na strategija, prevelika ambicija koja izgura \u017eelje, a potisne svest o mogu\u0107nostima, koje moraju biti glavni parametri u dono\u0161enju odluka o strategiji, investiciji i tako dalje. Biti najbolji jeste po\u017eeljno, ali nije imperativ. Ja bih voleo da budem najve\u0107i u Srbiji, ali je to ovog momenta nemogu\u0107e. Ako ta \u017eelja, da budem najve\u0107i bude prioritet, sam \u0107u sebe da uni\u0161tim. Nije potreban konkurent. Ali, ako bude razumna strategija i razvoj u skladu sa mogu\u0107nostima, bi\u0107e dobra pozicija, sa mogu\u0107no\u0161\u0107u daljeg pobolj\u0161anja. To je na\u0161 pravac i mislim da je to ispravan i jedni pravi put. Danas nije va\u017ena veli\u010dina kompanije. Bitna je brzina, koliko brzo se uklapamo u savremene trendove, da brzo reagujemo na promene, uvodimo novine u svim segmentima. Veoma je va\u017eno da bar u ne\u010demu budemo prvi. Ako i ne budemo prvi, onda me\u0111u prvima – samo da ne budemo poslednji. To je na\u0161a strategija.<\/p>\n

Da li \u0107e diskonti imati uspeha?<\/strong>
\nSve \u0161to bude konkurentno ima\u0107e uspeha. Bilo koji koncept mora da ispuni o\u010dekivanja gra\u0111ana. Nema razloga da sumnjam u uspeh, ako je to uspelo svuda u svetu.<\/p>\n

Na\u0161i ljudi vole da u\u017eivaju u kupovini i prijatnom ambijentu?<\/strong>
\nMi mo\u017eemo da \u017eelimo mermer i sjaj, rafove u zlatu, ali to ima svoju cenu. Jasno je da niska cena i luksuz jedno sa drugim ne idu. Zato i postoje razli\u010diti koncepti sa svojim ciljnim grupama i svako zna \u0161ta ho\u0107e i mo\u017ee. Danas, niska cena nije potreba samo za gra\u0111ane u Srbiji. Danas je to potrebno svuda u svetu.<\/p>\n

To zna\u010di da je cena presudan faktor za opredeljenje kupca?<\/strong>
\nCena jeste odlu\u010duju\u0107i faktor za ciljnu grupu kojoj se obra\u0107amo. Naravno da postoji i druga ciljna grupa koju ne zanima niska cena. Ali, mnogo je ve\u0107i broj gra\u0111ana koje zanima niska cena. Mi smo se opredelili za taj koncept, znaju\u0107i da je te\u0161ko obezbediti nisku cenu. Potrebno je mnogo toga uraditi, adekvatan asortiman, racionalnost u svakom segmentu poslovanja, skromnije, sa manje luksuza, \u0161to je potpuno jasno gra\u0111anima. Duboko verujemo u koncept za koji smo se opredelili, jer \u0107e uvek imati svoju ciljnu grupu.<\/p>\n

Kakav je sistem va\u0161e distribucije?<\/strong>
\nMi imamo jedan distributivni centar. Imali smo dileme da li da otvorimo jo\u0161 nekoliko poddistributivnih centara, ali se nismo odlu\u010dlili za to, jer su i tro\u0161kovi ve\u0107i. Manji tro\u0161ak je investirati u vozni park, nego u magacine, kadrove, kontrolu, informacioni sistem. Imamo veoma racionalan i organizovan sistem transporta. Kombinatorika velikog broja artikala i velikog broja kupaca daje mogu\u0107nosti niske cene prevoza, a to je potpuno nemogu\u0107e dobiti kada je re\u010d o malom broju artikala i nepovezanosti samih kupaca i zbog toga verujem da ne\u0107e uspeti koncept ‘ambulantnog’ snabdevanja. Vozilo uvek mora da bude maksimalno iskori\u0161\u0107eno, kako robom prema kupcu, tako i u povratku dovozom robe od proizvo\u0111a\u010da prema na\u0161em magacinu. Naravno da to nije lako organizovati. Bilo je potrebno mnogo godina da se izgradi sistem koji \u0107e tako besprekorno funkcionisati.<\/p>\n

Planirate li razvoj klasi\u010dnog uvozno-distributerskog posla?<\/strong>
\nI na tom polju imamo vidne rezultate. Uvozimo Ehrmann vo\u0107ne jogurte, Fedon doma\u0107e kola\u010de, Rup biljne sireve, iz Nema\u010dke, a ovih dana smo po\u010deli i sa uvozom poznate nema\u010dke \u010dokolade Stollwerck. Aktivna je kampanja za Ehrmann i Fedon, u \u010dasopisima, na bilbordima, autobusima, spotovi se emituju, a tu su i nagradne igre.<\/p>\n

Imate li pomo\u0107 principala iz inostranstva?<\/strong>
\nZa sada je to minimalna podr\u0161ka. Ali verujem da dok ne poseje\u0161, ne mo\u017ee ni da nikne. Tako da verujem u na\u0161 program i nadam se da \u0107emo dobiti adekvatnu podr\u0161ku samih proizvo\u0111a\u010da.<\/p>\n

Kako vidite budu\u0107nost veleprodaje?<\/strong>
\nJa bih voleo da ljudi ne veruju u veleprodaju i da nema zainteresovanih. To bi meni najvi\u0161e odgovaralo. Me\u0111utim, sada se vidi i na terenu, da mnogi vrlo dobro shvataju zna\u010daj veleprodaje u budu\u0107nosti i da mnogi tek po\u010dinju sa razvojem sistema veleprodaje, a to samo po sebi govori o njenoj budu\u0107nosti.<\/p>\n

Gde vidite budu\u0107nost malih trgovaca?<\/strong>
\nNjihova budu\u0107nost je u njihovim rukama. Potrebno je da su dobri doma\u0107ini, kako ja volim da ka\u017eem, i da se opredele za jednu veleprodaju, kojoj veruju i koja \u0107e brinuti o njima. Ta dva uslova su dovoljna da opstanu. Moraju odlu\u010diti kome \u0107e da veruju i kome \u0107e se priklju\u010diti u dobro organizovanoj fran\u0161izi. Sami da opstanu – te\u0161ko!<\/p>\n

Kakvi su planovi za slede\u0107u i naredne godine?<\/strong>
\nZa slede\u0107u godinu imamo zapo\u010deta dva velika objekta, koji su ugovoreni, finansijski zaokru\u017eeni i ne vidim razlog da to ne bude ostvareno. Borimo se da bude ostvaren, krajem 2008. jo\u0161 jedan objekat, koji nam je veoma potreban – objekat u Beogradu. On \u0107e biti prekretnica razvoja Dis-a. Tada \u0107emo krenuti u dinami\u010dniji razvoj i ispuniti obe\u0107anja, a i o\u010dekivanja na\u0161ih poslovnih partnera.<\/p>\n

Koliko novih objekata ste planirali?<\/strong>
\nU planu je dvadeset objekata. Do kraja slede\u0107e godine, u drugoj godini na\u0161eg razvoja, ima\u0107emo pet objekata, u tre\u0107oj jo\u0161 \u010detiri, a u preostale dve godine pet i \u0161est objekata. To je plan za prvih 20 objekata. Sa 20 objekata Dis marketa, oko 300 fran\u0161izanata i 2.000 malih trgovina u veleprodaji, planiramo drugu etapu razvoja, novih 20 objekata. Druga etapa \u0107e biti realizovana u roku od dve do tri godine. Ima\u0107emo dovoljno snage i mogu\u0107nosti za ostvarenje tog plana, jer smo obezbedili uslove za veoma povoljne kreditne aran\u017emane. To su planovi i na\u0161e \u017eelje, ali sigurno to ne\u0107e biti prioritet po svaku cenu, uvek \u0107emo imati filter na\u0161ih realnih mogu\u0107nosti. Pa i ako ne otvorimo 20, neka bude 18, ali \u0107e biti sigurno i zdravo poslovanje, bez ikakvih problema po na\u0161e partnere.<\/p>\n

Da li ste razmi\u0161ljali o lokacijama tih objekata?<\/strong>
\nU svakom slu\u010daju, bira\u0107emo lokacije gde nismo zadovoljni prometom ili gde nismo prisutni sa fran\u0161izom. Gde smo zadovoljni i gde imamo svoje partnere, nije potrebno graditi objekte Dis marketa.<\/p>\n

Koliki je promet Dis ostvario u ovoj godini?<\/strong>
\nPlanirani promet za ovu godinu, a tako \u0107e i biti, je 130 miliona evra. To je rast u pore\u0111enju sa pro\u0161lom godinom oko 12 odsto. Zadovoljni smo svakako, ali i svesni da \u0107e biti sve te\u017ee ostvarivati rast, ali izgradnjom novih objekata i\u0107i \u0107emo u pove\u0107anje prometa.<\/p>\n

Posao ostaje u porodici?<\/strong>
\nNaravno. Supruga i ja se zasad dobro dr\u017eimo, uskoro nam se pridru\u017euje i stariji sin Nenad koji trenutno zavr\u0161ava fakultet u Heidelbergu u Nema\u010dkoj, gde je i mla\u0111i sin Aleksandar na drugoj godini, tako da \u0107emo za dve godine biti kompletna porodica u punoj snazi i energiji zahvaljuju\u0107i na\u0161em iskustvu, ali i njihovoj mladosti \u0161to je veoma bitno kada je energija u pitanju.<\/p>\n

Da li ste razmi\u0161ljali o izlasku u region?<\/strong>
\nNikad se ne zna. Kao \u0161to pre 16 godina nismo ni sanjali da \u0107emo imati ovakav razvoj, mo\u017ee i to da se desi. Ali, da budemo realni, za sada ne razmi\u0161ljamo o tome. Trenutno nam je ovaj zadatak prioritetan. Bi\u0107emo vrlo zadovoljni da ostvarimo ovo \u0161to smo planirali.<\/p>\n

Ana Filipovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

ZORAN TIRNANI\u0106, VLASNIK DIS-A (tekst objavljen u Progressive magazinu br.43, decembar 2007.) 2008 – PREKRETNICA RAZVOJA Uvreme kada je nastao Dis, tada Diskomerc, 1991. godine, na tr\u017ei\u0161tu je postojalo mnogo takvih, malih, veleprodaja. Nisu sve uspele da opstanu, ali ipak je ostao ne mali broj uspe\u0161nih, koje su se veoma brzo razvijale. Dis je po\u010deo […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1426,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1425"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1425"}],"version-history":[{"count":9,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1425\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1478,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1425\/revisions\/1478"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1426"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1425"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1425"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1425"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}