{"id":1297,"date":"2013-11-04T15:37:39","date_gmt":"2013-11-04T14:37:39","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=1297"},"modified":"2013-11-14T16:58:14","modified_gmt":"2013-11-14T15:58:14","slug":"vojin-starcevic-vlasnik-polimarka","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/vojin-starcevic-vlasnik-polimarka\/","title":{"rendered":"Vojin Star\u010devi\u0107, Polimark"},"content":{"rendered":"

VOJIN STAR\u010cEVI\u0106, VLASNIK POLIMARKA<\/strong><\/p>\n

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.14, jul 2005.)<\/p>\n

LJUBAV NA PRVI ZALOGAJ<\/strong><\/h2>\n

Vojin Star\u010devi\u0107, vlasnik kompanije Polimark: „Dr\u017eava bi trebalo da kreira jedan odgovaraju\u0107i privredni ambijent“.<\/strong><\/span><\/p>\n

Polimark je kompanija koja postoji 16 godina, lider je na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu ke\u010dapa, a njihov slogan ‘Ljubav na prvi zalogaj’ poznat je mnogim potro\u0161a\u010dima. Polovinom juna ova kompanija je otvorila novu fabriku u Zemunu u koju je ulo\u017eeno oko 15 miliona evra. To je bio povod za razgovor sa Vojinom Star\u010devi\u0107em, vlasnikom.<\/p>\n

Ovo je jedna od najzna\u010dajnijih investicija u Srbiji?<\/strong>
\nDa, i u kvantitativnom smislu, po vrednosti ulaganja, ne\u0161to preko 15 miliona evra, a i po kvalitetu same investicije, jer se radi o jednoj izuzetno modernoj fabrici, na evropskom nivou. Posebno kada se zna da je u Beogradu poslednja fabrika izgra\u0111ena pre 20 ili 25 godina.<\/p>\n

Da li je kredit Raiffeisen banke bio povoljan? <\/strong>
\nDa, u datom trenutku su to bili najpovoljniji mogu\u0107i uslovi koji su se mogli na\u0107i na ovom tr\u017ei\u0161tu, a na\u0161a studija izvodljivosti je prepoznala da su takvi uslovi prihvatljivi. Ugovorom je predvi\u0111eno da se kamatna stopa ve\u017ee za nivo eurolibor, a ne za neka tr\u017ei\u0161na kretanja. Poslednjih godinu dana eurolibor pada, \u0161to nama olak\u0161ava \u010ditavu poziciju, jer je kamatno optere\u0107enje manje. Kao garanciju, banka je naravno tra\u017eila odgovaraju\u0107u hipoteku. Problem je bio taj da nismo imali \u0161ta da damo kao hipoteku pre dobijanja kredita. Tako da je to ostalo otvoreno, a njihovom ljubazno\u0161\u0107u po\u010deli smo da dobijamo kredit. Tek sada, po\u0161to smo dobili kredit, treba da stavimo hipoteku na svoje nekretnine.<\/p>\n

Do sada ste radili u iznajmljenom prostoru?<\/strong>
\nDa, odavno imamo potrebu za novom fabrikom, zadnjih mo\u017eda desetak godina. Sedam godina smo \u010dekali i 2004. smo kona\u010dno dobili odobrenje za gradnju.<\/p>\n

Da li \u0107ete ovom fabrikom zadovoljiti tra\u017enju?<\/strong>
\nDa, i planiramo proizvodnju za neka nova tr\u017ei\u0161ta. Prvo \u0107emo se usmeriti na doma\u0107e tr\u017ei\u0161te. Kad je re\u010d o ke\u010dapu, mi za sada dr\u017eimo nekih fascinantnih 73 odsto. Duplira\u0107emo kapacitete, ali smatramo da u ovom momentu mo\u017eemo samo malo da pove\u0107amo na\u0161e tr\u017ei\u0161no u\u010de\u0161\u0107e. Pove\u0107a\u0107emo i asortiman svojih proizvoda. Sosovi, dresinzi i sli\u010dno. S tim kre\u0107emo tek s jeseni. Izlaz je naravno izvoz u zemlje koje do sada nismo ne\u0161to posebno napadali, a to su prvenstveno zemlje EU, jer smatramo da za njih imamo proizvod i po kvalitetu, i po ukusu, ceni, dizajnu i smatramo da smo konkurentni.<\/p>\n

Polimark ve\u0107 sada izvozi svoje proizvode?<\/strong>
\nDa. Oko 35 odsto proizvodnje izvozimo na tr\u017ei\u0161ta biv\u0161e Jugoslavije, uglavnom je to BiH, Crna Gora, Makedonija. Malo prodajemo u Sloveniji i Hrvatskoj.<\/p>\n

Gde ste prisutni u Hrvatskoj?<\/strong>
\nMalo smo prisutni i ne sa svojim brendom, nego proizvodimo privatnu marku majoneza za Getro. Mi tek reflektujemo na hrvatsko tr\u017ei\u0161te. Veoma je bitno da budemo u Konzumu. Mali problem je \u0161to Agrokor ima Zvijezdu, koja je vi\u0161e nego dominantna na hrvatskom tr\u017ei\u0161tu. Njima nije u posebnom interesu da pro\u0161iruju pri\u010du sa nekim ko mo\u017ee da im bude konkurent. Druga stvar je psiholo\u0161ke prirode: da li postoji jo\u0161 uvek animozitet prema srpskim proizvodima u o\u010dima hrvatskog potro\u0161a\u010da. Mislimo da je hrvatsko tr\u017ei\u0161te veoma ozbiljno. Me\u0111utim, konkurencija, posebno u Zagrebu, je jako velika. Zagreb ima dosta stranih i doma\u0107ih trgova\u010dkih lanaca, bitka me\u0111u njima je velika, vrlo su razvijene i prodajne aktivnosti proizvo\u0111a\u010da, dosta se pola\u017ee na marketing i treba se izboriti za svoje mesto pod suncem. Neko ve\u0107e istra\u017eivanje tog tr\u017ei\u0161ta planiramo za ovu jesen. Do sada smo samo poku\u0161avali da na\u0111emo distributere u Hrvatskoj, ali nismo uspeli. U Sloveniji prodajemo pod svojim brendom i prisutni smo u svim du\u0107anima. Na\u0161 distributer je Podravka iz Ljubljane.<\/p>\n

Kakva je situacija u Bosni?<\/strong>
\nImamo svoju firmu u Bijeljini i tu nam je distributer Polimark Food koji distribuira na\u0161e proizvode na celom tr\u017ei\u0161tu BiH. Velika je razlika izme\u0111u RS i Federacije BiH u potro\u0161nji na\u0161ih artikala. Po glavi stanovnika \u010dak je deset puta ve\u0107a potro\u0161nja u RS i pretpostavljamo da je tu jako izra\u017een psiholo\u0161ki aspekt, vide\u0107emo \u0161ta \u0107e dalje biti.<\/p>\n

Crna Gora i Makedonija?<\/strong>
\nTu smo lideri i nemamo problema. Tamo gde ne postoji generalni animozitet prema Srbiji, tu uspevamo. Ali ako \u0107e neko prvo da pogleda zemlju porekla, a ne brend ili da proba proizvod i sagleda njegove karakteristike, onda je to problem.<\/p>\n

Kako ste po\u010deli?<\/strong>
\nSve je po\u010delo 1992. godine u jednom podrumu, u prostoriji do deset kvadrata gde smo po\u010deli da pravimo ke\u010dap u jednom velikom loncu i sa jednom velikom varja\u010dom. Polimark sam osnovao 1989. godine, a pre toga sam radio u jednom dru\u0161tvenom trgovinskom preduze\u0107u auto delova. I Polimark je osnovan kao trgova\u010dko preduze\u0107e. Me\u0111utim, u ono vreme Ante Markovi\u0107a, kada je u trgovini svima cvetalo, Polimark se drmao i nije mu ba\u0161 i\u0161lo. Na sre\u0107u, po\u010deli smo da se bavimo proizvodnjom.<\/p>\n

Da li je supruga Ljiljana, tehnolog, inicijator?<\/strong>
\nPa, jeste. Od prilike, ja sam joj dao zadatak da odlu\u010di \u0161ta da pravimo. Bile su tri opcije: ke\u010dap, \u010dokolada i testenine. \u0160to se ti\u010de testenina dosta je velika konkurencija, i tada je bilo puno malih proizvo\u0111a\u010da. \u010cokolada je dosta kompleksna u tehnolo\u0161kom smislu i zahteva velika po\u010detna ulaganja da biste mogli da napravite adekvatan kvalitet. I tako je ostao ke\u010dap. Ke\u010dap je s jedne strane pru\u017eao mogu\u0107nost da po\u010dnete da proizvodite sa malim kapitalom, jer mi para nismo imali. S druge strane, ke\u010dap se u to vreme nije proizvodio u Srbiji, nego se uvozio, to je bila 1992. i sankcije su ve\u0107 bile po\u010dele. Tada smo se mi plasirali na tr\u017ei\u0161te. Od po\u010detka je na\u0161e tr\u017ei\u0161no u\u010de\u0161\u0107e tako visoko, a koli\u010dine nisu bile, naravno, tako velike, jer se potro\u0161a\u010di nisu bili navikli na ke\u010dap. Tek kasnije se ke\u010dap odoma\u0107io i zbog toga je rasla na\u0161a proizvodnja, i ne samo na\u0161a, nego i na\u0161ih konkurenata. Dnevna proizvodnja je tada bila 50 kilograma, a danas je 40.000 kilograma ke\u010dapa.<\/p>\n

Kada ste osetili da ste doneli pravu odluku?<\/strong>
\nOd samog starta. Ja nekako naginjem ka proizvodnji, volim da ne\u0161to konkretno napravim i to mi vi\u0161e le\u017ei nego, na primer, trgovina, tu ba\u0161 nisam kao riba u vodi, a ovde lak\u0161e plivam.<\/p>\n

Kako se snalazite u pregovorima sa trgovcima?<\/strong>
\nLak\u0161a je ova situacija, u trgovinskom smislu, zato \u0161to imamo proizvod za koji smatramo da je dobar i tr\u017ei\u0161te ga je prihvatilo, \u0161to vidimo iz tr\u017ei\u0161nog u\u010de\u0161\u0107a. Time nam je pregovara\u010dka pozicija olak\u0161ana. Naravno da tu postoje trgova\u010dki pregovori, problemi i sa pozicioniranjem i sa naplatom i svim tim problemima koji prate trgova\u010dke poslove, ali dobro, to funkcioni\u0161e, postoji procedura, pa se po njoj i radi.<\/p>\n

Kakvih problema ima Polimark sa trgovinama?<\/strong>
\nPostoji nelikvidnost na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu. S druge strane, struktura trgovine se menja. Sve vi\u0161e preovla\u0111uju veliki trgova\u010dki lanci, i njihovo u\u010de\u0161\u0107e u prodaji FMCG proizvoda je sve ve\u0107e, dok se smanjuje broj malih trgovina i njihovo u\u010de\u0161\u0107e u prodaji. To relaksira trgovinu u tom smislu \u0161to su veliki lanci zapravo produktivniji i profitabilniji od malih du\u0107ana. Mali du\u0107ani se zaista bore za pre\u017eivljavanje. Ima ih puno, njihov broj je apsolutno nesrazmeran kupovnoj mo\u0107i stanovni\u0161tva i to je ono \u0161to vidimo iz svakodnevnog \u017eivota: da imaju male promete, da u njima zaposleni prodavci ili imaju izuzetno niske plate, ili ih uop\u0161te ne primaju, da se mnogi zatvaraju. Vlasnici malih du\u0107ana jednostavno ne mogu da pre\u017eive, odnosno tro\u0161kovi im nadilaze prihode. S jedne strane opada likvidnost tog dela trgovine, a s druge strane imate sve vi\u0161e velikih trgovinskih lanaca, koji su ozbiljniji kao plati\u0161e, tako da ukupno uzev, bar u na\u0161em slu\u010daju, nema nekog dramati\u010dnog produ\u017eenja naplate. Zna\u010di jedan segment pla\u0107a lo\u0161ije, a drugi bolje. Ovi sve lo\u0161ije i lo\u0161ije, a ovi sve bolje i bolje. Nije retkost da imamo poznate trgovine koje pla\u0107aju u ugovorenom roku. Ima i velikih lanaca koji su u te\u0161koj situaciji, ali to \u0107e verovatno da se re\u0161i, na ovaj ili onaj na\u010din: privatizacijom, restrukturiranjem, ili na neki tre\u0107i na\u010din.<\/p>\n

Va\u0161a iskustva sa stranim i doma\u010dim trgovinama?<\/strong>
\nImamo svoju robu u Mercatoru, Metrou, Interexu, svuda smo prisutni i s te strane iskustva su naravno razli\u010dita. Strane trgovine su veoma odgovorne u pla\u0107anju, a kako \u0107e se one pona\u0161ati u budu\u0107e, da li \u0107e se ne\u0161to promeniti ili ne, ne znam, ali voleo bih da ne do\u0111e do promena u tom smislu. Mislim da su oni svesni da je to njihova snaga i da ne\u0107e poprimiti navike doma\u0107ih. Koliko ja mogu da vidim i u razgovoru sa ovim manjim trgovcima ne postoji ni kod njih namera da ne plate u ugovorenom roku, nego postoji nemogu\u0107nost pla\u0107anja. Svi bi oni \u017eeleli da vam plate u ugovorenom roku, jer na taj na\u010din pobolj\u0161avaju svoj bonitet kod vas, u suprotnom imaju problema. Zbog ka\u0161njenja ne dobijaju robu, sva\u0111aju se sa svojim dobavlja\u010dem, zate\u017eu se odnosi i niko od toga nema koristi. Oni su toga naravno svesni, ali je problem produktivnost. Ako posmatramo, kako vi ka\u017eete strane lance, ali tu spadaju i neki doma\u0107i, vidimo da je dobro organizovano preduze\u0107e dobro organizovano. Ukoliko je produktivnost rada na dovoljnoj visi ni, ukoliko je asortiman dobar, kupci rado dolaze, ako je politika cena dobra, nema razloga da zate\u017eu ubudu\u0107e sa pla\u0107anjem, jer ni\u0161ta od toga nemaju.<\/p>\n

Da li bi ste u\u0161li u konzorcijum doma\u0107ih firmi koje bi kupile akcije C Marketa?<\/strong>
\nNe. Polimark \u0107e po\u010deti da razmi\u0161lja o tome kada bude imao dovoljno novca. Polimark \u010deka da se ovde uspostavi kapitalizam i da profunkcioni\u0161e berza i pravo primarno i sekundarno tr\u017ei\u0161te hartija od vrednosti. Sto se ti\u010de C Marketa, postoje neki opre\u010dni stavovi koji se mogu videti u javnosti. Jedan stav je da treba da ostane doma\u0107i, nacionalni, a drugi je da ga kupi neki strani lanac. U svakom slu\u010daju to treba da bude firma koja \u0107e da radi profitabilno. Vi\u0161ak zaposlenih \u0107e dobiti otkaze, a na rafovima \u0107e biti roba koja se prodaje, a ne roba iz ove, ili one zemlje. Novi vlasnik se sigurno ne\u0107e postaviti iracionalno, pa re\u0107i: ne\u0107u da kupim ovaj proizvod, jer je iz Srbije, ili neke druge zemlje. Druga stvar je ako tu ima nekih proizvoda koji su isti po kvalitetu, dizajnu, ceni, \u0161to kod nas ba\u0161 i nije slu\u010daj, onda naravno da ima prote\u017eiranja doma\u0107ih proizvo\u0111a\u010da. To prote\u017eiranje dr\u017eava treba da uredi carinskom politikom. I dr\u017eava i grad Beograd imaju svoj strate\u0161ki interes da ta firma radi kako valja. Ko god bio zainteresovan, postoji javna licitacija. Odluku o prodaji akcija, po meni treba da donesu samo vlasnici tih akcija.<\/p>\n

Da li ste zadovoljni prisustvom u Mercatoru?<\/strong>
\nZadovoljni smo i brojem i pozicionirano\u0161\u0107u u Mercatoru. Znam \u0161ta ste mislili. Jeste na\u0161 problem \u0161to je ovda\u0161nja privreda, posebno prehrambena industrija bila ugro\u017eena ovih poslednjih desetak, petnaestak godina ratovima, sankcijama i tako dalje. \u010cak je prehrambena industrija nekako isplivala, uspela je da se podigne. Istina, ima svojih manjkavosti, prevashodno vezanih za asortiman i dizajn, ali nije ba\u0161 toliko slaba. Mislim da su na\u0161i proizvodi dosta kvalitetni. Na\u0161a prehrambena industrija kaska, najvi\u0161e u dizajnu, asortimanu, pra\u0107enju savremenih trendova i u produktivnosti, svakako. Ali kompenzuje ni\u017eu produktivnost rada ni\u017eim platama zaposlenih i mogu\u0107no\u0161\u0107u nabavke repromaterijala po povoljnijim cenama nego njihova konkurencija u inostranstvu, jer je hrana kod nas, i uop\u0161te poljoprivredni proizvodi, ipak ne\u0161to jeftinija.<\/p>\n

Da li bi ste dobili ve\u0107u \u0161ansu ako bi neko od doma\u0107ih lanaca krenuo u regionalno \u0161irenje?<\/strong>
\nTaj lanac bi morao da se pona\u0161a racionalno tamo gde se \u0161iri, ulo\u017eeni kapital bi morao da mu se vrati. Morao bi da oslu\u0161ne puls tog tr\u017ei\u0161ta, pa da vidi koji proizvodi idu. Problem je nas proizvo\u0111a\u010da da se pozicioniramo na nekom tr\u017ei\u0161tu, pre svega kod potro\u0161a\u010da, a ni trgovci nisu imuni na ta saznanja \u0161ta se kupuje. Ponavljam, oni na rafove ne\u0107e staviti ne\u0161to \u0161to se ne prodaje, a prodaje se roba koja je kvalitetna, povoljna po ceni, dobro reklamirana, promovisana, prezentirana, gde su kupci stvorili utisak o nekom brendu da je odgovaraju\u0107i. Ne vidim da to mnogo zavisi od nekog na\u0161eg ili tu\u0111eg lanca, mada mo\u017ee da pomogne u nekom infrastrukturnom smislu, za degustacije, reklamiranje, ali na nama proizvo\u0111a\u010dima je da penetriramo neka tr\u017ei\u0161ta. Jer i na\u0161 trgovac ukoliko investira u neka strana tr\u017ei\u0161ta, on \u0107e opet biti samo jedan deli\u0107 ukupne trgovine koja tamo postoji. Mi nismo tako bogata zemlja da na\u0161i trgovci mogu da zagrabe, u trgova\u010dkom smislu, neki visok procenat u\u010de\u0161\u0107a. Bilo kakva doma\u0107a investicija na nekom drugom tr\u017ei\u0161tu sigurno ne bi prevazi\u0161la jedan procenat. Ali ako mi ve\u0107 imamo paralelno u toj nekoj drugoj zemlji kao proizvo\u0111a\u010di prodajne aktivnosti, onda ne\u0107emo raditi samo sa doma\u0107im nego i direktno sa strancima.<\/p>\n

Da li sirovine jo\u0161 uvek nabavljate iz Italije?<\/strong>
\nDa. Najbitnije je da smo mi neto izvoznik. Uvozimo ono \u0161to na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu ne mo\u017eemo da na\u0111emo u dovoljnoj koli\u010dini i odgovaraju\u0107eg kvaliteta. Za ke\u010dap uvozimo koncentrat paradajza, koga ovde nema u dovoljnoj koli\u010dini. Ovde je, prema statisti\u010dkim podacima od pre dve godine, proizvedeno nekih 350 tona koncentrata paradajza, a samo Polimark je potro\u0161io oko 2.000 tona te godine. \u0160to se ti\u010de kvaliteta, tehnologija prerade paradajza u na\u0161oj zemlji je zastarela i ne mo\u017eete dobiti proizvod koji je odgovaraju\u0107i po kvalitetu da bi zadovoljio Polimarkove stroge zahteve za ulaznu supstancu. Ostale sirovine uglavnom nabavljamo na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu, jer ima dovoljno kvalitetnih proizvoda. Vrlo smo strogi prema na\u0161im dobavlja\u010dima i oni to znaju i po\u0161tuju. Mi smo veliki kupac, a drugi razlog je \u0161to smo atipi\u010dan kupac koji pla\u0107a u dan. Nikad nikom nismo zakasnili ni dan u pla\u0107anju, i to je ne\u0161to \u0161to se respektuje. Na taj na\u010din dobijamo beneficije i po ceni, a i poseban kvalitet koji mora da nas zadovolji. Nemilosrdno vra\u0107amo robu ukoliko njen kvalitet ne zadovoljava, bilo da su u pitanju doma\u0107i ili strani dobavlja\u010di. Spremni smo da u\u0111emo u zajedni\u010dko ulaganje sa nekim prera\u0111iva\u010dem paradajza, ili nekim ko pravi koncentrate na odgovaraju\u0107i tehnolo\u0161ki na\u010din i da zapo\u010dnemo proizvodnju. Prednost je \u0161to ne mora biti specijalizovan za preradu paradajza, jer to je samo dva meseca godi\u0161nje. Ve\u0107 se mogu praviti razni koncentrati od jabuke, vi\u0161nje, breskve… \u0161to je ba\u0161 tra\u017eeno. Mi bismo mogli tako ne\u0161to ovde da uradimo sa nekim, jer u ovom momentu nismo finansijski dovoljno sna\u017eni za tako ne\u0161to. Siguran sam da \u0107emo u narednim godinama pitanje nabavke sirovina re\u0161iti u na\u0161oj zemlji.<\/p>\n

Otvaranje fabrike propratio je slogan ‘Mogu\u0107e je’. \u0160ta ste pod tim mislili?<\/strong>
\nSamo to da je mogu\u0107e individualnom akcijom napraviti tako ne\u0161to, ni\u0161ta vi\u0161e. Hteli smo da poka\u017eemo da nije potrebno da budete deo nekih zakulisnih igri, sivih eminencija, da iza vas neko stoji i sli\u010dno, ve\u0107 da svojim radom, zalaganjem, stru\u010dno\u0161\u0107u, prodorno\u0161\u0107u tako ne\u0161to mo\u017eete da napravite. Hteli smo da to bude edukativno i motivi\u0161u\u0107e za druge, da znaju ljudi da je mogu\u0107e. Treba biti hrabar i stru\u010dan za tako ne\u0161to. Mislim da ima puno ljudi koji bi ne\u0161to sli\u010dno mogli da urade, problem je samo \u0161to atmosfera ne ide na ruku tako ne\u010demu. Op\u0161ta atmosfera je otprilike i\u0161\u010dekuju\u0107a, kao da \u0107e se ne\u0161to desiti i pasti s neba, nije lako i\u0161\u010dupati se iz tog ‘mrtvog mora’. Dr\u017eava bi trebalo da kreira odgovaraju\u0107i privredni ambijent, prevashodno dono\u0161enjem jednog savremenog ustava koji bi pospe\u0161io dono\u0161enje modernih zakona, koji bi podstakli privatnu inicijativu.<\/p>\n

Tatjana Ostoji\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

VOJIN STAR\u010cEVI\u0106, VLASNIK POLIMARKA (tekst objavljen u Progressive magazinu br.14, jul 2005.) LJUBAV NA PRVI ZALOGAJ Vojin Star\u010devi\u0107, vlasnik kompanije Polimark: „Dr\u017eava bi trebalo da kreira jedan odgovaraju\u0107i privredni ambijent“. Polimark je kompanija koja postoji 16 godina, lider je na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu ke\u010dapa, a njihov slogan ‘Ljubav na prvi zalogaj’ poznat je mnogim potro\u0161a\u010dima. Polovinom […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1298,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1297"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1297"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1297\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1300,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1297\/revisions\/1300"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1298"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1297"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1297"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1297"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}