{"id":1309,"date":"2013-11-04T15:51:53","date_gmt":"2013-11-04T14:51:53","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=1309"},"modified":"2013-11-14T16:56:00","modified_gmt":"2013-11-14T15:56:00","slug":"robert-ferko-predsednik-uprave-droga-kolinske","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/robert-ferko-predsednik-uprave-droga-kolinske\/","title":{"rendered":"Robert Ferko, Droga Kolinska"},"content":{"rendered":"

ROBERT FERKO, PREDSEDNIK UPRAVE DROGA KOLINSKE<\/strong><\/p>\n

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.18, novembar 2005.)<\/p>\n

TRGOVAC JE UVEK U PRAVU!<\/strong><\/h2>\n

Robert Ferko, predsednik Uprave Droga Kolinske: „Nemamo iluzije da mo\u017eemo da se takmi\u010dimo sa velikim multinacionalnim kompanijama“.<\/strong><\/span><\/p>\n

Droga Kolinska je nova kompanija, osnovana ove godine, u kojoj ve\u0107insko vlasni\u0161tvo ima Istrabenz. Nastala je spajanjem dve najja\u010de slovena\u010dke prehrambene industrije – preduze\u0107a Droga i Kolinska, nakon desetogodi\u0161njeg procesa. To je bio povod za razgovor sa novim predsednikom Uprave kompanije Robertom Ferkom.<\/p>\n

Da li je vlasni\u010dka struktura Droga Kolinske tajna?<\/strong>
\nKnjiga akcionara je javno objavljena i svako mo\u017ee da do\u0111e do tog podatka, nije nikakva tajna. 55 odsto ima Istrabenz, paradr\u017eavni fondovi zajedno pribli\u017eno 10 odsto, a od ve\u0107ih akcionara tu su: Maxima d.d, Zavarovalnica Triglav, i drugi U ovom trenutku ima oko 3.400 akcionara.<\/p>\n

Kako je proteklo spajanje Droge i Kolinske?
\n<\/strong>Poslednja faza udru\u017eivanja, po\u010dela je u avgustu pro\u0161le godine, izjavama uprava. Formalno, proces smo zavr\u0161ili na skup\u0161tinama 6. aprila ove godine, kad smo se slo\u017eili sa odlukom o spajanju ta dva preduze\u0107a. Nakon toga, 3. maja 2005. godine, slu\u017ebeno je stvoreno novo preduze\u0107e Droga Kolinska d.d. i u isto vreme prestale su da postoje Droga i Kolinska. Taj proces zapo\u010deo je jo\u0161 1995. godine, kada je bio prvi poku\u0161aj spajanja. Nakon toga bila su jo\u0161 dva neuspela poku\u0161aja.<\/p>\n

Koji je, prema Va\u0161em mi\u0161ljenju, bio motiv za spajanje ta dva preduze\u0107a? Ulazak u EU?<\/strong>
\nAko mene pitate, te dve firme trebalo je ve\u0107 odavno da se spoje. Ulazak u Evropsku uniju bio je samo ta\u010dka na i. I pre je postojala konkurencija, ali ulaskom u EU to udru\u017eivanje je stvarno postalo potrebno. Droga i Kolinska su bila dva najja\u010da preduze\u0107a na podru\u010dju prehrambene industrije. Zajedni\u010dki portfelj njihovih brendova je najzna\u010dajniji u ovom regionu. Zbog toga je spajanje imalo smisla, i to je bila, na neki na\u010din, garancija ekonomi\u010dnijeg poslovanja u budu\u0107nosti. Postali smo mnogo prihvatljiviji, kao ve\u0107i partner, za na\u0161e trgovce, a imamo i regionalne ambicije, pa i \u0161ire. Trgovina se \u0161iri preko granica, a tu je i ta ja\u010dina brendova koju sam ve\u0107 spomenuo.<\/p>\n

Da li je jo\u0161 rano da se govori o nekim rezultatima? Postoji li problem korporativne kulture?<\/strong>
\nKorporativna kultura je razli\u010dita i zapravo predstavlja veliki izazov. Spajanje i uskla\u0111ivanje predstavlja najve\u0107i izazov i za mene li\u010dno, kao i za upravu. Pre pet godina smo se preselili u veliku novu fabriku u Izoli, tada jo\u0161 kao Droga Portoro\u017e. To je dosta trajalo, upravo zbog razli\u010ditih kultura, nije bilo pravog kontakta. Nadam se da \u0107emo uskoro uspeti.<\/p>\n

Odakle poti\u010du tolike razlike?<\/strong>
\nI jedno i drugo preduze\u0107e spadaju u onu ‘staru industriju’, da je tako nazovem. I Droga i Kolinska bile su me\u0111u prvim preduze\u0107ima koja su po\u010dela da se kotiraju na Ljubljanskoj berzi, preduze\u0107a proizi\u0161la iz privatizacije. Kolinska je imala tradiciju dugu 100 godina, a Droga 40. Za to vreme, stvarane su razli\u010dite korporativne kulture, sistemi, vrednosti… Sve je to zavisilo od menad\u017ementa, rukovodstva. I u mojoj porodici sin i \u0107erka su druga\u010dije osobe. Vrlo je te\u0161ko na\u0107i zajedni\u010dki imenilac, to je izazov.<\/p>\n

Vi ste iz Droge do\u0161li u Kolinsku, dakle Vi ste prvi imali problem da se prilagodite?<\/strong>
\nTako je. Sad smo dakle u tom procesu stvaranja nove kulture, integracije. Preduslov je da se odrede strate\u0161ki ciljevi preduze\u0107a, a zatim i vrednosti. Da poku\u0161amo da za \u0161to ve\u0107i broj ljudi odredimo njihovu pri\u010du, u ovoj na\u0161oj, za koju \u017eelimo da bude uspe\u0161na.<\/p>\n

Kakva su iskustva nakon ulaska Slovenije u EU?<\/strong>
\nPro\u0161la godina je, u svakom pogledu, bila prekretnica u poslovanju, iako jo\u0161 nije bilo onih pravih kumulativnih rezulatata, po\u0161to smo u\u0161li u Uniju 1. maja. Tada su prestali da va\u017ee i svi ugovori o slobodnoj trgovini sa dr\u017eavama biv\u0161e Jugoslavije, prema kojima su mnoga slovena\u010dka preduze\u0107a imala brojne pogodnosti na tim tr\u017ei\u0161tima, proizvodi su bili puno konkurentniji. Sa ulaskom u EU sve je to palo, iako ka\u017eem da pro\u0161la godina jo\u0161 nije pravi pokazatelj.<\/p>\n

Ipak, osetilo se u poslovanju?<\/strong>
\nPro\u0161le godine ne, jer smo pripremili ostatak iz prethodne godine sa ve\u0107om proizvodnjom i izvozom na ta podru\u010dja, i mogli smo jo\u0161 nekako da kompenzujemo. U ovoj godini multinacionalne kompanije mnogo lak\u0161e dolaze na police u Sloveniji, intenzivnije obra\u0111uju trgovce i krajnjeg potro\u0161a\u010da. Nema vi\u0161e tih sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama biv\u0161e Jugoslavije.<\/p>\n

\u0160ta su oni za vas zna\u010dili?<\/strong>
\nMi sada mnogo te\u017ee uspevamo da zadr\u017eimo svoje pozicije na policama na tr\u017ei\u0161tima zemalja biv\u0161e Jugoslavije. Ti sporazumi o slobodnoj trgovini zna\u010dili su da ne postoje nikakva dodatna optere\u0107enja za na\u0161e proizvode, ni carinska, ni vancarinska. Sada ona postoje. Kada pogledam u celini, mnogo smo manje konkurentni nego ranije.<\/p>\n

Da li je to razlog kupovine srpskih firmi?<\/strong>
\nNa\u0161a ambicija je da postanemo jedan od najja\u010dih regionalnih igra\u010da. Da bismo to postali, potrebni su nam i takvi partneri. U preduze\u0107u Grand Prom na\u0161li smo takvog partnera. I mi njima predstavljamo partnera pomo\u0107u kojeg mogu da ostvare takve ambicije. Njihove robne marke su regionalni lideri i imaju znatan tr\u017ei\u0161ni udeo, \u0161to se ti\u010de kafe na srpskom i tr\u017ei\u0161tu BiH. Soko \u0160tark, koji smo zajedno preuzeli, je takav na konditorskom podru\u010dju.<\/p>\n

Koji je pravni okvir te saradnje?<\/strong>
\nImamo zapravo tri vida saradnje. U preduze\u0107u Grand Prom odnos je 75 odsto Droga Kolinska, a 25 odsto vlasnik Slobodan Vu\u010di\u0107evi\u0107. Na isti na\u010din smo zajedno u\u0161li u preduze\u0107e Soko \u0160tark. Drugi vid saradnje je korporativni. Slobodan Vu\u010di\u0107evi\u0107 je izvr\u0161ni direktor u najvi\u0161em rukovodstvu preduze\u0107a, i on je regionalni vo\u0111a na sva tri tr\u017ei\u0161ta – BiH, Srbije i Crne Gore i Makedonije. On je, tako\u0111e, i jedan od vlasnika preduze\u0107a Droga Kolinska ovde u Ljubljani. Postoji dakle reciprocitet. Glavna namera u tim pregovorima bila je da se steknu partneri koji imaju jake regionalne brendove, dobro razvijene distributivne mre\u017ee i odli\u010dan menad\u017ement.<\/p>\n

Na koja tr\u017ei\u0161ta izlazi Droga Kolinska?<\/strong>
\nNa mnoga. Jaka tr\u017ei\u0161ta su Rusija i podru\u010dje zapadne Evrope. Ako posmatramo samo Drogu Kolinsku, 60 odsto ostvarujemo u Sloveniji, a 40 odsto izvozom.<\/p>\n

Svedoci smo ukrupnjavanja slovena\u010dke prehrambene industrije. Mo\u017ee li ona danas ravnopravno da se nosi sa konkurentima iz EU?<\/strong>
\nNemamo iluzije da mo\u017eemo da se takmi\u010dimo sa velikim multinacionalnim kompanijama, \u0161to se ti\u010de obima poslovanja. Na\u0161a ambicija je regionalna i \u017eelimo da iskoristimo vreme koje nam je preostalo dok velike strane kompanije nisu u\u0161le i zauzele pozicije na ovim tr\u017ei\u0161tima. Ne mo\u017eemo da se takmi\u010dimo ni sa proizvodima koje oni imaju. Oni nas mogu uni\u0161titi svojom ekonomijom obima. Mi imamo proizvode koji su razli\u010diti i specifi\u010dni za ova regionalna tr\u017ei\u0161ta, a za na\u0161e kapacitete to su velike serije.<\/p>\n

Da li je ta\u010dno da je upravo prehrambena industrija najvi\u0161e stradala prilikom ulaska u EU i da li ste to osetili u va\u0161em poslovanju?<\/strong>
\nNe. Mislim da je to zbog na\u0161ih vrlo dobrih proizvoda i pozicija na tr\u017ei\u0161tu zapadne Evrope. Imamo jako preduze\u0107e u \u0160vedskoj, i dobru prodaju u Austriji, \u0160vajcarskoj, Nema\u010dkoj… U 2003. godini imali smo 14 odsto tr\u017ei\u0161nog udela u segmentu pa\u0161teta u Austriji. Nama se zapravo otvorio pristup u vi\u0161e trgova\u010dkih lanaca. Prepoznatljivi smo. Kada se na\u0111e\u0161 u ogromnoj kriti\u010dnoj masi stranih trgova\u010dkih lanaca, dolazi do domino efekta – \u017eele te i oni u kojima jo\u0161 nisi prisutan.<\/p>\n

U Hrvatskoj ste prisutni u svim ve\u0107im lancima?<\/strong>
\n\u0160to se ti\u010de klju\u010dnih kupaca na tom tr\u017ei\u0161tu, svojim brendovima prisutni smo svuda. Radimo sa CBA, Getroom, Metroom, tu su Billa, KTC i drugi. Hrvatska nam je izuzetno va\u017eno podru\u010dje.<\/p>\n

Sa kojim trgova\u010dkim lancima radite na ostalim tr\u017ei\u0161tima u regionu, u Bosni, Srbiji?<\/strong>
\nU Srbiji radimo sa C Marketom, ali u ne\u0161to manjem obimu. Zatim sa Deltom i Maxijem, a preko na\u0161eg strate\u0161kog partnera, Grand Proma, u Srbiji radimo sa svim trgovcima, sa odre\u0111enim asortimanom, koji \u0161irimo. U BiH Droga Kolinska je lider sa pa\u0161tetom, tako da radimo sa svim lancima.<\/p>\n

Da li se osetio pad prodaje u Srbiji, izlaskom iz biv\u0161e Jugoslavije?<\/strong>
\nSvakako, tamo smo pre nekoliko godina bili gotovo zaboravljeni. Onda smo osnovali svoju firmu, preko koje smo po\u010deli da distribuiramo proizvode. Ipak smo u Srbiji jo\u0161 uvek vrlo malo prisutni, u pore\u0111enju sa ranijim periodom.<\/p>\n

Koji su planovi za regiju biv\u0161e Jugoslavije?<\/strong>
\nZa slede\u0107u godinu nam je u planu pove\u0107anje vrednosnog obima poslovanja za 27 odsto. Te ambicije potvr\u0111ujemo i novom fabrikom pa\u0161tete u BiH, koja \u0107e sigurno da poja\u010da na\u0161u konkurentnost. Fabrika je jo\u0161 uvek u izgradnji, a proizvodnja bi trebalo da po\u010dne u septembru idu\u0107e godine.<\/p>\n

Da li \u0107ete uspeti da i tamo osigurate isti nivo proizvodnje i kvaliteta?<\/strong>
\nMoramo. Tehnologija \u0107e biti savremenija nego ovde u Izoli. Ve\u0107 smo po\u010deli da zapo\u0161ljavamo stru\u010dnjake iz Sarajeva, a obuku obavljamo u Sloveniji. U planu je 80 novih radnika. Za godinu dana ljudi moraju da budu spremni za posao. Ne vidim tu nekih ve\u0107ih problema. Kapacitet \u0107e biti isti kao u Izoli, pribli\u017eno 4.500 tona pa\u0161tete na godi\u0161njem nivou.<\/p>\n

To \u0107e biti proizvodnja samo za tr\u017ei\u0161te BiH?<\/strong>
\nNe. Kao prvo, \u017eelimo da oja\u010darno na\u0161 brend na BiH tr\u017ei\u0161tu, a snabdeva\u0107emo i tr\u017ei\u0161te SCG i Makedonije. Ra\u010dunamo i na Tursku i Bliski Istok.<\/p>\n

Postoje li neke razlike izme\u0111u poslovanja sa trgovcima iz EU i iz zemalja biv\u0161e Jugoslavije?<\/strong>
\nMoje mi\u0161ljenje je da postoji drasti\u010dna razlika. S jedne strane, trgovci iz regije brzo preuzimaju zapadna iskustva, dok strani lanci svoje uslove prilago\u0111avaju lokalnom obimu poslovanja. Fleksibilniji su. Mi se ipak prilago\u0111avamo trgovcima, jer su oni na\u0161i prvi kupci i uvek su u pravu.<\/p>\n

Da li postoje razlike u pogledu pla\u0107anja?<\/strong>
\nU Hrvatskoj su rokovi pla\u0107anja vrlo dugi. Me\u0111utim, postoji odre\u0111ena sigurnost da \u0107e\u0161 ipak dobiti svoj novac. U SCG, na primer, monetarna stabilnost jo\u0161 uvek nije dovoljno uspostavljena, pa tamo realna vrednost onoga \u0161to mora\u0161 da naplati\u0161 opada iz dana u dan. Najva\u017enije je biti zanimljiv trgovcu. Ve\u0107 sam spomenuo da smo se zbog toga i ujedinili i zapo\u010deli saradnju sa regionalnim partnerima. Prilikom ulaska na novo tr\u017ei\u0161te, prvenstveno trgovac, iako ne samo on, postavlja uslove, i iz tog razloga mora\u0161 da ponudi\u0161 zanimljive brendove.<\/p>\n

\u0160ta za vas, kao proizvo\u0111a\u010da, zna\u010di jo\u0161 uvek velika fragmentiranost trgovine?<\/strong>
\nU Hrvatskoj ipak ve\u0107 mo\u017ee da se oseti konsolidacija, dok je u Srbiji i Crnoj Gori trgovina jo\u0161 uvek jako fragmentirana. Nama zapravo i odgovara fragmentirano tr\u017ei\u0161te. Mislim da nijednom dobavlja\u010du nije u interesu konsolidacija, jer nam se u tom slu\u010daju diktiraju uslovi, njihovi smo taoci. Ipak i jedna i druga situacija imaju i svoje mane, i svoje prednosti. Kada propadaju mali trgovci, \u010desto roba ne mo\u017ee da bude napla\u0107ena.<\/p>\n

Ko vam je najve\u0107i konkurent u regionu?<\/strong>
\nPrehrambena industrija je u svim zemljama regiona vrlo jaka, kao \u0161to je bila i u biv\u0161oj Jugoslaviji. Tako\u0111e, postoje i evropske firme koje su nam, s jedne strane konkurenti, dok ih s druge gledamo i kao partnere. Sa mnogima sara\u0111ujemo, a \u017eelimo tu saradnju i da produbimo. Sara\u0111ujemo sa Podravkom, Franckom, Grand Promom, Vitaminkom u Makedoniji i Vitaminkom u BiH, itd.<\/p>\n

Na koji na\u010din planirate da se borite sa multinacionalnim kompanijama?<\/strong>
\nOni melju sve ispred sebe, ali ipak jo\u0161 uvek imaju strah od ulaska na ova tr\u017ei\u0161ta, na velika vrata, zbog njihove nestabilnosti. Mi jo\u0161 imamo vremena da se na odgovaraju\u0107i na\u010din reorganizujemo.<\/p>\n

Planirate li akvizicije hrvatskih kompanija?<\/strong>
\nU ovom trenutku ne.<\/p>\n

Da li ste zadovoljni saradnjom sa Grand Promom?<\/strong>
\nVrlo smo zadovoljni. Dugo smo razgovarali pre nego \u0161to smo postali partneri, tako da se za sada sve odvija po dogovoru. Brendovi Grand Proma u\u0161li su na tr\u017ei\u0161te Makedonije, gde do sada nisu bili prisutni. Grand Prom \u0107e, pak, sa svojom distributivnom mre\u017eom da oja\u010da pozicije na\u0161ih proizvoda na tr\u017ei\u0161tu BiH i SCG. Zajedno smo u\u0161li u Soko \u0160tark, \u0161to je, tako\u0111e, velika stvar.<\/p>\n

Kakav je status va\u0161e kompanije u Soko \u0160tarku?<\/strong>
\nNa\u0161ih je 75 odsto, odnosno, struktura je ista kao i u preduze\u0107u Grand Prom. Ostalo je jo\u0161 dosta stvari koje treba urediti. Mnogi procesi moraju da se prilagode i racionalizuju. Tako\u0111e, modernizova\u0107emo fabriku. Uveren sam da \u0107e u roku dve do tri godine sve do\u0107i na svoje mesto.<\/p>\n

Ne planirate otpu\u0161tanja?<\/strong>
\nNajavili smo socijalni program za tu fabriku, kog se sada pridr\u017eavamo. Soko \u0160tark ima previ\u0161e zaposlenih, ali ipak poku\u0161avamo da re\u0161imo situaciju tako da svi budu zadovoljni.<\/p>\n

Kakva \u0107e biti uloga Slobodana Vu\u010di\u0107evi\u0107a, direktora Grand Proma, u toj udru\u017eenoj firmi?<\/strong>
\nSlobodan Vu\u010di\u0107evi\u0107 je izvr\u0161ni direktor, \u010dlan najvi\u0161eg rukovodstva firme. Zadu\u017een je za sve operacije grupe na spomenutim tr\u017ei\u0161tima. Ujedno je jedan od najve\u0107ih pojedina\u010dnih vlasnika mati\u010dne kompanije ovde u Sloveniji.<\/p>\n

Planirate li jo\u0161 neke akvizicije u Srbiji i kakvi su dalji planovi za tr\u017ei\u0161ta SCG i Makedonije?<\/strong>
\nU ovoj godini smo ve\u0107 imali veliku investiciju u na\u0161u pr\u017eionicu u Makedoniji, pove\u0107ali smo kapacitet za 100 odsto, tako da je sada kapacitet pribli\u017eno 3.500 tona kafe godi\u0161nje. Tr\u017ei\u0161te je te\u0161ko oko 5.500 tona. Ujedno smo zapo\u010deli sa proizvodnjom i prodajom brendova Grand Proma na tom tr\u017ei\u0161tu. Sto se ti\u010de BiH, uzdr\u017eani smo kada je u pitanju Cockta, jer stvari nisu takve kakve bi trebalo da budu. Tu je jo\u0161 veliki potencijal. Mo\u017eda \u0107e biti jo\u0161 nekih manjih akvizicija u Srbiji, i toj regiji. Prvenstveno \u017eelimo da se konsolidujemo do kraja i da rastemo organski.<\/p>\n

Zna\u010di, Slovenija vam je malo tr\u017ei\u0161te?<\/strong>
\nTako je. Kada bi se fokusirali samo na Sloveniju, zna\u010dilo bi da nemamo nikakve regionalne ambicije. Nemamo nikakvih predrasuda, velika nam je prednost i sli\u010dan jezik i sli\u010dne prehrambene navike.<\/p>\n

Budu\u0107nost trgovine na ovim podru\u010djima?<\/strong>
\nMislim da \u0107e u Hrvatskoj biti daljeg ukrupnjavanja, ali ne do te mere kao u Sloveniji. \u0160to se ti\u010de Srbije, mislim da \u0107e koncentracija biti sli\u010dna kao u Poljskoj, do 50 odsto. U Srbiju \u0107e sigurno da u\u0111u jo\u0161 neki strani trgova\u010dki lanci, a mislim da su u Hrvatskoj mnogi ve\u0107 prisutni.<\/p>\n

Razgovarala: Zora Koprivnjak<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

ROBERT FERKO, PREDSEDNIK UPRAVE DROGA KOLINSKE (tekst objavljen u Progressive magazinu br.18, novembar 2005.) TRGOVAC JE UVEK U PRAVU! Robert Ferko, predsednik Uprave Droga Kolinske: „Nemamo iluzije da mo\u017eemo da se takmi\u010dimo sa velikim multinacionalnim kompanijama“. Droga Kolinska je nova kompanija, osnovana ove godine, u kojoj ve\u0107insko vlasni\u0161tvo ima Istrabenz. Nastala je spajanjem dve najja\u010de […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1310,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1309"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1309"}],"version-history":[{"count":5,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1309\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1313,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1309\/revisions\/1313"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1310"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1309"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1309"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1309"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}