{"id":1301,"date":"2013-11-04T15:41:59","date_gmt":"2013-11-04T14:41:59","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=1301"},"modified":"2013-11-14T16:57:36","modified_gmt":"2013-11-14T15:57:36","slug":"jean-francois-le-roch-generalni-direktor-interexa","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/jean-francois-le-roch-generalni-direktor-interexa\/","title":{"rendered":"Jean-Francois Le Roch, Interex"},"content":{"rendered":"

JEAN-FRANCOIS LE ROCH, GENERALNI DIREKTOR INTEREXA<\/strong><\/p>\n

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.15, avgust 2005.)<\/p>\n

CENE PO MERI<\/strong><\/h2>\n

Jean-Francois Le Roch, generalni direktor Interexa: „\u0160to se ti\u010de strane konkurencije, jo\u0161 uvek imamo na\u0161e par\u010de plavog neba, odnosno slobodan prostor“.<\/strong><\/span><\/p>\n

Interex, filijala francuske korporacije Intermarche, je krajem pro\u0161le godine otvorila svoj drugi hipermarket u Srbiji, u \u010ca\u010dku. Plan je da se do kraja 2006. godine otvori jo\u0161 najmanje 11 objekata u Srbiji i da se ulo\u017ei 44 miliona evra. Upravo namera budu\u0107eg razvoja, kao i dosada\u0161nji rezultati u poslovanju ovog francuskog trgovca, bili su razlog za razgovor sa generalnim direktorom Interexa u Srbiji Jean-Francois Le Rochom.<\/p>\n

Sli\u010dnosti i razlike izme\u0111u Interexa i Intermarchea?<\/strong>
\nInterex je filijala Intermarchea, i mi u Interexu imamo puno specifi\u010dnih elemenata koji su razli\u010diti od onih koji postoje u Intermacheu. \u0160to se ti\u010de koncepta prodajnog mesta, povr\u0161inski mnogo smo ve\u0107i, jeftiniji smo od standardnog Intermarchea i radimo sa manje ljudi iznad u infrastrukturi.<\/p>\n

Gde ste sve u regionu prisutni?<\/strong>
\nU Bosni, Srbiji i Rumuniji, bi\u0107emo u Makedoniji do maja 2006, a i u Crnoj Gori, \u010dekamo odobrenje od na\u0161e direkcije da u\u0111emo na jo\u0161 dva strana tr\u017ei\u0161ta, zavisi kakve se sve prilike i mogu\u0107nosti budu pojavile.<\/p>\n

Kako ste se odlu\u010dili za otvaranje u \u010ca\u010dku?<\/strong>
\nPostoji i strate\u0161ki izbor, a postoji i slu\u010dajni, jednostavno desi se prilika. \u0160to se ti\u010de strate\u0161kog izbora, kada dolazimo u jednu zemlju, otvaramo u nekom manjem, ali aktivnom gradu, ne u glavnom gradu, jer tamo sti\u017ee cela konkurencija, svi jaki konkurenti. U glavnom gradu sve je skuplje i komplikovanije, vi\u0161e su cene zemlji\u0161ta, du\u017ee se \u010deka na dobijanje dozvola. To va\u017ei svugde, a ne samo u Srbiji. \u0160to se ti\u010de drugog kriterijuma, prilike koja se ukazala, tra\u017eili smo nekoliko terena, lokacija u nekoliko gradova i \u010ca\u010dak se pokazao kao prvi koji se iskristalisao.<\/p>\n

Da li ste zadovoljni radom va\u0161e trgovine?<\/strong>
\nBi\u0107emo zadovoljni za mesec dana, \u0161to je u pore\u0111enju sa standardima u Francuskoj ili Spaniji dobra stvar, zato \u0161to to zna\u010di da smo postigli neki prag rentabilnosti pre kraja prve godine aktivnosti. U zapadnoj Evropi \u010desto treba dve do tri godine da se postigne taj prag, me\u0111utim \u017eeleli smo da na\u0161a organizacija bude malo br\u017ea i efikasnija.<\/p>\n

Kad planirate otvaranje u Ni\u0161u i Zaje\u010daru?<\/strong>
\nNi\u0161 je predvi\u0111en za po\u010detak septembra, a Zaje\u010dar mesec dana kasnije.<\/p>\n

\u0160ta tamo o\u010dekujete?<\/strong>
\nIsto kao i u \u010ca\u010dku, da \u0161to pre postignemo prag rentabilnosti. U Ni\u0161u \u0107e objekat biti isto kao i u \u010ca\u010dku, njegova kopija, dok \u0107e Zaje\u010dar biti ne\u0161to druga\u010diji, bi\u0107e ne\u0161to \u0161to mi zovemo ‘City’, ima\u0107e oko 1.000 kvadrata. Tako ne\u0161to smo ve\u0107 imali priliku da probamo i razvijemo u Bosni na pet mesta, i bilo je specifi\u010dno koncipirano za centar grada. U \u010ca\u010dku ima 2.500 kvadratnih metara samo prodajnog prostora, a isto tako \u0107e biti i u Ni\u0161u, dok \u0107e cela zgrada biti oko 4.200 kvadrata.<\/p>\n

Otvaranje u Beogradu ste najavili za kraj 2006.?<\/strong>
\nDa, jer o\u010dekujemo potpisivanje ugovora za jedno mesec, dva, tu se dodaje rok za dobijanje gra\u0111evinske dozvole, plus ceo period gra\u0111enja, treba\u0107e nam otprilike jo\u0161 godinu dana. Me\u0111utim nama je jasno da otvaranje jednog prodajnog mesta u Beogradu ne zna\u010di mnogo, bi\u0107e potrebno da otvorimo \u010detiri, pet.<\/p>\n

Gde u Beogradu planirate hipermarket?<\/strong>
\nDosta smo impresionirani lokalnom konkurencijom, koja je izjavila javno da \u0107e ulo\u017eiti sve svoje mogu\u0107nosti i snage da nam ne olak\u0161a otvaranje na\u0161ih objekata, tako da \u0107ete razumeti za\u0161to nismo precizniji kada je re\u010d o na\u0161oj budu\u0107oj lokaciji.<\/p>\n

Koliko trgovina planirate u bli\u017eoj budu\u0107nosti?<\/strong>
\nMnogo. Kada se pristupi jednom tr\u017ei\u0161tu, odmah se mora krenuti u trku sa veli\u010dinom, razmerom, vrlo je brzo strukturiranje tr\u017ei\u0161ta, i ko nema tu kriti\u010dnu masu, veli\u010dinu, ne mo\u017ee da opstane. Mi se ili povla\u010dimo sa nekog tr\u017ei\u0161ta, ili ostajemo da rastemo.<\/p>\n

Kako ste zadovoljni radom va\u0161eg prvog objekta u Pri\u0161tini i koliko ste spremni da izdr\u017eite na tom tr\u017ei\u0161tu?<\/strong>
\nNismo zadovoljni aktivno\u0161\u0107u u Pri\u0161tini, jer se susre\u0107emo sa potpunim odsustvom tr\u017ei\u0161nih zakona i zakona uop\u0161te, tako da smo tamo u situaciji potpuno nelojalne konkurencije. U SCG je jako prisustvo sive ekonomije, o tome je bilo re\u010di i na sastanku sa Evropskom bankom za rekonstrukciju, a ako ovde mo\u017eemo da pri\u010damo o sivoj ekonomiji, onda u Pri\u0161tini mo\u017eemo govoriti o tamno sivoj ili crnoj ekonomiji. Mi smo legalna i transparentna firma, mi smo vrlo jaka francuska grupacija i ne mo\u017eemo sebi da dozvolimo da poslujemo po principima crnog tr\u017ei\u0161ta, \u0161to je u Pri\u0161tini danas veliki problem. Ukoliko tamo\u0161nje vlasti ne naprave neki pomak i ukoliko se to ne sanira, postavi\u0107e se pitanje na\u0161eg ostanka.<\/p>\n

Koliko ima zaposlenih u \u010ca\u010dku i da li ste zadovoljni radnicima koje ste zaposlili?<\/strong>
\nU \u010ca\u010dku 80. U Ni\u0161u planiramo isti broj, a u Zaje\u010daru upola manje. Kvalitet radnika je ve\u0107i nego u Francuskoj, tako da je radna snaga u Interexu bolja nego u Intermarcheu. To samo pokazuje da postoji veoma sposobna i kvalifikovana radna snaga. Nije normalno da od 18 kasirki koliko imamo, 15 govori nekoliko jezika. To su definitivno ljudi koji imaju odli\u010dne sposobnosti i kvalifikacije, ali ne mogu da ih primenjuju tamo gde bi trebalo, nego moraju ovde da rade. Nije normalno da ljudi koje imamo za neke veoma jednostavne poslove, koji rade u skladi\u0161tu, na primer, budu ljudi koji su zavr\u0161ili studije i imaju visok nivo znanja, nije normalno da oni nemaju mnogo bolju platu na drugom mestu, koje bi vi\u0161e odgovaralo njihovim kvalifikacijama. Zato imamo veoma visok nivo radne snage u Srbiji.<\/p>\n

Interex odlikuju niske cene?<\/strong>
\nTreba investirati \u0161to je manje mogu\u0107e, imati \u0161to manja finansijska optere\u0107enja, da bismo \u0161to manju vrednost morali da dodajemo cenama. Vrlo va\u017ean je menad\u017ement, paleta proizvoda i cene kod dobavlja\u010da. Interex zajedno sa zemlji\u0161tem ko\u0161ta oko \u010detiri miliona evra, za sli\u010dno prodajno mesto na\u0161a konkurencija bi morala da plati 15 miliona evra, tako da na kraju meseca nisu iste da\u017ebine i finansijska optere\u0107enja, rate itd.<\/p>\n

Koliko imate stranih, a koliko doma\u0107ih proizvoda?<\/strong>
\nImamo proizvode koje kupujemo u Srbiji i proizvode koje uvozimo. Ovde se nabavlja 93 odsto, a sedam odsto se uvozi. Me\u0111utim, tih 93 odsto nije sve ‘made in Srbija’. Vegeta se ne proizvodi u Srbiji, ali za nas je to kao doma\u0107i proizvod, jer ga kupujemo od doma\u0107e kompanije, Coca-Colu kupujemo od Coca-Cola Srbije, a gde je ona proizvedena, mi to ne znamo.<\/p>\n

Kakav odnos imate sa dobavlja\u010dima?<\/strong>
\nKao i u Rumuniji i Bosni, razli\u010dit. Sa nekim dobavlja\u010dima radimo maltene kao sa partnerima, a sa drugima smo opet u kvazi konfliktu, \u0161to je sasvim uobi\u010dajeno. Radimo sa oko 350 dobavlja\u010da u Srbiji. Neki, kao P&G, L’Oreal su me\u0111u 20 najve\u0107ih u svetu, tako da su na\u0161i odnosi sa njima isto kao da smo u Parizu, \u0160tutgartu, Madridu. Ali ako imate lokalnog proizvoda\u010da testenina koji je odlu\u010dio da bude va\u0161 prijatelj, odnos \u0107e biti potpuno druga\u010diji.<\/p>\n

\u010cesto se \u010duje da je taj odnos – ‘ve\u010diti rat’?<\/strong>
\nTo bi bilo suvi\u0161e upro\u0161\u0107eno. Mi ovde predstavljamo za mala i srednja preduze\u0107a priliku za razvoj, naro\u010dito \u0161to planiramo proizvodnju privatne marke i kad budemo napravili ugovor o proizvodnji proizvoda sa sopstvenom markom s jednom srednjom agroindustrijskom firmom u Srbiji, time se vezujemo i to je ulaganje na nekoliko godina. Na taj na\u010din doprinosimo stabilnom rastu tog preduze\u0107a.<\/p>\n

Dobavlja\u010di se \u017eale na duge rokove pla\u0107anja?<\/strong>
\nKada se dogovaramo sa dobavlja\u010dima, rok pla\u0107anja je jedan od bitnih elemenata. Ovde, na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu, mo\u017eemo da dobijemo jako povoljne cene, ako obezbedimo dobar rok pla\u0107anja. Poznato je da ova industrija trgovine po\u010diva na tim rokovima pla\u0107anja, to jest da je dobavlja\u010di kreditiraju. To zna\u010di, na primer, ako napravimo nekoliko miliona prometa za mesec dana, a po\u010dnemo da pla\u0107amo dobavlja\u010dima za 60, 90 ili 120 dana, ima\u0107emo veliki finansijski dug mogu\u0107nosti, to je tehnika koja se \u010desto koristi u ovom regionu. Imamo sre\u0107u da iza sebe imamo veoma veliku i jaku grupaciju, tako da su na\u0161e, \u010dak i budu\u0107e investicije isplanirane i finansije su ve\u0107 tu, tako da nam promet koji ostvarujemo slu\u017ei da pla\u0107amo robu koju kupujemo. S obzirom da je na srpskom tr\u017ei\u0161tu velika potra\u017enja za ke\u0161om, mo\u017eemo kad se dogovaramo sa dobavlja\u010dima, ako ka\u017eemo da \u0107emo da platimo za pet dana, ili \u010dak unapred, da dobijemo vrlo dobre cene. Rok pla\u0107anja je va\u017ean element, a \u0161to se nas ti\u010de, pozitivan, ide u na\u0161u korist. Srednji rok pla\u0107anja je 14 dana, nekad robu pla\u0107amo za 30 dana, a nekad na dan isporuke. Na\u0161 interes je da pla\u0107amo u roku, \u010dak mo\u017eda i pre. Ne znam koliko \u0107e za nas biti dobro ako i cela konkurencija po\u010dne da pla\u0107a na vreme, onda \u0107emo morati da malo preispitamo na\u0161 stav.<\/p>\n

Kod vas je prvo punjenje rafova bilo besplatno?<\/strong>
\nTaj deo, prvo besplatno punjenje rafova je element koji privla\u010di pa\u017enju, mi to zovemo uslovi za prvo otvaranje, ali u dogovoru pri otvaranju, to je samo jedan od elemenata, ima tu jo\u0161 drugih dogovora, prvo punjenje u stvari ne zna\u010di mnogo. Ako pri\u010damo, na primer, o najjeftinijem jestivom ulju, recimo za prvo otvaranje \u0107e biti dva \u0161lepera ulja, jasno je da ne mo\u017ee dobavlja\u010d da nam to da sve besplatno. Ako idemo u drugu krajnost, tu je jedan mali planinski proizvo\u0111a\u010d dimljenog mesa, koji nam mese\u010dno isporu\u010duje 40 kg mesa i ako nam on daje neke male koli\u010dine to isto onda ni\u0161ta ne zna\u010di na rafu. Me\u0111u 350 dobavlja\u010da koje imamo, je i P&G koji je najve\u0107i na svetu, ali tu su i oni mali sa porodi\u010dnom proizvodnjom. Kada se to ima u vidu, jasno je da, kad se dogovaramo sa dobavlja\u010dima, ne mo\u017eemo imati isti jezik i sa jednima i sa drugima. Tako da ta slika da su dobili prvo besplatno punjenje je slika koju treba malo nijansirati, nije to tako jednostavno i grubo.<\/p>\n

\u0160ta se jo\u0161 pla\u010da u va\u0161oj trgovini?<\/strong>
\nDa bi dobavlja\u010d u\u0161ao, da bi se napravila nova referenca, tra\u017eeno je po 50 evra po artiklu. Dok je, na primer, jedan veliki me\u0111unarodni lanac koji je prisutan u Beogradu i ima samo jedno prodajno mesto tra\u017eio 1.500 evra po artiklu. Mo\u017eda zato \u0161to se radilo o jednom velikom francuskom proizvo\u0111a\u010du jogurta, pa su i cene bile potpuno van proporcije. Kada se pak radi o malom proizvo\u0111a\u010du koji ima svega deset artikala, to je za njega iznosilo 500 evra i to ne mo\u017eemo da mu naplatimo, nego se adaptiramo prema mogu\u0107nostima dobavlja\u010da. S druge strane tu smo da pravimo biznis, i ako cela konkurencija radi tako, ne mo\u017eemo, a da ne koristimo sli\u010dne alatke.<\/p>\n

Kako Vi ocenjujete konkurenciju u Srbiji?<\/strong>
\nNi jedan doma\u0107i lanac nije prisutan u celoj zemlji, svako ima neke svoje regione gde je jak, nema precizno definisanih strategija, ni jedna firma nema jasan koncept \u0161ta se \u017eeli i kako, konkurencija je u organizaciji i ona je danas u fazi strukturiranja. Prisustvujemo kraju dr\u017eavne trgovine i kraj \u0107e verovatno biti kada situacija sa C Marketom bude re\u0161ena. Uskoro \u0107e trgovina u Srbiji biti 100 odsto privatizovana, desi\u0107e se amortizacija dr\u017eavne trgovine od strane onih koji je budu kupovali i na kraju \u0107e do\u0107i do nove organizacije unutar tih firmi koje su kupljene, na male trgovine, velike, luksuzne, cash&carryje, a za sad svi rade sva\u0161ta.<\/p>\n

Da li ste razmi\u0161ljali o kupovini C Marketa?<\/strong>
\nJesmo u po\u010detku, kada smo stigli u Beograd, kada je pro\u0161le godine bila prva prodaja akcija C Marketa. Imali smo sastanak sa brokerom koji je tada bio zadu\u017een za prodaju tih akcija na tr\u017ei\u0161tu, ali izgleda da je C Market vrlo emotivna tema ovde u Srbiji i privukao je pa\u017enju i energiju mnogih biznismena u ovoj zemlji. Tada smo zaklju\u010dili da za nas nema ba\u0161 puno mesta u toj pri\u010di i definitivno smo odustali. Mislim da \u0107e to puno da ko\u0161ta, a ne\u0107e mo\u0107i mnogo \u0161ta da se bude ura\u0111eno. Ukoliko kupite manjinski deo udela u firmi, nemate mogu\u0107nost da izaberete direktora, upravu, nemate mogu\u0107nosti da prodajete neke nekretnine koje su nepotrebne ili gube pare, prema tome ne vidim za\u0161to bismo mi to uradili.<\/p>\n

Da li o\u010dekujete brojniji dolazak stranih lanaca?<\/strong>
\nNe. \u0160to se ti\u010de francuskih Cora je otprilike odustala, a to je bio vrlo jak signal koji su \u010duli konkurenti, kao \u0161to je Auchan, tako da je Beograd van nekih ciljnih grupa u narednim godinama. S druge strane tu su Nemci, dve grupe Rewe i Schwarz. Mislim da \u0107e u nekom srednjem roku i Rewe sti\u0107i ovde, ali oni su sad anga\u017eovani u velikim investicionim programima u Rumuniji. Schwarz je jak u Bugarskoj i Rumuniji, tako da cenim da ne\u0107e do\u0107i jo\u0161 jedno dve do tri godine. \u0160to se ti\u010de strane konkurencije jo\u0161 uvek imamo na\u0161e par\u010de plavog neba, odnosno slobodan prostor.<\/p>\n

Da li je to \u0161ansa i za ovda\u0161nje male trgovce?<\/strong>
\nMislim da su najve\u0107i problemi za male trgovce uvo\u0111enje zakona i finansijske policije u Srbiji, \u0161to je prema mom mi\u0161ljenju veoma dobra stvar. Zna\u010di nisu strani investitori problem, nego zakoni. Kada trgova\u010dki zakoni budu jaki, primenljivi i po\u0161tovani u Srbiji, tada \u0107e i strana konkurencija biti spremna da do\u0111e, to \u0107e privu\u0107i strana ulaganja, jer pobolj\u0161anje legalnog okvira je stimulativno za strane ulaga\u010de da do\u0111u i investiraju. Paralelno, to smanjuje sivu ekonomiju. Jasno je da trgovina u Srbiji dosta primenjuje sistem kompenzacije, gde je prednost \u0161to se ne pla\u0107aju takse, i onda mogu da se ponude vrlo jeftini proizvodi, ali ipak \u0107e na kraju morati da do\u0111e trenutak kada \u0107e to morati da prestane.<\/p>\n

Da li je CBA budu\u010dnost za male trgovce ovde?<\/strong>
\nTo bi mo\u017eda mogla da bude neka budu\u0107nost, ali \u0107e to direktno zavisiti od toga \u0161ta \u0107e od CBA uraditi njegovi \u010dlanovi. Kada se ljudi udru\u017ee da bi kupovali, napravi se lanac, a taj lanac je onoliko jak koliko je jaka njegova najslabija karika. Ako na primer treba da se dogovarate sa Pampersom i ne sla\u017eete se o nabavnoj ceni i date nalog svim va\u0161im \u010dlanicama da ne kupuju Pampers, da bi na kraju Pampers smanjio cene, a troje, \u010detvoro ipak zaklju\u010de da im je potreban Pampers i kupe ga, onda va\u0161e udru\u017eenje ne slu\u017ei ni\u010demu, osim da pla\u0107ate godi\u0161nju \u010dlanarinu. Zna\u010di udru\u017eenje je dobra stvar, ali \u0107e zavisiti direktno od \u010dlanica.<\/p>\n

Osim niskih cena, \u0161ta prema Vama mo\u017ee da bude uspeh jedne trgovine, ili konkretno Interexa?<\/strong>
\nTa slika niskih cena, to je recimo kao ledeni breg, jedna sedmina se vidi, a ostalo je sakriveno ispod. Tako i u trgovini, vidi se niska cena, a ne vidi se sve ostalo \u0161to treba da se uradi iza toga i ispod toga. Da bi se postigle niske cene, sve ovo ostalo na\u010din razmi\u0161ljanja i rada, filozofija poslovanja i sve \u0161to se radi na bilo kom nivou mora imati za cilj da proizvod bude jeftin. Nismo mi to izmislili, to je pristup koji daje nisku cenu. Kada odem da posetim neke nove i vrlo lepe prodavnice u, na primer, Novom Sadu, vidim dosta nelogi\u010dnih i konfliktnih stvari. Kao Luj 14. u Versaju. Ali on nije stavljao plakate ‘jeftino, najjeftinije’, nego je govorio ‘ja sam kralj sunca, ja sam najlep\u0161i na svetu, nisam najjeftiniji’. Mogli ste da idete pored Notr Dama u ono vreme i da na\u0111ete najjeftinije proizvode. Ovde se malo me\u0161aju neke stvari, koncept treba da bude logi\u010dan i koherentan.<\/p>\n

Tatjana Ostoji\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

JEAN-FRANCOIS LE ROCH, GENERALNI DIREKTOR INTEREXA (tekst objavljen u Progressive magazinu br.15, avgust 2005.) CENE PO MERI Jean-Francois Le Roch, generalni direktor Interexa: „\u0160to se ti\u010de strane konkurencije, jo\u0161 uvek imamo na\u0161e par\u010de plavog neba, odnosno slobodan prostor“. Interex, filijala francuske korporacije Intermarche, je krajem pro\u0161le godine otvorila svoj drugi hipermarket u Srbiji, u \u010ca\u010dku. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1302,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1301"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1301"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1301\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1304,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1301\/revisions\/1304"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1302"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1301"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1301"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1301"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}