{"id":1371,"date":"2013-11-05T10:23:34","date_gmt":"2013-11-05T09:23:34","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=1371"},"modified":"2013-11-14T16:43:01","modified_gmt":"2013-11-14T15:43:01","slug":"slobodan-petrovic-generalni-direktor-salforda","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/slobodan-petrovic-generalni-direktor-salforda\/","title":{"rendered":"Slobodan Petrovi\u0107, Salford"},"content":{"rendered":"

SLOBODAN PETROVI\u0106, GENERALNI DIREKTOR SALFORDA<\/strong><\/p>\n

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.30, novembar 2006.)<\/p>\n

KUPE, PREPORODE … PRODAJU<\/strong><\/h2>\n

„Kupili smo pet mlekara, Knjaz Milo\u0161, i konditore Bambi i Banat iz Vr\u0161ca. Kada restrukturiramo i podignemo te kompanije, a s druge strane kupovna mo\u0107 poraste, i te dve stvari do\u0111u u neku relaciju, izlazimo i prodajemo.“<\/strong><\/span><\/p>\n

Salford je menad\u017ement kompanija koja upravlja sredstvima fonda, to jest odre\u0111enih investitora, kojima vra\u0107a sredstva za pet do sedam godina, uve\u0107ana za profit. Salford iza\u0111e sa idejom, i kada investitori prihvate obja\u0161njenje te ideje, investiraju u Salford. Za klju\u010dne, velike odluke, oni imaju investicioni bord koji odobrava Salfordove odluke. Salford je uglavnom prisutan u biv\u0161em Sovjetskom Savezu, a trenutno je vlasni\u010dki prisutan u \u010detiri balkanske zemlje (Srbiji, BiH, Makedoniji i Crnoj Gori), a poku\u0161ava da to pro\u0161iri na jo\u0161 par. U sve \u010detiri zemlje poseduje uglavnom proizvodne kompanije, i to u oblasti hrane i pi\u0107a. Poku\u0161ava da bude u Hrvatskoj, ali i u Sloveniji. Tr\u017ei\u0161te zatim pomera ka Bugarskoj i Rumuniji, jer smatra da je to jedna teritorija, jedan region od \u0161ezdesetak miliona stanovnika. Za Progressive magazin govori Slobodan Petrovi\u0107, generalni direktor Salforda.<\/p>\n

U kojim oblastima je Salford prisutan?<\/strong>
\n\u0160to se ti\u010de hrane i pi\u0107a, imamo ve\u0107 tri oblasti u kojima smo prisutni i ne mislimo da to mnogo pro\u0161irujemo: mleko, gde imamo Imlek, Suboticu i Novi Sad, koji su klju\u010dne kompanije u toj kategoriji; u vodama, gde imamo Knjaz Milo\u0161, koji je izuzetan brend; i u konditorskim proizvodima gde imamo Banat i Bambi, koji su tako\u0111e vrlo dobre kompanije. Do\u0161li smo u Srbiju u ranoj fazi tranzicije, krajem 2001. Naredne godine smo se registrovali i 2003. kupili prvu firmu. Kupili smo pet mlekara, Knjaz Milo\u0161, i konditore Bambi i Banat iz Vr\u0161ca. Kada mi zavr\u0161imo restrukturiranje i podignemo te kompanije, i s druge strane kupovna mo\u0107 poraste, i te dve stvari do\u0111u u neku relaciju, mi tada izlazimo i prodajemo. Proda\u0107emo ili putem ‘Initial Public Offeringa’ (lPO) u Evropi, za \u0161ta treba da imamo odre\u0111enu veli\u010dinu koju ve\u0107 sada posedujemo, ili \u0107emo prodavati pojedina\u010dno finansijskim ili strate\u0161kim investitorima, gledaju\u0107i da dobijemo \u0161to vi\u0161e za ono \u0161to smo stvorili.<\/p>\n

Kako ste uspeli da dobijete Knjaz Milo\u0161?<\/strong>
\nMi smo Knjaz preplatili. Pla\u0107ali smo ga 30 odsto vi\u0161e od Dannonea, i opet smo imali problem da ga dobijemo. Smatram da tu ima i nekih objektivnih razloga. Dr\u017eavi kao dr\u017eavi, iako to nije bilo njeno, imala je veliki procenat u\u010de\u0161\u0107a, je odgovaralo da tu do\u0111e jedan veliki svetski lanac, a ne neki finansijski fond. Kad ka\u017eete ‘fond’ svi odmah misle da je to nekakav ‘monkey business’ i da tu neko krije pare iza ne\u010dega, jer to ovde nije poznat na\u010din poslovanja. Na zapadu se u fondovima nalazi vi\u0161e para nego u bankama, i fondovi su mnogo ve\u0107i i ja\u010di investitori. Kod nas je u po\u010detku, normalno, postojala ta neka negativna konotacija kad su u pitanju fondovi, i Vlada je bila sklonija uglednom i velikom investitoru. Kao Salford smo se uklju\u010dili malo kasnije, FPP je kupovao, a mi smo im se kasnije priklju\u010dili da im menad\u017eujemo, po\u0161to smo ve\u0107 bili ovde, i po\u0161to smo u vodama dobri, jer smo ve\u0107 u biv\u0161em Sovjetskom Savezu imali vi\u0161e voda. Sa vodama smo prisutni u Rusiji, Ukrajini… tako da imamo jaku ekspertizu i u\u0161li smo vlasni\u010dki u Knjaz. Vlada je preferirala Danone, i podr\u017eavala ga, a mi smo bili prinu\u0111eni da platimo mnogo vi\u0161e.<\/p>\n

I niste se pokajali?<\/strong>
\nNe, iako ne\u0107emo da zaradimo na Knjazu onoliko koliko smo planirali. Prvo, platili smo ga dosta, a desilo se i da smo u kompaniji na\u0161li dosta goru situaciju nego \u0161to je to izgledalo na povr\u0161ini. Nama u tom periodu nije bilo omogu\u0107eno da izvr\u0161imo pravi uvid u kompaniju. To je trajalo \u010detiri, pet meseci, i u tom periodu je kompanija posrnula jo\u0161 vi\u0161e i imali smo problema da podignemo Knjaz. Da u Knjaz nije u\u0161ao Danone ili neko kao mi, Knjaz bi danas imao jako puno problema.<\/p>\n

Zbog \u010dega?<\/strong>
\nObjektivno, tr\u017ei\u0161te mineralnih voda je u stagnaciji, a oni su zapostavili mirne, odnosno izvorske vode. Imali su Aqua Vivu, ali su nju potpuno zapostavili. I normalno, kad vi gubite na tr\u017ei\u0161tu koli\u010dinski, prvo jer vam sektor pada, a drugo, \u0161to se pojavljuju i mnogi drugi koji kre\u0107u u taj biznis i imate jaku konkurenciju koja kidi\u0161e na vas i uzima vam deo po deo, pojavljuju se ‘price fighteri’. Kada ste navikli na odre\u0111ene koli\u010dine, prihod i prinos, a po\u010dnete da gubite koli\u010dine, to je mnogo te\u0161ko. Kompanija nije bila spremna za to, imala je velike tro\u0161kove, preveliki broj radnika. Zatekli smo 1.780 radnika. A na\u0161 veliki konkurent, Minakva iz Novog Sada, koja je iza\u0161la sa jednom ‘price fighterskom’ cenom i pribli\u017eila se na\u0161oj koli\u010dini, sada ima otprilike 2\/3 na\u0161e proizvodnje, ima 200 – 300 radnika.<\/p>\n

Koliko radnika sad imate?<\/strong>
\nTrenutno imamo 1.200 radnika, \u0161to je jo\u0161 uvek puno. Pro\u0161le godine je oti\u0161lo 580 radnika uz pla\u0107anje, za \u0161ta smo dali oko osam miliona evra. Ove godine je oti\u0161lo jo\u0161 120, za \u0161ta smo platili jo\u0161 oko 2,5 miliona evra, \u0161to zna\u010di preko 20.000 evra po radniku. To su ogromna sredstva, i mi \u0107emo i dalje da spu\u0161tamo broj radnika na ispod 1.000. Morali smo da primimo jo\u0161 oko 150 novih radnika da bi reorganizovali marketing i prodaju. Zna\u010di, na jednoj strani smo morali da platimo ljude da odu, a na drugoj nismo imali dovoljno odgovaraju\u0107ih kadrova. Zatim, u kompaniji smo nai\u0161li na razne stvari i pro\u0161le godine smo morali da otpi\u0161emo dosta toga. Oni su prikazali gubitak od pet miliona evra 2004. godine, a mi smo u\u0161li u januaru 2005. i morali smo da otpi\u0161emo jo\u0161 oko osam miliona od prethodne godine, i da stabilizujemo kompaniju. U 2005. smo zaista morali da otpi\u0161emo dosta toga, tako da o\u010dekujemo da \u0107e Knjaz tek idu\u0107e godine po\u010deti da posluje profitabilno. U ovoj godini smo, po na\u0161im kriterijumima, dotakli dno, \u0161to zna\u010di da smo po\u010deli da prodajemo vi\u0161e nego prethodne godine. Vratili smo se jakim marketingom i dobrom prodajom koja je sad mnogo bolje organizovana. Sad u prodaji imamo 180 ljudi po celoj Srbiji (prodavaea, mer\u010dendajzera, itd.). To se prime\u0107uje na tr\u017ei\u0161tu, a u me\u0111uvremenu smo mi stavili akcenat i na mirne vode. Navike se menjaju i to tr\u017ei\u0161te jako puno raste, dok tr\u017ei\u0161te mineralnih voda stagnira, i mi smo se tu vrlo lepo pozicionirali. Pro\u0161le godine smo imali porast od skoro 100 odsto u koli\u010dinama Aqua Vive, u odnosu na 2004. godinu.<\/p>\n

Koliko tr\u017ei\u0161ta dr\u017eite?<\/strong>
\nTe\u0161ko je re\u0107i, ali ukupno gledano, Knjaz je i dalje daleko najja\u010di kao brend. Mislim da smo u gaziranim vodama na nekih 40 do 50 odsto, a u mirnim vodama se tr\u017ei\u0161te rapidno menja i te\u0161ko je dati procene, ali po procenama MEMRB-a i GfK, mi trenutno imamo oko 15 odsto, ali tu jako brzo rastemo. Imali smo finu inovaciju – novu fla\u0161u sa novom prozirnom etiketom – i ona je na tr\u017ei\u0161tu lepo prihva\u0107ena. Od juna meseca ve\u0107 imamo porast od oko 150 odsto u odnosu na pro\u0161lu godinu, u kojoj smo zabele\u017eili porast od 100 odsto u odnosu na prethodnu. To zna\u010di da sigurno rastemo i u tr\u017ei\u0161nom u\u010de\u0161\u0107u, jer tr\u017ei\u0161te sigurno ne raste u tom procentu. Sve u svemu, zadovoljni smo kako se situacija u Knjazu sada razvija, ali jo\u0161 uvek nas to dosta ko\u0161ta i pitanje je kako \u0107emo zavr\u0161iti ovu godinu, zato \u0161to \u0107emo imati dosta odlazaka. Mi ne otpu\u0161tamo, to je sve dobrovoljno, zato su ove cifre izuzetno visoke, pogotovo za Srbiju. Pla\u0107ali smo 600 evra po godini sta\u017ea neto.<\/p>\n

Lideri ste i u mlekarama?<\/strong>
\nJesmo. Imali smo mali problem u pro\u0161loj godini, naime zaposlili smo strani menad\u017ement, ali izbor pojedinaca nije bio najpovoljniji, pa smo to prekinuli. 2005. nam u mleku nije bila najbolja, ali ove godine se sve stabilizovalo. Investirali smo oko 30 miliona evra u sirovine, i napravili jako veliki pomak u kvalitetu. Imali smo oko 45.000 snabdeva\u010da, farmera, sa izuzetno malim koli\u010dinama, \u010dak i po pet do deset litara. Kroz ovu investiciju od 30 miliona, napravili smo velike farme kod njih, dali smo im kredite, projekte, kupili im opremu, organizovali to sve. Do kraja ove godine idemo na ispod 20.000 isporu\u010dilaea, sa ve\u0107im farmama, da na svim ve\u0107im farmama imaju na\u0161e ure\u0111aje za hla\u0111enje, laktofrize. Tako se mleko odmah ohladi, transportujemo ga u fabrike i dobijamo vrlo kvalitetno mleko, po evropskim standardima. Tih 30 miliona evra se vidi. To je rapidno promenilo strukturu u Srbiji. Zato imamo vi\u0161ka mleka. Investiramo jo\u0161 u inovacije i restrukturiranje proizvodnje, prijem, pasterizaciju, kvalitet, uvo\u0111enje automatike, nova pakovanja i drugo. Nismo zadovoljni \u0161to trgovci uzimaju proizvode raznih malih mlekara koje nemaju adekvatnu zdravstvenu kontrolu, a to je posao i dr\u017eave. No, i trgovci bi trebalo da vode ra\u010duna o svojim kupcima, a ne da gledaju samo cenu. Logi\u010dno je da \u0107e mnoge od tih mlekara propasti. Samo onaj ko se specijalizuje i na\u0111e svoje mesto pod suncem, mo\u0107i \u0107e da opstane. Te mini mlekare \u0107e uvek postojati, a u Srbiji ih u ovom trenutku registrovanih ima preko 250, i one obra\u0111uju jako velike koli\u010dine. Mleko koje mi od njih ne uzimamo vi\u0161e, zbog kvaliteta, preuzeli su drugi, i niko ne vr\u0161i kontrolu nad tim. Mi imamo dr\u017eavnu veterinarsku kontrolu sve vreme u na\u0161im fabrikama.<\/p>\n

Trudite li se da to objasnite trgovcima?<\/strong>
\nPoku\u0161avamo, ali je borba za svaki dinar problem. Svako \u017eeli da svom potro\u0161a\u010du da \u0161to jeftiniju robu. Kod Knjaza nisam govorio o tome, jer u vodi ima ‘price fightera’, imate raznih voda, i to je u redu. Ljudi se bore, mi dr\u017eimo svoju cenu i imamo svoje potro\u0161a\u010de, snagom brenda i kvalitetom, i ljudi to prepoznaju. Kada se radi o \u017eivotnim namirnicama, to je ve\u0107 problem. Ljudi ovde nemaju jo\u0161 uvek dovoljno para, kupovna mo\u0107 nije tako visoka, i onda su prinu\u0111eni da tra\u017ee i kupe jeftinije, trgovac \u017eeli da ima jeftiniju robu da bi mu kupac do\u0161ao i da bi kupio i druge stvari kod njega. I ja \u017eelim ovom prilikom da po\u0161aljem poruku da trgovac mora da vodi ra\u010duna o svojim potro\u0161a\u010dima.<\/p>\n

Imate jaku konkurenciju. Tu su Danone, Somboled…<\/strong>
\nDa. Svako ko do\u0111e sa kvalitetnim proizvodima i pozicioniora se na tr\u017ei\u0161tu. Danone je vi\u0161e u vo\u0107nim jogurtima i vo\u0107nim desertima, ali to je tr\u017ei\u0161te od ukupno par procenata, od ukupnog tr\u017ei\u0161ta jogurta. Ovo tr\u017ei\u0161te je, tradicionalno, tr\u017ei\u0161te belog jogurta, daleko vi\u0161e nego u okolnim zemljama, \u0161to je za nas dobro, jer mi tu imamo kvalitetne proizvode.<\/p>\n

Kako komunicirate sa trgovcima?<\/strong>
\nU mleku, uglavnom poku\u0161avamo da radimo direktnu distribuciju. Gde god imamo dovoljne koli\u010dine, a to je uglavnom po ve\u0107im gradovima, mi vr\u0161imo direktnu distribuciju. Ruralna podru\u010dja uglavnom moramo da prepustimo distributerima, zato \u0161to ne mo\u017eete par litara voziti do nekih dalekih prodavnica. Trudimo se da vr\u0161imo direktnu distribuciju zato \u0161to kod nas jo\u0161 uvek nisu dovoljno razvijeni distributeri, a pogotovo kad treba imati hladan lanac. Mi imamo laktofrize kod farmera, pa u cisternama izolovanim dovezemo do nas, preradimo mleko, ohladimo, pa ga onda hladno stavimo u kamione sa hla\u0111enjem, odonesemo i stavimo u fri\u017eider, jer je mleko kvarljivo i rokovi trajanja nisu dugi. Da biste imali kvalitet u celosti, morate da obezbedite hladni lanac. Mnogi distributeri to nemaju.<\/p>\n

Za\u0161to ste u\u0161li u konditorsku industriju?<\/strong>
\nTo je isto hrana i pi\u0107e. Ako pogledate ko je vrlo sli\u010dan nama, to su Netle i Danone. To su logi\u010dni proizvodi. U toj oblasti su i u Srbiji postojali dobri brendovi. Bambi je izuzetana kompanija i ima izuzetan proizvod – Plazmu. Mi smo ove godine izbacili novo pakovaje, a sada \u0107emo i\u0107i u inovacije novih proizvoda na bazi plazme.<\/p>\n

Kako ste nastupili u regionu?<\/strong>
\nU Hrvatskoj smo prvo i\u0161li na mleko. Ali tamo je mleko ve\u0107 konsolidovano, postoje dva privatnika, i mi smo razgovarali sa oba o prodaji, ili o strate\u0161kom povezivanju. I dalje to poku\u0161avamo, ali nismo imali konkretnih uspeha. Mi se sudaramo na odre\u0111enim tr\u017ei\u0161tima sa hrvatskim mlekarama. Lura je ve\u0107 prisutna u Srbiji i Vindija je krenula u Srbiju, zatim u Bosni smo svi, i u Makedoniji smo i jedni i drugi, i logi\u010dno je da se pove\u017eemo. Tu bi odre\u0111ene sinergije do\u0161le do izra\u017eaja. Probali smo da kupimo Kim, ali na \u017ealost, hrvatska Agencija za proizvodnju je poni\u0161tila to nadmetanje. Ima jo\u0161 jedna nova, sve\u017ea stvar, a to je da poku\u0161avamo ponovo da uzmemo Ljubljanske Mlekarne. Bilo je nadmetanje, mi smo jedini dali ponudu, tako da \u0107emo sad u\u0107i u pregovore, pa \u0107emo videti.<\/p>\n

To bi bio veliki uspeh?<\/strong>
\nTo je ono \u0161to sam rekao ‘regionalno’. Ljubljanske Mlekarne su prisutne u Bosni, Hrvatskoj, Srbiji, i poseduju kvalitet. Oni od ulaska u EU imaju malo problema jer je tr\u017ei\u0161te tamo mnogo napetije, i logi\u010dno je da moraju povezivanjem sa nekim kao \u0161to smo mi da probaju da pre\u017eive na tom tr\u017ei\u0161tu. Neminovno je da dolaze drugi veliki koji su mnogo efikasniji i imaju ve\u0107e koli\u010dine.
\nKoliko ste do sada ulo\u017eili u Srbiju?
\nUlo\u017eili smo 220 miliona dolara ke\u0161a, takozvani ‘equity’ i nekih 60-70 miliona evra kredita. I u kompanijama imamo ne\u0161to dugova, kompanije su ne\u0161to pozajmljivale, ali to nije investicija, to su obrtna sedstva kompanija, bez obzira da li su ulo\u017eena u nabavku opreme i sli\u010dno.<\/p>\n

A u regionu?<\/strong>
\nU Makedoniji imamo jednu malu mlekaru i imamo u Bosni dve mlekare. To su manja sredstva, uklju\u010dena u ovih 220 miliona dolara. To su investicije od po par miliona.
\n\u0160ta vi ka\u017eete o pregovoru Delte sa Agrokorom? Kako se na to gleda?
\nKako ko. Nama to ne smeta. Nama je potrebna dobra trgovina i bitno je do\u0107i do nje \u0161to pre. Za nas su idealne radnje kao novi Maxiji koje Mi\u0161kovi\u0107 gradi. Mi smo tu lepo zastupljeni, imamo prostora da izla\u017eima svoju robu. Nama je mnogo te\u017ee da sa ovako raznorsnom robom da u\u0111emo u male prodavnice,koje tako\u0111e moraju da postoje. Tu su\u017eavamo asortiman, jer nemaju prostora. U ovom trenutku je konsolidacija u punom jeku i normalno je da to za nas nije najbolji period. O\u010dekujemo da \u0107e se to vrlo brzo zavr\u0161iti. Sa tog aspekta gledamo i na udru\u017eivanja kao \u0161to su Mercator – Rodi\u0107, i o\u010dekujemo da \u0107e ih biti jo\u0161. Tako\u0111e Todori\u0107 Mi\u0161kovi\u0107, to je jedna logi\u010dna stvar. Isto tako i mi poku\u0161avamo da konsolidujemo proizvodnju na ovim prostorima. Dobro je da dolazi do regionalne konsolidacije, jer bez toga ne mo\u017eete da se borite protiv velikih lanaca.<\/p>\n

Kako gledate na Mercatorovo preuzimanje Rodi\u0107a?<\/strong>
\nMi ovde interno o tome nikad nismo raspravljali, bavimo se svojim poslom, ali ja li\u010dno smatram da je konsolidacija neminovna, da \u0107e do toga do\u0107i. Jo\u0161 neki period, mi \u0107emo imati korner \u0161opove koji sada postoje. Neki od njih \u0107e i pre\u017eiveti, ali je neminovna konsolidacija. Dolazak velikih lanaca \u0107e dati potro\u0161a\u010dima ni\u017eu cenu. Pitanje je samo da li \u0107e biti lokalni ili strani, a to \u0107e vreme pokazati. U Srbiji je trenutno u toku velika konsolidacija.<\/p>\n

Da li postoji problem naplate?<\/strong>
\nPostoji. Mi moramo da shvatimo da to niko ne radi namerno. Ni trgovci to ne rade namerno. Nije jednostavno na tr\u017ei\u0161tu koje ima nisku plate\u017enu mo\u0107, gde trgovac mora da ide sa malim mar\u017eama, jer je konkurencija velika<\/p>\n

\u0160ta bi ste Vi savetovali malim trgovcima?<\/strong>
\nMoraju gledati gde se njihova radnja nalazi i mogu li da na tom mestu opstanu. Ako imaju preveliku konkurenciju oko sebe, moraju gledati ili kako da je pobede ili da \u0161to pre napuste to. Moraju da pove\u0107aju prostor, i da se povezuju. Ne mogu svi da opstanu, i to je neminovno. Ono \u0161to kupca privla\u010di je sjaj. Radnja mora da bude besprekorna. Uvek \u0107e ostati te male radnje, ‘porodi\u010dni biznisi’. Od toga ne mo\u017eete da se obogatite, ali porodica mo\u017ee pristojno da \u017eivi. Mali trgovac mora da prepozna \u0161ta u njegovoj radnji mo\u017ee da ide, a ne da dr\u017ei sva\u0161ta. Mora da ima druge prednosti: to \u0161to je blizu, i \u0161to se tu kupuju odre\u0111ene potrep\u0161tine, kao \u0161to su hleb, mleko.<\/p>\n

Razgovarali: Zora Koprivnjak
\nMarija F. \u0160mit<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

SLOBODAN PETROVI\u0106, GENERALNI DIREKTOR SALFORDA (tekst objavljen u Progressive magazinu br.30, novembar 2006.) KUPE, PREPORODE … PRODAJU „Kupili smo pet mlekara, Knjaz Milo\u0161, i konditore Bambi i Banat iz Vr\u0161ca. Kada restrukturiramo i podignemo te kompanije, a s druge strane kupovna mo\u0107 poraste, i te dve stvari do\u0111u u neku relaciju, izlazimo i prodajemo.“ Salford […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1372,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1371"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1371"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1371\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1374,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1371\/revisions\/1374"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1372"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1371"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1371"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1371"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}