{"id":1289,"date":"2013-11-04T15:29:00","date_gmt":"2013-11-04T14:29:00","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=1289"},"modified":"2013-11-14T16:59:43","modified_gmt":"2013-11-14T15:59:43","slug":"dordije-nicovic-vecinski-vlasnik-tp-jabuke","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/dordije-nicovic-vecinski-vlasnik-tp-jabuke\/","title":{"rendered":"\u0110or\u0111ije Nicovi\u0107, TP Jabuka"},"content":{"rendered":"

\u0110OR\u0110IJE NICOVI\u0106, VE\u0106INSKI VLASNIK TP JABUKE<\/strong><\/p>\n

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.12, maj 2005.)<\/p>\n

JABUKA ZAOKRU\u017dILA SISTEM<\/strong><\/h2>\n

Jabuka je stara trgovinska firma, osnovana jo\u0161 1948. godine u Beogradu. Nastala je kao preduze\u0107e koje je na pija\u010dnim tezgama prodavalo vo\u0107e i povr\u0107e, ali se kasnije razvijala i menjala tip poslovanja. Sada ima preko 60 radnji razli\u010ditog formata, jedan mega market – Mega Jabuku i preko 400 zaposlenih. Nedavno je Nicko agrar postao vlasnik 50,76 odsto akcija ovog beogradskog trgovinskog lanca. To je bio povod za razgovor sa \u0110or\u0111ijem Nicovi\u0107em, vlasnikom ove i jo\u0161 \u0161est razli\u010ditih firmi iz oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje i prerade.<\/p>\n

Kako ste se odlu\u010dili za kupovinu akcija Jabuke?<\/strong>
\nRazlog \u0161to smo se odlu\u010dili za kupovinu akcija Jabuke jeste da bismo na neki na\u010din sa\u010duvali uticaj, ne samo na\u0161e kompanije, nego i ostalih doma\u0107ih kompanija u Srbiji, koje preko doma\u0107ih trgovinskih lanaca, treba da budu koliko toliko za\u0161ti\u0107ene u realnoj konkurenciji sa stranim dobavlja\u010dima. Kako imamo sedam firmi u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i u prera\u0111iva\u010dkoj prehrambenoj industriji: Banatski Brestovac, poljoprivredni kombinat, zatim, Napredak iz Velike Plane, Fabriku hleba, mleka, konzervisanog vo\u0107a i povr\u0107a u Surdulici, fabriku vode na Durmitoru, suvlasnici smo u ribnjaku Sutjeska, tu je i ugostiteljska firma Vi\u0161njica i hotelsko preduze\u0107e Mimoza u Crnoj Gori, sve se vi\u0161e iskazivala zavisnost od trgova\u010dkih lanaca. U \u017eelji da odr\u017eimo bilo kakav uticaj, odlu\u010dili smo se da kupimo jedan deo portfelja akcija u samoj Jabuci. Cilj je bio da se zaokru\u017ei sistem i da se napravi neka sinergija onoga \u0161to ve\u0107 funkcioni\u0161e i jednog trgovinskog lanca, preko kojeg bi se mogli nositi sa svim drugim dobavlja\u010dima.<\/p>\n

Da li je ta\u010dna cifra koju ste platili – 1,17 miliona evra?<\/strong>
\nOtprilike je pla\u0107eno 97 miliona dinara za 50,76 odsto u akcionarskom kapitalu. Dali smo javnu ponudu da kupujemo 25 odsto akcija. Me\u0111utim, kada smo videli da je ogromna zainteresovanost za prodaju tih akcija, i dr\u017eava se odmah uklju\u010dila i ponudila svoje akcije, to je bio dokaz da je cena koju smo platili realna, jer je na prodaju bilo ponu\u0111eno 94 odsto akcija. Sa druge strane, konkurencije nije bilo, \u0161to zna\u010di da smo platili vrlo, vrlo, realnu cenu akcija.<\/p>\n

Mislite da niste ni preterali, niti platili akcije ispod njihove vrednosti?<\/strong>
\nMislimo da smo realno platili te akcije. Naravno da Jabuka ima nekoliko svojih slabih ta\u010daka, gde treba da u narednom periodu investiramo, ima manjak obrtnog kapitala, mora da ubrza isplatu dobavlja\u010dima i da na taj na\u010din stekne bolju finansijsku poziciju. S druge strane, potrebno je jo\u0161 nekoliko sli\u010dnih objekata, kao \u0161to je Mega Jabuka, napraviti u samom sistemu Jabuke ili se spojiti sa nekim velikim lancem, pre svega kako bi se prilikom nabavke roba obezbedili konkurentniji uslovi, a zatim i da bi Jabuka i u pogledu asortimana robe i cena mogla da konkuri\u0161e drugim lancima.<\/p>\n

Da li ste akcije kupili samostalno ili udru\u017eeni u neki konzorcijum?<\/strong>
\nNe, Jabuku smo kupili samostalno. Jedan deo sredstava je obezbe\u0111en iz sopstvenih izvora, a za drugi deo smo se zadu\u017eili, uzeli smo kredit, koji treba da se vrati do kraja maja, ali \u0107emo uspeti da ga vratimo pre roka.<\/p>\n

Da li je kredit odobrila Delta banka?<\/strong>
\nTo je kredit i ni\u0161ta vi\u0161e od toga. Naravno, da je nama veliki interes da sara\u0111ujemo sa Deltom u narednom periodu i to sa Maxijem, pre svega sa stanovi\u0161ta nabavke, jer ukoliko objedinimo nabavku dobi\u0107emo bolje uslove kod dobavlja\u010da. I u narednom periodu \u0107emo, da li sa Deltom ili nekim drugim lancem, i\u0107i u jednu te\u0161nju saradnju. Jer, jedno je kad nabavljate samo za Jabuku, a drugo je kada neko nabavlja robu i za Jabuku i Maxi, Univerexport ili Rodi\u0107. Su\u0161tinska je stvar da bi trebalo da obezbedimo da Jabuka bez obzira na svoj promet ima dobre uslove nabavke kod svih velikih dobavlja\u010da.<\/p>\n

Da li ste mo\u017eda zbog toga zainteresovani da u\u0111ete u udru\u017eenje CBA?<\/strong>
\nNaravno da se i to razmatra. Kako bismo obezbedili bolje uslove pri nabavci robe, moramo da se spojimo sa nekim. Veliki kupac je veliki kupac i kao takav obezbe\u0111uje najbolje uslove. Jabuka niti je dominantna trgovina, niti smo dovoljno veliki da bi mogli obezbediti maksimalne rabate i uslove koje dobijaju veliki sistemi. Iz tih razloga, mo\u017eda je bolje u\u0107i u neko od tih udru\u017eenja ili se spojiti sa nekim lancem radi zajedni\u010dke nabavke.<\/p>\n

Koliko planirate da ulo\u017eite u obrtna sredstva Jabuke?<\/strong>
\nVe\u0107 je po\u010deo ara\u017eman po kome obezbe\u0111ujemo iz na\u0161ih firmi preko 35 miliona dinara kroz snabdevanje bra\u0161nom, hlebom, mesom, jajima, povr\u0107em, vo\u0107em, konzervisanim povr\u0107em i ostalim namirnicama. Ta \u0107e roba biti data na odlo\u017eeno pla\u0107anje. Drugih 35 miliona dinara u finansijskim sredstvima \u0107emo obezbediti po\u010dev od ovog meseca.<\/p>\n

Pri\u010da se da je Pekabeta zainteresovana za tri objekta Jabuke?<\/strong>
\nNije samo Pekabeta, mnogi su zainteresovani. Jabuka trenutno u funkciji ima 62 objekta, i postoji interes za dosta tih objekata. Mi mo\u017eemo da odmah razgovaramo o tim objektima, jedino ako se obezbedi kompenzacija na nekom drugom mestu, i ukoliko bi taj drugi objekat nama po strukturi bolje odgovarao nego prethodni. Na primer, u ovom momentu smo vrlo zainteresovani da napravimo jo\u0161 jednu Mega Jabuku u Novom Beogradu, u blizini Mercatora i da se pomo\u0107u konkurentnih cena nosimo sa drugim trgovinama. I ubrzo \u0107emo to da re\u0161imo.<\/p>\n

Da li je Mega Jabuka budu\u0107nost Jabuke?<\/strong>
\nMega marketi su na\u0161a strategija. Pored Mega Jabuke u Novom Beogradu, planiramo jednu na \u010cukarici ili Vidikovcu i jednu na Dor\u0107olu.<\/p>\n

Bilo je nagove\u0161taja da \u0107ete svake godine otvarati dva nova objekta?<\/strong>
\nPlan je da se u naredne dve godine otvori tri do \u010detiri Mega Jabuke, a zatim ne planiramo da i narednih godina otvaramo po dve nove trgovine. Jer, Beograd je prili\u010dno ‘napadnut’ i od strane doma\u0107ih i stranih lanaca, i tu imam u vidu ne samo ono \u0161to je ve\u0107 izgra\u0111eno, nego i ono \u0161to je tek u planu. Zato i postoje dve strategije. Prema jednoj, treba da se ide na male, sitne du\u0107ane, koji tako\u0111e mogu biti jako dobri, uz uslov da budu konkurentni velikim trgovinama. Naime, ne mo\u017ee se svaki dan tr\u010dati u neki mega ili hipermarket da bi se kupile osnovne, dnevne potrep\u0161tine. A s druge strane, ako ve\u0107 imate dobre cene u odnosu na te velike trgovine, onda se postavlja pitanje koliko \u0107e neko \u010desto i\u0107i u mega ili hipermarkete, sem ukoliko se opredele za markete u blizini ku\u0107e, jer imaju najmanji gubitak vremena, a to im obezbe\u0111uje br\u017eu nabavku.<\/p>\n

Da li razmi\u0161ljate da manjim trgovinama promenite namenu?<\/strong>
\nZa sada nismo razmi\u0161ljali o tome, ne \u017eelimo da bilo \u0161ta uradimo \u0161to bi smanjilo promet, naprotiv, moramo da radimo vi\u0161e da se promet pove\u0107a, a da se rabati, trgova\u010dke mar\u017ee, \u0161to vi\u0161e smanje. I akcije koje planiramo u narednom periodu su usmerene u tom pravcu. Vidite kakvo je tr\u017ei\u0161te u Beogradu, Novom Sadu. Izuzetno je na\u010di\u010dkano, kako doma\u0107im tako i stranim trgovinama, i ono \u010dime jedino mo\u017eemo da se nosimo sa njima u narednom periodu su upravo cene, jer veliki obim proizvodnje je na\u0161.<\/p>\n

Pored cene koja opredeijuje kupca, tu je i pona\u0161anje trgovaca.<\/strong>
\nApsolutno. Jedan od problema u Jabuci je i starosna struktura radnika. U narednom periodu, sa jednim normalnim odnosom, treba polako da menjamo starosnu strukturu zaposlenih u smislu da se prime mladi ljudi i da se oni edukuju, pre svega u komunikaciji sa mu\u0161terijama, odnosno kupcima. Ali, to nije stvar koja se mo\u017ee uraditi preko no\u0107i. To je stvar koja zahteva nekoliko godina. Mi smo ve\u0107 ovih dana dali mogu\u0107nost svim radnicima koji \u017eele, da mogu da odu u prevremenu penziju, ako im je ostalo od pet do deset godina do penzije. Preko deset odsto ljudi je izrazilo \u017eelju da, uz adekvatnu materijalnu nadoknadu, odu ili u penziju, ili iz Jabuke. S druge strane mi za naredni period spremamo strategiju primanja novih, mladih ljudi.<\/p>\n

Da li Jabuka ima vi\u0161ak zaposlenih?<\/strong>
\nDa, i trenutno se kre\u0107e tu negde oko deset odsto, jer u 60 radnji ima oko 400 ljudi. Tu su i zajedni\u010dke slu\u017ebe. Mo\u017eda ima ne\u0161to malo vi\u0161ka u zajedni\u010dkim slu\u017ebama. Ali sve u svemu, Jabuka \u0107e primati i nove ljude, jer je koncepcija otvaranje dve ili tri Mega Jabuke, \u0161to podrazumeva da moramo da primamo i nove ljude, a da \u0107e do\u0107i do fluktuacije radne snage, sigurno ho\u0107e.<\/p>\n

Da li \u0107ete menjati menad\u017ement firme?<\/strong>
\nMislim da \u0107e menad\u017ement ostati takav kakav je, mi \u0107emo se vi\u0161e baviti uticajem na komercijalu i finansijski in\u017eenjering, da bi obezbedili jeftine izvore finansiranja, brzu isplatu svih dobavlja\u010da, konkurentne cene sa stanovi\u0161ta nabavke i u prodaji. Na taj na\u010din mislim da \u0107emo se mo\u0107i nositi i sa ostalim trgovinama. Na menad\u017ementu je, kao ljudima koji dobro poznaju trgovinu, da obezbede da Jabuka funkcioni\u0161e pozitivno. S druge strane, sve na\u0161e firme koje se nalaze u primarnoj i prera\u0111iva\u010dkoj poljoprivrednoj industriji, moraju u Jabuci da budu sa cenama ni\u017ee bar za par procentnih poena od drugih proizvo\u0111a\u010da, da bi uop\u0161te mogli da prodaju u Jabuci. \u0160to zna\u010di da milosti nema ni prema kome. Jer svaka firma, pa i Jabuka, u tom sistemu mora sama da nosi teret poslovanja, koji mora da bude pozitivan i da ne stvara gubitke.<\/p>\n

Da li \u0107ete otvarati objekte Jabuke van Beograda?<\/strong>
\nZa sada ne. Postoje razli\u010dita razmi\u0161ljanja, ali za sada smo se skoncentrisali na to da osposobimo Jabuku da mo\u017ee da izdr\u017ei konkurenciju u Beogradu u narednom periodu.<\/p>\n

Da li ste zainteresovani za ulaganje u lokalne trgova\u010dke lance u Srbiji?<\/strong>
\nApsolutno smo zainteresovani. Sve zavisi od mesta, od kupovne mo\u0107i i od logistike koju bismo mi mogli dati tom trgovinskom lancu.<\/p>\n

Da li ste razmi\u0161ljali o kupovini akcija C Marketa?<\/strong>
\nUkoliko se pravi konzorcijum dobavlja\u010da za kupovinu akcija C Marketa, sigurno bismo participirali u tom konzorcijumu. Mi u ovom momentu nemamo potencijal da kupimo neki zna\u010dajniji paket akcija ove trgovine, ali bi u svakom slu\u010daju voleli da participiramo u takvoj akciji, gde bi se najve\u0107i doma\u0107i trgova\u010dki lanac sa\u010duvao pre svega za doma\u0107u prehrambenu proizvodnju. U nekom narednom periodu bili bismo zainteresovani i za kupovinu manjih paketa akcija doma\u0107ih trgovina, kada one po\u010dnu da se kotiraju, sve u \u017eelji da na neki na\u010din sa\u010duvamo nacionalne trgovinske lance, a samim tim i da sa\u010duvamo proizvodnju, ne samo na\u0161ih firmi, nego i proizvodnju drugih doma\u0107ih preduze\u0107a.<\/p>\n

Kakva je po va\u0161em mi\u0161ljenju budu\u0107nost trgovine i doma\u0107ih lanaca u Srbiji?<\/strong>
\nMislim da \u0107emo se svi jednog dana ujedinjavati i ukrupnjavati. Ukrupnjavanje trgovine s druge strane podrazumeva i obezbe\u0111ivanje konkuretnosti sopstvene nacionalne proizvodnje, ukoliko \u017eelimo da opstanemo u konkurenciji sa stranim proizvo\u0111a\u010dima. Vreme je pokazalo da je jako va\u017eno imati uticaj u nekom trgova\u010dkom lancu, ukoliko \u017eelite da imate deo tr\u017ei\u0161ta i deo plasmana sopstvene proizvodnje. Podrazumeva se da \u0107e, kada je u pitanju objektivna konkurencija, u narednom periodu biti lak\u0161e da se trgovci bave samo trgovinom. Mi u ovom momentu imamo dosta povezanosti izme\u0111u proizvo\u0111a\u010da i velikih trgova\u010dkih lanaca. Proizvo\u0111a\u010di koji nemaju tu povezanost su u veoma te\u0161koj poziciji.<\/p>\n

Da li \u0107e u Jabuci i dalje biti najvi\u0161e zastupljena doma\u0107a roba?<\/strong>
\nDa, najve\u0107i deo \u0107e biti roba doma\u0107ih proizvo\u0111a\u010da, ali naravno da i ta roba mora da bude kvalitetna i da ima dobru cenu.<\/p>\n

Da li imate nameru da kupujete ostatak Jabuke?<\/strong>
\nZa sada nam je va\u017enije da Jabuka posluje pozitivno. Pro\u0161le godine Jabuka je napravila gubitak od 30 miliona dinara. Mnogo nam je va\u017enije da tog gubitka vi\u0161e ne bude, nego da dokupljujemo akcije, jer Jabuci to ni\u0161ta ne koristi. Moramo prvo da investiramo da se Jabuka podigne, pa onda da se bavimo otkupom preostalih akcija.<\/p>\n

Kakav je po Vama odnos trgovaca i dobavlja\u010da?<\/strong>
\nTrgovinski lanci su u zadnjih nekoliko godina prili\u010dno iscrpeli proizvo\u0111a\u010dki sektor. To se ogleda pre svega u zahtevima za velikim rabatima i u dugim rokovima pla\u0107anja, a ponekad i u neredovnim isplatama obaveza. U Jabuci \u0107emo gledati da u narednom periodu to pobolj\u0161amo.<\/p>\n

Da li su strani trgova\u010dki lanci revnosniji u izmirivanju svojih obaveza?<\/strong>
\nDefinitivno jesu uredniji, ali niko ne \u017eeli da da bolje uslove ukoliko to ne mora. I strani lanci su vi\u0161e manje su prihvatili pravila igre na tr\u017ei\u0161tu. Mo\u017eda su oni uredniji, ali ako ne\u0161to ne morate da platite 90 dana i vidite da svi ostali kupuju na taj na\u010din, pa za\u0161to i vi ne biste kupovali u tim rokovima. Verovatno se, kada su se uvodili takvi kriterijumi, nije vodilo ra\u010duna da se time ne ugroze dobavlja\u010di, jer ugro\u017eavaju\u0107i dobavlja\u010de vi ugro\u017eavate i sopstvenu trgovinu.<\/p>\n

Po va\u0161em mi\u0161ljenju, kakva je \u0161ansa Delte u Hrvatskoj i Sloveniji?<\/strong>
\nTo su jako zatvorena tr\u017ei\u0161ta. Cela pri\u010da je koncentrisana na to da su se Slovencima i Hrvatima ovde otvorila sva vrata, a na\u0161im lancima \u0107e biti veoma te\u0161ko na tim tr\u017ei\u0161tima. Jer tu se ne radi o tome \u0161to na\u0161i ne bi mogli finansijski ili logisti\u010dki da uspeju. Pretpostavljam da \u0107e imati mnoge administrativne barijere koje su prouzrokovane jednostavnim stavom, da srpske firme ne treba tamo da bilo \u0161ta kupuju, a da njihove firme mogu da kupuju \u0161ta god \u017eele u Srbiji. Uostalom, posle samo jednog objavljivanja vesti, da Delta kupuje Podravku, odmah su sko\u010dili domoljubi i branioci otad\u017ebine, da se ne dozvoli prodaja Delti. Stoga mislim da nije realno o\u010dekivati da \u0107e neko odavde, bez obzira na snagu Delte, imati neki zna\u010dajniji uticaj na snabdevanje tih tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n

Tatjana Ostoji\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u0110OR\u0110IJE NICOVI\u0106, VE\u0106INSKI VLASNIK TP JABUKE (tekst objavljen u Progressive magazinu br.12, maj 2005.) JABUKA ZAOKRU\u017dILA SISTEM Jabuka je stara trgovinska firma, osnovana jo\u0161 1948. godine u Beogradu. Nastala je kao preduze\u0107e koje je na pija\u010dnim tezgama prodavalo vo\u0107e i povr\u0107e, ali se kasnije razvijala i menjala tip poslovanja. Sada ima preko 60 radnji razli\u010ditog […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1290,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1289"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1289"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1289\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1292,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1289\/revisions\/1292"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1290"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1289"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1289"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1289"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}