{"id":1401,"date":"2013-11-05T11:51:38","date_gmt":"2013-11-05T10:51:38","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=1401"},"modified":"2013-11-14T16:26:44","modified_gmt":"2013-11-14T15:26:44","slug":"miroslav-miletic-direktor-kompanije-bambi-banat","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/miroslav-miletic-direktor-kompanije-bambi-banat\/","title":{"rendered":"Miroslav Mileti\u0107, Bambi-Banat"},"content":{"rendered":"

MIROSLAV MILETI\u0106, DIREKTOR KOMPANIJE BAMBI-BANAT<\/strong><\/p>\n

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.37, jun 2007.)<\/p>\n

NOVA ERA ZA BAMBI – BANAT<\/strong><\/h2>\n

Koncern Bambi nastao je 1967. i 15. oktobra ove godine proslavlja \u010detrdesetogodi\u0161njicu uspe\u0161nog rada. U svakoj dekadi razvoja imao je svoje specifi\u010dnosti, a jedna od najbitnijih je ta \u0161to je startovao sa proizvodima iz sopstvene Bambi tehnologije, \u010dime mali broj firmi u svetu mo\u017ee da se pohvali. U svojoj istoriji konstantno bele\u017ee uzlaznu liniju u poslovanju. 90-ih godina na Kosovu su imali dve fabrike koje su se bavile preradom kafe, proizvodnjom sokova, \u010dak i preradom vina, i tada su zalazili i u repro lanac, pa su bili prehrambena industrija. Svoju koncepciju i viziju razvoja u poslednjoj dekadi vezali su za atribut zdrave hrane, pa otuda i naziv Koncern zdrave hrane. Od sredine 2004. posluju u sastavu Danube Foods grupe, a krajem 2006. pripojili su jednu od najstarijih konditorskih fabrika u Srbiji – Banat, i od tada posluju pod nazivom Koncern za proizvodnju i promet konditorskih proizvoda Bambi-Banat, sa 1.330 zaposlenih u \u010detiri fabrike – dve u Po\u017earevcu, jedna u Brani\u010devu kod Golupca i jedna u Vr\u0161cu. Na \u010delu kompanije od 1995. nalazi se Miroslav Mileti\u0107, koji za Progressive magazin govori o njenom radu i rezultatima, planovima, ali i o situaciji u konditorskoj industriji, u maloprodajnom sektoru i jo\u0161 nekim stvarima.<\/p>\n

Kako je do\u0161lo do ideje o spajanju sa Banatom?<\/strong>
\nIdeju o spajanju do\u017eivljavamo kao jednu potpuno prirodnu i na neki na\u010din, u po\u010detku spontanu, a onda i vrlo bri\u017eno ra\u0111enu, pripremljenu i na kraju izvr\u0161enu akviziciju. Ideja je sasvim logi\u010dna, jer je u me\u0111uvremenu do\u0161lo do mnogih akvizicija i spajanja u ovoj industriji. Normalno je razmi\u0161ljanje da se spojimo sa kompanijom koja nam je kompatibilna, mada oni rade i jedan deo programa konditorske industrije koji mi do tada nismo radili, ali koja mo\u017ee svojim brendovima, kvalitetom i polo\u017eajem na tr\u017ei\u0161tu da da zna\u010dajan doprinos i na\u0161im rezultatima. Mogu re\u0107i da je to spajanje sa Banatom, putem pripajanja, jedna od najva\u017enijih stvari koja se deselia u pro\u0161loj, ina\u010de, rekordnoj godini poslovanja Bambija. To je jedna manja, ali potencijalna i jedna od najstarijih kompanija te vrste u na\u0161oj zemlji, jer obele\u017eava 80 godina postojanja. Pro\u0161la godina obele\u017eila je i po\u010detak nove ere Bambija – ulazak u pedesetogodi\u0161njicu sa aspekta jedne jake, ne samo lokalne, nego i regionalne kompanije, u industriji koja je jedna od najja\u010dih u na\u0161oj zemlji i izvozno najperspektivnija.<\/p>\n

Do kakvih je organizacionih promena dovelo spajanje?<\/strong>
\nBanat je bio nekoliko puta manja kompanija pre nego \u0161to je u\u0161ao u na\u0161 sastav. Me\u0111utim, danas funkcioni\u0161emo potpuno jedinstveno. Sve na\u0161e fabrike su u jednoj radnoj jedinici Koncerna. Imamo objedinjene slu\u017ebe, menad\u017ement, vo\u0111enje kompanije sa jednog mesta, iz Beograda. Zahvaljuju\u0107i tom spajanju, Bambi je nakon 39 godina premestio svoje sedi\u0161te iz Po\u017earevca u Beograd, jer smatramo da je Beograd centar svih privrednih i drugih aktivnosti.<\/p>\n

Da li je preuzet kompletan portofolio Banata?<\/strong>
\nTo je jedno od vrlo bitnih pitanja, uzimaju\u0107i u obzir to da je Bambi vrlo simplifikovana organizacija i firma, pre svega nalik na kompanije zapadnog tipa, posebno zbog toga \u0161to funkcioni\u0161emo sa standardima kvaliteta ve\u0107 deset godina – od 1997. Ulo\u017een je napor da se isti ti standardi kvaliteta implementiraju u Vr\u0161cu i da se na taj na\u010din njihova proizvodnja u\u010dini \u0161to modernijom i kvalitetnijom. S druge strane, preuzet je kompletan portfolio. Me\u0111utim, u tom portfoliju, kao i u na\u0161em, kre\u0107e se od nekoliko strate\u0161kih postavki – onaj deo portofolija koji je ostao u Banatu, koji se segmentira u nekoliko grupa, od \u010dokolada, barova, bombona, karamelica, bombonjera, do\u0107i \u0107e pod korporativni brend Bambi, jer je ispitivanje tr\u017ei\u0161ta pokazalo da je izvanredna prepoznatljivost tog brenda. Promenili smo naziv firme u Koncern za proizvodnju i promet konditorskih proizvoda Bambi-Banat. Samim tim smo uva\u017eili njihovu tradiciju i korporativni brend. I njihovi robni brendovi \u0107e u najve\u0107oj meri zadr\u017eati svoje nazive.<\/p>\n

Da li su planirani neki noviteti u asortimanu?<\/strong>
\nRadimo na redefinisanju \u010dokolada. \u017delimo da ovom tr\u017ei\u0161tu ponudimo jo\u0161 kvalitetniju, jo\u0161 ukusniju, prepoznatljiviju \u010dokoladu iz Banata. Brend Jo-jo \u0107e zadr\u017eati u najve\u0107oj meri svoja obele\u017eja, normalno, bi\u0107e redizajniran. I ovaj drugi deo \u010dokaladnog programa \u0107e u najve\u0107oj meri zadr\u017eati obele\u017eje, ali \u0107e biti redizajniran, ne samo u domenu ambala\u017ee, nego oblika pakovanja, oblika jedini\u010dnog proizvoda i sli\u010dno. U Bambiju smo lansirali vi\u0161e od 20 novih SKU-a, tu mislim na brend Plazma, gde smo do 2006. imali pet, a sada imamo deset SKU-ova. Lansirali smo Plazmu klasik u novom kvalitetnom pakovanja, kao i Mini plazmu, a ove godine smo lansirali i dve ograni\u010dene edicije – Plazmu sa ukusom jabuke i cimeta i Plazmu sa ukusom le\u0161nika. Me\u0111utim, verovatno \u0107emo ih uvesti u redovni asortiman, zbog dobrog odziva kod potro\u0161a\u010da. Kompletan slani program je podveden pod robni znak Jo\u0161! i imamo 12 razli\u010ditih SKU-ova. U delu tvrdog keksa, gde smo jedan od najja\u010dih igra\u010da, smo kompletan program stavili pod znak Zlatni pek. Ovih dana smo lansirali keks Wellness, baziran na na\u0161em konceptu zdrave hrane u tri razli\u010dita ukusa.<\/p>\n

Koliko je trenutno tr\u017ei\u0161no u\u010de\u0161\u0107e kompanije?<\/strong>
\nAko govorimo o ukupnom tr\u017ei\u0161tu konditorskih proizvoda, koje je imalo produkciju od 150.000 tona, od \u010dega je dve tre\u0107ine realizovano na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu, ukupno u\u010de\u0161\u0107e Bambi-Banata u domenu keksa, vafla i slanih proizvoda je 23 procenta. Me\u0111utim, samo u delu keksa to je vi\u0161e od 36 procenata.<\/p>\n

Kakvi su planovi za ovu godinu?<\/strong>
\n\u017delimo da budemo jak regionalni igra\u010d koji \u0107e blizu 50 odsto proizvodnje bazirati na sopstvenoj tehnologiji, i da svoje proizvode ponudimo tr\u017ei\u0161tima ne samo nekada\u0161nje Jugoslavije nego i \u010ditavog sveta. Planirano je da na kraju godine proizvedemo i prodamo vi\u0161e od 28.500 tona konditorskih proizvoda, od toga \u0107e tre\u0107ina biti izvezena, pre svega na okolna, regionalna tr\u017ei\u0161ta, ali i tr\u017ei\u0161ta \u010ditavog sveta. O\u010dekujemo da \u0107e se prihod kretati oko 75 miliona evra i da \u0107e rezultati biti rekordni, imaju\u0107i u vidu rezultate ostvarene u prva \u010detiri meseca. Na kraju 2007. Bambi-Banat zajedno \u0107e biti dvostruko ve\u0107a firma u svakom pogledu, od koli\u010dina do finansijskih aspekata poslovanja u pore\u0111enju sa krajem 2004.<\/p>\n

U koje sve zemlje Bambi-Banat izvozi?<\/strong>
\nDve tre\u0107ine izvoza ide u zemlje regiona, pre svega mislim na biv\u0161e jugoslovenske republike – u najve\u0107oj meri to su Bosna i Republika Srpska, Makedonija, Crna Gora, koja se sada tretira kao klasi\u010dno izvozno tr\u017ei\u0161te. Prisutni smo u Sloveniji i Hrvatskoj, a verujemo da \u0107e ovi najnoviji dogovori koje smo imali na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu omogu\u0107iti jo\u0161 ve\u0107u prisutnost. Dalje, ima nas prakti\u010dno u celoj zapadnoj Evropi, zato \u0161to imamo na\u0161e distributere za to kompletno tr\u017ei\u0161te. Na\u0161a roba je i u Americi, Kanadi, Australiji. To su trenutno na\u0161i izvozni potencijali. Sa druge strane, strate\u0161ki radimo i na tr\u017ei\u0161tima Rusije, a poku\u0161avamo da prona\u0111emo dobre partnere i na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi.<\/p>\n

Da li je nakon spajanja do\u0161lo do promene u odnosima sa trgovcima i kakva su ina\u010de Va\u0161a iskustva od ranije?<\/strong>
\nKao prvo, Bambi ima tradicionalno sjajan odnos sa trgovinama. Odavno smo shvatili tu me\u0111uzavisnost i da ka\u017eem upu\u0107enost jednih na druge. Pratili smo promene koje su u oblasti retaila i\u0161le znatno br\u017ee nego u proizvodnji. Do\u0161lo je do velikih spajanja trgova\u010dkih sistema. Svi oni prepoznali su Bambi-Banat kao jednog od u\u010desnika bez \u010dijih proizvoda ne mogu da budu konkurentni i na kraju profitabilni. Koriste\u0107i te kvalitetne odnose koje smo do sada imali, jer smo poznati kao pouzdan partner koji ne menja svoje uslove poslovanja samim tim ni trgova\u010dke uslove, na svaki kvartal, i iz tih razloga oni su vrlo sigurni u saradnji sa nama u domenu asortimana, kvaliteta proizvoda, cena uslova poslovanja i solidnosti u snabdevanju. Sa druge strane 2006. je bila va\u017ena jer smo napravili niz sjajnih projekata u marketin\u0161koj komunikaciji sa potro\u0161a\u010dima, ali i na direktnijoj vezi sa na\u0161im trgovcima. Projekat ‘root to market’ nam je omogu\u0107io neposredan rad sa 6.000 DSD, sa svim vode\u0107im klijentima u zemlji. Ono \u0161to cenimo u odnosu trgovaca prema nama je prihvatanje \u010dinjenice da Bambi-Banat sada posluje kao jednistven sistem i da svi proizvodi u asortimanu, koji su ranije imali razli\u010dite, danas imaju jedinstvene uslove na tr\u017ei\u0161tu. Nemamo problema po pitanju pla\u0107anja, isporuke, narud\u017ebine – zajedni\u010dki se borimo za \u0161to ve\u0107i obrt kapitala.<\/p>\n

Koje biste trgovce istakli u smislu dobre saradnje?<\/strong>
\nZahvaljuju\u0107i zajedni\u010dkoj proceni sa trgovcima, da \u0107emo napraviti dobar posao, za nekoliko desetina procenata smo pove\u0107ali svoju prisutnost i prodaju u Maxiju, Tempu, C marketu, Pekabeti, kompletnom sistemu Delte. Sa druge strane, mogu da istaknem jo\u0161 dobrih primera kao \u0161to su Idea, Mercator-Rodi\u0107, kao \u0161to je DIS koji je u me\u0111uvremenu prona\u0161ao na\u010din kako da od jednog klasi\u010dnog veletrgovca pre\u0111e u jedan sistem za po\u010detak cash&carryija, a sutra verovatno jednog zna\u010dajnog trgova\u010dkog sistema kao \u0161to je bio do pro\u0161le godine u onom klasi\u010dnom smislu veleprodaje. Ono bez \u010dega ni mi ne bismo mogli da generi\u0161emo svoj rast je upravo ta modernizacija odnosa sa trgovinama. Za razliku od ranijeg perioda, do pre godinu-dve, mi smo sada dnevno prisutni sa aktivnostima u trgovinama i zajedno sa njima ostvarujemo taj rezultat.<\/p>\n

Spomenuli ste DIS i njegove promene. Kako vidite budu\u0107nost veleprodaje?<\/strong>
\nMislim da \u0107e kompletno svi sistemi i same veleprodaje i lanci marketa i veliki trgovci, i jaki igra\u010di, koji su po obimu manji, ali ne i po kvalitetu, ipak da prona\u0111u svoje mesto. Normalno, i svi oni \u0107e morati da promene svoju koncepciju i na kraju \u0107e to da dovede do odre\u0111enih povezivanja me\u0111u njima, ali uvek \u0107e biti prostora da egzistiraju s jedne strane hipermarketi, a s druge ‘korner \u0161opovi’. U tom smislu to je odraz svetske diversifikacije. Ali da bi postojala jedna vrsta, kako bi ih nazvao dijalekti\u010dkih odnosa i odnosa ponude i tra\u017enje, vrlo sam ube\u0111en da \u0107e kupci, veletrgovine kao \u0161to je DIS opstati. Kao prvo, zbog toga \u0161to su mnogo ulagali u sopstveni razvoj, ne samo u skladi\u0161ni prostor, nego u modernizaciju odnosa sa kupcima, u neverovatne distributivne potencijale, u informacioni sistem, koji retko koja trgovina ima, a baziran je na doma\u0107oj zdravoj pameti. Nekoliko hiljada manjih trgovina koje su upu\u0107ene na DIS je ne\u0161to \u0161to ne\u0107e i ne treba da nestane preko no\u0107i, iz prostog razloga \u0161to nama proizvo\u0111a\u010dima mora da da istu onu fleksibinost koju mi dajemo trgovini kada im nudimo proizvode u \u0161irokoj lepezi na\u0161eg asortimana.<\/p>\n

Kakav sistem distribucije primenjuje Bambi-Banat?<\/strong>
\nI mi se bavimo do odre\u0111ene mere sopstvenom distribucijom, jer smatramo da smo du\u017eni da pro\u0161irimo jednu vrstu dostupnosti na\u0161e robe kompletnom ovom podru\u010dju, uklju\u010duju\u0107i i region. Ali, nije nam ideja i nemamamo nameru, makar ne u nekom doglednom vremenu, ako se neke druge stvari ne promene, da budemo direktno distributeri do najmanjih prodavnica. Nemamo nameru da direktno konkuri\u0161emo onim na\u0161im distributerima i kupcima koji to sigurno bolje rade od nas i rade zajedno sa nama u na\u0161em interesu. Pored centralnih skladi\u0161ta na\u0161ih proizvoda imamo nekoliko vrlo lepo i kvalitetno raspore\u0111enih distributivnih centara, po\u010dev od Beograda, preko Novog Sada, Ni\u0161a, \u0160apca, \u010ca\u010dka, Jagodine, uop\u0161te prisutnu smo u najzna\u010dajnijim regionalnim centrima i normalno da na\u0161i distributivni centri sa na\u0161om distributivnom flotom slu\u017ee da nadomeste onaj deo prodaje koji na\u0161i kupci ne mogu da naprave.<\/p>\n

Postoje mi\u0161ljenja da distribucija nema budu\u0107nost. Rekla bih da Vi ne mislite tako?<\/strong>
\nTako misle ljudi koji rade u velikim sistemima i koji bi \u017eeleli da svi mi stanemo u red, i da polovinu na\u0161ih brendova radimo kao njihove trgova\u010dke marke, da po\u010dnemo da gubimo svoj identitet i da budemo sre\u0107ni ako dobijemo samo deo onog profita koji se svakako, i to uop\u0161te nije sporno, generi\u0161e u samoj trgovini, jer je odluka na samom potro\u0161a\u010du. Me\u0111utim, mi ne smatramo tako, naro\u010dito zbog kvalitetnog iskustva koje imamo sa manjim, veoma dobro opremljenim distribucijama.<\/p>\n

To zna\u010di da se Bambi-Banat ne bi upu\u0161tao u proizvodnju trgova\u010dkih robnih marki?<\/strong>
\nNe, ne. Mi smo imali dosta upita te vrste. I osim vrlo bri\u017eljivo odabranih ko-brendinga, gde smo sa Nestl\u00e9om, odnosno sa njihovom fabrikom sladoleda Delta, pro\u0161le godine krenuli sa Alomasladoledom sa mlevenom Plazmom, nismo prihvatali ponude o proizvodnji ‘private labela’ za velike sisteme. Smatramo da u tom smislu na\u0161i proizvodi gube svoj robni identitet i da bez obzira na to \u0161to bi to nama obezbedilo jo\u0161 bolje kori\u0161\u0107enje kapaciteta, mada i bez toga radimo u tri smene, \u0161est, a ponekad i sedam dana u nedelji, u pro\u0161loj godini smo imali skoro 300 radnih dana. To bi onda zna\u010dilo da na du\u017ei ili srednji rok jedna ovakva firma koja je opstala zahvaljuju\u0107i brendovima, gubi svoj robni identitet i onda joj na kraju ostaje samo da izgubi i svoj korporativni identitet. Bila bi to ista ona pri\u010da koju su nam neke multinacionalne kompanije nudile pre ovih promena u na\u0161oj zemlji, koja je obja\u0161njavana na slede\u0107i na\u010din – mi imamo dva na\u010dina dolaska u va\u0161u zemlju, koja se razlikuju samo po ‘stepenu brutalnosti’. Mi vam dajemo proizvodni zadatak, nas ne interesuju va\u0161i brendovi, va\u0161a tradicija i dostignu\u0107a. Nas interesuje va\u0161 ‘market share’ i mi \u0107emo vam dati va\u0161 proizvodni zadatak, da\u0107emo vam bud\u017eet za to, vi \u0107ete nam pomo\u0107i da shvatimo koliko zaposlenih u va\u0161oj firmi treba da ostane, koje linije treba da rade i sli\u010dno. Ni\u0161ta van toga nas ne interesuje i to \u0107ete izdvojiti ili vi ili mi ili neko tre\u0107i. Ali, mi smo ve\u0107 tada bili firma koja je imala dve tre\u0107ine privatnog vlasni\u0161tava, u\u0161li smo u sistem Salforda jer nam je Salford pomogao kao prvo da promenimo kompletnu poslovnu filozofiju i prilagodimo se svim tim promenama, uvedemo mnoge nove alate u ina\u010de dobro baziranu firmu, mo\u017eda \u010dak i da prihvatimo da mo\u017eemo br\u017ee da rastemo nego \u0161to smo tog trenutka i mislili. S druge strane, pomogli su nam da se u jednom mnogo stabilnijem okru\u017eenju spremimo za verovatno jo\u0161 dramati\u010dnije promene koje slede.<\/p>\n

Kako gledate na dolazak diskonata? O\u010dekujete li ih i kada?<\/strong>
\nO\u010digledno je da multinacionalne kompanije imaju jo\u0161 uvek zna\u010dajne rezerve, jednu vrstu procene rizika i straha od dolaska na ovo tr\u017ei\u0161te, \u0161to mislim da je mana njihove strategije. Tako isto o\u010dekujem da se pre dese te stvari u oblasti trgovine, upravo zato \u0161to je u trgovini do\u0161lo do celovite diversifikacije s jedne strane, a s druge strane do neophodnih merd\u017eovanja i udru\u017eivanja koja su na neki na\u010din priprema. Kao \u0161to smo i mi uradili ovu akviziciju sa Banatom kao neku vrstu pripreme za dolazak multinacionalnih kompanija. Me\u0111utim, ja koji sam bio veliki zagovornik i na\u0161eg ulaska u multinacionalne kompanije, sada smatram i vrlo brzo menjam mi\u0161ljenje, zato \u0161to me okolnosti na to nagovaraju, da je mo\u017eda za ceo ovaj region mnogo bolje poku\u0161ati napraviti jednu vrstu takvih regionalnih veza izme\u0111u dobrih kompanija, da prakti\u010dno i u oblasti proizvodnje, kao \u0161to je zapo\u010deto u trgovini, nastavimo te regionalne procese povezivanja tako da na kraju ne samo da \u0107emo do\u010dekati mnogo spremnije dolazak tih multinacionalnih kompanija ili diskonta, nego \u0107emo jednostavno mo\u017eda stvoriti neku vrstu, kako bih je nazvao ‘tr\u017ei\u0161nog ostrva’, nekog posebnog entiteta u odnosu na okru\u017eenje. Mi smo potpuno svesni globalizacije, ali s druge strane ukoliko sama globalizacija \u010deka da se desi kod nas, mi nemamo vi\u0161e razloga da ba\u0161 toliko \u017eurno idemo u susret njoj, ukoliko ona procenjuje da je ovde kod nas veliki rizik poslovanja. Za takve neke odluke, i dolazak velikih diskonata kod nas i multinacionalnih kompanija u oblasti prerade i porizvodnje vrlo je klju\u010dna ova, a najpresudnija \u0107e biti idu\u0107a godina.<\/p>\n

Da li diskonte vidite kao pretnju?<\/strong>
\nZa sve te velike strate\u0161ke stvari prave se analize, pa koliko s jedne strane ima pretnji, ima i prednosti. To vam je isto kao i CEFTA sporazum. Ako ga posmatramo sa politi\u010dkog aspekta on ima isklju\u010divo prednosti. Me\u0111utim, s druge strane, ukoliko se mi organizaciono, strate\u0161ki, sistemski kao zemlja i proizvo\u0111a\u010di ne pripremimo za njega on \u0107e nama biti velika pretnja. Mnoge zemlje su pre ovog sporazuma razvile vancarinske mehanizme za\u0161tite doma\u0107e proizvodnje. Uzmite samo Tursku koja je do skoro imala 40 odsto stimulacije za izvoz konditorskih proizvoda. Mi smo jedva uveli nekih 10 odsto, po\u010detkom ove godine, da bi se ve\u0107 sad javio zahtev nekih okolnih zemalja da se taj procenat ukine iz prostog razloga \u0161to remeti upravo CEFTA sporazum. S druge strane, svi drugi tra\u017ee, ne samo zemlje CEFTA-e ve\u0107 i one koje \u0107e nas sutra primiti ponovo u Svetsku trgovinsku organizaciju da se i ono malo carina \u0161to je ostalo na uvoz konditorskih proizvoda ukine, \u0161to zna\u010di da \u0107e biti mnogo konkurentniji nego \u0161to su bili do ju\u010de. U svakom slu\u010daju, ja sam siguran da su jaki regionalni igra\u010di, koji su zavr\u0161ili prve faze svojih povezivanja u delu trgovine, a imali sigurno prilke i svake godine mnogo ponuda velikih multinacionalnih diskonata da postanu njihovi sastavni delovi, prona\u0161li neke mehanizme da se na neki na\u010din odbrane od tih pretnji. To je isto kao i sam proces kupovine, proces egzistencije na tr\u017ei\u0161tu. Jedna neprestana igra koja vas na kraju trenira da stalno budete jo\u0161 ja\u010di!<\/p>\n

Ukoliko recimo Lidl do\u0111e, da li \u0107e proizvodi Bambi-Banata biti na njegovim policama?<\/strong>
\nJa sam ube\u0111en da ho\u0107e. Isto kao \u0161to smo prisutni i u diskontima u na\u0161em okru\u017eenju. Uzmimo lep primer Slovenije i na\u0161u prisutnost u Sparu. Iz tog razloga sam siguran da \u0107emo biti prisutni i ovde u nekom diskontnom lancu. Me\u0111utim, svakako \u0107e oni dimenzionirati svoje mesto, ne samo prema snazi i potencijalu i onome \u0161to nude i obe\u0107avaju ili na kraju zahtevaju i tra\u017ee u nekom kratkom vremenskom periodu, nego jednostavno kao \u0161to i oni imaju svoju strategiju i nabavnu politiku, tako i mi imamo svoju prodajnu politiku. Prema tome, mi smo uspeli da prona\u0111emo te mehanizme i na\u010din kako \u0107emo nastaviti u kontinuitetu poslovanje i sa Deltom i sa Mercator-Rodi\u0107em i sa svim drugim velikim igra\u010dima, zato \u0161to smo naprosto uspeli da sa njima prona\u0111emo mehanizme kako da zajedni\u010dki spovedemo jednu, mo\u017ee se slobodno re\u0107i, dogovorenu prodajnu politiku. U svemu tome, ukoliko se nastupi s pozicija sile i s druge strane s pozicije jednog manje razvijenog tr\u017ei\u0161ta, onda \u0107e sigurno i veliki svetski igra\u010di u startu imati problema.<\/p>\n

Poznato je da diskonti u\u0111u sa odre\u0111enim brojem brendova, a onda ih postepeno zamenjuju svojim robnim markama. To Vas ne pla\u0161i?<\/strong>
\nU svakom slu\u010daju to jeste strategija koja je vrlo prepoznatljiva. Me\u0111utim, to je strategija koja naprosto poku\u0161ava da samog poto\u0161a\u010da podvede pod promene odre\u0111enih navika u kupovini, u nabavci i potro\u0161nji. Li\u010dno ne mislim da je to dobar primer. Potro\u0161a\u010d \u0107e i\u0107i za svojim omiljenim brendovima. I apsolutno, ja, kao veliki poklonik brendiranja, ne verujem u \u010dinjenicu da \u0107e ‘private label’ i ne\u0161to \u0161to \u0107e izgubiti atribut brenda biti dobra zamena za bilo koji proizvod. Jednostavno potro\u0161a\u010d \u0107e biti taj koji \u0107e se uvek vra\u0107ati svojim omiljenim brendovima. Mo\u017eda je to pomalo idealisti\u010dki pristup, ali s druge strane mislim da je to jedini mogu\u0107i na\u010din opstanka, ne na neki drugi na\u010din nego u dijalektici koja mora da postoji izme\u0111u proizvo\u0111a\u010da, trgovaca, distributera i na kraju svih njih zajedno u interesu potro\u0161a\u010da.<\/p>\n

Mo\u017eda i jeste idealisti\u010dki?<\/strong>
\nDobro, vreme \u0107e pokazati da li je to to.<\/p>\n

Mislim iz tog razloga \u0161to iskustva pokazuju da su sve zemlje u po\u010detku mislile da su njihovi kupci druga\u010diji, a pri\u010da se uvek zavr\u0161avala isto – izbacivanjem brendova?<\/strong>
\nOno \u0161to sam imao priliku da vidim u Belgiji, recimo, gde sam bio u velikom broju trgovina, to je da individualizacija nije prisutna u velikoj meri. Zna\u010dajan broj proizvoda je pod trgova\u010dkom markom bez neke identifikacije, identiteta, sa ni\u017eom cenom. Ali, sa druge strane pravi brendovi imaju zna\u010dajno vi\u0161u cenu nego \u0161to bi imali da ove druge konkurencije nema. A ono \u0161to je bitno, imaju neku vrstu zna\u010dajnije podr\u0161ke, ne ka\u017eem da je podr\u0161ka dr\u017eave u pitanju. Jednostavno imate neke stvari koje ne mo\u017eete da kupite, kao \u0161to je nacionalni ponos ili individualni ponos. Na primer, vi \u0107ete vrlo te\u0161ko na\u0107i u Belgiji Mocart kugle ili \u0107ete u Austriji vrlo te\u0161ko na\u0107i belgijske \u010dokolade, a i ako ih budete na\u0161li plati\u0107ete ih mnogo vi\u0161e nego u domicijalnim zemljama. \u0160ta to zna\u010di? To zna\u010di da ipak postoji jedna vrsta protekcije i jednog finog mehanizma kako se \u0161titi doma\u0107a proizvodnja i ne samo proizvodnja ve\u0107 i neki proizvod koji je sinonim odre\u0111enih zemalja. Sla\u017eem se da je deo populacije podlegao i da je nekako primoran na promene. Ali, u Salzburgu na jednom placu imate Lidl, Metro i jo\u0161 dva diskonta, i svi funkcioni\u0161u, svi rade, svi lojalno konkuri\u0161u jedni drugima. Bukvalno, na malom mestu vi imate funkcionisanje jednog kompletnog retail sistema, u jednoj tako razvijenoj zemlji, kao \u0161to je Austrija i ni\u0161ta se spektakularno ne de\u0161ava.<\/p>\n

Kako vidite budu\u0107nost srpskog tr\u017ei\u0161ta?<\/strong>
\nOno \u0161to bih istakao to su specifi\u010dnosti ovog tr\u017ei\u0161ta koje nisu idealne, mo\u017eda su u nekim stvarima i negativne, ali su specifi\u010dnosti i ne mo\u017eete da ih menjate. One se moraju po\u0161tovati i uva\u017eiti. Kod nas ne mo\u017ee da va\u017ei princip koji su sprovele multinacionalne kompanije u centralnoj Evropi da se prvo ukinu sve doma\u0107e kompanije i lokalni brendovi, a tek onda da se vra\u0107aju. Mi smo uspeli da opstanemo u onim vremenima u kojim bi sigurno ove velike ekonomije i kompanije odavno pobegle sa ovih tr\u017ei\u0161ta, a i jesu bile pobegle. Ali, ni\u0161ta im nije smetalo tada da sa drugih tr\u017ei\u0161ta \u0161alju proizvode B i C kategorije koji su se prodavali na haubama, sa isteklim rokom trajanja…To im ni danas ne smeta. Osnovna stvar koju moraju da urade, to je da po\u010dnu da razmi\u0161ljaju o kvalitetu ponude, koji ovde mora da se digne na vi\u0161i nivo, i da prestanu da nude proizvode B i C kategorije, od automobila i bele tehnike do konditorskih proizvoda. Ne ka\u017eem da to svi oni rade. To su neke poruke i, izme\u0111u ostalog, na\u0161a opredeljenja koja nas u celom tom sistemu i dr\u017ee kao jednog od lidera konditorske industrije.<\/p>\n

Ana Filipovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

MIROSLAV MILETI\u0106, DIREKTOR KOMPANIJE BAMBI-BANAT (tekst objavljen u Progressive magazinu br.37, jun 2007.) NOVA ERA ZA BAMBI – BANAT Koncern Bambi nastao je 1967. i 15. oktobra ove godine proslavlja \u010detrdesetogodi\u0161njicu uspe\u0161nog rada. U svakoj dekadi razvoja imao je svoje specifi\u010dnosti, a jedna od najbitnijih je ta \u0161to je startovao sa proizvodima iz sopstvene Bambi […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1402,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1401"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1401"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1401\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1404,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1401\/revisions\/1404"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1402"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1401"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1401"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1401"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}