{"id":1277,"date":"2013-11-04T14:56:21","date_gmt":"2013-11-04T13:56:21","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=1277"},"modified":"2013-11-14T17:02:03","modified_gmt":"2013-11-14T16:02:03","slug":"bogdan-rodic-vlasnik-univerexporta-i-predsednik-cba-scg","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/bogdan-rodic-vlasnik-univerexporta-i-predsednik-cba-scg\/","title":{"rendered":"Bogdan Rodi\u0107, Univerexport"},"content":{"rendered":"

BOGDAN RODI\u0106, VLASNIK UNIVEREXPORTA I PREDSEDNIK CBA SCG<\/strong><\/p>\n

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.9, februar 2005.)<\/p>\n

UDRU\u017dENI SMO JA\u010cI<\/strong><\/h2>\n

Bogdan Rodi\u0107, vlasnik Univerexporta i predsednik CBA SCG ka\u017ee: „Dolazak stranih lanaca u Srbiju poremeti\u0107e poslovanje doma\u0107im trgovinama, a udru\u017eivanje u CBA je jedan od na\u010dina opstanka na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu“.<\/strong><\/span><\/p>\n

Posle 15 godina postojanja, trgova\u010dka firma Univerexport ima u svom sastavu dve veleprodaje u Novom Sadu i In\u0111iji i 23 supermarketa u Vojvodini, a zapo\u0161ljava preko 800 radnika. Bogdan Rodi\u0107, vlasnik Univerexporta, mi\u0161ljenja je da je i ranije trebalo da krene sa maloprodajom, jer je to moglo da smanji interesovanje stranih trgova\u010dkih lanaca da u ovom obimu dolaze u Srbiju. Danas Bogdan Rodi\u0107 kao jedan od na\u010dina za opstanak doma\u0107ih trgovaca na srpskom tr\u017ei\u0161tu vidi udru\u017eivanje u CBA SCG, \u010diji je on predsednik.<\/p>\n

Univerexport je danas me\u0111u najve\u0107im trgova\u010dkim firmama u Vojvodini?<\/strong>
\nUniverexport je ove godine u\u0161ao u petnaestu godinu svog postojanja. Po povratku iz Moskve 1990. godine, gde sam skoro deset godina radio kao predstavnik Agrovojvodine i jedne austrijske firme, zajedno sa suprugom i \u0107erkom osnovao sam ovu firmu. Nekih posebnih ambicija za osnivanje ovakve firme tada nisam imao. Me\u0111utim, do\u0161li smo u jedan okvir iz kojeg nismo mogli da iza\u0111emo, a orjentisati se na jedan ni\u017ei nivo i manji obim bilo je te\u0161ko, jer su nas poslovi terali stalno napred. Univerexport je osnovan kao veleprodaja i odmah po osnivanju uvideli smo da moramo da imamo i sopstvenu maloprodaju. Tako smo krenuli sa otvaranjem svojih trgovinskih radnji, a zbog te\u0161kih vremena, po\u010deli smo da se bavimo uvozom i izvozom. Kako je dinar tada bio nestabilan, shvatili smo da sve \u0161to smo zaradili za deset godina, mo\u017eemo za dan da upropastimo i zato smo se orijentisali na trgovinu, pre svega prehranu, smatraju\u0107i da \u0107e u prehrani verovatno biti najmanjih oscilacija i bio sam u pravu.<\/p>\n

Koliko radnji danas ima Univerexport? <\/strong>
\nDanas imamo dve veleprodaje u Novom Sadu i In\u0111iji i 23 radnje ili supermarketa. Mislim da smo mnogo gre\u0161ili \u0161to se ranije nismo orijentisali na supermarkete. Konkretno na lokaciji supermarketa ‘021’, \u010detiri godine smo imali na\u0161e zemlji\u0161te, ali zbog nere\u0161enih problema sa lokalnom samoupravom, koja vi\u0161e pa\u017enje paklanja dolasku inostranih lanaca nego doma\u0107im trgovcima, ovaj supermarket danas ulazi tek u tre\u0107u, umesto u petu ili \u0161estu, godinu postojanja. Da smo sa tim procesom krenuli ranije, verovatno bismo spre\u010dili ili mo\u017eda otupeli o\u0161tricu konkurencije, imali bismo sigurno vi\u0161e supermarketa, nego \u0161to ih je danas, a mo\u017eda bismo oslabili i interes stranih lanca za dolazak u ovom obimu u Srbiju. Pored ovog supermarketa ‘021’ od 3.000 kvadrata, u Novom Sadu imamo i supermarket Alba, na oko 2.800 kvadrata. Alba je na vi\u0161em tehnolo\u0161ko-tehni\u010dkom nivou i ima ve\u0107i asortiman. Tu je i ribarnica, pekara. U Subotici je supermarket ‘024’ na 4.000 kvadrata. U Novom Sadu imamo na 6.500 kvadrata magacinski prostor, gde je veleprodaja, odakle se snabdevaju svi marketi. Ostali supermarketi su manji. Pre tri-\u010detiri meseca smo otvorili supermarket u Vr\u0161cu, u saradnji sa Hemofarmom, moderan, na oko 2.800 kvadrata sa magacinskim prostorom, a sam prodajni prostor je na 1.600 kvadrata.<\/p>\n

Kako se borite sa konkurencijom?<\/strong>
\nUvideli smo da, samo kada samostalno zatvorimo krug maloprodaje i veleprodaje uz minimalne mar\u017ee, mo\u017eemo da ponudimo ovda\u0161njoj populaciji relativno niske cene prehrambenih proizvoda i time na izvestan na\u010din pomognemo da mala kupovna mo\u0107 stanovni\u0161tva bude ubla\u017eena cenama koje su kod nas optere\u0107ene niskim mar\u017eama. Znamo da je Novi Sad specifi\u010dna sredina, i kada je u pitanju trgovina ovom robom najve\u0107a je konkurencija. U Beogradu ne postoji tolika konkurencija, iako Beograd ima dva miliona stanovnika, koliko ima i \u010ditava Vojvodina. Ovde imamo koncentraciju trgovina, tu su moji ro\u0111aci Rodi\u0107i, sa lancem supermarketa, koji danas imaju najve\u0107i hipermarket na Balkanu. Zatim, tu je Maxi, C Market, Si market, jo\u0161 nekoliko lokalnih firmi. Za 300.000 stanovnika, koliko ih ima u Novom Sadu, to je mnogo i normalno je da oni koji imaju ni\u017ee cene opstaju. Kupci idu tamo gde je usluga na odre\u0111enom nivou, gde su cene ni\u017ee, gde je kvalitet proizvoda na visokom nivou i takav trgovac dobija poverenje kupaca.<\/p>\n

Kakav odnos imate sa dobavlja\u010dima?<\/strong>
\nKod dobavlja\u010da imamo izuzetno dobar rejting, sve obaveze u potpunosti izmirujemo. Do pre godinu dana, sve obaveze iz prethodne godine zavr\u0161avali smo zaklju\u010dno sa 31. decembrom. U\u017eivamo dobar rejting i nije nam problem da izvr\u0161avamo obaveze i da se dogovaramo sa dobavlja\u010dima. Izuzetno vodimo ra\u010duna da zastupljenost doma\u0107ih proizvo\u0111a\u010da i dobavlja\u010da bude na visokom nivou. U ponudi imamo od 12.000 do 15.000 artikala, a od toga je oko 80 do 85 odsto robe iz doma\u0107e proizvodnje. Me\u0111utim za probirljive kupce koji tra\u017ee kvalitetniju uvoznu robu, bolja pakovanja i dizajn, mi smo i ranije takve proizvode direktno uvozili, a danas koristimo usluge specijalizovanih ku\u0107a koje se bave uvozom, nabavljamo robu od njih, i sa malim mar\u017eama nudimo potro\u0161a\u010dima.<\/p>\n

Da li \u0107e u trgovini biti vi\u0161e reda nakon uvo\u0111enja PDV-a?<\/strong>
\nSigurno ho\u0107e. I pre tri, \u010detiri godine sam govorio da \u0107u zaposliti radnike sa kvanta\u0161ke pijace, samo da ukinemo crno tr\u017ei\u0161te, i da treba da se svi ujedinimo. Mnogo para je odlazilo van redovnih tokova. Pojedini su znali samo da naprave ulaz kupovinom na\u0161e robe, a da sve ostalo nabave na pijaci. O\u010dekujem da \u0107e PDV da napravi revoluciju ovde, kao i u ostatku Evrope. Mislim da deficita u bud\u017eetu ne\u0107e ni biti i ne vidim negativne posledice uvo\u0111enja PDV-a. Do sada smo dobavlja\u010dima pla\u0107ali samo proizvo\u0111a\u010dku cenu, a sada \u0107emo morati da je pla\u0107amo sa PDV-om. Ali oni koji su to radili do sada, kao mi, navikli su se, jer smo i do sada svaki proizvod pla\u0107ali sa porezom. Istina, bi\u0107e u po\u010detku problema, naro\u010dito sada, jer je u januaru i februaru mrtva sezona, a dospevaju obaveze, a s druge strane mala je vrednost potro\u0161a\u010dkih korpi i kupovna mo\u0107 stanovni\u0161tva. Tako \u0107e biti dok u Vojvodini ne po\u010dnu poljoprivredni radovi, a onda \u0107e krenuti rast prometa u na\u0161im supermarketima.<\/p>\n

Da li planirate \u0161irenje maloprodajne mre\u017ee?<\/strong>
\nU po\u010detku smo se \u0161irili dosta stihijski i neorganizovano, ali smo u kasnijim periodima po\u010deli da pravimo selekciju. Zato nerentabilne radnje zatvaramo i otvaramo nove na mestima gde smo procenili da \u0107e biti uspe\u0161ne. Planiramo otvaranje tri nova supermarketa ove godine. Jedan \u0107e sigurno biti u Beogradu i po jedan u Zrenjaninu i Subotici.<\/p>\n

\u0160ta se menja sa dolaskom stranih lanaca i otvaranjem Metroa?<\/strong>
\nOdmah da vam ka\u017eem da \u0107e nama to poremetiti poslovanje. Inostrani lanci koriste neke mogu\u0107nosti koje mi nemamo na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu. Oni su u mogu\u0107nosti da jeftinije dolaze do kapitala, da kupuju robu ranije, za razliku od nas.<\/p>\n

Da li je CBA, \u010diji ste Vi predsednik, na\u010din da se mali trgovci odupru dolasku stranih lanaca?<\/strong>
\nTo je jedan od na\u010dina, ali ne mislim da je i jedini. Postoje i druge mogu\u0107nosti. Ali bih malim trgovcima poru\u010dio da se \u010dvrsto pove\u017eu sa CBA, da se zajedni\u010dki dogovaraju, da iza\u0111u sa \u0161to ni\u017eim mar\u017eama, niskim cenama, da se trude da zajedno sa CBA prevazi\u0111u pote\u0161ko\u0107e sa pla\u0107anjima, da sve rade legalno i mislim da \u0107e osetiti plodove takvog na\u010dina poslovanja. Trgovinske radnje ranijih godina rasle su kao pe\u010durke. Sada \u0107e ostati samo probrani, veliki, koji su nau\u010dili po\u0161teno da rade i izvr\u0161avaju svoje obaveze. O\u010dekujemo da \u0107e se na teritoriji koju pokriva Univerexport zatvoriti oko 300 radnji. Najmanje tri do \u010detiri stotine radnika \u0107e ostati bez posla, \u0161to je vi\u0161e od 1.000 ljudi.<\/p>\n

Kako je do\u0161lo do formiranja CBA u Srbiji?<\/strong>
\nSkoro tri godine postojala je ideja da se u Srbiji i Crnoj Gori formira lanac CBA. Tu ideju su doneli Ma\u0111ari, gde je taj lanac i formiran, sa prevashodnim ciljem da se udru\u017eeni, lak\u0161e i bolje, odupru stranim lancima koji dolaze, kao \u0161to su Cora, Tesco, Metro i drugi. U po\u010detku je \u017eelja Ma\u0111ara bila da se to odigra samo u ovom delu Vojvodine, verovatno imaju\u0107i u vidu nacionalnu strukturu tog podru\u010dja. Me\u0111utim, mi smo to pro\u0161irili na celu zemlju i pro\u0161le godine u septembru do\u0161li do zaklju\u010dka da treba da se organizujemo u okviru CBA. Pored 14 osniva\u010da imamo i kategoriju prodajnih regionalnih centara, pridru\u017eenih \u010dlanova, tako da o\u010dekujemo veliki promet, koji \u0107e prelaziti 300 miliona evra godi\u0161nje. Vode\u0107u ulogu u tome je imao Univerexport, jer su ma\u0111arske procene bile da smo, od svih vojvo\u0111anskih firmi, kao \u0161to su Trgopromet, Topola Univerzal, \u017ditopromet Senta, najkvalitetniji i opredelili su se da osnivanje CBA bude u Univerexportu. Mi smo tu politiku sproveli do kraja. Me\u0111u osniva\u010dima su bili Trgopromet iz Subotice, Idea iz Beograda, Wissol \u010ca\u010dak, Impeks-Promet Ni\u0161, Jukomerc Kru\u0161evac i Kvin iz Kragujevca. Me\u0111utim, Idea iz Beogarada je isklju\u010dena, jer ne \u017eelimo da kroz CBA u\u0111e jo\u0161 neka strana konkurencija, da u\u0111e trgovinski lanac iz Hrvatske. Osim osniva\u010da, regionalni centri su Vir Loznica, Reki\u0107 Novi Pazar, Gomex Zrenjanin, Coka Smederevska Palanka, D\u017eavi\u0107 Bogati\u0107, Figrad Vrbas.<\/p>\n

Koji je osnovni zadatak CBA u Srbiji? <\/strong>
\nOvako povezanima nije nam prevashodni interes da objedinjeni, i sa velikim nabavkama idemo kod proizvo\u0111a\u010da i tra\u017eimo bolje uslove. Jedan od zadataka nam je i to, ali znamo da proizvodnju mo\u017eemo da pritiskamo samo do odre\u0111ene granice, jer i proizvodnja ima gornju granicu dokle mo\u017ee da se pritiska, i dokle proizvoda\u010d mo\u017ee da ide sa svojim uslovima za trgovine. Na\u0161 je zadatak da ovako udru\u017eeni u\u0111emo u kategoriju najve\u0107ih kupaca koji imaju zdravu orijentaciju da u svojim prodavnicama dr\u017ee 85 odsto doma\u0107e robe, \u0161to niko od ovih lanaca koji ulaze nije u situaciji da garantuje. Mi te uslove ispunjavamo i mislim da nemamo nikakvih primedbi proizvo\u0111a\u010da kada je to u pitanju. Dalje, dobavlja\u010dima sa kojima sklopimo ugovor dajemo \u010dvrste garancije da \u0107emo ispuniti na\u0161e obaveze i platiti robu na vreme, \u0161to je u dana\u0161njim uslovima vrlo zna\u010dajno i afirmativno za samog proizvo\u0111a\u010da, naro\u010dito nakon uvo\u0111enja PDV-a. Tre\u0107e, na\u0161a \u017eelja je da, sem povezivanja, uklju\u010dimo i manje veleprodaje i samostalne trgovinske radnje kroz formu pridru\u017eenog \u010dlanstva, s tim \u0161to \u0107emo eventualne bonitete koje dobijemo od proizvo\u0111a\u010da prenositi i na STR-ove, pridru\u017eene \u010dlanove… Poznato je da \u0107e fiskalizacijom i uvo\u0111enjem PDV-a po\u010deti proces nestajanja sive ekonomije i verujem da \u0107e se ona svesti u podno\u0161ljive okvire i mnogi \u0107e zatvarati radnje, jer ne\u0107e mo\u0107i da izdr\u017ee konkurenciju. Ali, ako dobiju ovakve uslove od nas, onda \u0107e i te radnje, uz manje mar\u017ee mo\u0107i da opstanu. Time \u017eelimo da od obi\u010dnog, malog povremenog kupca, koji je u dosada\u0161njem radu i\u0161ao od jedne veletrgovine do druge, zadu\u017eivao se, i kada do\u0111e vreme pla\u0107anja izbegavao svoje obaveze, stvorimo lojalnog kupca, koji \u0107e mo\u0107i da gradi perspektivu svog razvoja na novim kvalitetima i izmenjenim dru\u0161tveno-politi\u010dkim uslovima. Mislim da je to najve\u0107i zadatak koji stoji pred CBA da u svoj okvir primi \u0161to ve\u0107i broj STR-ova.<\/p>\n

Da li \u0107e CBA u Srbiji imati neka centralna skladi\u0161ta odakle \u0107e se roba distribuirati manjim radnjama?<\/strong>
\nTo je stvar dogovora. Pou\u010deni dosada\u0161njim iskustvom nastavi\u0107emo da sklapamo ugovore, kao CBA, a na\u0161i \u010dlanovi \u0107e u zavisnosti od svoje politike poslovanja ili tu robu dobijati ili i\u0107i po nju. Prema tome, mi na nivou CBA ne\u0107emo imati centralni magacin, odakle bi, na primer, slali robu Impeks-Promet-u u Ni\u0161, nego \u0107e ta firma oti\u0107i u Bambi, uzeti potrebnu robu, doneti je u magacin i vr\u0161iti dalju distribuciju, jer je Impeks-Promet Ni\u0161, jedan regionalni centar. Univerexport je regionalni centar za ovaj deo Srbije i on \u0107e uzimati robu prema svom programu, ali se grupno zadu\u017eujemo i dajemo adekvatne garancije. Istina jo\u0161 uvek imamo po\u010detne probleme, jer nam je tek prva godina. Ali imamo tri meseca izuzetnog rada, istina sa jednim manjim brojem proizvo\u0111a\u010da i dobavlja\u010da. Na osnovu iskustva na primer sa Swisslion Takovo mislim da smo osposobljeni da odgovorimo jednom od najva\u017enijih ciljeva, a to je da imamo robu doma\u0107eg proizvo\u0111a\u010da, dobro pozicionoranog u svim na\u0161im radnjama, koje su brendirane kao CBA, da u potpunosti izvr\u0161avamo obaveze, ne kasnimo ni jedan dan. Verovatno se sre\u0107emo sa drugim problemima, ali je sasvim jasno da \u0107emo ove godine imati sklopljenje ugovore sa oko 40 velikih dobavlja\u010da. Ne\u0107emo mo\u0107i da ugovorimo poslove i sa svim malim dobavlja\u010dima, jer ne\u0107emo biti u mogu\u0107nosti da dajemo garancije, koje bi i njih u potpunosti zadovoljile, a to je pla\u0107anje robe na vreme.<\/p>\n

Koliko novih \u010dlanova o\u010dekujete u ovoj godini? <\/strong>
\nNajmanje od 50 do 100 novih \u010dlanova. Za sada imamo malo ve\u0107e veletrgovine koje u svom sastavu imaju i maloprodaju, ali o\u010dekujemo da \u0107e ove godine biti i vi\u0161e samostalnih radnji. To mogu da vam poka\u017eem na jednom primeru. Ako do sada trgovac na Jaffi nije imao ni\u0161ta, i ako bi mu mi sutra ponudili jedan ili dva odsto na fabri\u010dku cenu, onda je to njegov interes. O\u010dekujemo da \u0107emo sa CBA spre\u010diti nezaposlenost. Naime, veliki lanci na izvestan na\u010din zapo\u0161ljavaju radnike, ali se u isto vreme zbog dolaska stranih lanaca mnogo vi\u0161e radnika otpusti iz STR sektora, nego \u0161to se zaposli. Me\u0111utim i pored toga na\u0161e lokalne strukture vi\u0161e pa\u017enje poklanjaju dolasku inostranih lanaca nego doma\u0107im trgovcima. U pore\u0111enju sa strancima mi znamo da napravimo supermarkete, imamo iskustva, ali nedovoljno edukujemo na\u0161e kadrove. Me\u0111utim, nemamo tu kulturu kako da slo\u017eimo i prezentujemo robu, kako da ona bude ponu\u0111ena kupcima. Zato \u0107emo dovesti stru\u010dnjake iz Italije koji \u0107e nam pomo\u0107i da prevazi\u0111emo i te probleme. Za po\u010detak \u0107e to biti samo za Univerexport, a zatim i na nivou CBA.<\/p>\n

Kakva je saradnja sa CBA iz drugih zemalja? <\/strong>
\nJedna od prednosti CBA sistema je u tome \u0161to \u0107emo br\u017ee i lak\u0161e uspostaviti saradnju sa biv\u0161im jugoslovenskim republikama preko udru\u017eenja CBA iz Hrvatske, Bosne, Slovenije, pa i sa ostalim delovima privrede koje sistem CBA kao lanac pokriva. Mogu da ka\u017eem da je u deset zemalja CBA sistem ve\u0107 razvijen – Ma\u0111arska, Rumunija, Bugarska, Italija, Austrija, Hrvatska, BiH, Srbija, Poljska, Slova\u010dka i Letonija. Konkretan primer saradnje je zajedni\u010dki nastup CBA Slovenije, Hrvatske, Bosne i Srbije i Crne Gore u Celexu iz Banja Luke, gde smo ugovorili isporuku robe u ukupnoj vrednosti od 2,5 miliona evra. Celex \u0107e u papirnoj konfekciji proizvoditi i robnu marku za Srbiju i Crnu Goru. On ve\u0107 proizvodi za hrvatski CBA.<\/p>\n

Da li \u0107ete brendirati jo\u0161 neke proizvode?<\/strong>
\nImamo jednu marketin\u0161ku ekipu koja radi na nivou CBA i odabira proizvode koji \u0107e biti trgovinska robna marka na\u0161eg lanca i mislim da \u0107emo u ovoj godini pod nazivom CBA brendirati izme\u0111u 100 i 150 proizvoda. Tamo gde se opredelimo za brendiranje, a uslovi proizvo\u0111a\u010da ne postoje ili ne zadovoljavaju kriterijume za formiranje robne marke, mi smo spremni da, u skladu sa svojim mogu\u0107nostima, tom proizvo\u0111a\u010du i pomognemo. I tu je na\u0161a daleko ve\u0107a povezanost, nego \u0161to je povezanost stranih lanaca.<\/p>\n

Da li \u0107e same trgovine nositi oznaku CBA?<\/strong>
\nNaravno, proces brendiranja objekata, koji su u sastavu CBA, ve\u0107 je zapo\u010det.<\/p>\n

Tatjana Ostoji\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

BOGDAN RODI\u0106, VLASNIK UNIVEREXPORTA I PREDSEDNIK CBA SCG (tekst objavljen u Progressive magazinu br.9, februar 2005.) UDRU\u017dENI SMO JA\u010cI Bogdan Rodi\u0107, vlasnik Univerexporta i predsednik CBA SCG ka\u017ee: „Dolazak stranih lanaca u Srbiju poremeti\u0107e poslovanje doma\u0107im trgovinama, a udru\u017eivanje u CBA je jedan od na\u010dina opstanka na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu“. Posle 15 godina postojanja, trgova\u010dka firma […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1278,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1277"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1277"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1277\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1280,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1277\/revisions\/1280"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1278"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1277"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1277"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1277"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}