{"id":1323,"date":"2013-11-04T16:06:27","date_gmt":"2013-11-04T15:06:27","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=1323"},"modified":"2013-11-14T16:53:20","modified_gmt":"2013-11-14T15:53:20","slug":"bojan-radun-izvrsni-direktor-nectara","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/bojan-radun-izvrsni-direktor-nectara\/","title":{"rendered":"Bojan Radun, Nectar"},"content":{"rendered":"

BOJAN RADUN, IZVR\u0160NI DIREKTOR NECTARA<\/strong><\/p>\n

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.21, februar 2006.)<\/p>\n

‘NIJE SVEJEDNO’<\/strong><\/h2>\n

Bojan Radun, izvr\u0161ni direktor Nectara: „Na\u0161 cilj u 2006. je liderska pozicija u Makedoniji i BIH“. <\/strong><\/span><\/p>\n

Nagrada za ogla\u0161iva\u010da godine, za izvoznika godine, kao i za najbolju robnu marku u kategoriji vo\u0107nih sokova i pi\u0107a u Srbiji, su priznanja Nectara u 2005. godini. Liderska pozicija na tr\u017ei\u0161tu i nagrade bile su povod za razgovor sa Bojanom Radunom, izvr\u0161nim direktorom Nectara, koju je porodica Radun osnovala pre sedam godina.<\/p>\n

\u0160ta je bilo presudno za uspeh Nectara?<\/strong>
\nPro\u0161la godina je stvarno bila bogata nagradama i priznanjima iz raznih oblasti. Sve te nagrade su nam i zna\u010dajne i drage, ali je nama naravno najdra\u017ei rezultat koji smo ostvarili u poslovnoj 2004. i 2005. godini, kada smo uspeli da zauzmemo \u010dvrstu lidersku poziciju. Mislim da taj uspeh nije do\u0161ao sam od sebe, nego je zaista rezultat rada u svim prethodnim godinama, zna\u010di nekih sedam godina. Rezultat je i organizacije i pristupa poslovanju, a to je kombinacija i modernog i konzervativnog pristupa. Taj, mo\u017eda i previ\u0161e konzervativan pristup poslovanju, pre svega sa aspekta finansija i primarne proizvodnje, nam je za rezultat dao da stvarno nikad nismo bili ni blizu problema likvidnosti, ili nedostatka sirovina, ili bilo kakvih sli\u010dnih problema. S druge strane, tr\u017ei\u0161ni bum smo ostvarili tek u prethodne dve godine, jer smo se razvijali za nijansu sporije nego \u0161to smo mogli, ali zato stabilnije. U me\u0111uvremenu je na\u0161 slogan ‘nije svejedno’, koji smo 2002. godine osmislili da privu\u010demo pa\u017enju, u poslednje dve, tri godine postao ne samo slogan, nego i poslovna filozofija kompanije.<\/p>\n

Kako se porodica odlu\u010dila za ovu proizvodnju?<\/strong>
\n\u017diveli smo niz godina, od 1987. do 1994. godine, u Sovjetskom Savezu, pa u Rusiji. Po povratku u zemlju nastavili smo da se bavimo in\u017eenjeringom i gra\u0111evinom, i kompanija koju smo tada osnovali, ‘Radun in\u017eenjering’ i dalje postoji. Uovom trenutku je manja od Nectara, ali i u toj oblasti smo krenuli u intenzivan razvoj i ulaganja, i nedelju dana pre Nove godine smo kupili Gra\u0111evinar iz Ba\u010dke Palanke. Pored toga, bavili smo se i trgovinom neprehrambenom robom i nekako je do\u0161la sama po sebi odluka da se investira u proizvodnju, kao neki stabilniji biznis i od trgovine, i od gradnje. Kako smo locirani u Vojvodini, odlu\u010dili smo se za investiciju u proizvodnju hrane. Na\u0161 prvi proizvod je bilo jabukovo sir\u0107e, kao proizvod koji je potpuno ekolo\u0161ki i ima trend velikog rasta u svetu. Kada su ta postrojenja stavljena u funkciju, onda se razmi\u0161ljalo dalje. Krenuli smo sa proizvodnjom rakija od raznih vrsta vo\u0107a, pa osve\u017eavaju\u0107ih pi\u0107a i na kraju prirodnih sokova. Sada radimo i d\u017eemove, marmelade i vo\u0107ne sirupe, a upravo smo krenuli sa vo\u0107nim napicima.<\/p>\n

Da li ste se oslanjali na kredite banaka?<\/strong>
\nU dana\u0161njem trenutku kompanije ne mogu ni u jednoj oblasti da se ozbiljnije razvijaju bez kreditne podr\u0161ke, ni u jednoj zemlji na svetu, pa ni u ovoj. Postojao je jedan period, ne tako kratak, kada su kompanije, ako su \u017eelele da imaju bilo kakvu stabilnost i sigurnost, morale da se oslanjaju na finansiranje iz sopstvenih sredstava, jer su krediti bili skupi i neizvesni, tako da smo se i mi do pojavljivanja stranih banaka na ovom tr\u017ei\u0161tu i nekih stabilnih i realnih uslova kreditiranja, oslanjali na sopstvena sredstva. Od 2001. godine smo krenuli planski u kori\u0161\u0107enje kreditnih sredstava i vodili smo ra\u010duna o tome \u0161ta kojom vrstom kredita finansiramo. Vodili smo ra\u010duna ne samo o ceni kredita, ve\u0107 i o njegovoj ro\u010dnosti i \u0161ta se kojom vrstom kredita finansira. Jer, ako kratkoro\u010dnim kreditom finansirate investiciju \u010diji je period otplate sedam godina, onda dolaze problemi, a takvih slu\u010dajeva ima dosta u na\u0161oj zemlji. Trenutno imamo kreditne linije od niza banaka, ali smo mnogo manje zadu\u017eeni nego \u0161to nam to na\u0161i finansijski pokazatelji omogu\u0107avaju.<\/p>\n

Da li je prodaja Fresh&Co-a opomena?<\/strong>
\nNa odre\u0111eni na\u010din jeste i to u svemu. Naro\u010dito u poslu, jer negativne posledice \u010desto dolaze kada do\u0111e do neke vrste opu\u0161tanja, a mislim da je upravo to ono \u0161to se Fresh&Co dogodilo. U poziciji smo da imamo oko 50 odsto tr\u017ei\u0161ta, apsolutni smo lider i mo\u017eemo mnoge stvari koje pre dve, tri godine nismo mogli. E sad, to \u0161to se desilo prethodnom lideru, jeste na odre\u0111eni na\u010din opomena i ne\u0161to \u0161to stalno treba imati na umu da ne bi do\u0161lo do tog opu\u0161tanja. I to ne samo kod vode\u0107ih ljudi u kompaniji, nego kod svih zaposlenih, jer kad do\u0111e do opu\u0161tanja, nailaze problemi. Opu\u0161tanje je i da se misli da se sve mo\u017ee – ni jedan kredit nije veliki ili skup, ni jedna investicija nije prevelika, ‘mi smo lideri, mi sve mo\u017eemo’, i onda se do\u0111e do granice, a kada se ona pre\u0111e, onda se vi\u0161e ni\u0161ta ne mo\u017ee i nailazi proces koji je mnogo br\u017ei – mnogo br\u017ee se pada nego \u0161to se penje.<\/p>\n

Da li je pomoglo kratko odsustvo Fresh&Co-a?<\/strong>
\nMi smo lidersku poziciju ve\u0107 dostigli krajem 2004. i po\u010detkom 2005. kada su svi proizvodi kompanije Fresh&Co bili u punom asortimanu i zadovoljavaju\u0107im koli\u010dinama na tr\u017ei\u0161tu. U to vreme smo imali veoma uspe\u0161nu nagradnu igru, koja nam je omogu\u0107ila da presko\u010dimo tu stepenicu do koje smo bili do\u0161li i neko vreme, da tako ka\u017eem, stagnirali. Kratak period, kada proizvoda kompanije Fresh&Co nije bilo u dovoljnim koli\u010dinama i u punom asortimanu na tr\u017ei\u0161tu – maj, jun, jul 2005. nam je omogu\u0107io da malo ubrzamo svoj rast i u\u010dvrstimo lidersku poziciju i napravimo ve\u0107u razliku. Me\u0111utim, ne mislim da je to ono \u0161to nas je dovelo ovde gde se sad nalazimo, samo nam je malo olak\u0161alo posao.<\/p>\n

Nectar je kupio jedan deo Deli\u0161esa?<\/strong>
\nDa, fabriku za proizvodnju ka\u0161a i koncentrata smo mi kupili, a ostale delove preduze\u0107a su kupili drugi investitori. Me\u0111utim, svi ugovori su raskinuti. Za neke od tih delova smo i mi zainteresovani. Do maja 2005. ulo\u017eeno je vi\u0161e od \u010detiri miliona evra.<\/p>\n

Da li ste u me\u0111uvremenu kupili jo\u0161 ne\u0161to?<\/strong>
\nSuvlasnici smo jednog poljoprivrednog imanja kod Novog Sada, Irmovo, koje poseduje nemale povr\u0161ine pod vo\u0107em. U pregovorima smo o kupovini dva vo\u0107njaka i spremamo se za trenutno aktuelne tendere za poljoprivredne kombinate u Vojvodini.<\/p>\n

Veliki deo proizvodnje Nectar izvozi?<\/strong>
\nNa\u0161 izvoz je podeljen u dva segmenta. Jedan je izvoz poluproizvoda, gde spadaju vo\u0107ni koncentrati i ka\u0161e, i taj izvoz je orijentisan pre svega na EU, zatim na biv\u0161i Sovjetski Savez, ili Rusiju, pre svega, ali i na okolne zemlje. Drugi segment je izvoz gotovih proizvoda koji je fokusiran najpre na region, zemlje koje se grani\u010de sa nama. U ovom trenutku na\u0161a najve\u0107a izvozna tr\u017ei\u0161ta su BiH sa jedne, i Makedonija sa druge strane, prisutni smo i u Hrvatskoj i u Sloveniji, ne\u0161to malo u Albaniji, stigli smo i u Rumuniju, a spremamo se za Bugarsku, posebno kad kona\u010dno za\u017eivi carinski sporazum sa Rumunijom i Bugarskom. Imamo i izvoz gotovih proizvoda \u0161irom sveta, ali su to male koli\u010dine za svako od tih tr\u017ei\u0161ta. Imamo jednog veoma kvalitetnog kupca u \u0160vajcarskoj, a od jula 2005. imamo i kupca u Hong Kongu.<\/p>\n

Koji su va\u0161i planovi za naredni period?<\/strong>
\nU 2006. nam je, \u0161to se ti\u010de gotovih proizvoda, cilj liderska pozicija u Makedoniji i u Bosni. U Bosni smo na drugom mestu, u Makedoniji na tre\u0107em. Mislimo da u Makedoniji, uz ozbiljan pristup i ulaganja, mo\u017eemo da presko\u010dimo sa tre\u0107eg na prvo mesto u jednoj godini. Spremili smo ozbiljnu strategiju i sredstva za investicije i u Bosni. Pripremamo se i za ta tr\u017ei\u0161ta koja su za na\u0161e pojmove velika, ali malo skuplja za rad – Rumunija, Bugarska, ukoliko taj carinski sporazum za\u017eivi. Verujemo da \u0107emo tamo po\u010deti ozbiljnije da radimo 2007. godine.<\/p>\n

Kako planirate da zadr\u017eite lidersku poziciju?<\/strong>
\nOvde smo lidersku poziciju ostvarili u segmentu vo\u0107nih sokova i nektara u kartonskoj ambala\u017ei, koja je pre svega za ku\u0107nu upotrebu. Desetak dana pre Nove godine smo pustili na tr\u017ei\u0161te na\u0161e proizvode Nectar plus i Nectar sto posto u staklenoj ambala\u017ei, za segment ugostiteljstva, \u0161to bi trebalo da doprinese i pove\u0107anju ukupnih koli\u010dina i u\u010dvr\u0161\u0107ivanju tog imid\u017ea koji proizvodi imaju, tako da \u0107emo biti prisutni i u tom kanalu prodaje. Zatim, pod istim brendom, proizvodi \u0107e biti pakovani u limenke. Tu je i energetski napitak pod brendom Buster, koji \u0107e se pojaviti na tr\u017ei\u0161tu krajem februara. Novina su vo\u0107ni napici sa deset do 15 odsto vo\u0107nog sadr\u017eaja u pet ambala\u017ei, po sistemu vru\u0107eg punjenja, gde nije potrebno dodavanje drugih konzervansa da bi se postigla asepti\u010dnost i rok trajanja, pod brendom Mambo. Spremamo neke nove proizvode, koji su novina na ovom tr\u017ei\u0161tu. Nectar plus Fit, koji je sa odre\u0111enim vlaknima i dodacima za ubrzanje metabolizma i pobolj\u0161anje varenja i Nectar plus Antioksidant, sa antioksidantima koji pobolj\u0161avaju ukupan imunitet, i ne\u0161to \u0161to mi o\u010dekujemo da \u0107e biti jako interesantno, pogotovo ako se dobro marketin\u0161ki podr\u017ei, a to je Nectar plus Beauty ili Cosmetic, vide\u0107emo jo\u0161 kako \u0107e se ta\u010dno zvati, a to je nekoliko proizvoda koji \u0107e imati dodatke koenzima QlO, vitamina E, Aloe vere i drugo.<\/p>\n

\u0160ta je za potro\u0161a\u010da va\u017enije – cena ili kvalitet?<\/strong>
\nNa\u0161i potro\u0161a\u010di umeju da prepoznaju kvalitet, i ako su ikako u finansijskoj mogu\u0107nosti, oni se odlu\u010duju za kvalitetnije proizvode. Mo\u017eda ne vrhunskog kvaliteta, ali kvaliteta koji je zaista zadovoljavaju\u0107i. Verujte mi da bi se kvalitet koji se kod nas smatra prose\u010dnim i zadovoljavaju\u0107im, na ve\u0107ini tr\u017ei\u0161ta u Evropi svrstao u premijum kategoriju. Puno tr\u017ei\u0161ta sam video i analizirao, i smem da ka\u017eem da potro\u0161a\u010di u Srbiji piju, ako ne najkvalitetnije, svakako sokove koji su me\u0111u najkvalitetnijim na svetu. Kod nas je donji prag kvaliteta zaista podignut. Bilo je poku\u0161aja da se na tr\u017ei\u0161te plasiraju neki izuzetno jeftini proizvodi, ali niskog kvaliteta. Bez obzira na cenu, nisu uspeli. Na\u0161 potro\u0161a\u010d zna da prepozna minimalno zadovoljavaju\u0107i kvalitet.<\/p>\n

Nectar ima distributivni centar u Beogradu. Da li samostalno radite distribuciju?<\/strong>
\nU Beogradu imamo distributivni centar koji je podeljen na nekoliko delova. Jedan je direktna distribucija u maloprodajne objekte, gde imamo direktnu distribuciju u privatne maloprodaje, zatim direktno distribuiramo proizvode u sve Maxi supermarkete i velike cash&carryje, megamarkete i veleprodaje, koji jo\u0161 uvek postoje i zna\u010dajan su deo na\u0161eg poslovanja. Ovde se ne\u0107e tako brzo desiti taj trend da se one izgube sa tr\u017ei\u0161ta i da sve bude skoncentrisano u maloprodajne lance.<\/p>\n

Kakav odnos imate sa trgovcima?
\nU principu dobar. Naravno, trgovci uvek tra\u017ee vi\u0161e, a mi smo tu da izmerimo koliko mo\u017eemo. Mislim da trgovci nekad u toj \u0161umi dobavlja\u010da koja postoji ne uspevaju uvek da procene ko im je zaista bitan, i na \u010dijim proizvodima ostvaruju profit i \u010diji proizvodi im dovode potro\u0161a\u010de u radnje. To su naj\u010de\u0161\u0107e gre\u0161ke kod trgovaca. Zameram im \u0161to vrlo \u010desto imaju pogre\u0161nu predstavu o tome koliko stvarno ko\u0161ta proizvodnja nekog proizvoda. \u010cesto imam ose\u0107aj da misle da je taj rabat ili diskaunt, neka neograni\u010dena kategorija i da je samo pitanje volje proizvo\u0111a\u010da koliko \u0107e im dati. Zaista nije tako, postoji neka cena, koliko ko\u0161ta da se ne\u0161to proizvede, koliko ko\u0161ta finansiranje toga, reklama, neka minimalna mar\u017ea da bi taj proizvo\u0111a\u010d mogao da se razvija i onda izme\u0111u te cene ko\u0161tanja i one koja je u cenovniku i tu je mogu\u0107nost kretanja rabata. A u pregovorima imam ose\u0107aj da oni misle da to mo\u017ee da bude i 70 odsto, samo ako proizvo\u0111a\u010d ho\u0107e. Zameram im, a \u0161to im se mo\u017eda u prethodnom periodu nije ni moglo zameriti, je nelikvidnost. Tada su se proizvodi prodavali i finalnom potro\u0161a\u010du na duge rokove. Sada sa ukidanjem \u010dekova i odlo\u017eenog beskamatnog pla\u0107anja i kako je odlo\u017eeno pla\u0107anje pre\u0161lo tamo gde i treba da bude, u poslovne banke, tog opravdanja nema. Trgovci koji sada budu nelikvidni treba da se dobro zamisle, da li oni svoje investicije i svoj razvoj finansiraju na pravi na\u010din, ili iz obrtnih sredstava, koja su u su\u0161tini vlasni\u0161tvo dobavlja\u010da. Mislim da \u0107e oni koji na taj na\u010din nastave poslovanje imati problema. Mi smo, to nije tajna, u prethodnom periodu imali problema u saradnji sa C Marketom i godinu dana sa njima nismo poslovali. Sada smo u pregovorima da ponovo otpo\u010dnemo saradnju. Saradnja je prekinuta iz mnogo razloga, a jedan od njih je nepo\u0161tovanje dogovora po pitanju rokova pla\u0107anja, zatim pozicioniranje proizvoda i uop\u0161te pristup saradnji. Nadam se da \u0107e se to sada bitno promeniti, jer je C Market postao privatna kompanija i vlasnicima je, ko god da su oni i koliko god da ih je, bitno da kompanija radi profitabilno.<\/p>\n

Kakva je saradnja sa drugim trgovinama?<\/strong>
\nU ovom trenutku smo svim maloprodajnim lancima i veleprodajama najve\u0107i dobavlja\u010d u ovoj kategoriji. Mi smo zadr\u017eali korektan odnos, a oni se, s obzirom da smo im va\u017eniji dobavlja\u010d, od pre odre\u0111enog vremena trude da zadr\u017ee taj korektan odnos. To zna\u010di da zaista sa ve\u0107im trgovcima imamo dobru saradnju. Napolju, koliko sam ja upoznat, to izgleda dosta druga\u010dije, rokovi su neuporedivo kra\u0107i, \u0161to mi imamo ovde kod stranih lanaca koji su do\u0161li. Ti strani lanci su primeniti odre\u0111ene standarde poslovanja koji su iznenadili doma\u0107e dobavlja\u010de pozitivno, a neke i negativno. Ali \u0107e ta konkurencija koja se stvara, strana i doma\u0107a, ako ne do\u0111e do stvaranja nekog monopola, dovesti do sre\u0111ivanja tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n

U Sloveniji ste potpisali ugovor sa \u0160parom?<\/strong>
\nPotpisali smo ugovor sa \u0160parom, kojim smo zadovoljni. Prve koli\u010dine koje idu nisu ogromne, ali su zadovoljavaju\u0107e, dok su uslovi, sa aspekta cena i rokova pla\u0107anja, neuporedivo bolji nego na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu. Verovali iti ne, rok pla\u0107anja je 14 dana. Postoje neke indicije da bi austrijski \u0160par mo\u017eda mogao da bude zainteresovan za neke proizvode, ali za sada je to samo na nivou ideje.<\/p>\n

Kuda ide trgovina u Srbiji u narednom periodu?<\/strong>
\nMislim da \u0107e se trend ukrupnjavanja nastaviti, ali ne mislim da \u0107emo mi dosti\u0107i nivoe ukrupnjenosti trgovine, kao \u0161to je to u nekim razvijenim zemljama zapada, pre svega zbog razu\u0111enosti zemlje i geografske strukture. Mislim da veleprodaje koje su ozbiljno organizovane i koje baziraju svoje poslovanje na kvalitetnim izvorima finansiranja, sa niskim tro\u0161kovima, i koje kvalitetno s jedne strane finansiraju svoje kupce, a s druge strane na vreme izmiruju svoje obaveze i imaju dobar odnos sa dobavlja\u010dima, ne\u0107e nestati. One samo mogu da deo svog prometa ulo\u017ee u odre\u0111ene objekte koje \u0107e ili same izgraditi, ili \u0107e u\u0107i u odre\u0111ene oblike fran\u0161ize. Tu pre svega mislim, i to nije tajna, da je najkvalitetnija veleprodaja u ovoj zemlji Dis. Takva kompanija ne mo\u017ee da nestane sa ovog tr\u017ei\u0161ta, a da li \u0107e oni deo svog prometa preseliti u maloprodaju i na koji na\u010din, pokaza\u0107e vreme.<\/p>\n

Da li \u0107e doma\u0107i proizvo\u0111a\u010di da opstanu?<\/strong>
\nZavisi od industrije, mislim da smo mi u nekim oblastima neuporedivo stabilniji i moglo bi se re\u0107i ja\u010di, nego konkurencija iz inostranstva. Mislim da u konditorskoj i industriji biskvita, ni jedna strana kompanija ne mo\u017ee da poremeti doma\u0107e proizvo\u0111a\u010de i da je jedini na\u010din da ovde zauzmu neko tr\u017ei\u0161no u\u010de\u0161\u0107e kupovina nekog doma\u0107eg proizvo\u0111a\u010da. Isto to mislim i u industriji sokova, mesa. Generalno u industriji hrane su na\u0161i proizvo\u0111a\u010di u ve\u0107ini oblasti vrlo spremni za stranu konkurenciju.<\/p>\n

Nakon kupovine Nexta, da li Nektar razmi\u0161lja o udru\u017eivanju sa doma\u0107im ili stranim proizvo\u0111a\u010dem?<\/strong>
\nOva kupovina nas ne navodi na udru\u017eivanje sa drugima. Imamo puno ponuda, pre svega od investicionih fondova, ali trenutno ne razmi\u0161ljamo o tome na takav korak bismo se odlu\u010dili kada bi nam to donelo sigurnu korist i rast kompanije br\u017ei nego \u0161to mi to mo\u017eemo sada da ostvarimo. Ako vidimo da su nam ta sredstva kroz neku dokapitalizaciju potrebna da bi se br\u017ee i stabilnije razvijali na okolnim tr\u017ei\u0161tima, postali jednog dana lider u Rumuniji, Bugarskoj ili Moldaviji, onda da.<\/p>\n

Tatjana Ostoji\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

BOJAN RADUN, IZVR\u0160NI DIREKTOR NECTARA (tekst objavljen u Progressive magazinu br.21, februar 2006.) ‘NIJE SVEJEDNO’ Bojan Radun, izvr\u0161ni direktor Nectara: „Na\u0161 cilj u 2006. je liderska pozicija u Makedoniji i BIH“. Nagrada za ogla\u0161iva\u010da godine, za izvoznika godine, kao i za najbolju robnu marku u kategoriji vo\u0107nih sokova i pi\u0107a u Srbiji, su priznanja Nectara […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1324,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1323"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1323"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1323\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1326,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1323\/revisions\/1326"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1324"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1323"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1323"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1323"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}