{"id":1351,"date":"2013-11-04T16:41:19","date_gmt":"2013-11-04T15:41:19","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=1351"},"modified":"2013-11-14T16:44:46","modified_gmt":"2013-11-14T15:44:46","slug":"arik-gilboa-generalni-direktor-doncafea","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/arik-gilboa-generalni-direktor-doncafea\/","title":{"rendered":"Arik Gilboa, Doncafe"},"content":{"rendered":"

ARIK GILBOA, GENERALNI DIREKTOR DONCAFEA<\/strong><\/p>\n

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.28,septembar 2006.)<\/p>\n

VIZIJA – TR\u017dI\u0160NI LIDER<\/strong><\/h2>\n

Arik Gilboa, generalni direktor Doncafea: „Nova fabrika u \u0160imanovcima, vredna osam miliona evra, omogu\u0107i\u0107e nam proizvodnju kafe, ne samo za prostor biv\u0161e Jugoslaviie, nego i za zemlje u okru\u017eenju“.<\/strong><\/span><\/p>\n

Promena vlasni\u010dke strukture, konsolidacija poslovanja,novi vizuelni indetitet, investicije, sve
\nsu to bili povodi za razgovor sa Arikom Gilboom, generalnim direktorom Doncafea.<\/p>\n

Kako je nastala kompanija Strauss Elite?<\/strong>
\nStrauss Elite je izraelska kompanija. Nastala je potpunim spajanjem kompanija Strauss i Elite. Strauss je osnovala porodica Strauss, koja je emigrirala iz Nema\u010dke 1936. Otprilike u isto vreme, osnovana je kompanija Elite, koja se bavila, pre svega, konditorskim proizvodima i kafom. Strauss je 1997. kupio kontrolni paket u Elitu, \u0161to je bio ogroman korak za FMCG sektor u Izraelu, u to vreme. Zatim je 2004. spojio ove dve kompanije u jednu, koja je poznata kao Strauss Elite. Danas, vrednost prodaje Strauss Elitea iznosi blizu jedne milijarde evra godi\u0161nje, imamo 6.700 zaposlenih svuda u svetu, oko 23 fabrike koje proizvode razli\u010dite kategorije proizvoda i poslujemo u 11 zemalja. Baza kompanije je u Izraelu, a internacionalne aktivnosti, koje su 95 odsto bazirane na kafi, uglavnom su u centralnoisto\u010dnoj Evropi i Brazilu. U Izraelu smo prili\u010dno jedinstvena kompanija, jer imamo partnere – gigante. Jedan je Unilever, najve\u0107a FMCG kompanija na svetu. Sa njima imamo partnerstvo u sladoledima, ono \u0161to se u Srbiji zove Algida, u Izraelu se zove Strauss. Imamo Unileverov znak, ali je ime Strauss, jer je Strauss jak brend u Izraelu. Strauss je vlasnik 49, a Unilever 51 odsto, dok je menad\u017ement Straussov. Drugi na\u0161 partner je Pepsico Frito Lay, koji je najve\u0107i na svetu za slane grickalice. Jo\u0161 uvek ih nema u va\u0161oj zemlji, ali \u0107e verovatno do\u0107i u skorije vreme. Odnos je 50 Strauss Elite i 50 odsto Pepsico Frito Lay. Tre\u0107i gigant je Danone, koji je vlasnik 20, a Strauss 80 odsto u proizvodnji mle\u010dnih proizvoda. Danas je Struss Elite najve\u0107i proizvo\u0111a\u010d hrane u Izraelu, a saradnja je bila pravi klju\u010d za ovako dobar biznis.<\/p>\n

Prisutni ste i na inostranim tr\u017ei\u0161tima?<\/strong>
\nAko posmatramo strane operacije, opet je Strauss Elite nastupio na jedinstven na\u010din. Porodica i menad\u017ement odlu\u010dili su da se fokusiraju samo na kafu. Rekli su: ako izgubimo fokus u inostranstvu, ne\u0107emo biti ni\u0161ta, ili \u0107e nas biti svuda pomalo, ali ni u \u010demu ne\u0107emo biti zaista jaki. Odlu\u010dili su da vizija internacionalnog biznisa bude ‘biti tr\u017ei\u0161ni lider’, \u0161to za nas zna\u010di prvi ili drugi, ali ne i tre\u0107i. To uvek mo\u017ee da se postigne, samo je pitanje koliko \u0107e to da vas ko\u0161ta. U Izraelu, na primer, 28 odsto Strauss Elitovog biznisa \u010dini kafa, 20 odsto su slatki\u0161i, 28 odsto mle\u010dni proizvodi, devet odsto sladoled, a slani program \u010detiri. Konzumacija van ku\u0107e (AFH sektor) je \u0161est odsto, i pet odsto ide na salate. Samo mle\u010dni proizvodi u Izraelu su veliki kao na\u0161 ukupni biznis sa kafom \u0161irom sveta. U svetu, sa kafom, napravili smo ogromne korake. Samo pre nekoliko godina bili smo tek jedan od igra\u010da na tr\u017ei\u0161tu kafe, od 2006. smo \u0161esti na svetu. Na putu smo da budemo peti. Rastemo. Verovali smo da smo tako jaki, jer smo sve vreme gledali kroz prozore mogu\u0107nosti i fokusirali se na kafu, i to pre svega tursku kafu. Danas smo broj jedan u Poljskoj, Rumuniji, Ukrajini, Moldaviji, Belorusiji, Bosni, i naravno u Izraelu, gde imamo vi\u0161e od 72 odsto tr\u017ei\u0161ta kafe. Broj dva smo u Bugarskoj, Srbiji, Brazilu, koji je drugi najve\u0107i potro\u0161a\u010d kafe na svetu, posle SAD-a. U Makedoniji smo bili, ali ne sa na\u0161im menad\u017ementom, i planiramo povratak na to tr\u017ei\u0161te. Na\u0161 prioritet su Srbija, Bosna, Makedonija i Crna Gora u isto vreme. Bi\u0107emo prisutni u ne\u0161to manjoj meri i u Sloveniji i Hrvatskoj, ali kao Doncafe. Plan je da budemo prvi na prostoru eks Jugoslavije.<\/p>\n

Za\u0161to ste napustili Hrvatsku?<\/strong>
\nNa hrvatsko tr\u017ei\u0161te smo u\u0161li svojevremeno sa Elit brendom. Dali smo sebi par godina da napravimo posao. Me\u0111utim, Franck je u Hrvatskoj vrlo jak brend i dr\u017ei vi\u0161e od 70 odsto tr\u017ei\u0161ta. Pored tako dobro poznatog brenda, nismo mogli da napravimo ve\u0107i uspeh. Bili smo drugi brend, ali smo imali vrlo malo tr\u017ei\u0161no u\u010de\u0161\u0107e, tako da smo odlu\u010dili da je isplativije da investiramo u druge zemlje. Sli\u010dna situacija je bila i u Turskoj, s tim da, dok smo u Hrvatskoj dr\u017eali \u0161est odsto tr\u017ei\u0161ta, u Turskoj smo imali oko 17 odsto tr\u017ei\u0161ta, koje je me\u0111utim vrlo malo, tako da smo doneli odluku da napustimo i tu zemlju.<\/p>\n

Kako ste se odlu\u010dili za saradnju sa Doncafeom?<\/strong>
\nU\u0161li smo u to partnerstvo 2003, kupili smo 40 odsto kompanije, a posle toga, 2005. u aprilu otkupili smo sve od lokalnog partnera, i postali jedini vlasnik Doncafea. Kako vam je poznata na\u0161a poslovna filozofija, potpuno je razumljivo za\u0161to smo ovde i za\u0161to smo se odlu\u010dili za kupovinu Doncafea. U\u0161li smo na ovo tr\u017ei\u0161te zato \u0161to mislimo da ima mogu\u0107nosti, potro\u0161nja je velika, zemlja je jo\u0161 uvek u razvoju, \u0161to je mogu\u0107nost za nas. Utvrdili smo da su na\u0161a tehnologija, iskustvo i know how mnogo bolji nego kod doma\u0107ih proizvo\u0111a\u010da, po mnogim istra\u017eivanjima. Zbog toga smo u\u0161li u Srbiju. To je bila odluka o ulasku u celu biv\u0161u Jugoslaviju. Kada smo do\u0161li u Srbiju, rekli smo: OK, \u017eelimo da budemo broj jedan, ili jak broj dva, tako da su postojale tri opcije. Prva je bila u\u0107i sa na\u0161im sopstvenim brendom Elite. Uradili smo procenu koliko \u0107e da nas ko\u0161ta da izgradimo brend, a da postanemo prvi, ili jaki drugi, \u0161to je ogromna investicija. Druga je bila da kupimo tr\u017ei\u0161nog lidera Grand, ili Doncafe. Bili smo u pregovorima sa obe kompanije i na kraju se ispostavilo da je za nas bolje da kupimo Doncafe. Tako da ono \u0161to smo zaista kupili jeste Doncafe brend, i deo tr\u017ei\u0161ta sa njim, i od tog dana ga unapre\u0111ujemo. Mnogi me pitaju da li \u0107e Strauss Elite jednog dana u\u0107i sa Elite brendom. Za sada to nije u planu, ali tr\u017ei\u0161te je veoma dinami\u010dno, neki uslovi mogu da se promene, a mi uvek proveravamo da li na\u0161e odluke prate promene na tr\u017ei\u0161tu. U budu\u0107nosti to mo\u017ee da se desi, ali moramo da sa\u010dekamo i da vidimo. U ovom trenutku, to je samo Doncafe brend, za koji mislimo da je dovoljno jak i voljen kod potro\u0161a\u010da, i poku\u0161avamo da ga jo\u0161 vi\u0161e razvijemo.<\/p>\n

Tada je trajao medijski ‘rat’ izme\u0111u vas i Granda?<\/strong>
\nAko gledate \u0161ta se dogodilo u biznisu od 2003, kada smo kupili 40 odsto kompanije, do danas, mo\u017eemo da ka\u017eemo da smo 2004. u ovom poslu zajedno sa partnerom, izgubili 4,5 miliona evra. ‘Rat’ zna\u010di da su imali nelogi\u010dan bud\u017eet za marketing, ali ni jedna kompanija nije dobila ve\u0107i tr\u017ei\u0161ni udeo zbog toga. Bilo je va\u017eno samo boriti se i zadr\u017eati svoj udeo na tr\u017ei\u0161tu. I \u0161ta se desilo kao posledica toga? Niko time nije dobio, ni potro\u0161a\u010di, ni proizvo\u0111a\u010di. Naravno, ovo je unelo veliku napetost u posao. Logi\u010dno, kao biznismeni mi \u017eelimo da budemo prvi, a s druge stane ne \u017eelimo da gubimo novac. Prema tome, ako sutra budemo \u017eeleli da budemo prvi, ispred konkurencije, to mo\u017ee lako da se uradi, pitanje je samo kolika je cena. Mo\u017eemo da napravimo plan po kome \u0107emo u roku od dva, tri meseca prodati vi\u0161e od njih. Verovatno bi posle toga oni napravili drugi plan i prodali vi\u0161e od nas. Ali bi zajedno, u tom slu\u010daju, ubili tu kategoriju. A ko \u0107e na kraju platiti – potro\u0161a\u010di. U prvoj fazi potro\u0161a\u010di \u0107e imati koristi od tog besmislenog rata. U drugoj fazi, na du\u017ee staze, svi \u0107e izgubiti zbog toga, uklju\u010duju\u0107i i potro\u0161a\u010de. To je dobro samo na kratke staze, a mi kao profesionalci ne mo\u017eemo da gledamo na kratke staze. Moramo da gledamo da izgradimo jak biznis, koji \u0107e da traje, i to odgovorno. Odgovornost je jedna od klju\u010dnih re\u010di u poslu. U prvoj \u010detvrtini 2005. u kojoj smo jo\u0161 bili partneri, izgubili smo 450.000 evra za tri meseca i morali smo ne\u0161to da preduzmemo, zato \u0161to ovakvi gubici stvaraju problem u finansijskom toku firme. Ako partner koji ima 60 odsto, nema sve\u017e kapital da ulo\u017ei u posao, da pokrije gubitke i da vodi dnevni posao, \u0161ta se de\u0161ava? Do\u0161li smo u takvu poziciju da nismo mogli da kupimo sirovu kafu, nismo mogli da platimo dobavlja\u010dima, jedva smo ispla\u0107ivali zarade zaposlenima, tako da je to bio skoro bankrot. Tada nam je postalo jasno da postoji samo jedna opcija – da mi kupimo njega, ili on nas. U toj poziciji, ako \u017eeli\u0161 da kupi\u0161 ne\u0161to, to mo\u017ee\u0161 samo da uradi\u0161 ako ima\u0161 dovoljno para. Strauss Elite ima novca, jer je velika i profitabilna kompanija, i od tog momenta postaje stopostotni vlasnik i imenuje mene za generalnog direktora. Neki ljudi su mi \u010destitali na tome, a ja sam im odgov orio da nisam siguran u \u0161ta se upu\u0161tam. Bilo je jako te\u0161ko povratiti poverenje radnika u kompaniju, pri\u010dao sam im o budu\u0107nosti, viziji, misiji, a oni su me gledali kao da ne znaju \u0161ta se de\u0161ava i \u0161ta im to pri\u010dam. Mi smo, nagla\u0161avam MI, a ne JA, jer je to vrlo va\u017eno, uspeli da zavr\u0161imo 2005. sa jednim milionom evra operativnog profita. Re\u0161ili smo sve probleme sa nedostatkom sve\u017eeg novca i problem platnog prometa, platili smo svim na\u0161im dobavlja\u010dima, i ne samo da smo isplatili sve plate na vreme, ve\u0107 smo ih i podigli u proseku za 22 odsto. Mnogo vi\u0161e smo investirali u na\u0161e ljude, u trening, obrazovanje, u\u017eivanje, ulo\u017eili smo dosta para da repozicioniramo brend. Iza\u0161li smo sa svojim novim, ljudi ka\u017eu konceptom, ali to nije koncept za nas, ve\u0107 na\u010din \u017eivota. Iza\u0161li smo sa \u017eivotnom filozofijom ‘Doncafe inspiri\u0161e \u017eivot’. \u017delimo da na\u0161i potro\u0161a\u010di i ljudi na ovim prostorima u\u017eivaju u svakom momentu u malim stvarima. Kako bismo stigli do na\u0161ih potro\u0161a\u010da, morali smo prvo da ubedimo zaposlene da je mogu\u0107e raditi, raditi mnogo, ali u\u017eivati u \u017eivotu. Ponekad to izgleda kontradiktorno, ali nije. jer mo\u017ee\u0161 da radi\u0161 mnogo, ali i da u\u017eiva\u0161. U na\u0161oj kompaniji je veliki broj mladih (prosek godina zaposlenih je 33 godine), koji su stru\u010dni u svom poslu. Oni rade puno, ali \u0107ete videti da su svi nasmejani i neposredni. Pre nego \u0161to smo prodali na\u0161u filozofiju \u017eivota, ne kafu, na\u0161im potro\u0161a\u010dima, prvo smo razgovarali sa na\u0161im ljudima. Rekli smo, ako mo\u017eemo da ubedimo na\u0161e zaposlene da je Doncafe najpo\u017eeljniji poslodavac za njih, onda smo uradili veliki posao. Ima nas 300 zaposlenih i mi svi zajedno, od ljudi u proizvodnji, \u010dista\u010dica, do menad\u017eera. Svako od nas \u0107e prenositi na\u0161u \u017eelju za u\u017eivanjem, svako od nas zna bar deset do 20 ljudi u ovoj zemlji, ro\u0111aka, prijatelja
\ni i\u0107i \u0107e od usta do usta, i ljudi \u0107e razumeti. jer mogu koliko ho\u0107u da vam govorim da smo najbolja kompanija, da su ljudi ovde sre\u0107ni, ali vi \u0107ete do\u0107i u ovu firmu, i od kola do moje kancelarije shvatiti da li govorim istinu ili ne. Tako smo, na primer, odmah napravili trpezariju i uveli besplatan ru\u010dak za sve zaposlene. Svakog meseca slavimo ro\u0111endane radnika, po horoskopskim znacima, to je jedan od na\u010dina na koji pobolj\u0161avamo atmosferu. Moja vrata su, recimo, uvek otvorena za sve zaposlene. Imamo interni magazin koji je namenjen svim zaposlenima, u njemu delimo informacije i uspehe. Kada imamo novu kampanju, prvo je delimo sa na\u0161im ljudima, a tek posle toga je lansiramo u magazinima, na bilbordima i u elektronskim medijima. Svi smo mi partneri sa istim ciljem. O\u010dekujem i verujem da \u0107emo 2006. zavr\u0161iti sa oko 2,5 miliona evra operativnog profita, \u0161to je dva i po puta vi\u0161e nego pro\u0161le godine. Razvijamo nove proizvode, pakovanja, investiramo u partnere, a najvi\u0161e u zaposlene. A za\u0161to? Zaposlene smo prepoznali kao na\u0161 najvredniji kapital, i re\u0161ili da investiramo u njih, da ih inspiri\u0161emo. I verujte, to je vrlo brzo dalo rezultate, ljudi se mnogo vi\u0161e trude, i svako mo\u017ee da pru\u017ei mnogo vi\u0161e nego \u0161to misli, samo su mu potrebni uslovi i podstrek za to. Za mene je filozofija ne\u0161to primenijivo i veoma realno. A kako to posti\u0107i – pusti ljude da donose odluke i ohrabri ih da daju inicijativu, ali mora\u0161 da im obe\u0107a\u0161 jednu stvar – ako pogre\u0161e da \u0107e\u0161 ih podr\u017eati. Tek tada \u0107e biti spremni da donose odluke i ne\u0107e se pla\u0161iti gre\u0161aka. Tada \u0107e najbolji ljudi do\u0107i da rade sa tobom, jer svako \u017eeli da odlu\u010duje o onome \u0161to radi, nebitno na kom je nivou. Ovo je na\u010din na koji dolazimo do ovakvih rezultata, i mo\u017eemo mnogo vi\u0161e da uradimo u jednoj godini. To je za mene filozofija biznisa. Posle godinu dana rada, ovde ose\u0107am se kao najsre\u0107niji menad\u017eer u zemlji, jer kada bi do\u0161lo do takmi\u010denja menad\u017ement timova u ovoj zemlji, \u010dak i da u\u010destvuju Pepsi ili Coca-Cola, siguran sam da bi tim, kojim rukovodim, pobedio.<\/p>\n

Da li je to i na\u010din za borbu protiv konkurencije?<\/strong>
\nJedini na\u010din, ne postoji drugi. Veoma po\u0161tujemo konkurenciju, imaju dobru kafu, mada mi verujemo da je na\u0161a bolja, po kvalitetu, tehnologiji i trudimo se da uvek idemo dalje, da budemo druga\u010diji i pomeramo granice. Upravo je u toku najava na\u0161e nove ambala\u017ee, koja \u0107e od svih proizvoda koje imamo formirati jednu Doncafe prepoznatljivu porodicu. To je ideja – kafa za svakoga, i onoga ko voli jaku kafu, i za devojku sa pirsingom, ali i za tradicionalnu damu… Novi dizajn Doncafe pakovanja karakteristi\u010dan je po krugovima koji blagim preklapanjem formiraju dijamant. Za\u0161to dijamant? Cilj nam je da na\u0161i proizvodi budu dijamant u kategoriji kafe. A dijamant je ne\u0161to kvalitetno, vredno, trajno, ne\u0161to \u0161to ljudi vole, posebno dame, koje i jesu prevashodno na\u0161a ciljna grupa. Sve one \u0107e mo\u0107i sebi da priu\u0161te ovaj dijamant u kategoriji kafe. Ukoliko pogledate krugove koji se nalaze na novom pakovanju mo\u017eete da vidite kako kru\u017ene linije \u010dine da od stati\u010dnog proizvoda dobijemo proizvod koji kao da ple\u0161e. To budi pozitivna ose\u0107anja kod ljudi koji se pribli\u017ee polici, \u010dak i ako kupuju drugu kafu, ili ne kupuju kafu uop\u0161te. Drugo, zadr\u017eali smo na\u0161e boje u pakovanjima brendova, ali je dominantni dijamant u na\u0161oj korporativnoj Doncafe crvenoj. U ovoj reklamnoj kampanji \u0107e se pojaviti i neki zaposleni u Doncafeu, ponosni na to \u0161to mogu da predstave na\u0161u kompaniju i brend, \u0161to je morate priznati tako\u0111e druga\u010dije od ostalih. Anga\u017eovali smo jednu od najboljih svetskih dizajnerskih ku\u0107a, Designe Bridge iz Londona. Potro\u0161ili smo mesece na to, ali od septembra \u0107emo imati novu ambala\u017eu na policama. Ve\u0107 smo sa potro\u0161a\u010dima po\u010deli da komuniciramo stikerima, nalepnicama koje ih upoznaju sa budu\u0107im pakovanjem. Niko ko je napravio promene na pakovanju na ovom tr\u017ei\u0161tu, bilo koja kategorija da je u pitanju, nije komunicirao sa kupcima mesecima ranije, kao mi, na ovaj na\u010din. Samo ta nalepnica nas je ko\u0161tala oko 50.000 evra, ali nismo \u017eeleli da Doncafeovi potro\u0161a\u010di budu zbunjeni, tako \u0161to \u0107e ugledati ne\u0161to \u0161to ne\u0107e mo\u0107i da prepoznaju – da li je to kafa koju koriste, ili neka druga. Imamo milione crvenih \u0161olja na tr\u017ei\u0161tu. Svakog meseca dobijamo obave\u0161tenja od carine da krijum\u010dari nelegalno uvoze u zemlju falsifikate na\u0161ih crvenih \u0161olja i poku\u0161avamo to da zaustavimo. jer takve \u0161olje su po\u010dele da se prodaju na buvljaku, na pijaci, a mi ih nikada posebno nismo prodavali. Ali, odlu\u010dili smo i \u0161to se toga ti\u010de, da uvedemo inovacije, nova \u0161olja je zadr\u017eala prepoznatljiv stari oblik, ali smo i na toj \u0161olji krenuli sa novim, ‘igraju\u0107im’ krugovima. Prvi smo predstavili tr\u017ei\u0161tu Doncafe Ice coffe, jedinstven proizvod koji se rastvara i u hladnoj vodi ili mleku, izuzetno jednostavan za pripremu. Uvek se trudimo da na\u0161im potro\u0161a\u010dima ponudimo ne\u0161to druga\u010dije. Pored toga uveli smo i shelf talkers – maske za police, i siguran sam da smo na ovaj na\u010din unapredili trzi\u0161te maloprodaje. Na osnovu dobrog planiranja, implementirali smo ove maske za tri dana u 66 prodavnica Maxija, i 60 C marketa, tako da su svi bili iznena\u0111eni. Bili smo dobro organizovani, i pre nego \u0161to je iko shvatio \u0161ta se de\u0161ava, mi smo zavr\u0161ili posao. Doncafe je ovog leta preuredio jedan ve\u0107i kombi u pokretni kafi\u0107 i poslao ga u obilazak svih va\u017enijih lokacija u Srbiji. Ovaj neobi\u010dni Doncafe karavan je postavljan na najatraktivnija mesta u gradovima u koje je stizao, na trgove, pla\u017ee, bazene, pokraj pijaca, \u0161etali\u0161ta, svuda gde se veliki broj gra\u0111ana okuplja i gde bi im prijalo besplatno osve\u017eenje Doncafeom. Ali, ovo je samo po\u010detak. Od jeseni imamo u planu i potpuno druga\u010dija iznena\u0111enja. Za sve ovo, moram da naglasim, dobili smo bitnu podr\u0161ku marketin\u0161ke agencije Leo Burnett i PR agencije McCann Erickson, koje smatramo partnerima, jer sa nama dele na\u0161u viziju i poslovnu filozofiju.<\/p>\n

Gradite novu fabriku u \u0160imanovcima?<\/strong>
\nKako smo unapredili na\u010din komunikacije, sada preduzimamo drugi korak u pravcu na\u0161e strategije ima\u0107emo novu fabriku, za koju se ve\u0107 priprema zemlji\u0161te. To \u0107e biti velika investicija. A za\u0161to? Cilj je da dobijemo najbolju tehnologiju u proizvodnji kafe i da na\u0161i zaposleni dobiju bolje uslove za rad. Bi\u0107emo u mogu\u0107nosti da predstavimo i pribli\u017eimo ‘svet kafe’ ljudima u ovoj zemlji. Ima\u0107emo centar za posetioce, salu za projekcije filmova o kafi i njenom putu od Brazila do \u0161olje Doncafea, muzej sa prikazom istorije Doncafea i konzumiranja kafe u Srbiji. Ima\u0107emo veoma lep ‘coffee shop’ u kome \u0107e ljudi mo\u0107i da u\u017eivaju u kafi i poseban stakleni most iznad proizvodnje, tako da \u0107e posetioci mo\u0107i da vide kako te\u010de taj proces. U totalu, vrednost investicije je oko osam miliona, po\u010detkom ove godine investirali smo i dva miliona eura u potpuno nov vozni park. U novu fabriku selimo proizvodne ma\u0161ine, u koje smo ve\u0107 ranije investirali. U trenutku kada otvorimo fabriku za javnost ona mora da bude najbolja. Zavr\u0161etak fabrike o\u010dekujemo do avgusta 2007, godinu dana od danas. Ta fabrika \u0107e imati mnogo ve\u0107i kapacitet, nego \u0161to mi danas proizvodimo, zato \u0161to verujemo da \u0107emo u njoj proizvoditi i za zemlje u okru\u017eenju, i to ne samo za zemlje biv\u0161e Jugoslavije.<\/p>\n

Kako su trgovci do\u010dekali ove novine?<\/strong>
\nVoleo bih da trgovci sami ka\u017eu \u0161ta misle o Doncafeu, da li ose\u0107aju neke promene u odnosu na pre. \u0160to se nas ti\u010de, zaista se trudimo i korektni smo prema svim trgovcima, bili to veliki trgovinski lanci, ili STR-ovi. Verujemo da \u0107e nas i u budu\u0107nosti kupci voleti, jer stvaramo razloge za to. To je na\u0161 plan za budu\u0107nost i verujem da \u0107e onaj ko do\u0111e posle mene razmi\u0161ljati na isti na\u010din i verovatno \u0107e to biti jedan od na\u0161ih menad\u017eera. Bez obzira \u0161to smo mi strana, internacionalna kompanija, to \u0107e biti neko iz Srbije.<\/p>\n

Da li ste zadovoljni saradnjom sa na\u0161im trgovcima?<\/strong>
\nJesam. Mislim da su dobri, uglavnom razumni, verujem da \u0107e u budu\u0107nosti do\u0107i do promena na tr\u017ei\u0161tu, veliki lanci \u0107e rasti, kao \u0161to to Delta sada radi, a vidimo i udru\u017eivanje Rodi\u0107a i Mercatora. Ne znam \u0161ta \u0107e Vero i Metro da urade u budu\u0107nosti, kao i Interex, da li \u0107e sutra Carrefour u\u0107i na tr\u017ei\u0161te, ili neko drugi. O\u010dekujemo promene, trgovci \u0107e iz dana u dan morati da budu sve bolji, jer \u0107e konkurencija biti ja\u010da, mora\u0107e da budu moderniji, atraktivniji za potro\u0161a\u010de i za nas je to budu\u0107nost, jer mi uvek razmi\u0161ljamo kako da budemo privla\u010dniji za kupce. Onog momenta kada trgovci po\u010dnu da posmatraju stvari na isti na\u010din, zbog konkurencije, prodavnice ne\u0107e izgledati kao C Market ju\u010de – neprivla\u010dno. Tada verujem da \u0107e nas videti kao prave partnere, a kompanije koje to ne budu mogle da prate izgubi\u0107e svoj udeo na tr\u017ei\u0161tu. Zato verujem da Delta to razume, kao i Rodi\u0107 i Mercator. Kada idete u Vero veoma je lep za kupovinu, mo\u017eete da u\u017eivate kupuju\u0107i, kao i u Maxiju i Mercatoru, a verujem da \u0107e sada pone\u0161to od Mercatora do\u0107i i u Rodi\u0107, i obrnuto. Siguran sam da \u0107e se polako i ovo tr\u017ei\u0161te razviti.<\/p>\n

Kakva je sudbina malih trgovaca?<\/strong>
\nMora\u0107e da napreduju, da se modernizuju, da budu atraktivniji, da se usavr\u0161e. Ljudi ne\u0107e \u017eeleti da kupuju u malim, neuglednim radnjama. Takve radnje \u0107e se, ili zatvoriti, ili \u0107e se unaprediti. I u razvijenijim zemljama opstali su mali marketi. Ne mogu potro\u0161a\u010di za svaku sitnicu, kao \u0161to su hleb, mleko, ili kafa da idu u velike kupovine, nego \u0107e to uraditi u najbli\u017eoj radnji. Me\u0111utim, one moraju da budu atraktivnije, ne samo cenama, nego i vizuelnim do\u017eivljajem, odabirom proizvoda, kao i uslugom i toplinom komunikacije koju \u0107e ostvariti s potro\u0161a\u010dem. Mo\u017eda \u0107e do\u0107i i do organizovanja malih trgovaca, ali nije lako biti partner i biti spreman na kompromise, jer mali trgovci imaju razli\u010dite interese i ne razumeju da kompromisom mogu da postignu vi\u0161e. Koliko \u0107e biti uspe\u0161na njihova saradnja, zavisi samo od njih samih.<\/p>\n

Kada se mogu o\u010dekivati veliki, strani lanci?<\/strong>
\nVerujem da to zavisi od toga kako \u0107e Delta grupa i Mercator upravljati ovim tr\u017ei\u0161tem. Ukoliko budu dovoljno brzi, mogu da blokiraju ulaz drugim internacionalnim lancima, da ovo tr\u017ei\u0161te ne bude dovoljno atraktivno za njih. Na primer u Izraelu, koji je vrlo razvijena zemlja, nema ni jednog internacionalnog lanca, sve su lokalni igra\u010di. Doma\u0107i lanci u Izraelu nisu ostavili dovoljno atraktivnog prostora internacionalnim lancima, tako da su oni oti\u0161li u druge okolne zemlje.<\/p>\n

Tatjana Ostoji\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

ARIK GILBOA, GENERALNI DIREKTOR DONCAFEA (tekst objavljen u Progressive magazinu br.28,septembar 2006.) VIZIJA – TR\u017dI\u0160NI LIDER Arik Gilboa, generalni direktor Doncafea: „Nova fabrika u \u0160imanovcima, vredna osam miliona evra, omogu\u0107i\u0107e nam proizvodnju kafe, ne samo za prostor biv\u0161e Jugoslaviie, nego i za zemlje u okru\u017eenju“. Promena vlasni\u010dke strukture, konsolidacija poslovanja,novi vizuelni indetitet, investicije, sve su […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1352,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1351"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1351"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1351\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1355,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1351\/revisions\/1355"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1352"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1351"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1351"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1351"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}