{"id":1409,"date":"2013-11-05T12:40:37","date_gmt":"2013-11-05T11:40:37","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=1409"},"modified":"2013-11-14T16:22:06","modified_gmt":"2013-11-14T15:22:06","slug":"anthony-barnett-direktor-ball-packaginga-beograd-i-predsednik-upravnog-odbora-sekopaka","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/anthony-barnett-direktor-ball-packaginga-beograd-i-predsednik-upravnog-odbora-sekopaka\/","title":{"rendered":"Anthony Barnett, Ball Packaging"},"content":{"rendered":"

ANTHONY BARNETT, DIREKTOR BALL PACKAGINGA BEOGRAD I PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA SEKOPAKA<\/strong><\/p>\n

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.39, avgust 2007.)<\/p>\n

BIZNIS BEZ NACIONALNIH GRANICA<\/strong><\/h2>\n

Ball korporacija je jedan od najve\u0107ih proizvo\u0111a\u010da metalne i plasti\u010dne ambala\u017ee na svetu. Centrala Ball Corporationa se nalazi u Denveru, Kolorado, Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave. Ball Corporation ima neto prodaju u vrednosti od 6,6 milijardi dolara i vi\u0161e od 15.000 zaposlenih \u0161irom sveta. Evropska filijala, Ball Packaging Europe, sa centralom u Ratingenu u Nema\u010dkoj, zapo\u0161ljava oko 2.700 ljudi u 12 postrojenja \u0161irom Evrope i drugi je najve\u0107i proizvo\u0111a\u010d limenki na evropskom kontinentu, sa 33 odsto tr\u017ei\u0161nog u\u010de\u0161\u010da, godi\u0161njom proizvodnjom od vi\u0161e od 14 milijardi limenki i godi\u0161njim obrtom ve\u0107im od milijardu evra u 2006. Izgradnja i pu\u0161tanje u rad postrojenja Ball Packaging Europea u Beogradu, koje predstavlja najve\u0107u greenfield investiciju u Srbiji do sada, brojne nagrade i priznanja koje je ova kompanija osvojila od ulaska na na\u0161e tr\u017ei\u0161te, kao i nedavno obele\u017een prvi ‘Dan limenki’ samo su neki od povoda za razgovor sa Anthonyjem Barnettom, direktorom Ball Packaginga Beograd i predsednikom Upravnog odbora Sekopaka.<\/p>\n

Kako ste se odlu\u010dili da u\u0111ete na srpsko tr\u017ei\u0161te i da ba\u0161 Srbiju izaberete za regionalni centar?<\/strong>
\nPostoji mnogo faktora bitnih za na\u0161e poslovanje, a jedan od glavnih je da pratimo na\u0161e klijente i sa njima trgujemo na panevropskom i globalnom nivou. Mnogi na\u0161i veliki kupci su ve\u0107 uspostavili svoje poslovanje u regionu i prirodan nastavak na\u0161eg partnerstva je bio da ih sledimo. Tako\u0111e, jugoisto\u010dna Evropa je privla\u010dno tr\u017ei\u0161te, na kome je nivo penetracije limenki prili\u010dno nizak, \u0161to pru\u017ea veliku priliku za rast. Va\u017ean deo na\u0161eg poslovanja je i distribucija, a Srbija i Beograd su geografski centri ciljanog tr\u017ei\u0161ta. Jo\u0161 jedan bitan momenat je predstavljala pozitivna saradnja sa ovda\u0161njom administracijom, neophodna kako bismo uspostavili svoje poslovanje. Svi ovi faktori zajedno uticali su da se odlu\u010dimo za Srbiju i Beograd.<\/p>\n

Da li ste nailazili na neke ve\u0107e prepreke u toku realizacije projekta?<\/strong>
\nMi smo prepoznali veliku priliku koja nam se otvorila u ovom regionu, a sa velikim prilikama idu i veliki izazovi. Bili smo spremni, planirali smo unapred, vodili razgovore sa svim relevantnim stranama u okviru lokalne zajednice. Nije sve uvek i\u0161lo onoliko efikasno koliko smo \u017eeleli, ali niko nam nije namerno postavljao prepreke. Bilo je neefikasnosti u birokratskim procedurama, koje su posledica brojnih promena kroz koje Srbija prolazi. Uspeli smo da izgradimo ovo postrojenje, da ga pustimo u rad za samo 11 meseci, \u0161to je najbr\u017ee \u0161to smo do sada postigli, i dobro poslujemo, tako da se mo\u017ee re\u0107i da smo se uspe\u0161no probili kroz sve izazove i iskoristili priliku koja nam se ukazala.<\/p>\n

Izgradnja postrojenja Ball Packaging Europe u Beogradu bila je najve\u0107a greenfield investicija u Srbiji do sada. Mo\u017eete li nam re\u0107i ne\u0161to vi\u0161e o samoj fabrici?<\/strong>
\nU postrojenja smo investirali oko 65 miliona evra. Na zemlji\u0161tu od oko 100.000 kvadratnih metara izgradili smo objekte na povr\u0161ini od oko 33.000 kvadrata. Proizvodni kapacitet fabrike je otprilike 700 miliona limenki godi\u0161nje. Ka\u017eem otprilike, jer planiramo da proizvodimo i vi\u0161e. Evropsko tr\u017ei\u0161te limenki trenutno do\u017eivljava izuzetan rast i mi radimo punim kapacitetom 24 \u010dasa dnevno, sedam dana u nedelji. Proizvodimo limenke od 0,33l i 0,5l za klijente koji proizvode pivo, sokove i druge napitke. Zapo\u0161ljavamo vi\u0161e od 120 ljudi. Celo postrojenje je poslednja re\u010d tehnologije – najbolje \u0161to se moglo nabaviti u trenutku projektovanja, izgradnje i instaliranja. Za\u0161tita objekata i radnika je u skladu sa najvi\u0161im svetskim standardima, po \u010demu je ova fabrika prva me\u0111u fabrikama Ball Packaginga u Evropi i za \u0161ta je dobila internacionalno priznanje.<\/p>\n

Da li to zna\u010di da je fabrika u Beogradu najbolja fabrika Ball Packaging Europea?<\/strong>
\nTo \u0161to je ova fabrika najmodernija ne zna\u010di nu\u017eno da je i najbolja. Ono \u0161to je \u010dini najboljom su ljudi. Svako mo\u017ee da kupi ma\u0161ine i napravi zgrade, ali istrajnost, profesionalizam i posve\u0107enost timova koji rade ovde su ono \u0161to nas gura ispred drugih. Treba napomenuti i to da smo jedina dva stranca koja su ostala u firmi finansijski direktor i ja. Svi ostali su iz Srbije, ceo menad\u017ement i radna snaga. Ono \u010demu te\u017eimo jeste da postignemo najvi\u0161i mogu\u0107i nivo usluge za na\u0161e klijente, i vrlo smo ponosni na rezultate koje posti\u017eu na\u0161i timovi. U osnovi, proces proizvodnje je identi\u010dan u svim fabrikama, ali kad god radite na ne\u010demu nau\u010dite ne\u0161to, a onda to \u0161to ste nau\u010dili naredni put primenite. U ovom postrojenju se mo\u017ee videti manifestacija sveg znanja i svih iskustava koja smo prikupili u dosada\u0161njim operacijama u Evropi. Limenka je proizvod za koji va\u017ee izuzetno \u010dvrsti standardi koji moraju biti striktno ispo\u0161tovani. Ona mora da bude napravljena tako da je mo\u017eete poslati u bilo koju punionicu u Evropi, i u celom proizvodnom procesu ne sme biti nikakvih neujedna\u010denosti. Srpski tim je ne samo dostigao taj izazov, ve\u0107 je po\u010deo i da napreduje do te mere da su njegova dostignu\u0107a u nekim oblastima postala referentna ta\u010dka za sve ostale u sistemu. Moram da ka\u017eem da to smatram na\u0161im najve\u0107im uspehom.<\/p>\n

Koliko od proizvedenog u Srbiji izvozite i ko su kupci?<\/strong>
\nIzvozimo u desetak zemalja oko 85 odsto svega \u0161to proizvedemo. To je u proseku 35 kamiona koji dnevno pre\u0111u srpsku granicu. Poslujemo pre svega sa velikim globalnim grupacijama koje su na\u0161le mesto na srpskom tr\u017ei\u0161tu, kao \u0161to su Carlsberg, InBev, CCHBC, Pepsi A&P, kao i sa svim ja\u010dim regionalnim proizvo\u0111a\u010dima u sektoru kao \u0161to su Knjaz Milo\u0161, Nectar, MB Rodi\u0107 i drugi. Volimo da razvijamo dobre odnose, kako sa velikim globalnim, tako i sa jakim regionalnim brendovima, a na ovom tr\u017ei\u0161tu zaista postoje jaki doma\u0107i brendovi. Ali, u su\u0161tini, mi imamo saradnju sa kompanijama na evropskom nivou, jer poslujemo na evropskom tr\u017ei\u0161tu, a ne na regionalnim tr\u017ei\u0161tima. Poslujemo kao jedna evropska kompanija, tako da je i saradnja koju ostvarujemo sa klijentima na istom tom nivou. Kao mre\u017ea, mi mo\u017eemo da proizvedemo ambala\u017eu najrazli\u010ditijih oblika za razne proizvode i da je distribuiramo gde god je potrebno. Fabrika u Srbiji igra svoju punu ulogu na internacionalnom tr\u017ei\u0161tu. Ne mo\u017eete sedeti zaklju\u010dani iza nacionalnih granica. To jednostavno ne funkcioni\u0161e ako \u017eelite da izvozite 85 odsto svoje proizvodnje.<\/p>\n

Da li poslovanje ote\u017eava \u010dinjenica da Srbija nije u EU?<\/strong>
\nAko proizvodite 700 miliona limenki godi\u0161nje i 85 odsto izvozite u deset razli\u010ditih zemalja, prebacujete 35 kamiona dnevno preko srpske granice i uvozite velike koli\u010dine sirovina, a mi sve to radimo vrlo uspe\u0161no, onda to zna\u010di da ste prevazi\u0161li veliki broj problema. Mi smo sagledali realno situaciju i uspostavili uspe\u0161nu me\u0111unarodnu trgovinsku razmenu. Proizvodimo u Srbiji, a trgujemo na me\u0111unarodnom nivou, uvozimo sirovine, a izvozimo gotove proizvode. Ponekad uvozimo i gotove proizvode za potrebe doma\u0107eg tr\u017ei\u0161ta, ali to su male koli\u010dine. Naravno, uvek se ula\u017ee napor u to da sve bude jo\u0161 efikasnije.<\/p>\n

U koju zemlju Ball Packaging Beograd najvi\u0161e izvozi?<\/strong>
\nPre svega bih izdvojio Poljsku, na \u010dijem su se tr\u017ei\u0161tu poslednjih nekoliko godina stvari odvijale naro\u010dito dobro. Tr\u017ei\u0161te je tamo konstantno u zna\u010dajnom porastu, i iako u po\u010detku nismo tako planirali, sada u tu zemlju izvozimo velike koli\u010dine na\u0161ih proizvoda. Naravno, prvobitni plan, koji je i dalje ono \u0161to zaista pri\u017eeljkujemo, jeste da glavnica na\u0161ih proizvoda ide u bli\u017ee zemlje kao \u0161to su Rumunija, Bugarska, Hrvatska, i naravno u Srbiju. U Srbiji i Rumuniji postoji dosta prostora za razvoj. Prodaja u Srbiji raste zna\u010dajno, ali od niske osnove. Limenka trenutno zauzima jednocifren procenat udela u ukupnoj koli\u010dini prodatih pi\u0107a, tako da, iako je porast procentualno zna\u010dajan, ipak je to koli\u010dinski jo\u0161 uvek malo. Mi \u017eelimo da vidimo br\u017ei rast.<\/p>\n

Da li su se uslovi za poslovanje u Srbiji pobolj\u0161ali od kako ste do\u0161li?<\/strong>
\nNaravno. Naro\u010dito saradnja sa srpskim vlastima u ve\u0107em broju oblasti, a pogotovo \u0161to se ti\u010de carina. U ovoj oblasti smo tako\u0111e postigli veoma uspe\u0161nu saradnju i sa ma\u0111arskim vlastima. Ho\u0107u da ka\u017eem da srpske i ma\u0111arske carine rade zajedno i to veoma dobro. Jedna od najbitnijih stvari koje smo po tom pitanju postigli do sada je to da \u010dim u\u0111emo u Ma\u0111arsku, na jednom mestu nam se carini roba za celu EU i onda slobodno vozimo za druge zemlje bez daljeg carinjenja. Neverovatno je \u0161ta sve mo\u017ee da se ostvari ako ljudi sednu i razgovaraju. Mora da se postigne balans, a izazovi ne smeju da se koriste kao izgovori, izazovi su prilike.<\/p>\n

Da li prodaja limenki raste?<\/strong>
\nNa\u0161a iskustva \u0161irom sveta su pokazala da se ljudi, kada imaju potpunu slobodu izbora, sve vi\u0161e odlu\u010duju za limenke. Prodaja limenki u Evropi konstantno je u zna\u010dajnom porastu. U 2006. limenke za pi\u0107e na evropskom tr\u017ei\u0161tu su zabele\u017eile rast od 10 odsto, \u0161to je najve\u0107a stopa rasta u prethodnoj deceniji. Prera\u010dunato u limenke to predstavlja porast od 4,2 milijarde limenki. Broj prodatih limenki dostigao je cifru od vi\u0161e od 45,5 milijardi, od \u010dega je 22,5 milijarde bilo za sokove i napitke, a 23,3 milijarde za pivo i druga alkoholna pi\u0107a. U 2007, dosada\u0161nji rast prelazi deset odsto, \u0161to je posebno izra\u017eeno u isto\u010dnoj Evropi. O\u010dekuje se da \u0107e se trend rasta na evropskom tr\u017ei\u0161tu nastaviti u godinama koje dolaze.<\/p>\n

Koje su prednosti limenke u odnosu na drugu ambala\u017eu?<\/strong>
\nSvi tipovi ambala\u017ee imaju svoje mesto na tr\u017ei\u0161tu. Limenka poseduje skup jedinstvenih karakteristika koje su se u nekim svojim performansama pokazale boljim od svih drugih tipova pakovanja. Bezbedno je pakovanje i odli\u010dno \u010duva svojstva pi\u0107a koje se u njoj nalazi. Kroz nju ne prodire svetlost, nema ulaska kiseonika, veoma je pogodna za transport i najbr\u017ee se hladi. Jedna od najve\u0107ih prednosti i najlep\u0161ih stvari u vezi sa limenkama jeste \u0161to se mogu reciklirati, i to neograni\u010den broj puta.<\/p>\n

Po dolasku u Srbiju osnovali ste organizaciju za recikla\u017eu Recan. Da li je to praksa i u drugim zemljama?<\/strong>
\nOdr\u017eivi razvoj je za nas od izuzetnog zna\u010daja. Kada smo pre 15 godina ulazili u Poljsku, osnovali smo ekvivalent Recana, a sli\u010dne projekte za recikla\u017eu imamo i \u0161irom Evrope. To ide jedno sa drugim. Kada prodamo limenku, mi je na neki na\u010din pustimo me\u0111u ljude i \u017eeleli bismo da nam se vrati kada odradi svoj posao, kako bismo napravili drugu. U Srbiji sakupljamo kori\u0161\u0107ene limenke, obra\u0111ujemo ih unutar evropskog lanca za snabdevanje materijalom, a one nam se onda vra\u0107aju kao materijal za izradu novih limenki. Naravno, \u017eelimo da nastavimo da rastemo i da sakupljamo vi\u0161e kori\u0161\u0107enih limenki. To smatramo integralnim faktorom za dugoro\u010dni uspeh kompanije. Uz Recan, osnovali smo i Recan fond, koji radi na obrazovanju i promociji odgovornog pona\u0161anja, jer su sami ljudi ipak oni koji su najbitniji da bi ceo proces bio izvodljiv.<\/p>\n

Koje aktivnosti sprovodite kako biste edukovali ljude?<\/strong>
\nSprovodimo proces edukacije na vi\u0161e nivoa. U cilju razvijanja svesti kod ljudi – prisutni smo na festivalima i koncertima kao \u0161to su Exit, Red Hot Chilli Peppers, Rolling Stones. Poku\u0161avamo da uspostavimo partnerski odnos sa svim zainteresovanm stranama. U tom cilju smo, u saradnji sa kompanijama kao \u0161to su Carlsberg, Inbev, Coca-Cola, Knjaz Milo\u0161, Tetrapak i Pepsi A&P osnovali jo\u0161 jednu organizaciju za prikupljanje iskori\u0161\u0107ene ambala\u017ee pod nazivom Sekopak, koja ima za cilj da razvije nacionalni sistem za prikupljanje stare ambala\u017ee u saradnji sa srpskim vlastima, Ministarstvom za za\u0161titu \u017eivotne sredine, kao i da poma\u017ee pri uskla\u0111ivanju doma\u0107e legislative u vezi sa ambala\u017eom i ambala\u017enim otpadom sa evropskim standardima. U pitanju je grupa zaista velikih kompanija koje su se sastale i jednoglasno pokazale re\u0161enost da se istraje na ostvarivanju veoma odgovornih ciljeva.<\/p>\n

Da li \u0107ete uskoro organizovati jo\u0161 de\u0161avanja kao \u0161to je bio ‘Dan limenki’?<\/strong>
\nVerujemo da limenke, iz svih ve\u0107 navedenih razloga, zaslu\u017euju daleko bolju pozicioniranost i planiramo da njihov procenat u\u010de\u0161\u0107a dignemo sa jednocifrenog na dvocifren broj. Ono \u0161to u tom cilju treba da uradimo jeste da na sav glas govorimo o svim prednostima limenke i time pomognemo razvoju svesti kod potro\u0161a\u010da. Mislim da ‘Dan limenki’ ozna\u010dava uspe\u0161an po\u010detak jedne dugoro\u010dne akcije. Kada napravite jedno ovakvo postrojenje, u obavezi ste i da stvorite tr\u017ei\u0161te i da se na njemu pozicionirate na vi\u0161e razli\u010ditih na\u010dina. U Poljskoj sada prodajemo oko 3,2 milijarde limenki, a da bismo to postigli bilo je potrebno 15 godina napornog rada. Ovaj region sa svojih \u0161ezdesetak miliona ljudi ima veliki potencijal da dostigne tu cifru.<\/p>\n

Koji procenat sirovina poti\u010de od recikliranog materijala?<\/strong>
\nProcenat recikliranog materijala iz Srbije je trenutno veoma nizak. Osnovni razlog je to \u0161to je cela ta akcija jo\u0161 u povoju. U Poljskoj uspemo da prikupimo oko 50 odsto limenki koje pustimo na tr\u017ei\u0161te, \u0161to daleko prevazilazi evropske norme. Ekonomska situacija je tamo u uzlazu i mi prodajemo sve vi\u0161e limenki, i sve ve\u0107i broj limenki nam se vrati. To je odli\u010dan primer za ono \u0161to mo\u017eemo vremenom da postignemo.<\/p>\n

Gde se najvi\u0161e reciklira?<\/strong>
\nGeneralno, tendencije prikupljanja materijala i recikla\u017ee u svim evropskim zemljama su u konstantnom usponu. Najbolje rezultate posti\u017eu zemlje koje su prve i zapo\u010dele programe prikupljanja i recikla\u017ee, a to su bile Nema\u010dka i Austrija. U ovom regionu bih izdvojio \u010ce\u0161ku i Sloveniju, u kojoj organizacija Slopak posti\u017ee impresivne rezultate. Ali potrebno je vreme i dosta truda, to se jednostavno ne de\u0161ava preko no\u0107i.<\/p>\n

Da li srpski potro\u0161a\u010d ima gde da odlo\u017ei limenku ukoliko \u017eeli da je reciklira?<\/strong>
\nTo je jedan od osnovnih problema, koji moramo da re\u0161imo zajedno sa vlastima. Glavni izazov je da \u0161to vi\u0161e olak\u0161amo potro\u0161a\u010du da bude uklju\u010den u ceo taj tok prikupljanja i recikla\u017ee. To \u017eelimo da ostvarimo \u0161to pre i to ne samo za limenke, ve\u0107 i za druge ambala\u017ene materijale. U ovom trenutku, ukoliko neko do\u0111e u Recan sa limenkama, mi \u0107emo ih otkupiti, ali to i nije tako prakti\u010dno. Broj organizacija koje su zainteresovane za recikla\u017eu je u porastu i mi ih podr\u017eavamo, ali osnovna stvar koju moramo da uradimo jeste da olak\u0161amo potro\u0161a\u010dima da se uklju\u010de u recikla\u017eni proces.<\/p>\n

Kada mislite da bi to moglo i da se ostvari?<\/strong>
\nIma nekoliko stvari koje moraju da se dogode kako bi se stvorili uslovi. Potrebna je iskrena re\u0161enost industrije i vlasti, odgovaraju\u0107i pravni okvir, da ljudi shvate da imaju obavezu da se pona\u0161aju odgovorno prema \u017eivotnoj sredini, i zatim nam je potrebna akcija. Ve\u0107 vodimo aktivne razgovore na tu temu, a namera je da koliko ove godine bude vidnog napretka u legislativi. Ve\u0107 recikliramo odre\u0111ene koli\u010dine, a nekoliko op\u0161tina kao \u0161to su \u010ca\u010dak i Novi Sad razvija sopstvene \u0161eme za prikupljanje recikla\u017enog otpada, u skladu sa svojim mogu\u0107nostima. Ceo proces je po\u010deo da se odvija.<\/p>\n

\u0160ta mislite, koliko brzo \u0107e se ljudi navi\u0107i da recikliraju?<\/strong>
\nVerujem da \u0107e ljudi, ako im pru\u017eite razlog i na\u010din, iznena\u0111uju\u0107e dobro odreagovati. Svi \u017eivimo u dru\u0161tvu, volimo da \u0161etamo pored reke i u\u017eivamo u prirodi. Nije te\u0161ko razumeti problematiku i zaista nije veliki posao za \u010doveka da uzme iskori\u0161\u0107enu ambala\u017eu, stavi je u odgovaraju\u0107i kontejner i time pomogne u njenoj recikla\u017ei. Neophodno je \u0161to pre obezbediti ljudima na\u010din i sredstva za to.<\/p>\n

Primetne su poja\u010dane marketin\u0161ke aktivnosti me\u0111u proizvo\u0111a\u010dima ambala\u017ee. Da li je u toku mali rat izme\u0111u proizvo\u0111a\u010da razli\u010ditih vrsta pakovanja?<\/strong>
\nRat ne vodi ni\u010demu. Svi te\u017eimo da ostvarimo \u0161to bolji poslovni u\u010dinak i sa te strane to su sasvim normalne i racionalne marketin\u0161ke aktivnosti. Mi samo poku\u0161avamo da pru\u017eimo izbor potro\u0161a\u010dima.<\/p>\n

Dobili ste brojne nagrade od ulaska u Srbiju. Da li biste izdvojili neku?<\/strong>
\nSvaki oblik priznanja da radite ne\u0161to dobro je veoma pozitivna stvar, odli\u010dan odgovor na to \u0161to radite. Ne bih mogao da izdvojim ni jednu, jer svaka nagrada ponaosob nam je donela veliko zadovoljstvo. Pre svega, nagrade su zaslu\u017eili zaposleni u kompaniji, jer ipak ljudi su oni koji \u010dine preduze\u0107e.<\/p>\n

Razgovarala: Marija F. \u0160mit<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

ANTHONY BARNETT, DIREKTOR BALL PACKAGINGA BEOGRAD I PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA SEKOPAKA (tekst objavljen u Progressive magazinu br.39, avgust 2007.) BIZNIS BEZ NACIONALNIH GRANICA Ball korporacija je jedan od najve\u0107ih proizvo\u0111a\u010da metalne i plasti\u010dne ambala\u017ee na svetu. Centrala Ball Corporationa se nalazi u Denveru, Kolorado, Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave. Ball Corporation ima neto prodaju u vrednosti od […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1410,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1409"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1409"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1409\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1412,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1409\/revisions\/1412"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1410"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1409"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1409"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1409"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}