{"id":1285,"date":"2013-11-04T15:04:19","date_gmt":"2013-11-04T14:04:19","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=1285"},"modified":"2013-11-14T17:00:30","modified_gmt":"2013-11-14T16:00:30","slug":"dan-rusu-generalni-direktor-unilevera-za-srbiju-i-crnu-goru","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/dan-rusu-generalni-direktor-unilevera-za-srbiju-i-crnu-goru\/","title":{"rendered":"Dan Rusu, Unilever"},"content":{"rendered":"

DAN RUSU, GENERALNI DIREKTOR UNILEVERA ZA SRBIJU I CRNU GORU<\/strong><\/p>\n

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.11, april 2005.)<\/p>\n

KVALITET SVETSKI – CENE DOMA\u0106E!<\/strong><\/h2>\n

Dan Rusu, generalni direktor Unilevera za Srbiiu i Crnu Goru: „Sto se hemije ti\u010de, nemamo nameru da ovde ula\u017eemo u proizvodnju, mo\u017eda u hranu“.<\/strong><\/span><\/p>\n

Unilever je nastao 1930. godine, kada se britanski proizvo\u0111a\u010d sapuna Lever Brothers udru\u017eio sa holandskim proizvo\u0111a\u010dem margarina Margarine Unie. Danas je ova kompanija jedan od svetskih dobavlja\u010da u sektoru robe \u0161iroke potro\u0161nje. Neki od najpoznatijih brendova su Becel, Bertolli, Blue Band, Flora, Hellmann’s i Knorr u oblasti prehrane, a Domestos, Cif, Coccolino i Omo od sredstava za odr\u017eavanje ku\u0107e. Za li\u010dnu higijenu tu su Dove, Lux i Signal. Na ovim prostorima se za Unilever, ta\u010dnije za njegov brend Lux, kako ka\u017ee Dan Rusu, generalni direktor Unilevera za Srbiju i Crnu Goru, zna jo\u0161 od 1920. godine kada se pojavila prva reklama za ovaj sapun.<\/p>\n

Kakvi su bili po\u010deci Unilevera u Srbiji?<\/strong>
\nTe\u0161ko je setiti se kakvi su bili po\u010deci, kada je re\u010d o ovako velikoj firmi kao \u0161to je Unilever, koja radi u preko 200 zemalja na svetu, gde ima predstavni\u0161tva i firme, i imaju\u0107i u vidu istoriju Unilevera koja datira od 19. veka. Ako pitate poslednjih godina, prvo predstavni\u0161tvo u Srbiji je otvoreno jula 1997, i pratilo je uvoz na\u0161e robe iz Ma\u0111arske. Prava ekspanzija na\u0161eg razvoja je usledila 2001. Tada smo po\u010deli ozbiljno da investiramo u marketin\u0161ke aktivnosti, nakon sankcija, i napravili smo plan razvoja za SCG, iako smo bili tek malo predstavni\u0161tvo. Slede\u0107i korak je bio otvaranje firme, \u0161to je bilo jako va\u017eno, jer smo bili prvi koji su to uradili, iako nismo imali neku akviziciju. Poslednji na\u0161 korak je saradnja sa Deltom za pakovanje Rama margarina.<\/p>\n

Koji su se Unileverovi brendovi ovde prvi pojavili?<\/strong>
\nKada sam do\u0161ao u Srbiju, zatekao sam kod jednog na\u0161eg distributera lepu sliku, na kojoj je bio izgled Beograda iz 1920, pre II svetskog rata, gde se vidi bilbord, plakat sa reklamom za Lux sapun. Lux sapuni su ovde od pre II svetskog rata. Zbog toga mi je te\u0161ko da ka\u017eem koji je bio prvi proizvod koji se pojavio. U principu prizvodi za higijenu, kao sapuni, Lux, a poslednji su Dove sapuni, pa Signal pasta za zube. Mislim da su brendovi sa najudarnijom istorijom ovde, najboljim predimid\u017eom, proizvodi kao \u0161to su sredstva za \u010di\u0161\u0107enje, Domestos i Cif.<\/p>\n

Kako distribuirate va\u0161e proizvode? <\/strong>
\nImamo hibrid sistem, radimo distribuciju preko velikih svetskih lanaca direktno i preko na\u0161ih distributera. Preko ovla\u0161\u0107enih distributera pokrivamo tr\u017ei\u0161te maloprodaje i snabdevamo na taj na\u010din preko 5.000 kupaca. Imamo tri distributera u Srbiji i jednog u Crnoj Gori.<\/p>\n

\u0160ta je efikasnije – direktna distribucija ili preko distributera?<\/strong>
\nOdgovor ne mo\u017ee da bude jednostavan, zato \u0161to je direktna distribucija mnogo jeftinija, a ujedno se i skra\u0107uje lanac do potro\u0161a\u010da, ali s druge strane podrazumeva velike investicije i rizike na tr\u017ei\u0161tu kakvo je srpsko, koje jo\u0161 nije definisano. Na\u0161a strategija kod tr\u017ei\u0161ta u razvoju je da ovla\u0161\u0107eni distributeri preuzmu rizik, i to smo spremni da platimo, a ne da snabdevamo direktno nekoliko hiljada nesigurnih kupaca. Kada se tr\u017ei\u0161te pretvori u jako i ozbiljno, koje uklju\u010duje samo nekoliko velikih igra\u010da, a tako \u0107e biti i ovde nakon nekog vremena, tada se prelazi na direktnu distribuciju i na centralno snabdevanje, po\u0161to mi nemamo veliku logistiku da to radi. Zato mo\u017eemo samo nekoliko lanaca da snabdevamo direktno iz na\u0161eg magacina gvde, po\u0161to upotrebimo logisti\u010dku podr\u0161ku. Sto se ti\u010de ostatka tr\u017ei\u0161ta, ne smemo da izgubimo fokus, jer ima 16.000 kupaca koji mogu da primaju robu direktno preko na\u0161ih distributera, jer nisu jo\u0161 upu\u0107eni da mogu, na primer, da odu sami u Metro ili drugde i da tamo na\u0111u na\u0161e proizvode. Treba da dr\u017eimo na oku distribuciju i prodaju da bi imali rezultate, jer 95 odsto prometa nam ide preko distributera.<\/p>\n

Kako je do\u0161lo do saradnje izme\u0111u Unilevera i Delta M?<\/strong>
\nDo saradnje je do\u0161lo jer je Delta ozbiljna, velika firma u Srbiji, koju smo mi uvek pratili vezano za distribuciju. Imali smo stalne kontakte sa njima od 2001, kada smo po\u010deli da investiramo u marketing ovde. Tako da je ta saradnja do\u0161la nekako prirodno kada su oni kupili Sunce Sombor, slede\u0107i korak je bio da u\u0111emo s njima u razgovor o kooperaciji. Kad je re\u010d o proizvodnji, normalno da smo imali u vidu i njihovu distributivnu mre\u017eu, Delta DMD i prodajni deo Maxi, Pekabeta, i sad Tempo. Kao \u0161to je Delta htela da bude vezana za na\u0161e ime, kao jednog od prvih investitora na ovom tr\u017ei\u0161tu, tako smo i mi bili zainteresovani da radimo sa jakom firmom, koja dr\u017ei sve od proizvodnje do prodaje proizvoda.<\/p>\n

Da li tako radite i u drugim zemljama?<\/strong>
\nNe, to je premijera za Unilever, po\u0161to mi u principu kupujemo male fabrike, ali ovde zbog uslova i nesigurnosti na tr\u017ei\u0161tu nismo jo\u0161 hteli da investiramo direktno, iako smo to spremni da radimo kad god se uka\u017ee prilika i tada radimo preko sistema fran\u0161iza. Radimo fran\u0161izu za brend Rama, a dali smo i za Knorr, po\u0161to smo nedavno po\u010deli proizvodnju i distribuciju majoneza, i to je u sistemu fran\u0161iza. To je tako\u0111e premijera i za Unilever uop\u0161te, na svetskom nivou.<\/p>\n

I kako se do sada pokazala ta saradnja?<\/strong>
\nVeoma dobro, bez problema i \u0161to se proizvodnje ti\u010de i distribucije i prodaje.<\/p>\n

Da li jo\u0161 uvek imate problema sa prodajom Unileverovih proizvoda na crno?<\/strong>
\nDa, i to ozbiljne probleme. Postoje firme koje uvoze na\u0161e proizvode iz zemalja gde se ti proizvodi nalaze na izuzetnom akcijskom sni\u017eenju. Da li je to uvoz na crno ili ne, nije na meni da odlu\u010dujem, da li je pla\u0107ena carina, porez… to je dr\u017eava obavezna da reguli\u0161e, na kraju krajeva i da bi za\u0161titila svoje interese, po\u0161to smo mi oficijelni uvoznik Unilevera, radimo sve od po\u010detka do kraja legalno, pla\u0107amo porez i doprinose. Pre bih rekao da rade paralelno sa nama, \u0161to mi smeta, ali nije moj zadatak da to re\u0161avam. Ti uvoznici imaju niske cene delom jer ne moraju toliko da ula\u017eu u marketing i ljude kao mi.<\/p>\n

Koji je to deo ukupnog prometa?<\/strong>
\nOd ukupnog prometa Unileverovih proizvoda u Srbiji 25 odsto ide na crno ili paralelno.<\/p>\n

Ko su va\u0161i najve\u0107i konkurenti na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu?<\/strong>
\nSkoro svi igra\u010di u FMCG sektoru su na\u0161i konkurenti zato \u0161to imamo gomilu proizvoda, od prehrambenih, gde su nam konkurencija lokalni proizvo\u0111a\u010di, na primer Dijamant, Vital, za majonez bih spomenuo i Polimark, pa do sredstava za \u010di\u0161\u0107enje ku\u0107e i negu tela, gde konkuri\u0161emo skoro svim igra\u010dima na tr\u017ei\u0161tu: Procter & Gamble, Henkel, Beiersdorf, Reckitt Benckiser – ovde su lokalni proizvo\u0111a\u010di dosta slabiji. Kada su u pitanju svetski proizvo\u0111a\u010di, njima konkuri\u0161emo, kao i svuda, od hrane pa do hemije.<\/p>\n

Kako se nosite sa konkurencijom?<\/strong>
\nKoli\u010dinom i kvalitetom reklame, imamo dve vrste marketin\u0161kih aktivnosti: consumer marketing, tj marketing za potro\u0161a\u010de, i trade marketing i sve vrste promocija u prodavnicama.<\/p>\n

Koji proizvodi imaju bolju pro\u0111u na srpskom tr\u017ei\u0161tu, prehrambeni ili neprehrambeni?<\/strong>
\nHemija dr\u017ei 80 odsto na\u0161eg prometa za sada, ali potencijal tr\u017ei\u0161ta hrane je veliki, tako da \u0107e hrana uskoro sti\u0107i hemiju, a o\u010dekujemo da \u0107emo sti\u0107i svetski nivo u Unileveru, koji pokazuje da je 60 odsto promet hrane, a samo 40 hemija. Hrana nam je vrlo va\u017ena i o\u010dekujemo da \u0107emo za godinu, najvi\u0161e dve dosti\u0107i taj svetski nivo.<\/p>\n

U Srbiji se ipak \u010de\u0161\u0107e kupuju doma\u0107i prehrambeni proizvodi?<\/strong>
\nDa, i to nam je veliki izazov. Mi radimo na tome da budemo upam\u0107eni kao doma\u0107i proizvo\u0111a\u010di. Ve\u0107 proizvodimo Ramu ovde, Knorr majonez u Somboru od februara, \u0161to zna\u010di da smo ve\u0107 postali lokalni proizvo\u0111a\u010d. Pokaza\u0107emo lokalnom tr\u017ei\u0161tu da smo to i po cenama, i po aktivnostima. Kada je u pitanju hrana koju proizvodimo ovde, upore\u0111iva\u0107emo cene sa lokalnim, a ne svetskim proizvo\u0111a\u010dima, a nudi\u0107emo svetski kvalitet, to nam je prednost.<\/p>\n

Da li planirate \u0161irenje kupovinom nekog doma\u0107eg proizvo\u0111a\u010da?<\/strong>
\nSto se hemije ti\u010de, nemamo nameru da ovde ula\u017eemo u proizvodnju. Mo\u017eda u hranu, ali sad nije trenutak za takve investicije u Srbiji. Potrebno je da se ra\u0161\u010diste odnosi, da vlada kona\u010dno shvati da treba da se pona\u0161a korektno prema svim potencijalnim investitorima, ne samo prema lokalnim koji dolaze sa 100 ili 200 hiljada evra, vi\u0161e poznaju\u0107i situaciju, i kupuju ispred nosa velikim proizvo\u0111a\u010dima, kao \u0161to se desilo sa Danoneom. To je jako lo\u0161 znak i signal za ceo svet. U internacionalnim kompanijama imaju veze, saradnju na svetskom nivou, tako da ako jedna kompanija posluje ovde, svi znaju \u0161ta se de\u0161ava.<\/p>\n

Kakve su va\u0161e procene, kada bi to moglo da se promeni?<\/strong>
\nPitajte vladu! Primetno je da su napravljeni neki prvi koraci u tom smislu, zato su neke firme i do\u0161le ovamo, ali suvi\u0161e je veliki procenat prevaranata koji upotrebljavaju neke ne znam koliko \u010diste pare da bi kupili \u010duvene fabrike i \u010duvene kapacitete, da bi posle bankrotirali i uzeli sredstva. To je ne\u0161to \u0161to se desilo svuda na Balkanu, Isto\u010dnoj Evropi. Srbija jako kasni sa svim tim, ali ima prednost \u0161to mo\u017ee da upotrebi iskustva Ma\u0111ara, Bugara, Rumuna i drugih.<\/p>\n

Da li \u0107e se ne\u0161to promeniti nakon \u0161to je P&G kupio Gillette?<\/strong>
\nNisam ovla\u0161\u0107en da ovo komentari\u0161em. Ali to je jako dobar potez od stane Proctera, u svakom slu\u010daju, \u0161to su kupili kompaniju koja ima i komplementame proizvode, i tako kompletirali asortiman.<\/p>\n

Da li \u0107e su\u017eavanje portfelja Unilevera pomo\u0107i u borbi protiv svetske konkurencije?<\/strong>
\nMi imamo tu strategiju, ve\u0107 smo suzili portfelj sa 1.600 brendova na 400, izme\u0111u 2000. i 2004. godine. ‘Put ka rastu’ je nova strategija \u010diji je cilj fokusiranje na manji broj boljih brendova. To je proces koji je u toku, i koji \u0107e nam doneti veliku u\u0161tedu i bolju realizaciju za brendove koji ostaju. To se ve\u0107 vidi, i tek \u0107e se videti u naredne dve godine. U tih 400 brendova ima i hemije i hrane, nema neke odre\u0111ene podele.<\/p>\n

Da li imate problema sa naplatom?<\/strong>
\nMi li\u010dno manje, na\u0161i distributeri da, zato \u0161to rade sa velikom mre\u017eom maloprodajnih objekata, i zbog nelikvidnosti ovog tr\u017ei\u0161ta. Skoro da ne postoji kupac sa kojim ne\u0107e imati probleme, uklju\u010duju\u0107i i velike kupce s kojima oni rade – velike lance, sisteme. I od njih, do onih manjih koji nestaju preko no\u0107i sa neizmirenim dugovanjima. To je problem, smatram da na tr\u017ei\u0161tu FMCG postoji la\u017ena slika finansijskog stanja, potra\u017euju se pare koje ne postoje. To nije dobar pokazatelj za budu\u0107nost. Ljudi potro\u0161e pare koje \u0107e mo\u017eda da zarade za 60 dana, to se nikad ne zna jer je nezaposlenost velika, proizvodnja mala, i svi ovi faktori ne izgledaju ba\u0161 najbolje. Na osnovu rasta proizvodnje koji je u pro\u0161loj godini bio devet odsto, u odnosu na 2003. kada ga nije ni bilo, vidim da stvari kre\u0107u na bolje, ali to ne treba da dekocentri\u0161e dalje napore koji se u ovom cilju preduzimaju.<\/p>\n

Imate li problema sa zadr\u017eavanjem robe na carini?<\/strong>
\nNe. Imali smo probleme tokom kampanje ‘kupujmo doma\u0107e’, ali gledali smo pozitivno na to, shvatali smo da ipak dr\u017eava poku\u0161ava da pove\u0107a proizvodnju, iako to mo\u017eda ne radi na najbolji na\u010din, ali nismo se \u017ealili, re\u0161ili smo to.<\/p>\n

Da li \u0107e se ne\u0161to promeniti sa ulaskom stranih lanaca?<\/strong>
\nNe znam, tu postoji veliki znak pitanja. Ove godine su najva\u017enije za definisanje budu\u0107nosti tr\u017ei\u0161ta FMCG u Srbiji. Tu \u0107e ulaziti gomila igra\u010da, tu su i lokalni lanci, od kojih \u0107e se neki redefinisati, ujediniti, da bi to postao pravi model trgovine. A mogu\u0107e je i da se taj trend izgubi, pa ostane tr\u017ei\u0161te maloprodajnih objekata jo\u0161 jedno pet, \u0161est godina zna\u010dajno. Ova godina \u0107e biti presudna. Veoma smo za to zainteresovani, jer i mi moramo na osnovu toga da odredimo svoju strategiju. Ali, u ovom momentu, mo\u017ee da se desi da se pojave igra\u010di koji obe\u0107avaju da izgrade po 15, 16 objekata, \u0161to je fizi\u010dki nemogu\u0107e uraditi. Dok se sve to i ne desi, mi \u0107emo samo posmatrati i ne\u0107emo menjati na\u0161u strategiju.<\/p>\n

Kakva je struktura prometa va\u0161ih proizvoda u zavisnosti od tipa trgovine?<\/strong>
\nMaloprodajni objekti zajedno sa manjim lancima \u010dine 50 odsto prometa preko na\u0161ih distributera, 20 odsto cash&carry, 30 odsto veliki lanci, finalni potro\u0161a\u010di.<\/p>\n

Tatjana Ostoji\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

DAN RUSU, GENERALNI DIREKTOR UNILEVERA ZA SRBIJU I CRNU GORU (tekst objavljen u Progressive magazinu br.11, april 2005.) KVALITET SVETSKI – CENE DOMA\u0106E! Dan Rusu, generalni direktor Unilevera za Srbiiu i Crnu Goru: „Sto se hemije ti\u010de, nemamo nameru da ovde ula\u017eemo u proizvodnju, mo\u017eda u hranu“. Unilever je nastao 1930. godine, kada se britanski […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1286,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1285"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1285"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1285\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1288,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1285\/revisions\/1288"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1286"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1285"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1285"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1285"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}