{"id":1305,"date":"2013-11-04T15:45:51","date_gmt":"2013-11-04T14:45:51","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=1305"},"modified":"2013-11-14T16:56:53","modified_gmt":"2013-11-14T15:56:53","slug":"srdan-paunovic-vlasnik-tp-kvin","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/srdan-paunovic-vlasnik-tp-kvin\/","title":{"rendered":"Sr\u0111an Paunovi\u0107, TP Kvin"},"content":{"rendered":"

SR\u0110AN PAUNOVI\u0106, VLASNIK TP KVIN<\/strong><\/p>\n

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.17, oktobar 2005.)<\/p>\n

KONCEPT KOJI DAJE REZULTATE<\/strong><\/h2>\n

Srdan Paunovi\u0107, vlasnik Kvina iz Kragujevca i novi generalni direktor CBA SCG: „Trgovine su svuda u svetu glavni igra\u010di i odre\u0111uju pravila igre“.<\/strong><\/span><\/p>\n

Ovih dana Nacionalni lanac udru\u017eene trgovine CBA dobio je novog generalnog direktora, Sr\u0111ana Paunovi\u0107a, jednog od vlasnika veleprodaje Kvin iz Kragujevca. Dosada\u0161nji razvoj i planovi CBA, kao izazovi s kojima se danas susre\u0107e trgovac, bili su povod za razgovor.<\/p>\n

Kada ste osnovali Kvin?<\/strong>
\nKvin je malo, interesantno preduze\u0107e iz Kragujevca, nastalo u pozori\u0161tu. Interesantno po nekoliko osnova. Prvo, to je jedno od prvih privatnih preduze\u0107a u Kragujevcu, osnovano 1989. Drugo, od svih aktivnih veleprodaja, Kvin je najstarija. Karakteristi\u010dna je jo\u0161 po tome \u0161to za razliku od drugih velikih firmi, jedino Kvin od po\u010detka ima dva vlasnika. Drugi vlasnik je, moj partner, advokat Zlatan Maksimovi\u0107 i to je partnerstvo koje traje ve\u0107 17 godina.<\/p>\n

Kako ste doneli odluku da krenete u trgovinu?<\/strong>
\nHteli smo da napravimo advokatsku kancelariju, po\u0161to smo po struci pravnici. Ta kancelarija je trebalo da se bavi pravnim i trgovinskim zastupanjem. To je bila prvobitna ideja, a kako smo postali trgovci, to je specifi\u010dna pri\u010da. Krenulo je od paketi\u0107a za Novu godinu i novogodi\u0161njih predstava za decu. Kasnije, kada je Nova godina pro\u0161la sami sindikati su nam se javljali da im obezbedimo razli\u010dite sindikalne pakete. Tako smo krenuli da se bavimo trgovinom. Sa otvaranjem privatnih radnji javila se potreba da ih neko snabdeva robom, jer dru\u0161tvene trgovine to nisu bile rade da \u010dine. Odlu\u010dili smo da se bavimo veleprodajom i tako je do danas.<\/p>\n

Da li ste se bavili i maloprodajom?<\/strong>
\nU 1991. i 1992. godine po\u010deli smo da pravimo sopstvenu maloprodajnu mre\u017eu, da zakupljujemo objekte i organizujemo rad u maloprodaji, na vrlo sli\u010dan na\u010din, kako se to i sad radi. Imali smo na\u0161 interni marketing, advertajzing, imali smo na\u0161u, potro\u0161a\u010dku karticu. To smo sve prekinuli u prvoj polovini 1993. jer vi\u0161e nije bilo mogu\u0107e pratiti inflaciju. To je na neki na\u010din i spasilo firmu, jer 1993. su svi koji su legalno radili u maloprodaji u avgustovskom talasu, kada si morao da proda\u0161 robu ispod cene, prakti\u010dno bankrotirali. Posle toga, maloprodajom se nismo bavili do ove godine. Od tada do 2005. bili smo klasi\u010dna veleprodaja na teritoriji sedam op\u0161tina centralne \u0160umadije, gde smo sada regionalni centar CBA. Ove godine smo ponovo krenuli u maloprodaju.<\/p>\n

Koliko ste maloprodajnih objekata otvorili?<\/strong>
\nTrenutno imamo tri sopstvena objekta i \u010detiri velike samoposluge u proseku od 350 kvadrata i jo\u0161 tri mala objekta i 27 pridru\u017eenih \u010dlanova CBA, kojima pokazujemo pa\u017enju kao da je re\u010d o na\u0161im maloprodajama, jer to je princip CBA. Samoposluge su rezultat ugovora i projekta koji smo pokrenuli jo\u0161 pro\u0161le godine i zove se ‘Na\u0161a radnja’. Te samoposluge nisu na\u0161e vlasni\u0161tvo, ve\u0107 vlasni\u0161tvo lokalnog trgovinskog preduze\u0107a Srbija. Oni su dali prostor i radnike, a mi robu i znanje.<\/p>\n

Kakvi su vam dalji planovi u maloprodaji? <\/strong>
\nNa\u0161u maloprodaju \u0107emo razvijati prema mogu\u0107nostima. Otvori\u0107emo onoliko objekata koliko mo\u017eemo da uposlimo. U ovom trenutku je na\u0161 primarni cilj da razvijemo maloprodajnu mre\u017eu CBA, mre\u017eu pridru\u017eenih \u010dlanova.<\/p>\n

Sa koliko vlasnika trgovina sara\u0111ujete?<\/strong>
\nTo je jedna irelevantna cifra, jer njih je 1.000 na spisku, a \u0161ta je od toga tvoj kupac pitanje je. Jedna tre\u0107ina se prete\u017eno ili isklju\u010divo snabdeva kod nas. Za nas, strate\u0161ki, je broj kupaca, mnogo manje va\u017ean od broja pridru\u017eenih \u010dlanova. Mi svoju budu\u0107nost vidimo kroz razvijanje lanca CBA, jer jednostavno, razvijeni koncept CBA do kraja, podrazumeva da veleprodaje nestanu, a da firme, kao \u0161to je Kvin funkcioni\u0161u isklju\u010divo kao regionalni centri, \u0161to je jedan detalj koji je nedovoljno istican kao faktor na tr\u017ei\u0161tu. \u0160ta se tada doga\u0111a? Sa instaliranjem adekvatne mre\u017ee CBA, a koristimo termin 1.000 radnji CBA, i sa funkcionisanjem tog lanca kao jedinstvenog sistema, prakti\u010dno nestaju veleprodaje, i \u0161to je jo\u0161 va\u017enije za proizvo\u0111a\u010de, nestaju veleprodajne mar\u017ee. Mi sada maloprodajnu cenu u na\u0161im objektima, bili oni na\u0161a maloprodaja ili pridru\u017eeni \u010dlanovi CBA, imamo formiranu kroz dva segmenta, kroz veleprodajnu i maloprodajnu mar\u017eu. Sa razvijanjem sistema do kraja, veleprodajna mar\u017ea se gubi, regionalni centar CBA radi za neko minimalno pokri\u0107e tro\u0161kova i zaradu od jedan do dva odsto, a sav CBA bonitet se prenosi u maloprodaju. Samo tako pridru\u017eeni \u010dlanovi CBA, cenom mogu da budu konkurentni velikim maloprodajnim lancima. Ako imamo dovoljno efikasan maloprodajni lanac, a CBA na to pretenduje, mo\u017eemo cenovno da budemo konkurentni bilo kome, \u010dak i onom ko je najjeftiniji.<\/p>\n

Koliko CBA ima pridru\u017eenih \u010dlanica?<\/strong>
\nIdemo na to da ih bude 1.000. U ovom momentu pod ugovorom je 943 objekata.<\/p>\n

Kako da neko postane pridru\u017eeni \u010dlan CBA?<\/strong>
\nOsnovni kriterijum je lokal koji mo\u017ee da zadovolji CBA standarde, a to zna\u010di, ne ispod 50 kvadrata, s tim \u0161to \u0107e se ta kvadratura, kao ultimativni faktor pove\u0107avati. Drugi kriterijum je li\u010dnost vlasnika. Koncept CBA je pre potpisivanja ugovora o pridru\u017eivanju neophodno shvatiti i prihvatiti, a sa srpskim, vizantijskim nasle\u0111em u razmi\u0161ljanju, to ba\u0161 i nije jednostavno. Prose\u010dan Srbin razmi\u0161lja po sistemu: „da ja uzmem ono \u0161to mi odgovara, a ono \u0161to mi ne odgovara ne\u0107u“. Po\u0161to je ovde u pitanju koncept koji pobe\u0111uje, ne dva odsto rabata, ne pet dana valute, ne dinar ni\u017ea cena, ve\u0107 koncept. Najte\u017ee je menjati svest i potro\u0161a\u010da i partnera i kupca. Tre\u0107i uslov je da je radnja solventna.<\/p>\n

Koji je koncept CBA?<\/strong>
\nPri\u010da o CBA uspeva samo u varijanti gde taj sistem radi, gde uprava CBA ima uticaja i na najudaljeniju malu radnju negde u planini, a i najudaljenija mala radnja ima uticaj na upravu. Zna\u010di koncept CBA podrazumeva sistem koji radi. Takav sistem u Srbiji, kao \u0161to smo mi, ne postoji. Prema mojim informacijama, broj\u010dano slede\u0107i lanac je C Market sa 340 objekata, koji su po kvadraturi ve\u0107i od na\u0161ih, ali napraviti efikasan koncept od 1.000 subjekata je posao koji traje. Mi smo odradili prvu godinu, prakti\u010dno u pridru\u017eivanje smo u\u0161li tek od 1. marta, a neki regionalni centri i kasnije. Prema mojim procenama, kompletna instalacija CBA sistema bi trebalo da bude gotova za \u0161est meseci. Za sada je jedino neizvesno, kada su termini u pitanju, kada \u0107e postoje\u0107i sistem pratiti jedinstven informacioni sistem za sve pridru\u017eene \u010dlanove. Instalacija tog sistema, bilo da se pravi ili kupi, traje nekoliko meseci. Krajni cilj je da svi maloprodajni objekti, svi regionalni centri i uprava CBA budu umre\u017eeni u jedinstven informacioni sistem, \u0161to pored mogu\u0107nosti pra\u0107enja i kontrole, drasti\u010dno olak\u0161ava rad i po pitanju komunikacije sa slu\u017ebama nabavke, transporta, pra\u0107enje cena, prosle\u0111ivanja informacija o marketin\u0161kim akcijama i ostalo. Prilikom stupanja na du\u017enost direktora CBA apostrofirao sam tri stvari: koncept, brzina i informacija. Mislim da ako uspemo dosledno da sprovedemo koncept CBA, ako to uradimo brzo, i pri tom baratamo brzim, jasnim i ta\u010dnim informacijama, za \u0161est meseci ovaj sistem mo\u017ee da se pojavi kao pregovara\u010d sa ogromnom mo\u0107i, da garantuje sprovo\u0111enje bilo kakvog dogovora, ili ugovora u 1.000 objekata.<\/p>\n

Ukoliko to ostvarite, koliki bi bio tr\u017ei\u0161ni udeo CBA?<\/strong>
\nPrema svim procenama, regionalni centri CBA imaju sada oko 15 odsto tr\u017ei\u0161ta. Sa potpisanim ugovorima u 2005. kod na\u0161ih najbitnijih dobavlja\u010da, i pre CBA i sa CBA, mi smo kod ve\u0107ine na prvom mestu kao kupac. Sa partnerima koje odaberemo za saradnju ne mo\u017eemo da budemo ispod 20 odsto godi\u0161nje proizvodnje. Obzirom da ono \u0161to je plan na\u0161ih aktivnosti, za koji verujem da je realno odmeren, a bez nekih ve\u0107ih poreme\u0107aja na tr\u017ei\u0161tu, morali bismo celokupan na\u0161 sistem da unapredimo u slede\u0107oj godini i to za najmanje 30 odsto. Da li \u0107e se to desiti ne zavisi samo od nas, ve\u0107 i od toga \u0161ta \u0107e se doga\u0111ati na tr\u017ei\u0161tu, od brzine ulaska drugih trgova\u010dkih lanaca, od kojih su neki ve\u0107 prisutni, od njihovog pona\u0161anja na tr\u017ei\u0161tu, od eventualnog stvaranjadrugih alijansi, za koje postoje naznake. Me\u0111utim, verujem da, ako mi uradimo ono \u0161to je do nas, brinu\u0107e vi\u0161e oni o nama, nego mi o njima.<\/p>\n

\u010cesto se \u010duje da je ‘lanac jak koliko je jaka najslabija karika’. Koliko se va\u0161e \u010dlanice pridr\u017eavaju propisa CBA?<\/strong>
\nProtiv toga sam da se dete, koje je tek prohodalo, istu\u010de, jer je prosulo ne\u0161to sa stola. Prvo \u0107emo da sa\u010dekamo da dete prohoda, da bude stabilno, pa onda da razume to \u0161to mu se ka\u017ee ‘no, no’. Posle toga \u0107emo da primenjujemo ‘neku vrstu stajanja u \u0107o\u0161ku’. Naravno, postoje mehanizmi koji su ve\u0107 razra\u0111eni u \u010dlanicama CBA koje imaju ve\u0107e iskustvo od nas. U na\u0161im aktima predvi\u0111ene su mogu\u0107nosti sankcionisanja za odre\u0111eno pona\u0161anje na tr\u017ei\u0161tu, samo je pitanje kada \u0107emo pokrenuti taj mehanizam, a bi\u0107e pokrenut svakako, tu nema dileme. Ako bi se danas desilo da neka od \u010dlanica CBA otu\u0111i deo kapitala, nebitno kome, jer sa drugim trgova\u010dkim lancima nije \u010dak dozvoljena ni saradnja, to bi automatski zna\u010dilo njeno isklju\u010denje iz CBA. Da bi CBA uspela, niko ne mo\u017ee da sedi na dve stolice.<\/p>\n

Da li je svih 1.000 radnji ozna\u010deno kao CBA?<\/strong>
\nNisam ih sve li\u010dno video, ali verujem da jesu. Inicijalno brendiranje podrazumeva stavljanje table sa imenom CBA, i karakteristi\u010dno brendiranje izloga, belom trakom sa crvenim znakom po sredini izloga. To podrazumeva skidanje svih oznaka drugih kompanija sa tog spoljnog izgleda maloprodajnog objekta. Za po\u010detak su ura\u0111ene tabla, traka i bed\u017e, uz zajedni\u010dko nastupanje kroz akcijske liflete na nacionalnom i regionalnom nivou. Kasnije \u0107emo svakako i\u0107i i na uniformisanje izgleda radnje i prodavaea, i sve ono \u0161to je potrebno da bismo imali vizuelno prepoznatljiv lanac. Najzna\u010dajnije je da taj lanac bude prepoznatljiv po ponudi. Standard CBA je da u na\u0161im prodajnim objektima bude minimum 70 odsto doma\u0107e robe. Zato mi ne zloupotrebljavamo naziv nacionalni lanac, jer smatramo da na taj na\u010din imamo pravo na to. S druge strane, ono \u0161to \u0107e nama jako zna\u010diti u daljem razvoju jeste razvoj na\u0161e robne marke. Za sada imamo jednu robnu marku, jestivo ulje, a ve\u0107 do kraja ove godine pojavi\u0107e se desetak novih proizvoda. Na\u0161e opredeljenje \u0107e biti, kada se radi o robnim markama, da radimo proizvode gornjeg srednjeg kvaliteta, a cena treba da bude najni\u017ea na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n

Kakav je bio prijem CBA kod proizvo\u0111a\u010da?<\/strong>
\nSa\u010dekali su nas razli\u010dito, od ljudi koji su u startu prepoznali svoj strate\u0161ki interes da imaju partnerske odnose sa jednom ovakvom alijansom, do onih koji su nas tretirali kao neprijatelje. \u010cinjenica je da je srpsko tr\u017ei\u0161te 2005. najgore mogu\u0107e, od kada ga pamtim, bez po\u0161tovanja dogovora, ugovora, bez ‘fer pleja’. Bara je sve manja, a krokodili su sve gladniji. Nema lojalnosti u nastupu, to je generalni stav za 2005. jer bilo je proizvo\u0111a\u010da koji su s nama i potpisali ugovor, a nisu se korektno pona\u0161ali.<\/p>\n

Mnogi ka\u017eu da dolazi vreme trgovaca?<\/strong>
\nTrgovine su svuda u svetu glavni igra\u010di i odre\u0111uju pravila igre. Po\u0161to smo hteli da budemo deo tog globalnog sistema onda \u0107e nam se to i desiti. Tako \u0107e se i proizvo\u0111a\u010du i meni desiti Metro i ne samo Metro, nego i svi oni koji \u0107e do\u0107i posle, mnogi ozbiljni igra\u010di. A novac u svetu je u trgovini, ne u proizvodnji.<\/p>\n

Kako vidite dolazak strane konkurencije?<\/strong>
\nKao odsustvo dr\u017eavne strategije. Imamo slede\u0107u situaciju, koju kao da je neko pravio namerno. U o\u010dima nekog ko je na tr\u017ei\u0161tu i ko je regularan trgovac, PDV je trebao da se desi sa 5. oktobrom. Me\u0111utim, to se desilo tek ove godine, i u tom vakumu, za \u010detiri godine, procenat crne trgovine, na teritoriji gde je radila na\u0161a firma, zna\u010di Kragujevac i okolina, sa nekih 15 odsto, kolika je bila u vreme Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, je narasla na 60 odsto. Regularne trgovine su tada gubile novac, dovedene su na ivicu bankrotstva, i sada, taj i takav trgovac, finansijski iscrpljen, treba da se tu\u010de sa Metroom, Mercatrom, Billom, Aholdom i ko \u0107e ve\u0107 do\u0107i. S druge strane, na\u0161e odsustvo strategije u trgovini, dovelo je do toga da strani lanci ulaze u srce trgovine u Srbiji. U Sloveniji se to nije desilo. Nalazimo se u jednom jako neravnopravnom polo\u017eaju. Pri tome, ne tra\u017eim da dr\u017eava \u0161titi na\u0161e interese, neka \u0161titi svoje interese, jer sumnjam da je interes dr\u017eave da potpunu kontrolu tr\u017ei\u0161ta prepusti bilo kome. Jednostavno, prodali smo tr\u017ei\u0161te duvana, cementa, tr\u017ei\u0161te finansijskog kapitala… Ako prodamo i tr\u017ei\u0161te maloprodaje, onda od tr\u017ei\u0161ta, bitnog nama, vi\u0161e ni\u0161ta ostati ne\u0107e. Strani trgovinski lanac, raspola\u017ee kapitalom koji ko\u0161ta dva odsto na godi\u0161njem nivou, a CBA kada bi sada probala da se negde zadu\u017ei, da u\u0111e u neki ozbiljniji finansijski ara\u017eman, to \u0107e biti ‘euro libor plus nekoliko procenata’, dobi\u0107ete neku varijantu od \u0161est do deset odsto sa deviznom klauzulom. Po\u0161to mi trgujemo, kupujemo, prodajemo za dinare, a inflacija \u0107e u ovoj zemlji biti dvocifrena, zna\u010di da na\u0161 izvor kapitala u ovom trenutku ne mo\u017ee da bude ispod 25 odsto. Koji ekonomski \u010darobnjak treba da bude, bilo ko od nas, da nadoknadi tu razliku od dva do 25? Da li smo onda upu\u0107eni da finansijske ara\u017emane pravimo sa nekim napolju, ko \u0107e da nam ponudi jeftiniji izvor kapitala? \u0160ta \u0107emo onda da radimo, ako kroz tu pri\u010du sa jeftinijim kapitalom, a rade\u0107i na skupom srpskom tr\u017ei\u0161tu, koje nema kupovnu mo\u0107, i profitnu stopu, koja bi bila zadovoljavaju\u0107a, do\u0111emo u istu situaciju u kojoj je sada Next? \u0160ta \u0107e se desiti, nema dileme.<\/p>\n

Kakva je budu\u0107nost malih trgovina?<\/strong>
\nMimo svih statisti\u010dkih podataka o nivoima zadu\u017eenosti firmi i srpske privrede, u zadnjih deset godina kod nas postoji ne\u0161to \u0161to se zove neevidentirani unutra\u0161nji dug, a to su one \u010duvene sveske po radnjama, na \u010dek, na po\u010dek i ‘do\u0111em ti’ do prvog, do petnaestog, do plate i tako dalje. Onog trenutka kada do\u0111e na naplatu taj dug, \u0161to je ovih dana, kre\u0107e veliki bankrot. Potpuno sam siguran da \u0107e prvi talas tog bankrota pogoditi puno malih radnji, ba\u0161 onih koji su na\u0161i kupci, a jesu ili nisu u CBA. Jednostavno u tim malim kom\u0161ijskim objektima, postoji veliki procenat takvog duga, koji jednostavno vlasnik tog lokala, u situaciji kada ima pove\u0107ane tro\u0161kove poslovanja, koji rastu iz dana u dan, smanjen profit i promet, ne mo\u017ee da pre\u017eivi. Na\u0161a procena je da \u0107e u prvih \u0161est meseci 2006. godine, zajedno sa ovom godinom broj zatvorenih malih radnji biti 50 odsto ve\u0107i nego po\u010detkom 2005. Za sada ni jedna radnja koja se pridru\u017eila CBA nije bankrotirala. Ne o\u010dekujem da taj broj ni u budu\u0107nosti bude alarmantan. Bi\u0107e tih slu\u010dajeva, ali bi\u0107e vi\u0161e kvalitetnih radnji koje \u0107e u\u0107i u sistem, nego nekvalitetnih koje \u0107e iza\u0107i iz sistema. Jedan broj malih trgovina opstao je u svim zemljama sveta. One bi se najlak\u0161e definisale pojmom trafika ili piljarnica, mala radnja na \u0107o\u0161ku. Ovde kod nas \u0107e se desiti potpuno isti slu\u010daj, sporadi\u010dne male radnje mogu da opstanu kao samostalni subjekti, ali na nivou statisti\u010dke gre\u0161ke, sve ostalo mora\u0107e da se udru\u017ei, ili u CBA ili u neku drugu alijansu, druga\u010dije opstanka nema.<\/p>\n

Planovi CBA za slede\u0107u godinu?<\/strong>
\nI\u0107i \u0107emo na strate\u0161ko pokrivanje teritorija koje su nam trenutno nepokrivene, gde je Beograd najzna\u010dajniji, pove\u0107avanje efikasnosti lanca i razvoj sopstvene robne marke. Mislim da \u0107emo tek krajem slede\u0107e godine biti osposobljeni da se uklju\u010dimo u me\u0111unarodnu trgovinu posredstvom CBA. Jedan od zadataka je i dalja profesionalizacija firme.<\/p>\n

Tatjana Ostoji\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

SR\u0110AN PAUNOVI\u0106, VLASNIK TP KVIN (tekst objavljen u Progressive magazinu br.17, oktobar 2005.) KONCEPT KOJI DAJE REZULTATE Srdan Paunovi\u0107, vlasnik Kvina iz Kragujevca i novi generalni direktor CBA SCG: „Trgovine su svuda u svetu glavni igra\u010di i odre\u0111uju pravila igre“. Ovih dana Nacionalni lanac udru\u017eene trgovine CBA dobio je novog generalnog direktora, Sr\u0111ana Paunovi\u0107a, jednog […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1306,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1305"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1305"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1305\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1308,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1305\/revisions\/1308"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1306"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1305"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1305"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1305"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}