{"id":1417,"date":"2013-11-05T13:01:58","date_gmt":"2013-11-05T12:01:58","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=1417"},"modified":"2013-11-14T16:19:22","modified_gmt":"2013-11-14T15:19:22","slug":"milan-petrovic-generalni-direktor-doncafea","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/milan-petrovic-generalni-direktor-doncafea\/","title":{"rendered":"Milan Petrovi\u0107, Doncafe"},"content":{"rendered":"

MILAN PETROVI\u0106, GENERALNI DIREKTOR DONCAFEA<\/strong><\/p>\n

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.41, oktobar 2007.)<\/p>\n

KVALITET NEMA ALTERNATIVU!<\/strong><\/h2>\n

Kompanija Doncaf\u00e9 osnovana je pre 15 godina, kao tada\u0161nji Golex-produkt, a od 2000. posluje pod sada\u0161njim nazivom. Tri godine kasnije, 2003, Strauss Elite Intl. postaje vlasnik 40 odsto Doncaf\u00e9a, a 2005. preuzima 100 odsto vlasni\u0161tva. Tada je kompanija, na \u010delu sa novim generalnim direktorom Arikom Gilboom i novim menad\u017ement timom po\u010dela novu fazu stabilizacije i razvoja kompanije, kao i razvoja brenda pod konceptom ‘Doncaf\u00e9 inspiri\u0161e \u017eivot’. Od 2005, svake godine se bele\u017ei rast u poslovanju. Jo\u0161 jednu prekretnicu u razvoju predstavlja i nova fabrika u \u0160imanovcima, otvorena 19. septembra. Milan Petrovi\u0107, novi generalni direktor Doncaf\u00e9a, za Progressive magazin govori o dosada\u0161njem uspehu i ambicioznim planovima koji treba da obezbede dalji trend rasta, \u010detvrtu godinu za redom.<\/p>\n

Od kakvog je zna\u010daja za kompaniju novoizgra\u0111ena fabrika u \u0160imanovcima?<\/strong>
\nStara lokacija, na kojoj je Doncaf\u00e9 ro\u0111en i \u017eiveo do ove godine, jednostavno je postala mala, nedovoljno efikasna i prevazi\u0111ena po pitanju infrastrukture i operativno-logisti\u010dkog kapaciteta. Vizijom biv\u0161eg generalnog direktora Arika Gilboe, poverenjem Strauss kompanije u lokalne ljude, u Doncaf\u00e9 i Srbiju, doneta je odluka da se gradi ova fabrika u \u0160imanovcima i to je prva greenfield investicija u Strass coffee grupi bilo gde u svetu gde postoje operacije. Sama izgradnja je trajala manje od godinu dana, objekat je ra\u0111en po najmodernijim standardima, a pored u\u010de\u0161\u0107a Doncaf\u00e9ovih ljudi, koji su radili na ovom projektu, imali smo odli\u010dnu saradnju i podr\u0161ku na\u0161ih partnera – firmi Gemax i Ma\u0161inoprojekt, \u010diji su ljudi zaista pokazali izuzetnu profesionalnost.<\/p>\n

Kakav \u0107e uticaj ona imati na prodaju i asortiman?<\/strong>
\nSama proizvodnja nam omogu\u0107ava mnogo efikasniju operaciju i dozvoljava nam da radimo na daljem razvoju proizvoda. U pore\u0111enju sa dosada\u0161njom proizvodnjom, ono \u0161to se ne menja je kvalitet proizvoda. Radimo i dalje na usavr\u0161avanju i razvoju. Asortiman \u0107e se razvijati u skladu sa trendovima tr\u017ei\u0161ta, ali \u0107e kvalitet na\u0161ih proizvoda uvek biti na prvom mestu, i na tu temu nema kompromisa. Prera\u0111iva\u010dki kapacitet fabrike koji \u0107emo dosti\u0107i u slede\u0107im fazama razvoja je 30.000 tona godi\u0161nje, i to nam daje mogu\u0107nost da u budu\u0107nosti planiramo ve\u0107u proizvodnju i plasman na tr\u017ei\u0161ta u regionu. Tako\u0111e, sam kapacitet nam obezbe\u0111uje da jednog dana i sa proizvodnjom iza\u0111emo van granica zemlje, zna\u010di ne kroz izvoz, ve\u0107 kroz namensku proizvodnju za druga tr\u017ei\u0161ta. Naravno, to zavisi i od ekonomskih i trgovinskih sporazuma koji se o\u010dekuju da budu potpisani me\u0111u zemljama u regionu, kao \u0161to je CEFTA. Kada \u0107e to biti zavisi od tih sporazuma, ali sve ukazuje na to da \u0107e jednog dana Doncaf\u00e9 Srbija proizvoditi za zemlje u regionu. Jer trend je u svetu da se zbog sve ve\u0107e osetljivosti na tro\u0161kove de\u0161ava koncentracija u svim granama privrede. Mo\u017eda \u0107emo jednog dana uslu\u017eno proizvoditi za druge proizvo\u0111a\u010de kafe, jer \u0107e i oni na\u0107i interes u tome. Regionalno, plan Strauss kompanije je da u budu\u0107nosti od \u010detiri fabrike u Evropi koje se nalaze u Poljskoj, Rumuniji, Srbiji i Bosni ostanu samo dve, \u0161to, opet ponavljam, zavisi od carinskih stopa, trgovinskih sporazuma i ostalih ekonomskih uslova koji \u0107e da uti\u010du na to. Sama proizvodnja koja je zna\u010dajno unapre\u0111ena, u pore\u0111enju sa prethodnom fazom na\u0161eg poslovanja nam daje prostora da mislimo o novim proizvodima i definitivno \u0107emo razvijati nove proizvode u kategoriji kafe i proizvoda od kafe, takozvane podkategorije ili segmenti kafe. Po\u010deli smo rad na jednom od tih proizvoda, a da li \u0107e se na\u0107i na tr\u017ei\u0161tu ove ili slede\u0107e godine, jo\u0161 je pitanje. Sigurno je da planiramo novitete koji omogu\u0107avaju da ovu proizvodnju koristimo na pravi na\u010din.<\/p>\n

Koji deo tr\u017ei\u0161ta kafe u Srbiji trenutno zauzimate?<\/strong>
\nTr\u017ei\u0161te turske kafe je prili\u010dno stabilno i nema nekih ve\u0107ih pomeranja poslednjih meseci i godina. Doncaf\u00e9 ima 35 odsto tog tr\u017ei\u0161ta i sama \u010dinjenica da je tradicionalna kafa dominantna na tr\u017ei\u0161tu kafe sa 97 odsto nama daje jedan dobar prostor da razvijamo nove proizvode i da nudimo na\u0161im potro\u0161a\u010dima ne\u0161to \u0161to smatramo da je kvalitetno i dobro za njih. \u010cesto me pitaju o kvalitetu proizvoda i \u0161ta je to dobra kafa. Uzimaju\u0107i sve elemente, mogu da ka\u017eem da se dosta toga na kraju svede na naviku. Mnogi ljudi piju onaj ukus koji im se svi\u0111a na osnovu navike i to je za njih najbolji ukus. Mi to realno po\u0161tujemo i uva\u017eavamo sud na\u0161ih potro\u0161a\u010da i uvek gledamo da iza\u0111emo u susret onome \u0161to oni \u017eele, na osnovu mnogobrojnih istra\u017eivanja koja redovno sprovodimo, od ‘blind’ testova do toga da ih pitamo za preferencije, i uvek poku\u0161avamo da na\u0161 proizvod bude ba\u0161 onakav kakav oni \u017eele da popiju. Naravno da ne postoji nijedan idealan proizvod koji mo\u017ee da odgovori svim \u017eeljama i ukusima, tako da u asortimanu imamo vi\u0161e brendova i verovatno \u0107emo ponuditi jo\u0161 ne\u0161to. Pored tradicionalne kafe, ostaje nekih tri odsto tr\u017ei\u0161ta za instant kafu. Mi smo u\u0161li u ovu kategoriju i zauzimamo oko pet odsto instant tr\u017ei\u0161ta. Imamo i proizvod koji je u kategoriji specijaliteta ili mikseva, to je Ice Doncaf\u00e9 koji ima 11 odsto tog segmenta, i u tom delu \u0107emo nastaviti aktivnosti sa postoje\u0107im asortimanom ili eventualnim pro\u0161irenjem, u zavisnosti od potreba tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n

Da li o\u010dekujete da espresso ‘izbaci’ tradicionalnu kafu?<\/strong>
\nSamu potro\u0161nju kafe delim na dve razli\u010dite kategorije. Jedna je ku\u0107na potro\u0161nja, a druga potro\u0161nja van ku\u0107e. Ne samo \u0161to se ti\u010de ukusa, ve\u0107 mnogo vi\u0161e \u0161to se ti\u010de ‘pokazivanja’, jer na\u0161i ljudi imaju potrebu da se ‘poka\u017eu’ kad iza\u0111u, zanemaruju\u0107i ukus. Tako je i za druge proizvode – kod ku\u0107e pijete doma\u0107e pivo, a kad iza\u0111ete naru\u010dite strano, kod ku\u0107e vinjak a napolju viski. U tom nekom smislu, kafa nije izuzetak, ali je za razliku od drugih proizvoda taj trend vi\u0161e evoluirao, tako da je ulaskom kafe aparata i espressa u HoReCa segment, tradicionalna kafa potisnuta iz te pri\u010de. Li\u010dno ne mislim da \u0107e potpuno nestati. I dalje ne postoji supstitucija za prvu, jutarnju kafu, koja je tradicionalna. Za sve ostale u toku dana mo\u017ee da postoji zamena. Ukoliko se situacija sa kupovnom mo\u0107i bude menjala i ljudi budu vi\u0161e u mogu\u0107nosti da kupuju aparate za ku\u0107u i da tro\u0161e espresso kafu, koja nije u istom cenovnom rangu kao tradicionalna, desi\u0107e se odre\u0111ene promene na tr\u017ei\u0161tu, ali i dalje mislim da je tradicionalna kafa ne\u0161to \u0161to je vezano za ku\u0107u, za neki ose\u0107aj tople ku\u0107ne atmosfere. \u0160to se ti\u010de potro\u0161nje van ku\u0107e, definitivno postoji razvoj tog trenda espresso kafe i sve \u0107e se vi\u0161e razvijati. Ali, u pore\u0111enju sa glavnom konzumacijom, kod nas je taj segment jo\u0161 uvek nerazvijen.<\/p>\n

Kako distribuirate svoje proizvode?<\/strong>
\nDoncaf\u00e9 ima svoj sopstveni DSD sistem distribucije, i smatramo da smo vrlo kvalitetni u tome. Sem Beograda, imamo regionalne distributivne centre u Novom Sadu, Ni\u0161u, Kraljevu i imamo jedan magacin u Zaje\u010daru. Godine 2005. smo kompletno obnovili vozni park, teretni i putni\u010dki. Ove godine smo uveli ‘hand-held terminale’ (HHT), odnosno sistem za uzimanje porud\u017ebina preko ra\u010dunara, i time olak\u0161ali put Doncaf\u00e9 ljudima i proizvodima da do\u0111u do kupaca, a kasnije do potro\u0161a\u010da, na najefikasniji na\u010din. Direktno snabdevamo oko 12.000 kupaca, a ostatak do 29.000 pokrivamo kroz veleprodaju.<\/p>\n

Kakvi su prvi efekti uvo\u0111enja HHT i kakvi su dalji planovi?<\/strong>
\nHHT su veoma efikasan sistem za planiranje, prodaju, analizu i kontrolu prodajnog procesa. Kako smo od 2005. godine imali dosta toga da uradimo na polju podizanja informativnog sistema u kompaniji, ove godine su do\u0161li na red i HHT i veoma smo zadovoljni kako je tekla priprema i implementacija samog sistema. Imali smo odli\u010dnu saradnju sa na\u0161im IT partnerima. Prvi efekti su prema o\u010dekivanjima – odli\u010dni. Olak\u0161ana je prodaja i sama analiza i kupaca, i prodajnog procesa. Dalji planovi su vezani za uvo\u0111enje HHT i u AFH prodajni tim, koji \u0107e omogu\u0107iti da bolje razumemo i poslujemo sa segmentima tr\u017ei\u0161ta koji su vezani za konzumaciju kafe van ku\u0107e (kafi\u0107i, firme, ustanove…). To se o\u010dekuje ve\u0107 ovog meseca.<\/p>\n

Da li je va\u0161 tretman kod trgovaca u skladu sa pozicijom koju imate na tr\u017ei\u0161tu kafe?<\/strong>
\nTrgovina je kao ljubav. Tretman kod trgovaca se ne dobija sam po sebi. Treba se za njega boriti, treba ga zaslu\u017eiti, a kada se dobije, treba znati kako da se zadr\u017ei, odr\u017ei i unapredi. Doncaf\u00e9 vrednosti su veoma jasne – na prvom mestu su ljudi, kako u firmi, tako i svi oni koji u\u010destvuju u \u017eivotu na\u0161e firme – od dobavlja\u010da, do kupaca i potro\u0161a\u010da. Imamo partnerske odnose sa svim ljudima u lancu. Mi smo uglavnom veoma zadovoljni odnosima koje imamo sa trgovcima i ja uvek ponavljam da, bez obostranog interesa i zadovoljstva, saradnja ne mo\u017ee da bude dugoro\u010dno uspe\u0161na. Ponavljam, kao i u ljubavi, nekad je zadovoljniji trgovac, nekada dobavlja\u010d – ali, ako je samo jedna strana zadovoljna, a druga ne, tu dugoro\u010dnih odnosa nema. Tretmanom smo zadovoljni. Kada je re\u010d o velikim kupcima, imamo poziciju koja je za nas zadovoljavaju\u0107a. Do 2005. ta pozicija nije postojala, a od tada smo pozicionirani onako kako \u017eelimo i mi i trgovci, na obostrano zadovoljstvo. Postoje pojedini trgovci sa kojima se ne\u0161to dogovori\u0161, pa to ne bude ispo\u0161tovano, ali traje kratko, dok slede\u0107i dobavlja\u010d ne ponudi ne\u0161to vi\u0161e ili bolje. Sa takvim trgovcima jednostavno mi i ne poku\u0161avamo da napravimo dogovore koji su osetljivi, kao ni sa onima sa kojima smo imali lo\u0161e iskustvo. Ali, takvi su veoma retki.<\/p>\n

Kako ocenjujete saradnju sa trgova\u010dkim lancima i koji su problemi naj\u010de\u0161\u0107i?<\/strong>
\nGeneralno bih je ocenio kao odli\u010dnu, s tim da ima mesta za pobolj\u0161anje. Iz godine u godinu pregovori sa trgovcima su sve te\u017ei i te\u017ei. Trgova\u010dki lanci imaju svoj razvojni put i ciljeve koje moraju da ostvare. Potuno je razumljivo da oni svake godine \u017eele sve ve\u0107e rabate i sve du\u017ee rokove pla\u0107anja. S jedne strane, to razumem, ali ne odobravam. Mislim da je glavni problem u funkcionisanju sa trgovcima nepo\u0161tovanje dogovorenog roka pla\u0107anja i da su tu nemarni, odnosno sami sebi dozvoljavaju da produ\u017ee dogovorene rokove. Kao i oni, i mi imamo svoje ciljeve i svaki produ\u017eeni dan ili procenat vi\u0161e, uti\u010de na kompletnu finansijsku sliku poslovanja jedne firme, u ovom slu\u010daju proizvo\u0111a\u010da. Generalno, ponavljam da je urednost pla\u0107anja najve\u0107i problem sa kojim se susre\u0107emo u radu sa trgovcima, tako da se de\u0161ava da, zbog nepo\u0161tovanja dogovora, do\u0111emo u situaciju da moramo da obustavimo neku isporuku, \u0161to dovodi do poreme\u0107aja u poslovanju prodavca. Me\u0111utim, takve situacije su retke i mi poku\u0161avamo sve da do njih ne do\u0111e.
\nDa li se poslednjih godina ne\u0161to promenilo u tom odnosu?
\nUglavnom se veliki trgovci menjaju na bolje, u smislu razumevanja obostranog interesa i va\u017enosti partnerskog nastupa. To je ne\u0161to \u0161to je dobrodo\u0161lo, i po meni logi\u010dno za poslovanje, jer stvari tako funkcioni\u0161u u celom svetu. Naravno, kod nekih jo\u0161 uvek postoje pregovara\u010di koji ne razumeju zajedni\u010dki interes, pa komplikuju i usporavaju posao bez potrebe, ali generalno ide na bolje.
\nNa kakve probleme generalno nailazite u poslovanju?
\nTr\u017ei\u0161te Srbije nije lako za poslovanje, zbog mnogo neizvesnosti sa kojom se svi susre\u0107emo. Monetarna situacija je trenutno stabilna, ali se svi se\u0107amo oscilacija i inflacija koje su zadavale glavobolje svim poslovnim sistemima. Kako \u0107e biti u februaru slede\u0107e godine, mo\u017eemo samo da naga\u0111amo. Cene energenata se menjaju, a kako to u\u010destvuje u ceni proizvoda, \u010desto smo u situaciji da reagujemo ili kompenzujemo odre\u0111ena pomeranja na tr\u017ei\u0161tu energenata. I onda, kada radite biznis planove i bud\u017eete za godinu dana unapred ili strate\u0161ke planove za tri do pet godina unapred, ima dosta toga \u0161to je prili\u010dno nedefinisano. Tako\u0111e, i novac u bankama je jo\u0161 uvek skup. Ali, verujem da \u0107e se to promeniti, i da dolaze dani kada \u0107e sistem sve bolje i bolje funkcionisati. Sa druge strane, potro\u0161a\u010d u Srbiji je prili\u010dno edukovan, zna \u0161ta \u017eeli za svoj novac koga nema dovoljno, ima aspiraciju da potro\u0161i vi\u0161e za ne\u0161to \u0161to je dobro, pa to otvara prostor proizvo\u0111a\u010dima da budu kreativni i da nude nove proizvode i trendove potro\u0161a\u010dima koji su spremni da ih uzmu u razmatranje. To je ne\u0161to \u0161to nas raduje, s obzirom na to da je Doncaf\u00e9 jedan od najja\u010dih doma\u0107ih brendova i da zaista mnogo pola\u017eemo na brend i njegovu izgradnju.
\nDa li firme u Srbiji dovoljno ula\u017eu u edukaciju zaposlenih?
\nAko podelimo pri\u010du na razli\u010dite nivoe zaposlenih, evidentno je da se dosta ula\u017ee u njihovu edukaciju, \u0161to je i neminovno. Na\u017ealost, ima i onih koji to rade na minimalnom nivou. Po pravilima, pet odsto radnih dana trebalo bi da bude utro\u0161eno za trening zaposlenih, \u0161to je nekih 12 dana godi\u0161nje. \u010cak i na menad\u017eerskom nivou \u010desto se zanemaruje ta va\u017enost edukacije. \u010cak i oni najve\u0107i, imam utisak, ne pola\u017eu dovoljno u razvijanje svih nivoa zaposlenih, i to je veoma opasno za biznis. Postoji jedna teorija u svetu, koju ja apsolutno podr\u017eavam, a to je da organizacija mo\u017ee da raste samo ako raste i svaki njen pojedinac. Moj li\u010dni utisak je da bi svi lanci koji postoje kod nas trebalo da ula\u017eu u svoje zaposlene na najni\u017eem nivou, ljude u prodavnicama, na kasire, jer su oni ogledalo te kompanije, oni dolaze u kontakt sa potro\u0161a\u010dima. Ljubazno osoblje je ono \u0161to na ovim prostorima nedostaje i to je moja glavna zamerka za sve te velike sisteme maloprodaje. To ne mo\u017ee tako da opstane. Do\u0107i \u0107e veliki igra\u010di koji \u0107e davati fran\u0161ize, gde \u0107e raditi ljudi koji su gazde, i njihove porodice, i oni \u0107e imati druga\u010diji odnos sa svojim potro\u0161a\u010dima. A, tu imaju veliku \u0161ansu da uzmu odre\u0111eni deo kupaca.
\nKakva je situacija kod Vas u firmi, kada je re\u010d o edukaciji?
\nDosta pa\u017enje poklanjamo edukaciji. I ove godine smo slali \u010detvoro ljudi u Brazil, na ‘Lidership’ trening, jedan od najboljih. Ceo marketing Strauss grupe uklju\u010duju\u0107i i Doncaf\u00e9 je poha\u0111ao je radionice Consumer inside koje organizuje agencija Wot if inovation company, prva u svetu kada su u pitanju istra\u017eivanja i alati kako do\u0107i do onoga \u0161to potro\u0161a\u010d \u017eeli, do razumevanja potro\u0161a\u010da. Edukacija ljudi je ne\u0161to na \u0161ta \u0107emo i u slede\u0107oj godini staviti akcenat. Proba\u0107emo da ostvarimo onih pet odsto treninga, o kojima sam govorio, za sve ljude, kako bi svi mogli da se razvijaju.<\/p>\n

Kako ocenjujete trenutnu situaciju na maloprodajnom tr\u017ei\u0161tu na\u0161e zemlje?<\/strong>
\nU poslednje dve godine dosta stvari se de\u0161avalo. Maxi je investicijama i akvizicijama veoma porastao, a C market i Pekabeta su, kao tradicionalne prodavnice u kojima smo svi kupovali, nestale i postale su deo ovog sistema. Mercator je u\u0161ao sna\u017enije na tr\u017ei\u0161te preko Rodi\u0107 trgovina. Veoma agresivan razvoj Konzuma sa Idea konceptom nagove\u0161tava dalju borbu za tr\u017ei\u0161ni kola\u010d. Metro kao svetski gigant tek hvata zalet i sigurno je da imaju svoje planove da na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu budu jo\u0161 aktivniji i uspe\u0161niji. Interex je zanimljiv u unutra\u0161njosti. Veropoulos sa svojim konceptom razli\u010ditosti ima svoje potro\u0161a\u010de i brzo se \u0161iri u Beogradu, iako im je u\u010de\u0161\u0107e u ukupnoj prodaji i dalje malo. Smatram da je potro\u0161a\u010d na dobitku, jer ima ve\u0107i izbor, ali jo\u0161 uvek konkurencija me\u0111u maloprodavcima nije podigla nivo ponude i usluge, i nije rezultirala nivoom cena koji bi trebalo da bude u onoj meri koja se zaista i o\u010dekuje.<\/p>\n

Da li u Srbiji ima prostora za dolazak novih lanaca?<\/strong>
\nDefinitivno postoji prostor za jake igra\u010de. Pominje se ulazak Interspara, koji je veoma jak sistem, a verovatno \u0107e jo\u0161 neki sistemi na\u0107i svoj interes da ponude srpskom potro\u0161a\u010du kvalitetnu robu, po realnim cenama, uz vrhunsku i ljubaznu uslugu.<\/p>\n

Pla\u0161e li Vas najave dolaska diskonata?<\/strong>
\nPitanje dolaska hard diskontera je veoma zanimljivo. S jedne strane, uzimaju\u0107i u obzir na\u0161u kupovnu mo\u0107, rekao bih da oni ovde imaju budu\u0107nost. S druge strane, znaju\u0107i na\u0161eg potro\u0161a\u010da koji voli \u0161irok asortiman i pomalo ‘robuje’ brendovima, nisam siguran da bi oni ovde napravili zna\u010dajniji poreme\u0107aj u podeli tr\u017ei\u0161ta. Vreme \u0107e pokazati da li sam bio u pravu.<\/p>\n

Da li biste sara\u0111ivali sa njima?<\/strong>
\nJo\u0161 nismo detaljnije o tome razmi\u0161ljali, jer jo\u0161 ih ne vidimo ovde. Kada budu do\u0161li ima\u0107emo, pretpostavljam, dovoljno vremena da izanaliziramo njihovo poslovanje u susednim zemljama, na sli\u010dnim tr\u017ei\u0161tima, i da se na osnovu Straussovih iskustava malo bolje pripremimo. Politika Doncaf\u00e9a je da radi sa svim kupcima koji prodaju robu iz na\u0161e kategorije. Ako budemo imali zajedni\u010dki interes i partnerski dijalog, ne vidim razlog da sa nekim ne sara\u0111ujemo.<\/p>\n

Da li biste se upu\u0161tali u proizvodnju privatnih robnih marki? Zbog \u010dega?<\/strong>
\nNa tu temu ne postoji striktna politika firme, po\u0161to Strauss grupa nema dobra iskustva sa proizvodnjom privatnih robnih marki. Tu opet postoji specifi\u010dnost tr\u017ei\u0161ta i nisu sva podjednako elasti\u010dna u tom pogledu. Opet pominjem srpskog potro\u0161a\u010da koji voli brend i da potro\u0161i malo vi\u0161e za ne\u0161to bolje. Postoje tr\u017ei\u0161ta koja su veoma okrenuta privatnim markama, kao \u0161to su Nema\u010dka i Ma\u0111arska, kao i ona koja ih ne \u017eele. Ja mislim da smo mi u ovoj drugoj grupi, bar u ovom trenutku. Za sada mislim da privatne robne marke nemaju neku zna\u010dajnu ulogu na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu. Proizvo\u0111a\u010d robne marke \u017eeli da ima dobru cenu i kvalitet. Ako se \u017eeli dobra cena – kompenzuje se kroz lo\u0161iji kvalitet, \u0161to mi nismo spremni da radimo sa svojim proizvodima, a nismo sigurni ni da je potro\u0161a\u010d spreman da plati ne\u0161to \u0161to nije dovoljno dobro. Makar kada su u pitanju odre\u0111ene kategorije, a mislim da kafa tu spada. Za sada nemamo pozitivnu ocenu za te poslove i ne vidim nas u tome, ali u zavisnosti od toga da li analize poka\u017eu da je to ekonomski isplativo i da ne postoji nijedan negativan element u proizvodnji privatnih robnih marki, spremni smo da uzmemo u razmatranje i tu mogu\u0107nost.<\/p>\n

Da li izvozite, u koje zemlje, i koji deo ukupne proizvodnje?<\/strong>
\nDoncaf\u00e9 je sem u Srbiji u zna\u010dajnijoj meri prisutan i u BiH gde smo lideri na tr\u017ei\u0161tu, tamo imamo svoju fabriku u Sarajevu i kompletnu operaciju. Pored toga, u Crnoj Gori i Sloveniji plasiramo robu preko distributera. U Sloveniji je to kompanija Art iz Kranja, a u Crnoj Gori NALL International i zadovoljni smo saradnjom sa njima, s tim \u0161to imamo u planu da to podignemo na vi\u0161i nivo i da budemo jo\u0161 zna\u010dajniji u segmentu kafe na tim tr\u017ei\u0161tima. Prisutni smo i u zemljama gde \u017eivi na\u0161a dijaspora, i to je takozvani ‘etno izvoz’ – Australija, Kanada, Amerika, kao i \u0160vedska, skandinavske zemlje, Nema\u010dka, Austrija i \u0160vajcarska. To je sve u manjoj meri u pore\u0111enju sa onim \u0161to se de\u0161ava u regionu. Ukupno je to negde izme\u0111u 1,5 i dva odsto ukupne godi\u0161nje proizvodnje, koja je bila devet hiljada tona.<\/p>\n

Kakva je situacija u Bosni?<\/strong>
\nBosna je zemlja koja je vrlo zanimljivo tr\u017ei\u0161te za kafu. Imamo fabriku u Sarajevu i odli\u010dan lokalni tim koji vredno radi i razvija brend. S druge strane, tr\u017ei\u0161te je veoma \u0161aroliko, postoji vi\u0161e od 400 proizvo\u0111a\u010da kafe. Sama konzumacija po glavi stanovnika je veoma velika i iznosi 4,4 kilograma. Postoje jake regionalne kafe koje su prisutne u samo jednom regionu, ali ne na nacionalnom nivou. Mi smo nacionalni lider, i u nekim regionima smo veoma dominantni, dok smo u drugim samo prisutni. Jedan od problema sa kojim se susre\u0107emo je i sivo tr\u017ei\u0161te koje je veoma jako, i mi smo tu nemo\u0107ni bez pomo\u0107i dr\u017eave, s tim \u0161to napominjem da smo u dogovorima sa dr\u017eavom i o\u010dekujemo da \u0107e se ne\u0161to dogoditi na polju akciza, koje su trenutno veoma nepovoljne za nas, legalne proizvo\u0111a\u010de.<\/p>\n

Kako je do\u0161lo do primata srpskih kafa u BiH?<\/strong>
\nBosna je etni\u010dki podeljena. Njen srpski deo je prirodnim putem orjentisan ka nama i reaguje na srpske proizvode. U tom smislu je logi\u010dno da bolje reaguju na Grand i Doncaf\u00e9, nego na Franck i Bar kafu. Me\u0111utim, u Bosni, Doncaf\u00e9 se proizvodi u Sarajevu, \u0161to zna\u010di da je doma\u0107i proizvod i ljudi ga tako do\u017eivljavaju. Sa izuzetkom zapadne Bosne, dela gde gravitira hrvatsko stanovni\u0161tvo i gde su dominantne hrvatske kafe, ostatak Bosne je prihvatio Grand i Doncaf\u00e9. Dobar proizvod, sa dobrom kampanjom, to je najboljli recept za uspeh. Franck je stavio akcenat na espresso kafu i tu su lider, a zapostavili su tradicionalnu kafu, \u0161to se pokazalo lo\u0161e. Tamo imamo distributera, kompaniju Lora iz Sarajeva, od 2006. Imali smo sopstvenu distribuciju, koja je, zbog svih stvari koje sam ve\u0107 pomenuo, bila veoma skupa i analizama smo do\u0161li do toga da je za nas bolje da distribuciju damo profesionalnom distributeru i to funkcioni\u0161e na zadovoljavaju\u0107em nivou.<\/p>\n

Kakvi su planovi sa konceptom koji je pokrenut na aerodromu? Kakvi su efekti?<\/strong>
\nKoncept kafi\u0107a Il maestro del Cafe je po\u010detak jednog novog segmenta poslovanja na\u0161e kompanije. Aerodrom je izabran kao mesto gde nije postojala kvalitetna ugostiteljska ponuda putnicima koji \u010dekaju let. Koncept je jednostavan – odli\u010dna espresso kafa, najkvalitetniji sendvi\u010di i kola\u010di, opu\u0161ten i prijatan ambijent, kafena atmosfera… Reakcije su odli\u010dne, ljudi su zadovoljni kvalitetom proizvoda i estetikom kafi\u0107a. Za sada su otvorena dva kafi\u0107a, oba na aerodromu. Radi se na tre\u0107em, a planovi su da imamo \u010detiri do kraja godine.<\/p>\n

Va\u0161a kompanija dosta ula\u017ee i u marketing. Kakvi su efekti tih aktivnosti?<\/strong>
\nDoncaf\u00e9 je jedna od najprepoznatljivijih doma\u0107ih robnih marki u Srbiji. Iza toga stoje godine rada, razvoja i ulaganja u brend. Rezultat su odli\u010dne kampanje, respekt koji brend u\u017eiva i nagrade od stru\u010dnih udru\u017eenja – najbolja kampanja 2005. za Doncaf\u00e9 Inspiri\u0161e \u017eivot kampanju i 2006. za Crtanje u kafi, koje je uradila sada ve\u0107 poznata umetnica Ilana Yahav. Uspeh delimo na ravne \u010dasti sa na\u0161im partnerima, agencijom Leo Burnett koja Doncaf\u00e9 brend razume i voli, \u0161to je neophodno za uspeh. Tako\u0111e, \u017eelim da istaknem odli\u010dnu saradnju na polju PR aktivnosti sa PR agencijom McCann Ericson PR. Jo\u0161 jedan dokaz da je za uspeh neophodno da ima\u0161 dobre partnere.<\/p>\n

Kakvi su planovi za dalji razvoj kompanije?<\/strong>
\nKada pogledam iza sebe, veoma sam zadovoljan \u0161ta je do sada ura\u0111eno u Doncaf\u00e9u od 2005. Firma je postala profitabilna, brend je jak, imamo odli\u010dan tim ljudi sa prose\u010dnom staro\u0161\u0107u od 34 godine, imamo novu fabriku, vozni park… Me\u0111utim, verujem da nam predstoji jo\u0161 ozbiljniji rad, jer je veoma va\u017eno odr\u017eati ovako visok nivo poslovanja i nastaviti rast. Ja to opisujem kao plivanje u brzoj reci – da bi ostao na mestu, mora\u0161 da pliva\u0161 i da se odr\u017eava\u0161 na vodi, ako stane\u0161 i prepusti\u0161 se vodi – ide\u0161 nizvodno. Ako \u017eeli\u0161 da pliva\u0161 uzvodno, mora\u0161 da pliva\u0161 veoma sna\u017eno. U 2008. nastavljamo sa sna\u017eenjem brenda novim kreativnim kampanjama, planiramo razvoj novih proizvoda i mo\u017eda novih katerorija ili segmenata, a ve\u0107 smo u obavezi da planiramo razvojnu strategiju i za 2009. i 2010. Tako\u0111e, planiramo da oja\u010damo svoju poziciju na tr\u017ei\u0161tima u regionu gde smo prisutni, kao i da u\u0111emo na tr\u017ei\u0161ta na kojima trenutno nemamo aktivnosti. U svakom slu\u010daju, predstoji nam intenzivan rad i dinami\u010dna godina – na kraju krajeva, \u017eelja za uspehom i novim pobedama je ono \u0161to svi volimo i \u0161to nas pokre\u0107e.<\/p>\n

Razgovarala: Ana Filipovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

MILAN PETROVI\u0106, GENERALNI DIREKTOR DONCAFEA (tekst objavljen u Progressive magazinu br.41, oktobar 2007.) KVALITET NEMA ALTERNATIVU! Kompanija Doncaf\u00e9 osnovana je pre 15 godina, kao tada\u0161nji Golex-produkt, a od 2000. posluje pod sada\u0161njim nazivom. Tri godine kasnije, 2003, Strauss Elite Intl. postaje vlasnik 40 odsto Doncaf\u00e9a, a 2005. preuzima 100 odsto vlasni\u0161tva. Tada je kompanija, na […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1418,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1417"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1417"}],"version-history":[{"count":4,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1417\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1454,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1417\/revisions\/1454"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1418"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1417"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1417"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1417"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}