{"id":1384,"date":"2013-11-05T10:49:41","date_gmt":"2013-11-05T09:49:41","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=1384"},"modified":"2013-11-14T16:36:52","modified_gmt":"2013-11-14T15:36:52","slug":"ivana-veselinovic-potpredsednik-delta-holdinga-i-generlani-direktor-delta-m-grupe","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/ivana-veselinovic-potpredsednik-delta-holdinga-i-generlani-direktor-delta-m-grupe\/","title":{"rendered":"Ivana Veselinovi\u0107, Delta M"},"content":{"rendered":"

IVANA VESELINOVI\u0106, POTPREDSEDNIK DELTA HOLDINGA I GENERLANI DIREKTOR DELTA M GRUPE<\/strong><\/p>\n

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.33, februar 2007.)<\/p>\n

ZAJEDNI\u010cKI NA TRE\u0106A TR\u017dI\u0160TA!<\/strong><\/h2>\n

Delta maloprodaja, najve\u0107i srpski trgova\u010dki lanac i Konzum, najve\u0107i hrvatski lanac, u sastavu koncerna Agrokor, Ivice Todori\u0107a, najavili su krajem pro\u0161le godine spajanje radi daljeg \u0161irenja poslovanja i nastupa izvan sopstvenih tr\u017ei\u0161ta. Delta maloprodaja pripada Delta Holdingu, jednoj od najve\u0107ih i najuspe\u0161nijih srpskih kompanija, uvlasni\u0161tvu Miroslava Mi\u0161kovi\u0107a, a nastala je decembra 2000. Krenula je sa konceptom diskonta, ali ubrzo je odlu\u010deno da do\u0111e do preusmerenja u format supermarketa. Nastavilo se sa hipermarketima, aod 2005. godine pokrenut je i koncept cash&carry trgovina. Nakon kupovine lanaca emarket i Pekabeta, portfolio je pro\u0161iren i konceptom ‘prodavnice na \u0107o\u0161ku’, pod zajedni\u010dkim imenom Mini Maxi. Delta M sada ima ukupno 400 maloprodajnih objekata i 9.000 zaposlenih. U cilju daljeg \u0161irenja poslovanja i nastupa na tr\u017ei\u0161tima van zemlje, krajem pro\u0161le godine doneta je odluka ospajanju sa hrvatskim koncernom Agrokor, odnosno njihovom maloprodajom Konzum. O ovome, i drugim planovima i aktivnostima razgovarali smo sa Ivanom Veselinovi\u0107, potpredsednikom Delta Holdinga i generalnim direktorom Delta M grupe.<\/p>\n

Kako je do\u0161lo do ideje o spajanju sa Konzumom?<\/strong>
\nRe\u010d je o dva velika preduzetnika – ono \u0161to je gospodin Mi\u0161kovi\u0107 uSrbiji, to je gospodin Todori\u0107 u Hrvatskoj. Oni su apsolutno shvatili neminovnost povezivanja. Na\u0161e kompanije, gledane pojedina\u010dno, imaju lokalni zna\u010daj, i kao takve sutra nas \u010deka neizvesna budu\u0107nost. Udru\u017eivanjem \u0107e nastati jaka kompanija koja \u0107e mo\u0107i da se odupre nastupu svetskih trgovinskih lanaca. U 2007, kada se formira zajedni\u010dko preduze\u0107e, planiramo \u010detiri milijarde evra, sa tendencijom da prihodi rastu mnogo vi\u0161e nego da smo dve odvojene kompanije, te da u 2008. ostvarimo \u0161est do sedam milijardi.<\/p>\n

Koliko dugo traje ta pri\u010da?<\/strong>
\nPre tri godine krenuli su prvi nezvani\u010dni sastanci tada\u0161njeg predsednika uprave Mercatora gospodina Jankovi\u0107a, gospodina Todori\u0107a i na\u0161eg predsednika, gospodina Mi\u0161kovi\u0107a. U po\u010detku je to bila mogu\u0107nost o kojoj smo razgovarali, a vremenom je ova ideja postajala sve utemeljenija. Nakon promene vlasnika Mercatora, \u010diji je deo kupio Istrabenz, poku\u0161ali smo da nastavimo pregovore sa predstavnicima pivare La\u0161ko i Istrabenza. Projekat zajedni\u010dke regionalne kompanije Mercatora, Agrokora i Delte nastavljen je, ali s obzirom na vlasni\u010dku strukturu, koja nije ista u Mercatoru i udruge dve kompanije, prirodnije je bilo da najpre do\u0111e do udru\u017eivanja Delte i Agrokora. Kada se u Mercatoru izjedna\u010de interesi sa interesima privatnog kapitala, nema razloga da nam se i oni ne priklju\u010de. Prirodno je da se u jednom regionu pove\u017eu tri vode\u0107a igra\u010da na sopstvenim tr\u017ei\u0161tima. To je bila primarna ideja. Ispostavilo se da su Delta i Agrokor mnogo bli\u017ei zbog vlasni\u010dke strukture i vizije vlasnika.<\/p>\n

Koliko mo\u017ee da traje proces udru\u017eivanja?<\/strong>
\nTr\u017ei\u0161te nala\u017ee da ne sme trajati du\u017ee od godinu dana. Ve\u0107 u ovoj godini trebalo bi da se zavr\u0161i proces povezivanja, pa bi u 2008. startovali kao jedno preduze\u0107e koje \u0107e iza\u0107i na Londonsku berzu, \u0161to nam je i krajnji cilj. Mi pripremamo firme za izlazak na berzu i van ovog zajedni\u010dkog projekta. Jer ne mo\u017eete biti veliki, a da imate sto odsto vlasni\u010dkog kapitala. Velike banke, investitori ne prepoznaju firmu sa jednim vlasnikom kao zna\u010dajnog regionalnog igra\u010da i to je, bez obzira da li bili zajedno ili ne, neminovnost. I jedni i drugi \u017eelimo da iza\u0111emo na berzu.<\/p>\n

Kako \u0107e biti re\u0161ena tehni\u010dka pitanja, gde \u0107e biti uprava..?<\/strong>
\nSve \u0107e i\u0107i logi\u010dnim putem, formira\u0107emo profesionalni menad\u017ement. Tu ne\u0107e biti mnogo dileme i razlika. Menad\u017ement mora da uzme upravljanje usvoje ruke, dok \u0107e predsednici mati\u010dnih kompanija biti predsednici Upravnog odbora zajedni\u010dke firme.<\/p>\n

\u0160ta je osnovni motiv takve odluke?<\/strong>
\nJednostavno to \u0161to za dve godine vi\u0161e ne bi bilo ni Konzuma ni Delte, jer bi, sasvim izvesno, do\u0161lo do prodaje. Udru\u017eivanjem \u0107e nastati jaka regionalna firma, kao \u0161to i na svim drugim tr\u017ei\u0161tima postoje firme koje su \u010dak uspele da zadr\u017ee primat u odnosu na velike evropske kompanije. Ideja Delte, kada smo pozicionirali sebe kao kompaniju na period od lO, 20, 30 godina, jeste upravo u agraru i maloprodaji, jer tu imamo komparativnu prednost u odnosu na strane kompanije koje dolaze. U maloprodaji smo uzeli odgovaraju\u0107i procenat tr\u017ei\u0161ta, pozicionirali se kao lokalna kompanija br\u017ee nego \u0161to su strane kompanije spremne da u\u0111u, zbog velikih rizika. Mi smo kao lokalna firma preuzeli taj rizik i razvijali se. Ne \u010dekamo da konkurencija do\u0111e, ve\u0107 se pripremamo, svesni da strane kompanije imaju prednosti u odnosu na nas: dovoljno su veliki, zastupljeni na mnogim tr\u017ei\u0161tima, i imaju veliku snagu u nabavci. Utom smislu \u0107e biti ja\u010di od nas, to je i razlog \u0161to smo se pozicionirali na vreme, imamo bolje lokacije i lojalnost potro\u0161a\u010da.<\/p>\n

Konzum je ve\u0107 prisutan uSrbiji. Da li Delta razmi\u0161lja da u\u0111e u Hrvatsku?<\/strong>
\nSituacija je malo druga\u010dija na hrvatskom tr\u017ei\u0161tu, nego na srpskom. To tr\u017ei\u0161te je skoro potpuno situirano, jer su oni pre krenuli u proces privatizacije. Tamo ve\u0107 ima mnogo stranih kompanija, a srpsko tr\u017ei\u0161te je jo\u0161 uvek nepopunjeno. Stoga je i lak\u0161e da do\u0111e neko sa strane i uzme neki procenat tr\u017ei\u0161ta, nego \u0161to bi nama bilo u Hrvatskoj. Ideja celog ovog projekta i jeste da ne tro\u0161imo snagu u me\u0111usobnoj konkurenciji, ve\u0107 da se udru\u017eimo i zajedni\u010dki idemo na tre\u0107a tr\u017ei\u0161ta, pre svega tr\u017ei\u0161ta CEFTA-e, plus Rumunija, Bugarska i eventualno Slovenija.<\/p>\n

Tr\u017ei\u0161te uSloveniji je jo\u0161 zrelije nego uHrvatskoj?<\/strong>
\nDa, stim \u0161to je jak uticaj i polo\u017eaj Mercatora. Za razliku od Konzuma i Delte koji imaju ni\u017ee u\u010de\u0161\u0107e na svojim tr\u017ei\u0161tima, Mercator je blizu one famozne granice od 50 odsto. To zna\u010di da, bez obzira na prisutnost drugih uSloveniji, oni imaju veoma veliko u\u010de\u0161\u0107e.<\/p>\n

Kada o\u010dekujete ulazak na ta tr\u017ei\u0161ta?<\/strong>
\nVe\u0107 ove godine. Nezavisno od ovog zajedni\u010dkog projekta, vodimo pregovore sa maloprodajama u Bugarskoj i Rumuniji.<\/p>\n

Da li se bojite \u0161to su oni sada uEU, gde je komplikovana legislativa? Pla\u0161i li vas njihova niska kupovna mo\u0107?<\/strong>
\nNe pla\u0161imo se, jer nije razvijena maloprodaja. U Bugarskoj uop\u0161te nemate koncentrisanu trgovinu, ima mnogo prostora, a jo\u0161 nije bila u fokusu velikih lanaca. Tako\u0111e, imamo prednost i zato \u0161to smo nau\u010dili da poslujemo na sli\u010dnim tr\u017ei\u0161tima. Mora da se zauzme pozicija sad. Zato je na\u0161a namera da u\u0111emo \u0161to pre. Kada se Bugarska stabilizuje ekonomski i politi\u010dki i kada poraste standard, i drugi \u0107e biti zainteresovani za njihovo tr\u017ei\u0161te. A mi za to treba da budemo spremni, to jeste na\u0161a osnovna ideja za\u0161to ne treba predugo \u010dekati.<\/p>\n

Nemate problema u Crnoj Gori i Makedoniji?<\/strong>
\nU Crnoj Gori nemamo nikakvih problema. Imamo dobru podr\u0161ku. Pitanja birokratije brzo re\u0161avaju, \u010dak su je i ubrzali u pore\u0111enju sa prethodnim periodom. Investicija u na\u0161 prvi \u0161oping mol u Podgorici – Delta City vredna je 27 miliona evra. Prema planu, prve posetioce ovaj centar bi trebalo da primi u septembru ove godine. U sastavu Delta City centra, koji \u0107e se prostirati na 24.000 metara kvadratnih, bi\u0107e velike prodavnice svetskih brendova, supermarket Maxi, 60 prodavnica razli\u010ditih sadr\u017eaja, restorani, kafi\u0107i. Planiran je cineplex i ve\u0107 je potpisan ugovor sa poznatom internacionalnom kompanijom Stercinemas. Za posetioce je predvi\u0111en i parking sa 700 mesta. Tako\u0111e gradimo \u010detiri Maxija – tri u Podgorici i jedan u Baru. Sva \u010detiri objekta bi\u0107e otvorena u jednom danu, u drugoj polovini maja. U Makedoniji smo kupili jednu lokaciju, nadamo se da \u0107e nastali nesporazum sa njihovom novom Vladom biti prevazi\u0111en aaktuelna Vlada prepoznati neminovnost kontinuiteta sa odlukama prethodne. Pregovaramo sa vi\u0161e tamo\u0161njih kompanija, poput Tineksa, jedne od najuspe\u0161nijih makedonskih firmi uoblasti trgovine. Zainteresovani smo za kupovinu ovog preduze\u0107a, ali jo\u0161 nismo postigli konkretan dogovor.<\/p>\n

\u0160ta je sa tr\u017ei\u0161tem BiH? Da li razmi\u0161ljate i onjemu?<\/strong>
\nU BiH za sada razvijamo segment distribucije, ali razmi\u0161ljamo i o drugim poslovnim mogu\u0107nostima. U Republici Srpskoj pregovaramo sa jednim maloprodajnim lancem, ali pokazalo se da je bolje da krenemo u greenfield investiciju. Va\u017eno je da imamo apsolutnu podr\u0161ku vlasti, s obzirom da Delta nikada nigde ne dolazi ako nije dobrodo\u0161la, ai \u010dinjenica je da ulazimo sa velikim investicijama za tri lokacije koje iznose oko 100 miliona evra. U drugom entitetu i mi i Agrokor pregovaramo sa najja\u010dom maloprodajom, i tek treba da se dogovorimo \u010dije \u0107e biti to tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n

Koje jo\u0161 strane lance i formate o\u010dekujete uSrbiji?<\/strong>
\nZa sada su prisutni Mercator, Vero i Metro, ali sa malim tr\u017ei\u0161nim u\u010de\u0161\u0107em. Oni su u\u0161li sa greenfield investicijama i treba\u0107e im vremena. Sve ono \u0161to sada postoji uHrvatskoj, i pre toga u Sloveniji, o\u010dekujemo da \u0107e do\u0107i i uSrbiju.<\/p>\n

Kako u Delti gledate na taj dolazak?<\/strong>
\nMi ne mo\u017eemo da dr\u017eimo sto odsto tr\u017ei\u0161ta – to je logi\u010dno. Samo \u0107e se izvr\u0161iti preraspodela. Deo koji mi ho\u0107emo da pokrijemo je izme\u0111u 30 i 35 odsto. Na\u0161 plan je da izrastemo u kompaniju koja \u0107e mo\u0107i da se bori sa svim svetskim igra\u010dima. U suprotnom bismo bili prinu\u0111eni da prodamo deo.<\/p>\n

Koncept Mini Maxi? Boje su crvena i zelena. Sli\u010dnost sa Konzumom slu\u010dajna ili namerna?<\/strong>
\nUprocesu privatizacije kupili smo dva lanca, ( market i Pekabetu, koja su po veli\u010dini objekata i pozicioniranosti bila u kategoriji tzv. prodavnica na \u0107o\u0161ku. Ove radnje prebrendirane su u Mini Maxi brend koji \u0107e zameniti ‘prodavnice na \u0107o\u0161ku’. \u0160to se boja ti\u010de, ideja je postojala i ranije, jer to su ‘jestive’ boje. Mnogo lanaca ih ima. Asociraju na meso i zeleni\u0161, na sve\u017eu hranu. Sobzirom da su to i Konzumove boje, ovo je jo\u0161 jedna prednost koja \u0107e, kada se udru\u017eimo, iziskivati manje tro\u0161kove za obe kompanije.<\/p>\n

Kada ste po\u010deli da razvijate maloprodaju da li ste imali za uzor neki strani lanac?<\/strong>
\nDa, Tesco. Mada smo prvo u\u0161li sa konceptom hard diskonta, kakav ima Lidl. Otvorili smo \u010detiri objekta, ali na\u0161e tr\u017ei\u0161te to nije prepoznalo kao vid kupovine pa smo se u hodu promenili iz hard diskonta, preko soft u supermarket. Mislim da \u0107e se takav trend nastaviti. Razvijenija tr\u017ei\u0161ta idu za diskonterima i ni\u017eom cenom, gde brend ni usluga nisu toliko bitni, pa mo\u017eete da kupujete na kamenim podovima, sa palete. Na\u0161i ljudi su i dalje \u017eeljni kupovine, koja osim niske cene, nudi i kvalitetnu uslugu, servis, ambijent.<\/p>\n

Da li to zna\u010di da ne o\u010dekujete uskoro svetske diskontere u Srbiji, kao \u0161to su Aldi i Lidl?<\/strong>
\nNaravno da \u0107e do\u0107i i jedan i drugi, odnosno pre Lidl, jer je ve\u0107 u\u0161ao u Hrvatsku i to je ne\u0161to \u0161to je izvesno.<\/p>\n

Kome je srpsko maloprodajno tr\u017ei\u0161te najsli\u010dnije, po razvijenosti?<\/strong>
\nTo je vrlo te\u0161ko pitanje, zato \u0161to nismo uporedivi. Mislim, Hrvatska je daleko ispred, i Slovenija, Bugarska je druga\u010dije pozicionirana. Rumunija ima mnogo velikih, ali stranih lanaca, nema nacionalnih, u Albaniji nema nikoga. U Ma\u0111arskoj tako\u0111e nema velikog nacionalnog lanca, ako se izuzme njihovo udru\u017eenje – asocijacija CBA koja se sastoji iz vi\u0161e malih, koji su formirali zajedni\u010dku nabavku.<\/p>\n

\u0160ta \u0107e biti sa malim trgovcima, njih ima mnogo?<\/strong>
\nSvakako da ra\u010dunamo na njih. Uokviru razvijanja fran\u0161ize omogu\u0107i\u0107emo im sigurniji opstanak na tr\u017ei\u0161tu. Postoji veliko interesovanje, potpisani su prvi ugovori. Organizovali smo sastanke na kojima smo obja\u0161njavali prednosti i ukazivali da veliki ne\u0107e po automatizmu gutati male trgovine, ve\u0107 da upravo nudimo mogu\u0107nost opstanka kroz saradnju sa velikom i jakom kompanijom.<\/p>\n

Delta je u Srbiji kupila i neke kompanije koje se bave proizvodnjom. Da li \u0107ete nastaviti sa tim kupovinama?<\/strong>
\nKupovina kompanija koje se bave proizvodnjom bila je u svrhu maloprodaje, koja je sama po sebi niskoprofitna grana. Da bismo iskoristili snagu maloprodaje u\u0161li smo i u proizvo\u0111a\u010dku delatnost. Uglavnom, mi smo zavr\u0161ili akvizicije na srpskom tr\u017ei\u0161tu. Nema vi\u0161e ni\u010deg \u0161to bismo kupili, jer sve \u0161to smo kupovali – kupovali smo kao strate\u0161ki investitor. U toku je izgradnja fabrike za proizvodnju konditorskih proizvoda, fabrike za preradu i pakovanje kafe, fabrike vode i sve su to greenfield investicije.<\/p>\n

Fabrika kafe je zajedni\u010dki projekat sa Agrokorom?<\/strong>
\nDa, to je na\u0161 prvi zajedni\u010dki projekat. Fabrika za preradu i pakovanje kafe, koja \u0107e biti u Srbiji, ulaganje je pola-pola. Ambicije su velike kada je u pitanju ovaj projekat, jer to ne\u0107e biti kafa samo za sopstvenu maloprodaju, ve\u0107 i za tre\u0107e kupce.<\/p>\n

Kako ste do\u0161li ba\u0161 na tu ideju?<\/strong>
\nKafa je uvozni i visokoprofitabilan proizvod. Pripada grupi proizvoda za koje se radi private label. Za\u0161to bismo proizvodnju davali Franku, sa kojim smo pri\u010dali godinu dana, kao i nekim doma\u0107im proizvo\u0111a\u010dima. Zato smo odlu\u010dili da napravimo novu fabriku, \u0161to i Konzumu odgovara. On \u0107e i dalje imati Frank kao brend, ali private label, proizvod pod sopstvenom markom, je lak\u0161e raditi kad imate i svoju proizvodnju.<\/p>\n

Da li planirate \u0161irenje svog programa privatnih marki?<\/strong>
\nKada do\u0111ete do odre\u0111enih koli\u010dina isplati se u\u0107i uprivate label. Private label je ne\u0161to \u0161to diktira ekonomija veli\u010dine, a mi kroz svoju mre\u017eu imamo obezbe\u0111en plasman i logika je o\u010digledna. Ve\u0107 smo u\u0161li uproizvodnju vi\u0161e od 340 artikala, i imamo nameru da nastavimo da razvijamo ovaj segment. Odziv doma\u0107ih proizvo\u0111a\u010da je dobar, jer jo\u0161 uvek niko ne radi sa sto odsto kapaciteta i niko nema toliko visoko pozicioniran brend.<\/p>\n

Spozicije jedne ovako velike kompanije, \u0161ta je najve\u0107i problem uposlovanju uSrbiji?<\/strong>
\nNepostojanje dr\u017eavne strategije razvoja privrede, tj. prepoznavanje \u0161ta su prioriteti koje treba podr\u017eati. Sdruge strane, problem su i kadrovi. Bez obzira \u0161to radimo na kreiranju sopstvenih kadrova, ve\u0107 smo do\u0161li u situaciju da to nije dovoljno i da je te\u0161ko dalje se razvijati. Iako smo bili zagovornici doma\u0107e pameti, i to ne samo doma\u0107e nego Deltine, sada ve\u0107 imamo desetak stranaca.<\/p>\n

Razgovarale: Ana Filipovi\u0107
\nZora Koprivnjak<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

IVANA VESELINOVI\u0106, POTPREDSEDNIK DELTA HOLDINGA I GENERLANI DIREKTOR DELTA M GRUPE (tekst objavljen u Progressive magazinu br.33, februar 2007.) ZAJEDNI\u010cKI NA TRE\u0106A TR\u017dI\u0160TA! Delta maloprodaja, najve\u0107i srpski trgova\u010dki lanac i Konzum, najve\u0107i hrvatski lanac, u sastavu koncerna Agrokor, Ivice Todori\u0107a, najavili su krajem pro\u0161le godine spajanje radi daljeg \u0161irenja poslovanja i nastupa izvan sopstvenih tr\u017ei\u0161ta. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1385,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1384"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1384"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1384\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1387,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1384\/revisions\/1387"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1385"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1384"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1384"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1384"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}