{"id":1319,"date":"2013-11-04T16:03:09","date_gmt":"2013-11-04T15:03:09","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=1319"},"modified":"2013-11-14T16:54:04","modified_gmt":"2013-11-14T15:54:04","slug":"vladimir-kravcuk-generalni-direktor-mercator-srbija","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/vladimir-kravcuk-generalni-direktor-mercator-srbija\/","title":{"rendered":"Vladimir Krav\u010duk, Mercator Srbija"},"content":{"rendered":"

VLADIMIR KRAV\u010cUK, GENERALNI DIREKTOR, MERCATOR SRBIJA<\/strong><\/p>\n

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.20, januar 2006.)<\/p>\n

IDEMO DALJE<\/strong><\/h2>\n

Vladimir Krav\u010duk, generalni direktor Mercator Srbija: „Konkurencija je zdrava. Bez konkurencije se zapustite, opustite, ne idete napred, ne osavremenjujete se…“.<\/strong><\/span><\/p>\n

Tri godine nakon otvaranja prvog Mercatora u Srbiji, u decembru 2005, u dva dana slovena\u010dki lanac otvorio je jo\u0161 dva objekta: u \u010ca\u010dku i Zemunu. Upravo ova otvaranja, poslovanje Mercatora u Srbiji, kao i najnovija de\u0161avanja u Mercatoru, bili su povod za razgovor sa Vladimirom Krav\u010dukom, generalnim direktorom Mercatora Srbija.<\/p>\n

U Srbiji Mercator sada ima puno razloga da slavi.<\/strong>
\nSada postajemo ‘prava firma’. Imamo jedan objekat u Beogradu, otvoren pre tri godine, koji je najve\u0107i u celoj maloprodajnoj mre\u017ei Mercatora na svim tr\u017ei\u0161tima. Drugog decembra otvorili smo Mercator centar \u010ca\u010dak. Vrednost ove investicije je oko 22 miliona evra. Ovaj objekat ima 20.000 metara kvadratnih i zapo\u0161ljava 151 \u010ca\u010danina. Tre\u0107i objekat je Mercator supermarket Zemun, u koji je investirano \u010detiri miliona evra. On ima povr\u0161inu oko 2.000 kvadrata i zapo\u0161ljava 39 radnika. To zna\u010di da sada imamo tri velika prodajna mesta, \u0161to je nov na\u010din rada za nas u Upravi i za sve moje koleginice i kolege. Tim povodom smo pre mesec dana i\u0161li u Sarajevo kod na\u0161ih kolega, koje su posle \u010detiri godine rada otvorile objekte u Tuzli, na Ali-pa\u0161inom Polju, a po\u010detkom decembra i u Dobrinji, tako da su ve\u0107 imali iskustvo u radu sa vi\u0161e prodajnih objekata, pa smo razmenili mi\u0161ljenja.<\/p>\n

Koji su dalji planovi Mercatora Srbija?<\/strong>
\nPo\u0161to je 13. decembra imenovana nova Uprava Mercatora, mogu za sada da govorim samo o planovima koje smo imali i koji su bili potvr\u0111eni. Kupljeno je jo\u0161 nekoliko lokacija u Srbiji i nameravamo dalje da \u0161irimo mre\u017eu Mercatora na ovom tr\u017ei\u0161tu. Do sada je u razvoj mre\u017ee ulo\u017eeno oko 90 miliona evra, a do 2008. mislimo da \u0107e se ulo\u017eiti jo\u0161 najmanje 100 miliona evra. To zna\u010di da \u0107emo na prole\u0107e po\u010deti izgradnju, pre svega, Mercator centra Novi Sad. To \u0107e biti drugi najve\u0107i centar u celom sistemu Mercator, jer se planira da \u0107e imati oko 37.000 kvadrata. Vrednost ove investicije bi\u0107e ve\u0107a od 30 miliona evra. U objektu \u0107e biti zaposleno vi\u0161e od 200 radnika. Paralelno s tim, krenu\u0107emo sa gradnjom centra u Ni\u0161u, koji \u0107e imati vi\u0161e od 20.000 kvadrata. Uz to, trebalo bi da po\u010dne da se gradi i jedan manji centar u Novom Beogradu. Ako realizujemo sve ovo, planiramo i izgradnju jednog manjeg centra u In\u0111iji. Otvaranje centara u Novom Sadu i Ni\u0161u bi bilo, zbog slo\u017eenosti i veli\u010dine tih projekata, najverovatnije na prole\u0107e 2007. godine.<\/p>\n

Najve\u0107ih problema ste imali u Novom Sadu?<\/strong>
\nJesmo. Prihva\u0107ena je Varijanta 13A, na zadovoljstvo svih u\u010desnika u pregovorima. Zadr\u017eali smo parking i u prizemlju, ali \u0107e se prema ulici formirati lokali, tako da se parking ne bi ni video. Na prole\u0107e kre\u0107emo sa izgradnjom, a siguran sam da \u0107e Novosa\u0111ani biti zadovoljni izabranim re\u0161enjem.<\/p>\n

Centar u Novom Beogradu planiran je preko puta tr\u017enog centra Piramida?<\/strong>
\nDa, tu smo kupili, uz velike peripetije, oko 5.700 kvadrata zemlji\u0161ta. Planirano je da se ispod objekta izgradi parking, po ugledu na postoje\u0107i Mercator centar u Novom Beogradu, samo mnogo manji i sa manje sadr\u017eaja.<\/p>\n

Kakav objekat planirate u In\u0111iji?<\/strong>
\nU In\u0111iji \u0107e biti manji centar, uklopljen u postoje\u0107e objekte na novosadskom putu. Planirano je, na primer, da na spratu budu kancelarije lokalne uprave, ali to jo\u0161 nije do kraja razra\u0111eno. Kao \u0161to je u Kragujevcu, gde ve\u0107 imamo kupljene lokacije, planirano da na gornjem spratu bude biblioteka, kao na\u0161 doprinos gradu. Tako\u0111e imamo jo\u0161 nekoliko kupljenih lokacija: \u0160abac, Leskovac, Valjevo, Kraljevo. Ovih dana kupi\u0107emo jo\u0161 par lokacija. Ne mislimo da stanemo, to je su\u0161tina, idemo dalje.<\/p>\n

Kakav \u0107e biti stav nove Uprave?<\/strong>
\nNadam se da u tom delu ne\u0107e dolaziti do nekih ve\u0107ih promena, jer moja je ocena da bi bilo korisno da se nastavi sa razvojem mre\u017ee Mercator na ovim podru\u010djima. Mercator je ve\u0107 kupio i lokaciju u Skoplju, a razgledane su lokacije u Sofiji, Bugarska, u Bukure\u0161tu, Rumunija, kao i u Podgorici, Crna Gora.<\/p>\n

Donedavni predsednik Uprave Mercatora, Zoran Jankovi\u0107, bio je prisutan na otvaranjima u Srbiji?<\/strong>
\nDa, na otvaranju oba objekta. Bio je prisutan i 1. decembra na otvaranju objekta u Dobrinji, Bosna i Hercegovina. Gospodin Jankovi\u0107 je bio prisutan, jer su svi ovi objekti zapo\u010deti za vreme dok je bio predsednik, pa je bilo i sasvim logi\u010dno da u\u010destvuje i u njihovim otvaranjima.<\/p>\n

Da li su dovodene u pitanje i funkcije ostalih?<\/strong>
\nTo ne znam. Kako budu vlasnici odredili, tako \u0107e i biti. Ako procene da ima potrebe za promenama, promeni\u0107e, ako ne – ne\u0107e! Novi predsednik Uprave je \u017diga Debeljak, a vodi\u0107e podru\u010dje razvoja i investicija, informatike, kao i finansija, kontrolinga i ra\u010dunovodstva. Vera Aljan\u010di\u0107 Fale\u017e je zadu\u017eena za kadrove, organizaciju, pravne i op\u0161te poslove, Mateja Jesenek je \u010dlanica uprave za tr\u017ei\u0161te i nabavku, a Peter Zavrl je \u010dlan uprave za maloprodaju, veleprodaju i logistiku. Kao savetnici Uprave ostaju dosada\u0161nji \u010dlanovi Uprave – Jadranka Daki\u0107 za finansije, Stanislav Brodnjak za nova tr\u017ei\u0161ta, a razgovara se sa Marjanom Sedejom, koji je vodio komercijalu i Aljo\u0161om Prajsom, koji je vodio korporativna pitanja. Tako da to nije se\u010denje, nego postoji neki kontinuitet, jer su to kadrovi Mercatora.<\/p>\n

Da li ste zadovoljni dosada\u0161njim radom u Srbiji?<\/strong>
\nDo sada smo imali jedan objekat i da ka\u017eem zvani\u010dno: imali jedan odsto srpskog tr\u017ei\u0161ta. Pitao me je jedan novinar: „Da li je Mercator vi\u0161e uticao na sredinu ili sredina na Mercator?“ Odgovorio sam: „Ako nije arogantno, mislim da je ipak ve\u0107i zna\u010daj Mercatora za ovu sredinu“. Naime, \u010dim smo najavili dolazak Mercatora, lokalna konkurencija je krenula da radi. Re\u010d ‘akcija’ do dolaska Mercatora nije ni postojala u sada\u0161njem zna\u010denju, pa kad smo krenuli sa marketin\u0161kim aktivnostima, po\u010deli su da nas prate. Mercator je prvi izdao akcijski letak, Mercator Pika kartice, radimo loyalty projekte, \u0161to niko od na\u0161ih konkurenata nema. Zna\u010di, imamo veliki uticaj i vi\u0161e prate nas, nego \u0161to mi pratimo nekog. Ne ka\u017eem da smo mi sve to izmislili, ali objektivno je tako. Zna\u010di, zadovoljni smo i zato idemo napred, zato se \u0161irimo. Rezultat poslovanja u Beogradu je dobar, a vide\u0107emo kakav \u0107e biti u \u010ca\u010dku i Zemunu. U 2004. smo imali oko 43 miliona evra prometa, kolika je bila i vrednost investicije u Mercator centar Beograd. U 2005. o\u010dekujemo promet oko 48 miliona evra. U Beogradu od prvog dana radimo pozitivno. Moram da ka\u017eem da je Mercator Srbija jedini koji je od prvog dana radio pozitivno na novom tr\u017ei\u0161tu, \u0161to smatram velikim uspehom, uz podr\u0161ku naravno i veliko zalaganje i same centrale i uz ogromno zalaganje svih zaposlenih.<\/p>\n

Odnos doma\u0107ih i stranih proizvoda u Mercatoru?<\/strong>
\nArtikli proizvedeni u Srbiji su zastupljeni sa 36 odsto, 14 odsto su slovena\u010dki, ne\u0161to ispod dva odsto su proizvodi iz Hrvatske i manje od jedan odsto iz Bosne. Pri tome, ne treba zanemariti \u010dinjenicu da robu iz uvoza nabavljamo najve\u0107im delom preko srpskih firmi, koje \u010dine 86 odsto na\u0161ih dobavlja\u010da. Sem toga, preko Mercatora roba iz Srbije mo\u017ee i u Sloveniju, ako ispunjava standarde EU.<\/p>\n

Koji je uslov za prodaju proizvoda u Mercatoru?<\/strong>
\nPrvo, kvalitet. U po\u010detku je bilo jako slo\u017eeno, jer mnogi nisu mogli da razumeju \u0161ta mi to tra\u017eimo. Imamo ugovore koji su jako strogi i precizni, ali ako ih neko potpi\u0161e onda mora da ih realizuje do kraja, jer ih i mi realizujemo u potpunosti. Dobavlja\u010d mora da obezbedi kvalitet, kvantitet i kontinuitet. Ne mo\u017ee danas da prodaje pet hiljada ne\u010dega, a posle da ka\u017ee: Izvini, nemam vi\u0161e! Poseban naglasak bih stavio na grama\u017eu, pakovanje, dizajn. Sad ne ide vi\u0161e dobro prodaja pakovanja od dva-tri kilograma, nego ne\u0161to od 125 ili 275 grama. Mi kao Mercator Srbija imamo jedno veliko usko grlo: nemamo distributivni centar. Mnogi do\u0111u, pa se \u017eale, za\u0161to nema vi\u0161e slovena\u010dke robe, nego samo 14 odsto. Me\u0111utim, ne mo\u017ee vi\u0161e, jer po 15 dana roba stoji na granici – razni sertifikati, fito, sanitarne i ostale kontrole, a pojedina roba ima rok trajanja 20 dana. Zato smo kupili 13 hektara zemlji\u0161ta na auto-putu, na idealnom mestu. Ovih dana upravo razgovaramo o izgradnji distributivnog centra.<\/p>\n

Da li ste revnosni u pla\u0107anju dobavlja\u010dima?<\/strong>
\nDa. Nikad nikome ni jedan dan nismo kasnili s uplatom. Zato ka\u017eem, ugovori su nam vrlo precizni.<\/p>\n

Bije vas glas da imate ‘najja\u010de’ cene? <\/strong>
\nTo za cene je samo utisak, jer neki potro\u0161a\u010di kada vide kako na\u0161i centri sijaju, kako su \u010disti i ure\u0111eni, kao i koliko robe ima i kako je lepo raspore\u0111ena, pomisle – mora da je skupa. A broj potro\u0161a\u010da se pove\u0107ava. Imali smo 2004. godine u novembru oko 78.000, a 2005. godine hiljadu vi\u0161e. Po cenama mi isto tako pratimo konkurenciju, kao \u0161to i oni prate nas. To je vi\u0161e ose\u0107aj, nego \u010dinjenica da smo skupi. Neki su od nas skuplji 1,6 odsto, neki jeftiniji 0,8 odsto gledaju\u0107i na\u0161u konkurenciju – Maxi, C Market, Pekabetu. Pravimo razne analize, pogotovo u na\u0161em delu akcija, tu smo sigurno jeftiniji, pa srpska, slovena\u010dka korpa – imamo niz akcija. \u010cekovi sada odlaze kao mogu\u0107nost kreditiranja, ali mi imamo na\u0161u zelenu Pika karticu, koja fakti\u010dki slu\u017ei kao plate\u017eno sredstvo i to kreditno, gde se obaveze izvr\u0161avaju jednom mese\u010dno. To sve zna\u010di da treba gledati celinu, da li je samo cena ta koja odlu\u010duje, a u ovo te\u0161ko vreme jeste i cena, ali jeste i ne\u0161to drugo – asortiman ponude i, pogotovo, nivo usluge.<\/p>\n

Da li ste anga\u017eovali mistery shopere?<\/strong>
\nImamo godi\u0161nje analize na nivou celog Mercatora. Mistery shoper do\u0111e, snimi i onda analiziramo. Mi smo, na primer, dobili \u010distu peticu i veoma smo ponosni na to, na odeljenjima mesa i delikatesa, kao i za rad na blagajnama, \u0161to je izuzetno te\u0161ko. I za ljubaznost i ostalo, imamo izuzetno lepe ocene. Sprovodirno i istra\u017eivanje zadovoljstva zaposlenih.<\/p>\n

U va\u0161oj blizini \u0107e biti otvoren Maxi centar?<\/strong>
\nDa. Ne bojimo se konkurencije. Najvi\u0161e bih voleo, kao i svi potajno, a ja javno, da konkurencije ne bude. Ali to jednostavno nije dobro. Zapusti\u0161 se, opusti\u0161, ne gura\u0161 napred, ne osavremenjuje\u0161 se, ne primenjuje\u0161 nova saznanja, i zato konkurencija jeste zdrava. Kona\u010dno shvati\u0161 da je bolje da ima konkurencije, nego da je nema. Konkurencije se ne bojimo iz vi\u0161e razloga: prvo, na tr\u017ei\u0161tu Slovenije gde Mercator posluje, u Ljubljani, postoji samo jedan Mercator centar, postoji dva Interspara, postoji Leclerc i drugi. Pa \u0161ta? Konkurencija je zdrava, jer podi\u017ee produktivnost, pa \u0107e to jednom i ovde da se desi. Od toga ne mo\u017ee da se pobegne. To nas \u010deka ve\u0107 sutra, ali mi radimo kao da je konkurencija ve\u0107 ovde. Kako radimo sada, radi\u0107erno i tada, uz jednu veliku napomenu: Mercator je prvi doneo odluku, sproveo je u delo i do\u0161ao u Srbiju! Mnogi su najavljivali da \u0107e do\u0107i, pa nisu do\u0161li. Ako ni\u0161ta drugo, bar je hrabro ura\u0111eno. I tre\u0107e, nije lako napraviti tr\u017eni centar. Mo\u017eda nama sad jeste, ali nekome ko se sad sprema na to… potrebne su velike analize, velika podr\u0161ka, velika saznanja i ljudi koji mogu to da urade. Nije jednostavno, jer da jeste, ve\u0107 bi bili tu. Ipak, nismo mi otkrili rupu na saksiji, ali u ovim uslovima, gde je inflacija 18 odsto, gde kurs ide kako ide, gde su privredna, i ostala kretanja takva kakva su, ovako funkcionisati i ostvarivati dobar rezultat, nije mala stvar.<\/p>\n

Koji od stranih lanaca uskoro o\u010dekujete?<\/strong>
\nCora je najavljivala, pa je nema. U poslednje vreme nisam \u010duo ni jednu najavu da se neko sprema da do\u0111e. Govorim o firmama kao \u0161to je Mercator. Ne uzimam u obzir firme, kao \u0161to je Metro, jer je to druga\u010diji na\u010din poslovanja. Nama je bitno da se ne menjaju pravila igre dok igra traje, \u0161to se ovde, bojim se, de\u0161ava. I ako se menjaju pravila dok igra traje, treba da se menjaju bar na bolje, a ne na gore. Pri tom, na primer, mislim na 2004. godinu kada je stupio na snagu zakon, po kome kada ulo\u017ei\u0161 600.000.000. dinara oslobo\u0111en si 50 odsto pla\u0107anja poreza na dobit, i jo\u0161 neke beneficije. To je bilo u januaru, a u oktobru je doneto tuma\u010denje da u te investicije ne ulazi investicija u kupovinu zemlji\u0161ta. A mi smo u nekoliko kupovina zemlji\u0161ta u\u0161li sa tom ra\u010dunicom. I to je jedna velika ko\u010dnica. Zatim, sprovo\u0111enje zakonskih propisa: veoma je lako oterati investitora. Mi smo sad umislili da svi \u017eele u Beograd. To nije ta\u010dno, on \u0107e da ode u Bugarsku, sa stanovi\u0161ta Pariza njemu je svejedno da li je to Bukure\u0161t, Sofija ili Beograd… Kako jednom pravom strancu, a Slovenci nisu ba\u0161 pravi stranci, jer su \u017eiveli u ovom pravnom sistemu, objasniti da si kao Mercator dao 16 miliona evra za zemlji\u0161te u Beogradu, a nisi ga kupio. Kako to objasniti? Nego, samo si dobio pravo na kori\u0161\u0107enje zemlji\u0161ta. Sad je ministar Parivodi\u0107 pokrenuo inicijativu za tuma\u010denje tog \u010dlana ustava, da je to ustvari kupovina gradskog-gra\u0111evinskog zemlji\u0161ta. Op\u0161ta nestabilnost u sprovo\u0111enju propisa: nekad mo\u017ee, nekad ne, to je ote\u017eavaju\u0107a okolnost. Mercator se tako pona\u0161ao, pa ako je re\u010deno da je uvo\u0111enje PDV-a 1. januara 2004. mi smo za to ve\u0107 unapred bili pripremljeni i 50 na\u0161ih kasa je tako radilo od tog dana! Ako ka\u017eu da stupa obaveza uvo\u0111enja GPRS tada, mi smo to i obezbedili, a tako isto i za fiskalne kase. Onda vidimo da ponekad kao da ispadnemo naivni. Mi uradimo, a niko drugi ne uradi! I onda ti ne mo\u017ee\u0161 sa njima da se poredi\u0161, nema\u0161 iste uslove privre\u0111ivanja, nekako ispadne kao da nisi ba\u0161 u ravnopravnom polo\u017eaju u odnosu na ostale takmi\u010dare.<\/p>\n

Ukrupnjavanje trgovine je neminovnost?<\/strong>
\nI ovde, u Srbiji, desi\u0107e se ono \u0161to se desilo svuda gde su do\u0161li veliki lanci. Ponekad ka\u017eem: „Voleo bih da se vozim fijakerom, ali ne mo\u017ee, mora\u0161 da koristi\u0161 auto i gotovo“. Koliko god vo\u017enja fijakerom lepo zvu\u010dala, neminovnost i realnost danas jeste vo\u017enja autom. Tako \u0107e i neke trgovine da se prilagode ovome, one gde se kupuje hleb, mleko i osnovne dnevne potrep\u0161tine \u0107e opstati, ali neke ne\u0107e, pogotovo one neure\u0111ene. Mo\u017eda ‘na prvu loptu izgleda’ da \u0107e ljudi ostati bez posla, ali opet, ako je od te trgovine moglo da \u017eivi nekoliko njih, mora da tu ne\u0161to nije bilo ba\u0161 \u010disto. Zna\u010di one sa stanovi\u0161ta privre\u0111ivanja u celom regionu, nisu dobre, ali na\u0107i\u0107e se neke druge mogu\u0107nosti, preusmeri\u0107e se. Veliki dolaze, i mora tako da se uradi. Mislim da je sa stanovi\u0161ta celog dru\u0161tva bolje ovako raditi, a mali, koji treba da opstanu, opsta\u0107e sa svojom specifi\u010dnom ponudom, druga\u010dijom organizacijom. I Mercator ima neke radnje koje daje u fran\u0161izu gde mogu da rade mu\u017e i \u017eena i mogu da rade na drugi na\u010din. Mali trgovac mora da bude zainteresovan za to. Ali mora i da prati sve propise, ne mo\u017eemo stalno da \u017emurimo i ne mo\u017eemo u toj oblasti da imamo, da se niko ne uvredi, jedan veliki buvljak. Mala trgovina se, vidim, organizuje, i to je dobro, ali i to udru\u017eivanje \u0107e dovesti do ukrupnjavanja. Ne mo\u017ee druga\u010dije, ako ne zna\u0161 \u0161ta \u0107e da bude, pogledaj oko sebe da vidi\u0161 \u0161ta je bilo. Ono \u0161to se desilo u Sloveniji i Hrvatskoj, desi\u0107e se i ovde.<\/p>\n

Tada se pove\u0107ava i pritisak na dobavlja\u010de?<\/strong>
\nMercator u Sloveniji ima sada preko 40 odsto u\u010de\u0161\u0107a. Naravno da pritiskamo dobavlja\u010de. Ali to je ono: ne mora\u0161 kod mene da prodaje\u0161. Ima razloga za\u0161to svi ho\u0107e da prodaju u Mercatoru. I to ga ko\u0161ta na razne na\u010dine, ali ga ja pla\u0107am. Pla\u0107am ga u dinarima, a ne sa 100 kilograma bra\u0161na, ili kako ve\u0107. Imamo negde preko 600 dobavlja\u010da. Istovremeno, treba imati u vidu i to da je za proizvo\u0111a\u010de, tvrdim, i dalje najjeftinije i najekonomi\u010dnije da svoju robu prodaju u na\u0161im centrima, a ne da sami tra\u017ee prostore, pla\u0107aju visoke zakupnine, pla\u0107aju svoje prodavce, dovoz robe i tome sli\u010dno.<\/p>\n

Tatjana Ostoji\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

VLADIMIR KRAV\u010cUK, GENERALNI DIREKTOR, MERCATOR SRBIJA (tekst objavljen u Progressive magazinu br.20, januar 2006.) IDEMO DALJE Vladimir Krav\u010duk, generalni direktor Mercator Srbija: „Konkurencija je zdrava. Bez konkurencije se zapustite, opustite, ne idete napred, ne osavremenjujete se…“. Tri godine nakon otvaranja prvog Mercatora u Srbiji, u decembru 2005, u dva dana slovena\u010dki lanac otvorio je jo\u0161 […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1320,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1319"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1319"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1319\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1322,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1319\/revisions\/1322"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1320"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1319"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1319"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1319"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}