{"id":1315,"date":"2013-11-04T15:58:01","date_gmt":"2013-11-04T14:58:01","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=1315"},"modified":"2013-11-14T16:55:07","modified_gmt":"2013-11-14T15:55:07","slug":"zoran-tirnanic-vlasnik-dis-krnjeva","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/zoran-tirnanic-vlasnik-dis-krnjeva\/","title":{"rendered":"Zoran Tirnani\u0107, Dis"},"content":{"rendered":"

ZORAN TIRNANI\u0106, VLASNIK DIS KRNJEVA<\/strong><\/p>\n

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.19, decembar 2005.)<\/p>\n

TRANSFORMACIJA U DISTRIBUTIVNI CENTAR<\/strong><\/h2>\n

Zoran Tirnani\u0107, vlasnik Dis Krnjeva: „Za ovaj posao bitan je doma\u0107inski pristup“.<\/strong><\/span><\/p>\n

Dis Krnjevo, veletrgovina, na\u0161la se na desetom mestu 300 najuspe\u0161nijih srpskih firmi. Poslovanje ove firme, budu\u0107nost kao distributivnog centara, kao i odbijanje Zorana Tirnani\u0107a, vlasnika Disa, da se udru\u017ei sa Swisslion Takovom, bili su povod za ovaj intervju.<\/p>\n

Kako je Dis uspeo tako dobro da posluje?<\/strong>
\nJednim jedinim putem se mo\u017ee do\u0107i do rezultata, a to je put povoljnosti. Bilo koja da je priroda posla kojom se bavite, da li je to ugostiteljstvo, ili proizvodnja, ili trgovina, povoljnost je ono \u010dime privla\u010dite kupca, odnosno, mu\u0161teriju. Ako to uspete, onda mo\u017eete sa jako udaljenih ta\u010daka da dovedete zainteresovane. Me\u0111utim, u toj borbi da stvorite interes, odnosno povoljnost, ne uspevaju svi podjednako. To je \u010ditav proces. Recimo, pre tri godine, znao sam za digitalnu arhivu, ili elektronski pe\u010dat, potpis i tako dalje, ali na\u0161a zakonodavna strana je tek u januaru ove godine, dozvolila zakonski, da s tim mo\u017ee da se krene, tako da iako smo mogli mo\u017eda i pre tri godine to da uradimo, u cilju smanjivanja tro\u0161kova, mi smo tek sada, evo, na pragu da realizujemo taj projekat. Ne ka\u017eem da je dr\u017eava krivac, ve\u0107 da svi moramo da sazrimo kroz odre\u0111eni proces i napravimo ambijent za razvoj. Bez obzira na sve to, potrebna je velika borba i ma\u0161ta i ogroman rad, zalaganje na tom polju da se smanje tro\u0161kovi. U tom delu, \u010dini mi se, da nismo svi jednako uspe\u0161ni i to je ono \u0161to nas izdvaja i \u010dini razli\u010ditim. To je jedina pri\u010da koja mene okupira od samog po\u010detka, jer taj tro\u0161ak je kruna svega, to je i po\u010detak i kraj. Ovo je uslov svih uslova. Ne radi se o tome koliko je radnik pla\u0107en, radnik i treba da bude dobro pla\u0107en, nego koliko je radnika potrebno da se uradi neki posao. Ako ima i jedan vi\u0161e, onda je to za mene tro\u0161ak. To je ve\u0107 po\u010detak propadanja. Treba stvoriti takvu organizaciju i tehni\u010dku podr\u0161ku da obezbedi da se od jedne do druge ta\u010dke stigne za kra\u0107e vreme i mo\u017eda manje ljudi da tu deonicu opslu\u017euje. Kada je re\u010d o bar kod \u010dita\u010dima, nismo mogli da smanjimo broj radnika, dok nismo prvo obezbedili tehni\u010dku podr\u0161ku i jo\u0161 neke organizacione promene. Danas u prodajnom prostoru imamo 13 radnika umesto 29. Jo\u0161 bolji je primer u magacinima gde smo dobili jo\u0161 ve\u0107e u\u0161tede. Nije tu re\u010d samo o manjem broju radnika, ve\u0107 o mogu\u0107nosti kontrole odre\u0111enog procesa rada. Bez ovih \u010dita\u010da, ja jednostavno ne bih znao \u0161ta se radi u magacinu. Sada postoji stimulacija za radnike, jer se zna za svakog radnika koliko ostvaruje po odvojenom artiklu, to je sada njegov interes, mi vi\u0161e nemamo potrebe da ga guramo. On \u0107e do\u0107i i ranije na posao, kako bi vi\u0161e uradio i na kraju meseca imao ve\u0107u platu. Radnika treba zainteresovati za posao.<\/p>\n

Dis je osnovan 1991. godine?<\/strong>
\nDa, otac je prvi krenuo, a ja sam imao \u017eelju da se bavim diskografijom. Imao sam i svoj studio, i krenuo sa ozbiljnijim poslom, me\u0111utim, kao za inat, a ko zna za\u0161to je to dobro, desilo se ovo \u0161to se desilo. Zajedni\u010dki smo otvorili firmu, kao diskografija i komercijala, tako je i nastalo ime Dis komerc. Od prvog dana ja sam bio direktor, a uklju\u010dila se i moja supruga Verica, koja mi je i danas od velike pomo\u0107i, tako da za polovinu stvari ja ne brinem i to je mo\u017eda jedan od razloga uspeha – porodi\u010dna firma. Dogovorili smo se da od 01.01.1999. godine preuzmem firmu, a pro\u0161le godine smo se definitivno i kapitalno izdelili.<\/p>\n

Dis je krenuo kao veletrgovina?<\/strong>
\nDa. Mi smo isklju\u010divo veletrgovina i dan danas, nemamo ni jednu maloprodaju. Naravno da i mi imamo ne\u0161to u planu sa maloprodajom, ali ne tako brzopleto i na silu. Jednostavno, mnogi su preinvestirali u \u017eelji da prvi iskora\u010de sa cash&carryjem i onda nisu mogli dalje da nastave. Dis se prostire na \u010detiri hektara, imamo pet hala, to je nekih 14.500 kvadrata, od toga je 1.200 metara kvadratnih hladnja\u010da, plus upravna zgrada od 2.000 kvadrata. Ali, to nismo napravili odjednom. Ni danas nemamo ni jedan kredit, niti bilo kakva dugovanja. To je upravo i kruna na\u0161e investicione pri\u010de, jer svi znamo da su krediti nepovoljni, a ranije su bili jo\u0161 nepovoljniji. Tako da je moralo da se ide malo \u010dudnim korakom za svet, jer u svetskoj ekonomiji, kada biste rekli da investirate bez kredita, odnosno iz obrtnih sredstava, svako bi se za\u010dudio i posumnjao u va\u0161u stru\u010dnost. Me\u0111utim, druga je pri\u010da tamo. Uostalom, ekonomija kao nauka nije pisana na osnovu Srbije, nego na osnovu normalnih ekonomskih sistema, a ovde kod nas je sasvim druga pri\u010da. Ovde mora da se ide jednom zdravom matematikom, kao \u0161to stari ljudi ka\u017eu ‘pokrivaj se koliko \u0107ebe dozvoljava’. Mora da se ide postupno. Kod nas je vrlo turbulentna situacija, nije samo ekonomija u pitanju, ve\u0107 i politika, da li \u0107e pasti vlada, da li \u0107emo imati nove sankcije, da li \u0107e biti devalvacije, kolika \u0107e biti kupovna mo\u0107? Sve su to velika pitanja, na osnovu kojih treba odlu\u010diti gde, \u0161ta i kako investirati.<\/p>\n

Tehnologiju ste verovatno uvodili sukcesivno?<\/strong>
\nDa. Cilj je bio magacin, \u0161to je bio jedinstven slu\u010daj, bar kada su veletrgovine u pitanju. Naime, pre nas su mnogi kupovali bar kod \u010dita\u010de i \u017eeleli da u magacinima ostvare neku u\u0161tedu, me\u0111utim, nisu se ba\u0161 najbolje sna\u0161li, i onda su ih koristili u prodajnom prostoru, \u0161to je po meni bilo neproduktivno. Nisam hteo da u\u0111em u investiciju bar kod \u010dita\u010da, jer to nije mala investicija, posebno ako pre toga ne znam \u0161ta \u0107u sa njima raditi. Tako da smo zadnji kupili \u010dita\u010de, ali smo ih prvi stavili u funkciju magacina. U drugoj fazi smo krenuli sa prodajnim prostorom, tu ih brojno ima vi\u0161e – 100 \u010dita\u010da smo morali da uzmemo i to je trenutno u veoma dobroj funkciji. Imamo i tre\u0107i segment koji nisam pomenuo, a to je veoma dobro razvijen i za kupca vrlo jeftin i brz sistem internet trgovanja, tako da on iz fotelje, od ku\u0107e, mo\u017ee da poru\u010di robu.<\/p>\n

Postoji mi\u0161ljenje da trgovci vole da dolaze u veletrgovinu i da se dru\u017ee?<\/strong>
\nTo je ta\u010dno zapa\u017eanje, ali to su navike iz pro\u0161losti, jer ranije se moglo tako raditi, bilo je jeftinije i gorivo, i radnik u radnji. Sada je sve skuplje. S druge strane, kako je radnik skup, mora\u0107e trgovac sa svojom porodicom da pove\u0107a doprinos u radnji, kako bi smanjio broj radnika, odnosno tro\u0161kove. Ko to ne sagledava, ve\u0107 ispunjava sebi \u017eelje, mislim da ne\u0107e imati budu\u0107nost. Lepo je da se ljudi pro\u0161etaju, lepo je i meni kada je prodaja puna, ali sve \u0161to je lepo ne mora da bude i korisno. Sve lepe stvari, ako nisu dozirane, imaju svoje posledice. Nije lo\u0161e da do\u0111u do prodajnog prostora Disa jednom u mesec dana, ali isto tako, ako trgovac ima obavezu dva puta nedeljno da poru\u010duje robu, i svaki put ga nema u radnji, on ima tro\u0161kove, ne kontroli\u0161e radnju, nije uz svoje kupce da im pobolj\u0161a u\u017eitak kupovine, i zato, ako tih aktivnosti u radnji nema, onda i kvalitet pada, a tro\u0161kovi rastu.<\/p>\n

Stav je da veletrgovine moraju da promene svoju funkciju ako \u017eele da opstanu?<\/strong>
\nVidite, i sam naziv veletrgovina daje odgovor da to nije perspektivno, ali ako samo promenimo tu re\u010d i ka\u017eemo distributivni centar, onda organizacijom napravimo jedan korak u transformaciji, u odnosima takozvane fran\u0161ize, ne vidim neku razliku izme\u0111u C Marketa ili Maxi supermarketa i bilo koga drugoga, koji ima oko 300, 400 maloprodajnih objekata i ovog lanca, takozvanog privatnog lanca maloprodaje. Mi imamo oko 3.000 trgovaca, to je tako\u0111e jedan lanac maloprodaje koji \u0107e biti ovde u distributivnom centru Dis sve dok ova ku\u0107a mo\u017ee da im da zdravu, kvalitetnu ponudu, servis u svim segmentima. Ta\u010dno je da se u svetu ide na varijantu C&C, pa se to tamo nabavlja, me\u0111utim u C&C se ka\u017ee plati i nosi, to na\u0161im privatnim maloprodavacima ne verujem da \u0107e biti ba\u0161 primamljivo. Na\u0161im trgovcima je potrebno odlo\u017eeno pla\u0107anje, i ne samo to, ve\u0107 i distribucija. Ko \u0107e njima prevesti tu robu, kada su navikli na robu ispred praga? Da li \u0107e taj pojedinac mo\u0107i da napravi tako racionalnu organizaciju distribucije od nekog C&C do svoje radnje? Mi ovde nalazimo svoju logiku u racionalnoj distribuciji. Siguran sam, da \u0107e ovde u Srbiji, biti potreban jedan dobar distributivni centar, mo\u017eda i vi\u0161e, ali jedan \u0107e uvek biti potreban. Ovde u Srbiji se mnogo razlikuje pri\u010da od Ma\u0111arske, \u010ce\u0161ke, Poljske i Rumunije, jer tamo nije bilo vremena da se razvije jedna takva mre\u017ea maloprodaje. Kod njih su, na samom po\u010detku tranzicije, dolazili veliki sistemi poput Metroa, dok je ovde druga pri\u010da. Postoje vrlo mo\u0107ni privatni trgovci, koji su jednostavno u\u0161li u najsitnije pore trgovine i ne mo\u017ee to neko preko no\u0107i da promeni.<\/p>\n

Va\u0161e vi\u0111enje, koliko \u0107e od 3.000 trgovaca, va\u0161ih kupaca, mo\u0107i da opstane?<\/strong>
\nPoku\u0161avam da predvidim problem i trudim se da se za njega pripremim, naro\u010dito u finansijskom smislu. O\u010dekivao sam da \u0107emo uvo\u0111enjem PDV-a puno kupaca izgubiti. Manje sam brinuo \u0161to \u0107emo ih izgubiti, koliko sam brinuo \u0161ta \u0107e biti sa njihovim dugovanjima prema nama. Pro\u0161le godine sam se pripremao na taj na\u010din \u0161to sam se trudio da obezbedim nekih 20tak miliona da popunim ‘rupe’, koje \u0107e nastati tom prilikom. Na moje zadovoljstvo, ni\u0161ta se od tih problema nije obistinilo. Do\u0161ao sam do zaklju\u010dka da je i Dis u prednosti \u0161to se u njemu nalaze isklju\u010divo odabrani, kvalitetni, likvidni trgovci. Siguran sam da jedan broj od te 3.000 ne\u0107e opstati. Kroz godinu dana bi\u0107e ih mo\u017eda dve, i od te dve pitanje da li \u0107e vremenom i 1.000 da ostane, ali na\u0161 cilj, ovog trenutka, nije da \u017eelimo \u0161to ve\u0107i broj trgovaca, ve\u0107 \u0161to vi\u0161e zdravih, likvidnih, ‘doma\u0107ina’ trgovaca, a osta\u0107e onoliko koliko budemo jedinstveni i organizovani, a sa druge strane koliko budemo zadr\u017eali doma\u0107insko poslovanje, kao jedini uslov uspeha. Siguran sam da \u0107e dovoljan broj da opstane u trajnoj varijanti.<\/p>\n

Koliko su va\u0161i kupci solventni i kakav je va\u0161 odnos sa dobavlja\u010dima?<\/strong>
\nMi smo kao Dis apsolutno solventni, nemam nikakvih pritisaka, niti zamaranja oko tih pitanja \u0161ta se danas pla\u0107a. To opet zna\u010di da imamo vrlo disciplinovane kupce koji su 95 odsto ta\u010dni. Ima i onih koji su u problemima, ali uz malo tolerancije i strpljenja na\u0111emo re\u0161enje, iza\u0111emo u susret, pa oni to reguli\u0161u. Ima i onih sa trajnim problemima, ali njih je, na svu sre\u0107u, vrlo malo, naro\u010dito u ovoj godini.<\/p>\n

Dis ima u planu i gradnju prvog cash&carryija?<\/strong>
\nSada je u projektu centar od 3.000 kvadrata u osnovi, plus 700 metara kvadratnih kancelarijskog prostora. Trenutno je u planu Smederevo, imamo jo\u0161 nekoliko placeva gde smo u pripremi. I\u0107i \u0107emo tamo gde nismo zadovoljni nivoom prisutnosti STR kupaca kod nas. Kao \u0161to sam rekao, u ovom turbulentnom vremenu prili\u010dno je te\u0161ko praviti petogodi\u0161nje planove, jer svakog trenutka mo\u017ee do\u0107i do potrebe za promenom pravca na tom ivesticionom planu. Na\u0161a prva i osnovna briga su trgovci, koji su ve\u0107 kod nas, i oni moraju da budu za\u0161ti\u0107eni. Mi smo planirali recimo i krajem ove godine da otvorimo C&C, ali smo morali da investiciju preokrenemo, da nabavimo jo\u0161 20 kamiona, kako bismo uspeli da zadr\u017eimo nivo usluge koji sada imamo. Preko 35 odsto \u0107emo imati rast prometa u ovoj godini, ali imamo i pove\u0107an broj kupaca.<\/p>\n

Pored Nane i Wissola, i Dis je bio predmet interesovanja Swissliona?<\/strong>
\nBilo je razgovora o udru\u017eivanju, ali smo procenili da to nije najbolje za Dis. Mislim da svako treba da radi svoj posao i da ne treba da dolazi do konflikta interesa, jer proizvo\u0111a\u010d ima svoju logiku, a trgovac mora druga\u010dije da razmi\u0161lja, jer mora da ispunjava \u017eelje tr\u017ei\u0161ta, odnosno mora da bude izme\u0111u proizvo\u0111a\u010da i potro\u0161a\u010da, kao krajnjeg kupca.<\/p>\n

Wissol i Nana su u velikim dugovima, dok Dis dobro posluje?<\/strong>
\nTo nije nikakva tajna, postoji centar za bonitet gde se sve lepo vidi i svi to znamo me\u0111u sobom. Obzirom da se radi o ve\u0107oj kreditnoj zadu\u017eenosti, svakako da je to jedan od glavnih razloga, za\u0161to nisam hteo da u\u0111em u udru\u017eenje sa Dra\u0161kovi\u0107em.<\/p>\n

Da li ste razmi\u0161ljali o CBA SCG?<\/strong>
\nNaravno da je i o tome bilo re\u010di, ali nisam se uop\u0161te dvoumio, jer tu ima puno nejasno\u0107a oko me\u0111usobnih odnosa samih \u010dlanica udru\u017eenja. Ja \u017eelim partnera, odmah danas, ali prvi uslov za partnerstvo i udru\u017eivanje je likvidnost i profit, valjda zbog toga i radimo. Kod CBA je bilo neprihvatljivo da sve \u010dlanice, bez obzira na veli\u010dinu, imaju iste uslove. Da li je to prirodno? Mislim da nije, a sve \u0161to nije prirodno, nemogu\u0107e je da opstane. Sem toga, regionalni pristup CBA je te\u0161ko ostvariv, kada se uzme u obzir da je Dis prisutan u 136 op\u0161tina koje snabdeva po Srbiji. Bilo je razgovora o udru\u017eivanju i sa Rodi\u0107ima, ali jo\u0161 nismo uspeli da prevazi\u0111emo sve sporne momente. Za kvalitetno udru\u017eivanje treba se i pripremiti, odnosno prilagoditi i samu firmu za novi na\u010din funkcionisanja.<\/p>\n

Tatjana Ostoji\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

ZORAN TIRNANI\u0106, VLASNIK DIS KRNJEVA (tekst objavljen u Progressive magazinu br.19, decembar 2005.) TRANSFORMACIJA U DISTRIBUTIVNI CENTAR Zoran Tirnani\u0107, vlasnik Dis Krnjeva: „Za ovaj posao bitan je doma\u0107inski pristup“. Dis Krnjevo, veletrgovina, na\u0161la se na desetom mestu 300 najuspe\u0161nijih srpskih firmi. Poslovanje ove firme, budu\u0107nost kao distributivnog centara, kao i odbijanje Zorana Tirnani\u0107a, vlasnika Disa, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1316,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1315"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1315"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1315\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1318,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1315\/revisions\/1318"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1316"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1315"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1315"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1315"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}