{"id":1269,"date":"2013-11-04T14:47:13","date_gmt":"2013-11-04T13:47:13","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=1269"},"modified":"2013-11-14T17:03:51","modified_gmt":"2013-11-14T16:03:51","slug":"zoran-jankovic-predsednik-uprave-mercatora","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/zoran-jankovic-predsednik-uprave-mercatora\/","title":{"rendered":"Zoran Jankovi\u0107, Mercator"},"content":{"rendered":"

ZORAN JANKOVI\u0106, PREDSEDNIK UPRAVE MERCATORA<\/strong><\/p>\n

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.5, septembar 2004.)<\/p>\n

TRGOVAC SA VIZIJOM<\/strong><\/h2>\n

Zoran Jankovi\u0107, predsednik Uprave Mercatora: Kupci iz Mercatora moraju da iza\u0111u bolje raspolo\u017eeni nego kad su u\u0161li.<\/strong><\/span><\/p>\n

Vode\u0107i slovena\u010dki trgova\u010dki lanac Mercator, koji ove godine slavi 55 godina zaista uspe\u0161nog poslovanja, jedini je uspeo da postane regionalni igra\u010d na podru\u010dju biv\u0161e Jugoslavije, i to u samo pet poslednjih godina. U tu je ekspanziju ulo\u017eio oko milijardu evra. Danas Mercator posluje u \u010detiri dr\u017eave: Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini. Zapo\u0161ljava blizu 15.000 radnika, a ukupan mu je prihod od prodaje u pro\u0161loj godini bio 755 miliona evra. Od osnivanja, Mercator su vodila samo \u010detiri \u010doveka. Za sada\u0161njeg predsednika Uprave, Zorana Jankovi\u0107a, znalci ka\u017eu da je ro\u0111eni trgova\u010dki genije i vizionar. Od njegovog dolaska, Mercator je napravio najve\u0107u i najspektakularniju ekspanziju u svojoj istoriji.
\nZa poslednje dve godine dogodile su se brojne promene u Mercatorovom poslovnom okru\u017eenju. Koje smatrate najva\u017enijim?
\nDefinitivno ulazak Slovenije u Evropsku uniju. Mercator je za Evropsku uniju po\u010deo da se priprema jo\u0161 1998.godine. Popisivali smo cene artikala potro\u0161a\u010dke korpe u Italiji i Austriji i svi su se \u010dudili za\u0161to to radimo. Prou\u010davali smo i hrvatsko tr\u017ei\u0161te, iako tada jo\u0161 nismo znali da \u0107emo se pro\u0161iriti i na njega. Hteli smo da utvrdimo gde se nalazimo i koliko slovena\u010dkih kupaca odlazi u inostranstvo i za\u0161to. To je bilo osnovno pitanje. Mislim da je najve\u0107a pozitivna stvar koju je slovena\u010dka trgovina postigla u to vreme upravo zaustavljanje odlaska njenih potro\u0161a\u010da u kupovinu u susedne zemlje. Vrlo smo uspe\u0161ni na tr\u017ei\u0161tima na kojima smo prisutni, rezultati to pokazuju, a sada smo po\u010deli da poslujemo i na tr\u017ei\u0161tu EU. Specifi\u010dnost Mercatorovog tr\u017ei\u0161ta je u tome \u0161to je deo u EU, a deo nije. Poskupeo je deo slovena\u010dke proizvodnje u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. U Srbiji se ni\u0161ta nije promenilo zato \u0161to sa njima nije bio potpisan sporazum. Dakle, prilago\u0111avamo se prilikama u svakoj pojedinoj dr\u017eavi, ali mislim da \u0107e sve i\u0107i svojim tokom. Moja je procena da \u0107e Hrvatska i BiH u vrlo kratkom periodu u\u0107i u EU.<\/p>\n

Da li su tr\u017ei\u0161te EU dobili slovena\u010dki proizvo\u0111a\u010di?<\/strong>
\nDa, sa ulaskom Slovenije u EU. Sada vi\u0161e nema carina, nema za\u0161tite bilo koje robe. Smatram da kvalitetna proizvodnja s podru\u010dja Slovenije i Hrvatske jo\u0161 uvek nije dovoljno cenovno konkurentna. Jo\u0161 uvek smo preskupi i to prvenstveno zato \u0161to smo bili za\u0161ti\u0107eni. S druge strane, ne se\u0107am se da je u poslednjih pet, \u0161est godina bilo ikakvih afera u vezi kvalitetnih proizvoda, kao na Zapadu. Ni s mlekom, ni s mesom, ribom… Zato smatram da fabrike u Sloveniji i Hrvatskoj koje sam video u zadnje vreme mogu sigurno kvalitetno da proizvode za bilo koji evropski lanac, ako im se pru\u017ei prilika.<\/p>\n

Da li su prema vama krenuli neki evropski proizvo\u0111a\u010di?<\/strong>
\nPritisak je ogroman. Iz cele Evrope, pa i sveta. Posebno je jaka Kina, dnevno sti\u017ee oko pet, \u0161est ponuda od raznih dobavlja\u010da. Me\u0111utim, na\u0161 je princip druga\u010diji. Po\u0161tujemo na\u0161e partnerstvo i prvo dajemo priliku proizvodnji Slovenije, Hrvatske, BiH i Srbije. Tek ako tu ne prona\u0111emo kvalitetan proizvod i prihvatljivu cenu, i\u0107i \u0107emo dalje u Evropu. Proizvod koji dolazi iz Evrope i sveta mora da bude vrhunski, npr. proizvod P&Ga, mora\u0161 da ima\u0161 Pampers pelene u trgovini. Upore\u0111uju\u0107i cene tih proizvoda, Mercator je uvek bio negde u sredini, izme\u0111u cena u italijanskim i austrijskim lancima. Upravo po tome \u0107e se razlikovati i ova tri lanca koja trenutno imamo u Sloveniji. To su Mercator, Tu\u0161 i Spar – mi smo podelili oko 80% slovena\u010dkog tr\u017ei\u0161ta. Mercator dr\u017ei oko 42%. Razlika izme\u0111u nas \u0107e biti prvenstveno u prodajnom servisu. Tu je Mercator najja\u010di. Druga bitna razlika je u tome na koje nabavno tr\u017ei\u0161te je koji lanac orjentisan. Mercator je, kao \u0161to sam ve\u0107 rekao, orjentisan na Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Srbiju. Spar je orjentisan na robu koju mu dostavlja centrala. Tu\u0161, me\u0111utim, nabavlja robu tamo gde je dobija najjeftinije. Moje \u010dvrsto uverenje je da \u0107emo se ba\u0161 u tom aspektu razlikovati. Smatram da je partnerstvo s doma\u0107om proizvodnjom izuzetno va\u017eno. Bitan je na\u0161 odnos partnerstva s lokalnim dobavlja\u010dima. On je omogu\u0107io ono \u0161to \u017eelimo, a to je lojalnost na\u0161ih potro\u0161a\u010da. Regionalno povezivanje je vrlo bitan faktor. Ne faktor opstanka, nego faktor razvoja. O tome smo razgovarali i za Okruglim stolom Progressive magazina u Opatiji. Treba biti konkurentan i evropskoj trgovini i evropskoj proizvodnji. Mene niko ne mo\u017ee da uveri da je, na primer, pr\u0161ut iz Italije bolji od onog iz Slovenije.<\/p>\n

\u0160ta se de\u0161ava sa preostalih 20% slovena\u010dkog maloprodajnog tr\u017ei\u0161ta?<\/strong>
\nOstatak su Era i mali trgovci, kupovine u inostranstvu, proizvo\u0111a\u010dke maloprodaje, mesare, pijace i sli\u010dno. Mercator dr\u017ei 42,2%, ali to je bez na\u0161e fran\u0161ize.<\/p>\n

Da li planirate da u\u0111ete u diskontni sektor?<\/strong>
\nNa\u0161 prvi diskont otvorili smo pre nekoliko dana u Ljubljani. Planiramo da u Sloveniji u slede\u0107e tri godine otvorimo pedeset, na povr\u0161ini od 500 do 700 kvadratnih metara, sa 1.300 do 2.500 artikala. Ti diskonti \u0107e biti potpuno odvojeni od Mercatora, druga komercijala, ali stopostotno vlasni\u0161tvo Mercatora. Zva\u0107e se Hura!<\/p>\n

Procenili ste da \u0107e veliki evropski diskontni lanci uskoro do\u0107i u Sloveniju? Lidl, Aldi?<\/strong>
\nDefinitivno. Lidi sigurno. Jedino Nema\u010dka ima preko 30% diskonata. Ostale zemlje imaju do 15%. Vreme \u0107e pokazati da li su kupci u Sloveniji i Hrvatskoj sli\u010dniji Nemcima ili Italijanima. Mercator u svakom slu\u010daju \u017eeli da bude prvi u tome.<\/p>\n

Mercator je jedini lanac iz biv\u0161e Jugoslavije koji je prerastao u regionalan. Za\u0161to?<\/strong>
\nImao je viziju. 1997. godine imali smo 15,4% tr\u017ei\u0161ta Slovenije. To ponavljam u svakom intervjuu. Tada smo imali milion potencijalnih potro\u0161a\u010da, dakle 50% Slovenije. Nismo bili prisutni ni u Mariboru, ni u Novoj Gorici, Murskoj Soboti, Kopru, Kranju… Ako \u017eeli\u0161 da postigne\u0161 neki dogovor sa proizvo\u0111a\u010dem i ostvari\u0161 tu prednost da bude\u0161 prvi, mora\u0161 da bude\u0161 prisutan u mnogo ve\u0107em broju gradova i podru\u010dja. Dakle ambicija nam je bila da pokrijemo celu Sloveniju. Tu postoje tri na\u010dina – greenfield investicije, preuzimanja i nakon toga marketing. Upravo za marketing je vrlo bitno da ima\u0161 dobro razvijenu mre\u017eu prodavnica. Bez obzira na silna sredstva ulo\u017eena u marketing, to ne\u0107e potsta\u0107i kupca da ide u kupovinu iz Maribora u Ljubljanu. Vec 1998. po\u010deli smo ozbiljno da radimo na tome, 1999. se pokazalo da nam to i uspeva. Tada smo po\u010deli da razmi\u0161ljamo o tome da je Slovenija zapravo tr\u017ei\u0161te veli\u010dine jednog evropskog grada, a koji trgovac mo\u017ee uspe prisutno\u0161cu u samo jednom gradu? Trebalo nam je zale\u0111e i tako je pala odluka da po\u010dnemo da se \u0161irimo na nova tr\u017ei\u0161ta. Danas imamo vi\u0161e od 12 miliona potencijalnih kupaca, a \u017eelja nam je da ih ima 50 i vi\u0161e miliona. U po\u010detku smo razmi\u0161ljali o mogu\u0107nosti \u0161irenja na tri tr\u017ei\u0161ta Zapadne Evrope: Italiju, Austriju, Rusiju i na tr\u017ei\u0161ta biv\u0161e Jugoslavije. Zapadna Evropa je otpala, jer tamo vi\u0161e nije bilo dostupnih lokacija, koje su najbitnije za uspe\u0161nost. Jedina je mogu\u0107nost bila kupovina nekog ve\u0107 postoje\u0107eg lanca, za \u0161ta nije bilo sredstava. Tako\u0111e je i Rusija veliko tr\u017ei\u0161te, u Moskvi je preko 12 miliona ljudi, ali su pravila koja tamo va\u017ee bila suvi\u0161e komplikovana za nas. Logistika nam je prete\u0161ka. Dakle, najbolji izbor je bilo tr\u017ei\u0161te Hrvatske, Bosne i Srbije. Velike prednosti su bile poznavanje jezika, blizina tih zemalja, kako istorijsko tako i privredno, prepoznatljivost robne marke Mercator i robne marke slovena\u010dke proizvodnje, i \u010dinjenica da u njima trgovina jo\u0161 nije bila stabilizovana.<\/p>\n

Krenuli ste s Hrvatskom?<\/strong>
\nTako je. Kupili smo jednu prodavnicu u Puli. Polako smo po\u010deli da se upoznajemo sa hrvatskim zakonodavstvom, na primer, saznali smo da moramo da imamo hrvatskog dr\u017eavljanina za direktora. Postavljala su se pitanja oko toga za\u0161to smo se odlu\u010dili za hipermarkete, a ne supermarkete. \u017deleli smo da poka\u017eemo da ne pravimo nikakve razlike u ponudi za na\u0161e potro\u0161a\u010de. Poslovanje zasnivamo na visokom kvalitetu usluge. Tako smo krenuli u Hrvatskoj, a zatim smo kupili trgova\u010dki lanac Slobodu u Velikoj Gorici. Do sada imamo 73 izgra\u0111ena objekta u Hrvatskoj.<\/p>\n

Pre dve godine rekli ste da vam je Hrvatska najva\u017enije inostrano tr\u017ei\u0161te. A sada?<\/strong>
\nJo\u0161 uvek je. Na\u0161a ambicija je da postanemo drugi trgovac u Hrvatskoj. Prvi je Konzum. Trenutno u Hrvatskoj imamo kupljenih 11 lokacija, ugovorenih 10, ukupno 21 lokaciju. Grade se \u010detiri objekta – \u010cakovec, \u0110akovo. Osijek, Zadar. Krajem godine po\u010dinje da se gradi i u Koprivnici. Proces gradnje se nastavlja i u iduce tri godine. Moramo da uspostavimo mre\u017eu na\u0161ih centara po celoj Hrvatskoj i time zapravo idemo na ekonomiju obima.<\/p>\n

U Bosni imate 2 objekta. I tamo planirate mre\u017eu?<\/strong>
\nTako je. Za sada volim da govorimo samo o onim lokacijama koje trenutno imamo kupljene. U Srbiji ih je 5. \u0160esta je ova ve\u0107 otvorena. Ove godine smo ve\u0107 napravili analizu crnogorskog, makedonskog, bugarskog i rumunskog tr\u017ei\u0161ta. U Bosni dobro poslujemo. Mercator izvan Slovenije gubitke ima jedino u Hrvatskoj. Za\u0161to? Puno investicija. Trenutno u zemlji\u0161ta imamo ulo\u017eenih preko 100 miliona evra. Me\u0111utim, mislim da \u0107emo vec slede\u0107e godine, ukoliko ne kupimo jo\u0161 novih lokacija, poslovati pozitivno. Na\u0161 je plan i bio da ula\u017eemo tri do pet godina, a onda da ostvarujemo profit.<\/p>\n

Da li nameravate da u\u0111ete i na ma\u0111arsko tr\u017ei\u0161te?<\/strong>
\nDo kraja ove godine nameravamo da kupimo dve lokacije na dva tr\u017ei\u0161ta: u Rumuniji, Bugarskoj ili Makedoniji. U zavisnosti od brzine prikupljanja potrebnih dozvola. \u0160to se ti\u010de Ma\u0111arske, jedna nam se ma\u0111arska trgova\u010dka firma nudila na prodaju. Tako\u0111e i jedna iz Poljske. To nam govori da imamo jako dobar rejting, jer lanci koji se sami nude na prodaju brinu o svojim zaposlenima, a ja sam uveren da je odnos Mercatora prema svojim zaposlenima najbolji od svih trgovaca u regionu, i to \u0161irem. Dva puta godi\u0161nje imamo susrete svih zaposlenih, na poslednjem nas je bilo 16.000. Svake godine provodimo anonimne ankete me\u0111u svojim zaposlenima. \u017delimo da znamo \u0161ta oni \u017eele, \u0161ta misle o pojedinim pitanjima, na primer o radu nedeljom. Imam tako\u0111e i Dan otvorenih vrata za Mercatorove zaposlene, svakog prvog utorka u mesecu mo\u017ee da do\u0111e kod mene i da mi se obratiti ko god \u017eeli, bilo iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine ili Srbije i Crne gore.<\/p>\n

Da li je va\u017eno ko upravlja firmom?<\/strong>
\nIzuzetno je va\u017eno. Ne mo\u017ee uspe\u0161no da se posluje ukoliko ne postoji dobar odnos sa zaposlenima i sa kupcima. Uvek ka\u017eem da kupci iz na\u0161ih prodavnica mora da iza\u0111u bolje raspolo\u017eeni nego kad su u\u0161li. To je osnova pri\u010de.<\/p>\n

Koliko je realno o\u010dekivati svetske divove poput Wal-Marta u ovom delu sveta?<\/strong>
\nMislim da to nije realno o\u010dekivati u neko skorije vreme. Wal-Martu bi trebalo pet do deset godina da izgradi mre\u017eu svojih trgovina u na primer Hrvatskoj, a to mu zaista nije potrebno. Jednostavnije bi mu bilo da kupi nas ili Konzum.<\/p>\n

Koje strane lance vidite u srednjoj i isto\u010dnoj Evropi?<\/strong>
\nMislim da u Srbiji i Bosni jo\u0161 dugo ne\u0107e biti nikoga, eventualno u Hrvatskoj.<\/p>\n

Propisi u pojedinim dr\u017eavama vas ometaju u ostvarivanju nekih projekata?<\/strong>
\nNe ometaju samo nas nego i sve ostale. Najbolje iskustvo imali smo s gradona\u010delnikom Tuzle. On je oti\u0161ao da pogleda na\u0161e objekte u Zagrebu, Ljubljani, Beogradu. Pomogao nam je u celom procesu stvaranja uslova za po\u010detak gradnje i da nije bilo njega, ne bismo ni otvorili Mercator u Tuzli.<\/p>\n

I kako tamo poslujete?<\/strong>
\nPo planu. Svakom na\u0161em objektu je potrebno oko tri godine da se potpuno razvije. Sada na primer dobro poslujemo u Splitu, bez obzira \u0161to su se u blizini otvorila jo\u0161 dva konkurenta.<\/p>\n

Uvek se govori da Mercator svoj velki uspeh mo\u017ee da zahvali podr\u0161ci slovena\u010dke vlasti.<\/strong>
\nPri\u010da je vrlo jednostavna. Dr\u017eava preko fondova ima oko 30% u Mercatoru. U nadzornom odboru ima tri \u010dlana. U svih ovih sedam godina koliko sam ja u Mercatoru, nijedan politi\u010dar nije od mene ni\u0161ta tra\u017eio niti mi i\u0161ta naredio.<\/p>\n

Dakle nemaju nikakvog uticaja na upravijanje?<\/strong>
\nZasigurno. Kada smo 1999. godine zapo\u010deli preuzimanja u Sloveniji i kada smo kupovali Emonu Merkur, slovena\u010dka Vlada nam nije dala saglasnost. Morali smo da \u010dekamo godinu dana da poku\u0161amo ponovo i tada su nam je dali. Dakle, nismo bili previ\u0161e popularni kod njih. Na\u0161i rezultati i napredak govore sve.<\/p>\n

Ma\u0111arska je primer zemije u tranziciji u kojoj stranci dominiraju trgovinom. Isto se dogodilo i u Poljskoj, \u010ce\u0161koj, Slova\u010dkoj … Da li \u0107e se to dogoditi i u zemljama biv\u0161e Jugoslavije?<\/strong>
\nDr\u017eim da je kontakt zemalja biv\u0161e Jugoslavije sa svetom bio mnogo ja\u010di od ostalih isto\u010dnih zemalja. Na\u0161e obrazovanje je bilo bolje, imali smo bolju startnu poziciju. Tako\u0111e, strani lanci se \u0161ire ili putem investicija ili preuzimanjem, a na\u0161e su zemlje bile vrlo rizi\u010dne za takva ulaganja. To vreme smo mi, doma\u0107i, u trgovini pametno iskoristili i stvorili jake trgova\u010dke ku\u0107e i zauzeli dobre lokacije.<\/p>\n

Kako gledate na Srbiju kao potencijalno dobro tr\u017ei\u0161te, s obzirom na nisku kupovnu mo\u0107?<\/strong>
\nMislite slu\u017ebenu ili neslu\u017ebenu kupovnu mo\u0107?! Nama treba otprilike pet godina da premre\u017eimo neku dr\u017eavu svojim objektima. Nakon toga o\u010dekujemo i vrlo pozitivne rezultate.<\/p>\n

Vode\u0107i srpski lanac C Market je tamo trenutno ‘vru\u0107 krompir’?<\/strong>
\nJa sam sa gospodinom Slobodanom Radulovi\u0107em, direktorom C Marketa, dve godine poku\u0161avao da dogovorim neki oblik kapitalnog povezivanja. Uovom trenutku smo zaklju\u010dili da ne\u0107emo uspeti da se dogovorimo. Iako sada politi\u010dki nije povoljno vreme, uz sve rizike ipak smo se odlu\u010dili da damo javnu ponudu za kupovinu C marketa od malih akcionara, koji dr\u017ee 76 % akcija.<\/p>\n

Kako \u0107ete im se obratiti?<\/strong>
\nPutem novina. O\u010dekujem da \u0107e Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije da zaklju\u010di da je na\u0161a ponuda formalno pravilna i da \u0107e je odobriti. Imamo bankarsku garanciju, stavili smo napismeno \u0161ta \u0107e biti sa zaposlenima, robnom markom, itd.<\/p>\n

Za\u0161to ste se odlu\u010dili ba\u0161 za C-Market?<\/strong>
\nZato \u0161to bismo na taj na\u010din postali prvi trgovac na tom podru\u010dju. C Market ima 219 prodavnica. Kvalitetan je to lanac, ima dobre prodavnice veli\u010dine oko 350 kvadratnih metara – i dobre lokacije. Ve\u0107ina na\u0161ih objekata je ‘iza ugla’ – osim 20 velikih centara, pa se C Market odli\u010dno uklapa u na\u0161 koncept, jer u Srbiji i Crnoj Gori trenutno imamo samo format Mercator centra. Za oko dva meseca, kada se zavr\u0161i ponuda, sve \u0107emo znati.<\/p>\n

Kako \u0107ete iza\u0107i na kraj sa svim tim pritiscima, politiziranjem?<\/strong>
\nRadi\u0107emo potpuno u okviru zakonskih propisa i transparentno.<\/p>\n

Koga Mercator vidi kao dostojnog konkurenta?<\/strong>
\nUSloveniji su to svakako Spar i Tu\u0161, u Hrvatskoj Konzum. Izuzetno po\u0161tujem i Getro jer je prona\u0161ao svoju tr\u017ei\u0161nu ni\u0161u. Tu su i Billa, Kaufland… Isto tako i lokalne trgovci kao \u0161to su Tommy, Kerum, itd. U Bosni na \u017ealost nema nikoga, mo\u017eda Visa. U Srbiji: Maxi, C Market i Rodi\u0107. U Bugarskoj se upravo razvija jedan nacionalni lanac, a o Rumuniji znam samo to, da su na tr\u017ei\u0161tu ve\u0107 prisutni najve\u0107i strani lanci, kao \u0161to su Carrefour, Metro, Cora, Rewe Group. U Rumuniji i Bugarskoj je zanimljivo da niko nema vi\u0161e od 5% tr\u017ei\u0161nog udela. Tamo je puno malih trgovaca i bi\u0107e zanimljivo, ako uspeju da se pove\u017eu.<\/p>\n

Mercator slavi 55. ro\u0111endan. To zna\u010di da je dobar deo proveo u socijalizmu. Kako vi gledate na to nasle\u0111e?<\/strong>
\nPozitivno. Protivnik sam razmi\u0161ljanja da je sve ono \u0161to je bilo pre – lo\u0161e. Ko je tada bio dobar, dobar je i sada. Mercatoru samo treba dati pravila igre, a onda – ko bolje, ko br\u017ee. Tako je u svim dr\u017eavama. Mi ne \u017eelimo nikakav poseban tretman. Mercator je imao samo \u010detiri direktora. Prvi je bio na toj poziciji 23 godine, danas ima 85 godina. Drugi je bio direktor 18 godina, tre\u0107i \u010detiri, dok sam ja na ovoj poziciji sedam godina.<\/p>\n

Da li odgajate naslednika?<\/strong>
\nKod nas postoji taj koncept nasle\u0111ivanja. Svaki direktor u principu mora da ima dva pomo\u0107nika koji su od njega 15 godina mla\u0111i i oni se zapravo me\u0111usobno takmi\u010de. Vlada zakon boljeg.<\/p>\n

Razgovarala: Zora Koprivnjak<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

ZORAN JANKOVI\u0106, PREDSEDNIK UPRAVE MERCATORA (tekst objavljen u Progressive magazinu br.5, septembar 2004.) TRGOVAC SA VIZIJOM Zoran Jankovi\u0107, predsednik Uprave Mercatora: Kupci iz Mercatora moraju da iza\u0111u bolje raspolo\u017eeni nego kad su u\u0161li. Vode\u0107i slovena\u010dki trgova\u010dki lanac Mercator, koji ove godine slavi 55 godina zaista uspe\u0161nog poslovanja, jedini je uspeo da postane regionalni igra\u010d na […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1270,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1269"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1269"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1269\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1272,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1269\/revisions\/1272"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1270"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1269"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1269"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1269"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}