{"id":1335,"date":"2013-11-04T16:23:05","date_gmt":"2013-11-04T15:23:05","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=1335"},"modified":"2013-11-14T16:49:50","modified_gmt":"2013-11-14T15:49:50","slug":"toplica-spasojevic-vlasnik-i-predsednik-itm-grupe","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/toplica-spasojevic-vlasnik-i-predsednik-itm-grupe\/","title":{"rendered":"Toplica Spasojevi\u0107, ITM grupa"},"content":{"rendered":"

TOPLICA SPASOJEVI\u0106, VLASNIK I PREDSEDNIK ITM GRUPE<\/strong><\/p>\n

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.24, maj 2006.)<\/p>\n

DISTRIBUCIJA I LOGISTIKA<\/strong><\/h2>\n

Toplica Spasoievi\u0107, predsednik ITM-a: „U ovom trenutku postoji pritisak trgovaca i to je znak da se ne\u0161to desilo u na\u0161oj maloprodaji… i da ho\u0107e da ka\u017ee svoju re\u010d“<\/strong><\/span><\/p>\n

Danas ITM spada u grupu vode\u0107ih distributivnih ku\u0107a u Srbiji. U svom portfoliju ima veliki broj svetskih brendova, a nedavno je otvorio distributivni centar na 7.000 kvadratnih metara. Ovo su bili samo neki od povoda za razgovor sa Toplicom Spasojevi\u0107em, vlasnikom i predsednikom ITM grupe.<\/p>\n

Kada ste se odlu\u010dili da napravite svoju firmu?<\/strong>
\nITM je nastao 1991\/92. u godinama koje su bile prelomne i u politi\u010dkom i u ekonomskom smislu. U politi\u010dkom – opstanak Jugoslavije, a u ekonomskom – redefinisanje stavova. Tada sam radio u dru\u0161tvenoj firmi, u Jugoslavija komercu, i bio sam predsednik Upravnog odbora. Znali smo da taj oblik svojine mora da odumre pre ili posle, da u narastaju\u0107oj konkurenciji privatnih firmi, ne mo\u017eemo da obezbedimo konkurentnost kao dru\u0161tvena firma. Poku\u0161ali smo privatizaciju, to je bio \u010duveni skandal, gde su opozicione partije stale na na\u0161u stranu, jer je bio prekr\u0161en zakon. Videli smo da je ta bitka izgubljena i na kraju smo odustali. Re\u0161ili smo, ostavili sve, i Sini\u0161a Rakovi\u0107 i ja krenuli smo samostalno, sa jo\u0161 petoro ljudi. Imali smo \u010dvrst koncept, bili smo mladi i puni entuzijazma. Jasno smo definisali na\u0161 cilj. Kako su sankcije ve\u0107 po\u010dele, u zemlji nismo mogli da radimo sa velikim priznatim kompanijama, pa nam je jedino ostalo da idemo u inostranstvo. Tako je 1993. formirana firma u Makedoniji i u Austriji, zatim u Rusiji i u Velikoj Britaniji. Krenuli smo u me\u0111unarodno poslovanje, a na\u0161 fokus nije bila samo distribucija, nego i trgovina robom, kao \u0161to je \u010delik, ugalj, koks, \u0161e\u0107er i sli\u010dno. Naravno, srcem i znanjem smo bili najvi\u0161e u distribuciji, tako da smo u toj ranoj fazi sa njom i krenuli. U Makedoniji smo radili sa Gilleteom, L’Orealom i raznim drugim firmama iz te oblasti, a u Rusiji smo dobili ekskluzivnu distribuciju Nikea, gde smo zajedno sa Deltom napravili jedan lep koncept, koji se pokazao dosta uspe\u0161no dok je trajao i dok Nike nije i sam do\u0161ao u Rusiju. Prestankom sankcija, obnovili smo posao u Srbiji. Najpre sa L’Orealom, pa sa Aiwom, Sonyjem u to vreme, Gilleteom, Samsungom – sve u svemu portfolio od ukupno 40-50 firmi. jedan va\u017ean deo posvetili smo oblasti industrije, uklju\u010duju\u0107i opremu, repromaterijal za prehrambenu industriju, pivarstvo, etikete – \u0161tampani materijal, sve \u0161to ide u pakovanje. Rano smo uo\u010dili prednosti toga da imamo banku i finansijsku instituciju kao \u0161to je jedna brokerska ku\u0107a, tako da smo jo\u0161 1997. kupili u Srbiji banku. Pre godinu, dve dana, kada je do\u0161la velika konkurencija, odlu\u010dili smo da je prodamo. To je sada Volks banka. U Rusiji smo suvlasnici Euroaxsis banke, ovde smo vlasnici ITM Moneta, prisutni smo u bankarskom i brokerskom sektoru, a zajedno sa na\u0161om firmom Fokus kapital bili smo jedan od klju\u010dnih igra\u010da u privatizacijama u pro\u0161loj i pretpro\u0161loj godini. Na\u0161e reference su pivare Zaje\u010dar, Pan\u010devo, MK Komerc, Knjaz Milo\u0161, Balkan, Luka Beograd, C Market, ima ih tu dosta – tu smo i kao broker i kao konsultant bili uglavnom na strani kupca. Imamo i dve fabrike tekstila, jednu za ode\u0107u, a drugu za sportske \u010darape, u \u010demu smo lider na Balkanu. Tu je jo\u0161 i fabrika smrznutog povr\u0107a, kao i hladnja\u010da kapaciteta 5.500 tona u Apatinu, i dva sport kafea, u Beogradu i Herceg Novom.<\/p>\n

Ali mo\u017ee da se ka\u017ee da je distribucija va\u0161a ljubav?<\/strong>
\nJeste. To je Sini\u0161in i moj prvi posao, krenuli smo od toga i tu se ose\u0107amo kao kod ku\u0107e. Jedan od strate\u0161kih pravaca na\u0161eg budu\u0107eg poslovanja je razvijanje distribucije i logistike. Moje mi\u0161ljenje je da bi to trebalo da bude strate\u0161ki pravac u Srbiji, jer nasuprot pri\u010dama kojim su nas u\u010dili u osnovnoj \u0161koli, Srbija nije jako bogata zemlja. A, ako je ve\u0107 tako, koja je na\u0161a alternativa? \u010clan sam Radne grupe za izradu nacionalne strategije, koja broji sedam \u010dlanova. Podr\u017eavam ideju da ne treba da zatvorimo fabrike koje imamo. Ali, treba i da iskoristimo prirodne potencijale zemlje – raskr\u0161\u0107e puteva, taj neki, mo\u017eda uro\u0111eni, talenat za komunikaciju koji ovaj narod poseduje, kao i pozitivnu energiju, i da ih usmerimo u usluge tipa bankarskih, finansijskih, brokerskih, da budemo centar Balkana i jugoisto\u010dne Evrope, centar turisti\u010dkih i logisti\u010dkih usluga. Sebe smo prepoznali u prvoj i tre\u0107oj kategoriji. Mo\u017eda vi\u0161e tre\u0107oj i zato smo napravili distributivni centar, da podr\u017ei na\u0161u pri\u010du u distribuciji, ali da ubudu\u0107e bude i logisti\u010dki centar, kada sve ve\u0107e korporacije naprave svoje firme u ovoj zemlji, kao \u0161to su neke ve\u0107 po\u010dele. Nekima smo bili ekskluzivni distributeri, pa smo pre\u0161li u drugu fazu delimi\u010dnog distributera i glavnog logisti\u010dara. U pregovorima smo s dve firme da im radimo logistiku za pet zemalja u okru\u017eenju.<\/p>\n

Kada ste po\u010deli gradnju distributivnog centra?<\/strong>
\nPre dve i po godine kupili smo oko tri hektara kod \u0160imanovaca, prepoznali smo tu oblast kao budu\u0107e \u010dvori\u0161te Beograda i Srbije. Radili smo projekte godinu dana, posetili smo sve najva\u017enije distributivne centre u Evropi i pokupili od svih po malo, gledali \u0161ta je budu\u0107nost, ko su glavni snabdeva\u010di, \u0161ta sa softverom i napravili smo idealnu kombinaciju koja odgovara nama, a koja je i neka budu\u0107nost. U ovom momentu imamo 7.000 kvadrata aktivnog prostora, odnosno 7.000 paleta u visini do 18 metara, \u0161to odgovara povr\u0161ini od mo\u017eda 25.000 do 30.000 kvadrata regularnog obi\u010dnog skladi\u0161ta, po\u0161to se ovde radi o visoko regalnom skladi\u0161tu. Postavili smo temelje za jo\u0161 4.000 kvadrata i sve prate\u0107e objekte koji idu uz jedan takav ozbiljan objekat, kao \u0161to su gara\u017ee, restoran za radnike i za ljude koji dolaze, perionica kamiona i automobila. Investicija je oko \u0161est miliona evra, uklju\u010duje najmoderniju opremu, od visokoregainog skladi\u0161ta do vilju\u0161kara, kompjutera, i \u0161to je najva\u017enije, imamo automatsku obradu podataka i znanje u svakom deli\u0107u sekunde koliko robe imamo u zalihama, gde se ona ta\u010dno nalazi, svaka paleta dobija svoju radio frekvencijski kod i prati se od po\u010detka do izlaska iz skladi\u0161ta. Popisi traju minut, dva, dovoljno nam je samo da ukucamo broj artikla i da znamo koliko robe imamo i na kojim se stala\u017eama nalazi. Na taj na\u010din pratimo i rok trajanja proizvoda, znamo koja je roba prva u\u0161la, a koja poslednja, tako da uvek izbacujemo onu koja je prva uzeta. Nadam se da \u0107emo ove godine da nastavimo sa drugom fazom, koja \u0107e imati i hladnja\u010du i skladi\u0161te opasnih materija, kakvih nema mnogo ovde. Mislim da \u0107emo to relativno brzo da uradimo.<\/p>\n

O\u010dekujete li da \u0107ete ulo\u017eeni novac mo\u0107i brzo da povratite?<\/strong>
\nDa, na\u0161 je plan bio pet godina, a mislim da \u0107emo mo\u017eda uspeti i za \u010detiri godine, zna\u010di 20 odsto br\u017ee nego \u0161to smo o\u010dekivali.<\/p>\n

Kakva je Va\u0161a saradnja sa ovda\u0161njim trgovcima?<\/strong>
\nImamo oko pet hiljada partnera. Danas ima pet, \u0161est firmi koje su ozbiljne u oblasti distribucije, a u ono vreme mi smo bili pioniri, bili smo jedini koji su imali tako veliki broj kupaca. Sa konkurencijom imamo dobre odnose, ni sa kim se ne sva\u0111amo, pose\u0107ujemo se – za svakog ima mesta. Od tih 5.000 kupaca imamo desetak koji su klju\u010dni. Me\u0111u najve\u0107ima su Rodi\u0107 i Delta, Univer, Veropoulus, Mercator, Metro, Dis i Swisslion – Wissol. Mo\u017eda bih istakao Deltu i Rodi\u0107e, sa kojima negujemo i prijateljske odnose. U principu, nemamo problema s trgovcima. Bilo ih je na po\u010detku pro\u0161le godine, prilikom uvo\u0111enja PDV-a, svi su se zagrcnuli, \u0161to smo i o\u010dekivali. Mislim da smo to mnogo lak\u0161e preboleli kao dr\u017eava, nego sve druge isto\u010dnoevropske zemlje koje su uvele taj porez. U nekima sam bio i svedok, tu se nije znalo jedno \u0161est meseci ko \u0161ta radi, apsolutni raspad sistema – u Makedoniji, Rusiji, Poljskoj i \u010ce\u0161koj, a ovde kod nas ne. Mi koji smo tu, kao trgovci negde izme\u0111u, mo\u017eda smo to najvi\u0161e osetiti, jer smo morali da se postavimo kao tampon zona izme\u0111u maloprodaja i na\u0161ih inostranih dobavlja\u010da, kojima pla\u0107amo u dan, ili pla\u0107amo bankarske penale. Ipak, to je deo na\u0161e uloge, mi moramo te udare da podnesemo, kao \u0161to su nekad bili udari hiperinflacije, odnosno devalvacije dinara. Sada, na sre\u0107u, toga sve manje ima. Ima tog plivaju\u0107eg kursa i blagog padanja, ali dobro, to je ne\u0161to \u0161to mo\u017eemo da predvidimo.<\/p>\n

Da li ose\u0107ate pritisak trgovaca?<\/strong>
\nNaravno, na\u0161i ljudi se brzo edukuju kad su zapadni trendovi u pitanju. U ovom trenutku stvarno postoji taj pritisak i to je znak da se ne\u0161to desilo u na\u0161oj maloprodaji, da se ona ukrupnila, da se konsolidovala i da ho\u0107e da ka\u017ee svoju re\u010d. Imamo olak\u0161avaju\u0107u okolnost \u0161to radimo sa manjim brojem kupaca. Jednostavnija je distribucija, ali se mar\u017ee smanjuju. Na nama je da objasnimo maloprodaji da ne mo\u017eemo do neke krajnosti da smanjimo mar\u017ee, jer imamo svoju funkciju u tom lancu. Mi smo ti koji uvoze, carine, vr\u0161e sanitarne preglede, dr\u017ee robu u skladi\u0161tu i isporu\u010duju je kada njima treba. Za kupca bi mnogo skuplje bilo kada bi maloprodaja to sama radila i da 30.000 artikala uvozi, carini … Zato, mi imamo svoju funkciju i maloprodaja treba da prepozna svoj interes da opstanemo i da budemo efikasni. Svaka firma je kao \u017eivi organizam i ima neki svoj ciklus. Tako je i ITM u jednom trenutku prepoznao vi\u0161e profita na jednoj strani, a u nekom momentu na drugoj. Mislimo da u distribuciju treba da se reinvestira, da se digne na neki vi\u0161i nivo i u tom smislu smo, sem ovih programa koje imamo, uspeli da sprovedemo jo\u0161 nekoliko. Sa jedno pet, \u0161est firmi smo i u pregovorima. Od onoga \u0161to smo zavr\u0161ili, najzna\u010dajniji je Revlon, zatim Cadbury sa kojim smo nedavno zaklju\u010dili ugovor. Imamo jo\u0161 pet firmi, o \u010demu \u0107emo obavestiti javnost u veoma kratkom periodu. \u0160to se ti\u010de odlazaka, nemamo ih u smislu da ne\u0161to nismo odradili kako treba, ali imamo ‘\u017ertve globalizacije’. Sticajem okolnosti P&G je kupio Gillete i on sa svojim brendovima odlazi ove godine u okrilje P&G-ja i njihove distribucije, to je \u010dinjenica i mi smo svesni toga. Nadam se da \u0107emo na\u0107i adekvatnu zamenu i mislim da smo na dobrom putu. Gilletu, sa kojim smo poslovali 15 godina, \u017eelim sve najbolje, kao i svim njihovim ljudima.<\/p>\n

Kakvi su Vam dalji planovi u oblasti distribucije?<\/strong>
\nNe\u0107emo stati. Posebno \u0161to imamo kapacitet, znanje i entuzijazam.<\/p>\n

Rekli ste da \u0107ete iz distributivnog centra da prerastete u logisti\u010dki centar?<\/strong>
\nKod onog partnera koji ima kriti\u010dnu masu. Mi treba da budemo spremni to da prepoznamo, mo\u017eda \u010dak i da se koncentri\u0161emo na neka manje poznata imena, da bi mogli du\u017ee da radimo distribuciju. Sa ve\u0107im imenima znamo da neminovno sledi njihov dolazak na tr\u017ei\u0161te i da \u0107e i sami da otvore distribuciju. Njima mo\u017eemo da budemo logisti\u010dki partneri.<\/p>\n

Kakva \u0107e po vama biti uloga veleprodaja?<\/strong>
\nVeleprodaja \u0107e se, kao i u celom svetu, smanjivati. To je neminovno, ve\u0107ina veleprodavaca su to i prepoznali i prelaze ili u hipermarkete, ili nalaze sebi neko mesto u nepristupa\u010dnim predelima, gde nije lako da ih mi stignemo sa na\u0161om kapilarnom distribucijom. Aktivne veleprodaje \u0107e imati neku funkciju, to je moje vi\u0111enje. Na primer, rabati. Tamo gde mali kupci ne mogu da dostignu odre\u0111enu rabatnu snagu, a veleprodaja mo\u017ee, e tu oni mogu da na\u0111u svoje mesto. Mada \u0107e sad ta rabatna skala da bude sve manja, za razliku od nekada\u0161njih velikih. Vi\u0161e \u0107e i\u0107i na rezultate, na promocije, na neke druge kategorije davanja rabata, ne samo na suvi rezultat, na sam promet, nego broj artikala, broj promocija, pozicioniranje proizvoda – kod kase, ili ne…<\/p>\n

Prema Va\u0161em mi\u0161ljenju, kakva budu\u0107nost o\u010dekuje male trgovce?<\/strong>
\nTu postoje dva suprotstavljena trenda. To se desilo u ve\u0107ini isto\u010dnoevropskih zemalja, a tipi\u010dan primer je Poljska, gde je po\u010detkom 90.-ih 200.000 malih radnji zatvoreno, zarad kupovine u hipermarketima. Male radnje \u0107e na\u0107i svoje mesto kao ‘corner shopovi’, za one osnovne potrebe, tipa hleb, mleko, jogurt ili za kupovinu u ve\u010dernjim satima ili vikendom, kada drugi nisu otvoreni. Ti ‘corner shopovi’ su institucija u Velikoj Britaniji. Opstali su i funkcioni\u0161u normalno. Kod njih je vi\u0161a cena 20 i 30 odsto, rade do kasno u no\u0107 i uvek su na usluzi. Ne morate za neku sitnu potrebu da idete u hipermarket, mo\u017eete to da kupite kod njih, jer hipermarketi su obi\u010dno dalje locirani, tako da se vi\u0161e isplati si\u0107i dole u papu\u010dama, nego paliti kola i voziti 20 kilometara da biste nabavili ne\u0161to \u0161to vam treba. Oni svoje tr\u017ei\u0161te treba da tra\u017ee uz kom\u0161iju, da mu se na\u0111u, a za nedeljne ili mese\u010dne potrebe da se ide u hipermarket. Mada, postoji otpor globalizaciji i trendu hipermarketa kao \u0161to su, na primer, pokazali Italijani. Kod nas, ne znam – mi smo tek na za\u010detku, vide\u0107emo. Zato i ka\u017eem da su suprotstavljeni trendovi, jer imate u raznim zemljama razli\u010dita iskustva, ali uglavnom se ide ka hipermarketima.<\/p>\n

Kakve su \u0161anse diskontera u Srbiji?<\/strong>
\nNa\u0161 narod voli re\u010d diskont, \u0161to je marketin\u0161ki vrlo primamljivo, u ratu cena mislim da oni imaju veliku \u0161ansu. Imaju\u0107i u vidu kupovnu mo\u0107 ovda\u0161njeg stanovni\u0161tva, to mo\u017ee da bude uspe\u0161an trend.<\/p>\n

Me\u0111utim, postoji i tvrdnja da nigde nema potro\u0161a\u010da kakav je srpski?<\/strong>
\nIma, ruski potro\u0161a\u010d je sli\u010dan na\u0161em. Mo\u017eda to ima veze sa na\u010dinom \u017eivljenja i sa vaspitanjem. Mi smo na nekom raskr\u0161\u0107u puteva i ovde se de\u0161avaju ratovi svakih trideset godina i to je upam\u0107eno, pa ljudi mnogo intenzivnije \u017eive. Sem toga, verovatno nas je zahvatio malo i mediteranski na\u010din \u017eivota. S druge strane, mi smo, za razliku od ostatka isto\u010dne Evrope, imali mogu\u0107nost da putujemo i vidimo svet, da spoznamo brendove. Taj ose\u0107aj za brendove je ovde mnogo ja\u010de uhvatio korene nego u drugim isto\u010dnoevropskim zemljama. Oni tek sad u\u010de \u0161ta su brendovi. Na\u017ealost, na\u0161a kupovna mo\u0107 je neproporcionalno manja u odnosu na \u017eelje, ideje i na\u010din \u017eivljenja, kao i na\u0161u koncepciju o tome kako treba da \u017eivimo. Po mom mi\u0161ljenju, malo smo razma\u017eeni. Sa druge strane, informati\u010dka i tehnolo\u0161ka revolucija nas je mimoi\u0161la za vreme sankcija i ratova, a srpska populacija je jedna od najstarijih na svetu. Ljudi koji sad imaju pedeset godina u 35-oj nisu znali za kompjuter, a sada treba da se obu\u010de za rad na njemu i nove digitalne tehnologije, proizvodne procese, koji su se potpuno promenili.<\/p>\n

Koliko je izvestan dolazak i drugih stranih lanaca u Srbiju?<\/strong>
\nMetro je rekao – kada bude 200 evra prose\u010dna plata, eto nas u Srbiji, i ta\u010dno su \u010dekali do tada. Ne znam \u0161ta je za diskonte merilo, da li samo \u010dista politika ili tu ima i malo ekonomije. Mo\u017eda \u010dekaju da se razviju prvo ovi regularni lanci, da oni razviju kod potro\u0161a\u010da naviku da se ide i da se kupuje kod njih, a da se onda diskonti pojave kao alternativa sa ni\u017eom cenom, manjom mar\u017eom, sa ve\u0107im obrtom, ni\u017eim tro\u0161kovima, lo\u0161ijim enterijerom. To mo\u017ee da bude njihova poslovna logika.<\/p>\n

Da li ste Vi razmi\u0161ljali o maloprodaji?<\/strong>
\nNe. U vreme kada se gradila maloprodaja, konkurencija je bila prili\u010dno nelojalna i na razli\u010dite sumnjive na\u010dine obezbe\u0111ivala prednost, a mi kao veliki sistem to nismo mogli sebi da dozvolimo. Tu se jedino Delta hrabro upustila i izdr\u017eali su, mo\u017eda zato \u0161to je Delta to mogla i finansijski da izdr\u017ei. Svi ostali su se borili i kuburili. Mi smo shvatili da ne treba da budemo u tri segmenta, da budemo i uvoznik i \u0161pediter i distributer i logisti\u010dar, treba ne\u0161to da ostavimo i drugima. Neka se svako specijalizuje u svojoj oblasti. U nekim drugim oblastima \u0107emo u\u0107i u maloprodaju. Na primer, upravo smo otvorili prvu autorizovanu radnju poznate robne marke Tommy Hilfiger, u ovom delu Evrope.<\/p>\n

Tatjana Ostoji\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

TOPLICA SPASOJEVI\u0106, VLASNIK I PREDSEDNIK ITM GRUPE (tekst objavljen u Progressive magazinu br.24, maj 2006.) DISTRIBUCIJA I LOGISTIKA Toplica Spasoievi\u0107, predsednik ITM-a: „U ovom trenutku postoji pritisak trgovaca i to je znak da se ne\u0161to desilo u na\u0161oj maloprodaji… i da ho\u0107e da ka\u017ee svoju re\u010d“ Danas ITM spada u grupu vode\u0107ih distributivnih ku\u0107a u […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1336,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1335"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1335"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1335\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1338,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1335\/revisions\/1338"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1336"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1335"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1335"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1335"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}