{"id":1264,"date":"2013-11-04T14:41:29","date_gmt":"2013-11-04T13:41:29","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=1264"},"modified":"2013-11-14T17:04:49","modified_gmt":"2013-11-14T16:04:49","slug":"danilo-ivanovic-generalni-direktor-soko-starka","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/danilo-ivanovic-generalni-direktor-soko-starka\/","title":{"rendered":"Danilo Ivanovi\u0107, Soko \u0160tark"},"content":{"rendered":"

DANILO IVANOVI\u0106, GENERALNI DIREKTOR SOKO \u0160TARKA<\/strong><\/p>\n

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.4, avgust 2004.)<\/p>\n

„NAJLEP\u0160A \u017dELJA“ – STRATE\u0160KI PARTNER<\/strong><\/h2>\n

Danilo Ivanovi\u0107, generalni direktor Soko \u0160tarka: Dr\u017eava ne bi trebalo da nas po\u017euruje, jer mo\u017eemo napraviti jednu od najboljih privatizacija doma\u0107ih preduze\u0107a.<\/strong><\/span><\/p>\n

Soko \u0160tark je jedna od najve\u0107ih konditorskih industrija u isto\u010dnoj Evropi sa tradicijom dugom preko 80 godina i proizvodnim kapacitetima od oko 27.000 tona razli\u010ditih slatki\u0161a. Trenutno zapo\u0161ljava 2.370 radnika, a akcionarsko je dru\u0161tvo i 60% kapitala je u rukama malih akcionara – zaposlenih i penzionera, kojih ima 3.480, a 40% kapitala je vlasni\u0161tvo dr\u017eave. Pored centrale u Beogradu, \u0160tark ima i dva pogona: u Ljuboviji i drugi u Andrijevici koji zapo\u0161ljavaju 200, odnosno 170 radnika. Tu su i dva preduze\u0107a u inostranstvu, u Skoplju i u Banjaluci. Trenutno se godi\u0161nje proizvede i proda oko 17.000 tona raznih proizvoda. Danas je Soko \u0160tark u \u017ei\u017ei javnosti, jer su za ovu firmu zainteresovane velike strane kompanije i neki investicioni fondovi, o \u010demu razgovaramo sa Danilom Ivanovi\u0107em, generalnim direktorom Soko \u0160tarka.<\/p>\n

\u0160ta Soko Stark \u010dini prepoznatljivim u ovom delu Evrope?<\/strong>
\nU lepezi Soko \u0160tarka ima oko 150 raznih proizvoda i jedini u ovom delu Evrope imamo kompletan asortiman konditorskih proizvoda. Jedino nemamo livene bombone, ali to kod nas radi svaki mali privrednik, pa za tim i nema potrebe. Izvozimo u 17 zemalja sveta. Najvi\u0161e u Republike biv\u0161e Jugoslavije – u BiH i Makedoniju, sledi Rusija, Slovenija. U druge zemlje izvozimo manje koli\u010dine, ali na\u0161i proizvodi se prodaju i u Kanadi, Americi, \u010ce\u0161koj, Slova\u010dkoj, Australiji… Nema kontinenta gde ne mo\u017ee da se na\u0111e na\u0161 proizvod. Bilo je godina kada smo samo u Rusiju izvozili za deset miliona dolara. Sada oko 20% ukupne proizvodnje izvozimo, a ove godine izvoz je porastao za 20% u odnosu na pro\u0161lu. Ukupan prihod je oko 50 miliona evra. Dva puta za redom smo ostvarili \u0161ampionske titule na Novosadskom sajmu, za kvalitet proizvoda. Od osamdeset prijavljenih proizvoda svi su dobili medalju. Bombonjera Cherry (\u010ceri), uglavnom namenjena izvozu i Smoki su proizvodi koje u ovom delu Evrope niko nije uspeo da dostigne, a tu su i \u010cokoladne bananice, paleta \u010dokolada Najlep\u0161e \u017eelje i Prima \u0161tapi\u0107i.<\/p>\n

Postoje razli\u010dite informacije na tr\u017ei\u0161tu da \u0160tark i ne posluje tako dobro kako se prikazuje u javnosti. Da li je to ta\u010dno?<\/strong>
\nSve je to relativno. Na primer, svim radnicima ispla\u0107ujemo redovno plate znatno iznad proseka grada i republike. Ako bi uradili ono \u0161to bi uradio svaki pojedina\u010dni vlasnik, tj. sveli broj zaposlenih na realan, samo po tom osnovu imali bi \u0161est miliona evra \u010diste dobiti. Pa i pored toga, firma je i pro\u0161le godine uspela da ostvari profit od milion evra i podelili smo i dividende. Ove godine za prvih \u0161est meseci smo ostvarili dobit od 87 miliona dinara, tako da do kraja godine o\u010dekujemo dobit izme\u0111u 2,5 i 3 miliona evra. Do sada smo u\u0161li u investicije od preko dva miliona evra, opremu za Smoki, koja u septembru treba da se montira, a ugovorili smo i drugi deo opreme, koji treba da stigne iz Italije. Dogovorili smo i opremu za \u010dokoladu. Do kraja godine planiramo da ugovorimo jo\u0161 opreme u vrednosti od milion evra. Dvadeset posto ovih investicija smo platili odmah, a ostatak ide na lizing na pet godina. To ne\u0107e biti veliko optere\u0107enje za firmu, od nekih 60.000 evra mese\u010dno. Idu\u0107e godine imamo u planu da gradimo skladi\u0161te, jer nam je posle isplate zarada, najve\u0107i tro\u0161ak skladi\u0161tenje robe. Poslednji put su ovako velike investicije bile pre \u0161est godina.<\/p>\n

Ko su glavni konkurenti Soko \u0160tarka?<\/strong>
\n\u0160tark nema ozbiljnih konkurenata. U Srbiji i Crnoj Gori ima registrovanih 130 firmi, koje se bave ovom proizvodnjom, ali su to uglavnom mali proizvo\u0111a\u010di. Bambi je velika firma, ali on nam nije konkurent nego samo prijatelj, jer nam se programi ne sudaraju. U proizvodnji \u010dokolade smo toliko napredovali, da smo rame uz rame sa Milkom. Ona je bila daleko ispred nas u prodaji na ovim prostorima, ali smo je sustigli. U Crnoj Gori prodajemo vi\u0161e \u010dokolade od Milke, a u Srbiji Milka vodi. Drugi su daleko, daleko iza nas. Mo\u017eemo da se nosimo i sa inostranom konkurencijom, jer imamo nekoliko proizvoda koji ne zaostaju za svetskim proizvodima.<\/p>\n

Da li to zna\u010di da bi Soko \u0160tark mogao da opstane i sam?<\/strong>
\nImamo kapaciteta i rezervi, jedino \u0161to nam nedostaje, to je sve\u017e kapital, jer imamo kredita i nekih investicija. Ina\u010de, ovo preduze\u0107e bi moglo da radi i samostalno i bez stranog strate\u0161kog partnera.<\/p>\n

Koje je trenutno opredeljenje firme: tender ili strate\u0161ki partner?<\/strong>
\nVelika ve\u0107ina zaposlenih u \u0160tarku \u017eelela bi da preduze\u0107e ostane akcionarsko dru\u0161tvo, bez ve\u0107inskog vlasnika, ali to je nemogu\u0107e. To je i stav skup\u0161tine akcionara, jer dr\u017eava ima 40% kapitala, \u0161to je veliki paket akcija, koji mali akcionari ne bi mogli da otkupe. Stoga smo mislili da se taj proces zavr\u0161i putem inicijalne javne prodaje. To smo tra\u017eili od Agencije za privatizaciju, ali u bud\u017eetu nema sredstava za takvu vrstu prodaje i ta metoda jo\u0161 uvek nije za\u017eivela i nije razra\u0111ena. Kako se radi o skupoj metodi, u martu ove godine smo dobili od Agencije jednu upu\u0107uju\u0107u saglasnost, da mo\u017eemo i\u0107i putem dokapitalizacije. Razmatrane su sve mogu\u0107nosti u iznala\u017eenju stranog ulaga\u010da, partnera. Da li bi to bio investicioni ili strate\u0161ki partner, nismo se opredelili, ali smo vodili razgovore i sa investicionim fondovima i potencijalnim strate\u0161kim partnerom. Neke smo od tih razgovora doveli i do samog kraja.<\/p>\n

Koliko je zainteresovanih?<\/strong>
\nSa dva investiciona fonda su razgovori bili u zavr\u0161noj fazi i pre deset dana su trebali da donesu svoje ponude. Me\u0111utim, jedan od investicionih fondova, koji se ve\u0107 pozicionirao u Srbiji, nije ni dao ponudu, nego je samo potvrdio da su i dalje zainteresovani; drugi je fond dao konkretnu ponudu. Posle promene direktora Agencije, u razgovoru sa resornim ministrom i novim direktorom Agencije, preovladalo je mi\u0161ljenje da bi trebalo i\u0107i u pravcu strate\u0161kog, a ne investicionog partnera. Tako\u0111e, mi smo u pregovorima sa jednom svetskom vrlo mo\u0107nom kompanijom, \u010dije pismo o namerama imamo, ali dogovoreno je da ne saop\u0161tavamo ime. Iako su trebali ve\u0107 da daju svoju ponudu, zamolili su nas da imamo strpljenja i da \u0107e to uskoro u\u010diniti.<\/p>\n

Na kraju se ipak do\u0161lo do dokapitalizacije, a to je bio razlog zbog kojeg je stari direktor firme Vojislav \u0110or\u0111evi\u0107 dao ostavku, jer lani nije prihva\u0107ena dokapitalizacija?<\/strong>
\nRazlaz je bio u tome \u0161to je stari direktor tra\u017eio od skup\u0161tine akcionara da odlu\u010di o dokapitalizaciji, a po mi\u0161ljenju Upravnog odbora ti akti nisu bili spremljeni da bi skup\u0161tina mogla da odlu\u010duje, jer nismo imali slu\u017ebenu ponudu tada\u0161njeg strate\u0161kog partnera. Upravni odbor je prihvatio dokapitalizaciju, kao jedini model privatizacije u tom momentu i tog partnera kao jedinog potencijalnog sa kim bi se pregovaralo. Stari direktor je tada hteo svojim autoritetom da iznudi zakazivanje sednice Skup\u0161tine akcionara i ponudio svoju ostavku ukoliko se skup\u0161tina ne zaka\u017ee. Skup\u0161tina nije zakazana, a direktor je podneo ostavku. Sada se ide ka dokapitalizaciji i bilo bi dobro da nas dr\u017eava ne po\u017euruje, jer novca nema u bud\u017eetu, a mo\u017eda bismo napravili jednu od najboljih privatizacija. Tu je neophodna i garancija za zaposlene, da akcionari imaju odre\u0111enu vrednost koja je prikladna za akcije i da dr\u017eava dobije za svoj paket. Svako po\u017eurivanje u ovako krupnim stvarima slabi na\u0161u poziciju, tera nas da ne\u0161to brzopleto uradimo. Iako smo optu\u017eeni da ko\u010dimo taj proces, mi smo sa \u010detiri partnera obavili razgovore i dobili dve konkretne ponude. Dr\u017eavni paket ne gubi na vrednosti nego dobija. Pro\u0161le godine je strate\u0161ki partner prihvatio vrednost firme od 15 miliona evra, iako je procenjena na 13,7 miliona evra. Sada\u0161nje procene se kre\u0107u od 18,5 do 37 miliona evra neto vrednost imovine, a ni jedan razgovor nismo obavili ispod 18 miliona evra. Dr\u017eavni paket sada vredi dva miliona vi\u0161e nego pro\u0161le godine kada se insistiralo na dokapitalizaciji.<\/p>\n

Ko je od strate\u0161kih partnera va\u0161 favorit?<\/strong>
\nOnaj koji obezbedi da niko od zaposlenih ne ostane bez posla, ili ako ostaje bez posla, da dobije adekvatnu nadoknadu. Drugo, da se o\u010duva firma, brend, da se odre\u0111ena sredstva ulo\u017ee i tre\u0107e, da se obezbedi realna cena akcija. Realno bi bilo po akciji do deset evra i po toj ceni ovo bi preduze\u0107e vredelo 32,6 miliona evra. Kada bi se spojile akcije i kada bi iza\u0161li na tender, neko bi morao da da toliko para. Ali obzirom da mora da se ide sa jo\u0161 dva uslova, razvojnim i socijalnim programom, onda ne mo\u017ee da se postigne ta cena. A to sve ne\u0107e biti pre oktobra ove godine. Bilo bi dobro kada bi doma\u0107a industrija mogla da ostane u doma\u0107im rukama, ali da neke pare ipak do\u0111u. \u0160tark bi mogao i samostalno da opstane, me\u0111utim, kretanja su takva da multinacionalne kompanije preuzimaju manje firme i te\u017ee je da se ostane sam, a lak\u0161e ukoliko se na\u0111e strate\u0161ki partner.<\/p>\n

Sa kojim trgova\u010dkim lancima poslujete?<\/strong>
\nImamo sopstvenu maloprodajnu mre\u017eu od petnaestak objekata i to samo u Beogradu. Bilo je ideja da ja\u010damo maloprodajnu mre\u017eu, ali se od toga odustalo. Uglavnom, ima nekoliko velikih kupaca. C Market, Rodi\u0107, Delta – Maksi i Pekabeta, radimo i sa Mercatorom, ali to su dosta manje koli\u010dine u odnosu na ono \u0161to kupuju doma\u0107i lanci trgovina.<\/p>\n

Kakvi su rokovi pla\u0107anja i da li se po\u0161tuju?<\/strong>
\nKre\u0107u se od 60 dana do 90 dana. Imamo problema kod naplate. Trenutno nam se duguje oko 600 miliona dinara. Od toga je 150 miliona dospelo i nije napla\u0107eno, mada mi skoro sve naplatimo, ali ima puno ka\u0161njenja. Istina, imamo obezbe\u0111ena ta potra\u017eivanja, ali ih \u010dekamo. Ko pla\u0107a u kra\u0107im rokovima, te kupce stimuli\u0161emo. Trenutno su veliki trgovci oja\u010dali i tra\u017ee velike rabate, pa ne po\u0161tuju ugovor. Na primer, mi smo od svih koji su dobili ve\u0107i rabat tra\u017eili da ne prodaju drugom ispod na\u0161e cene, nego \u0161to je dobio kao rabata, da bude njegova zarada. Me\u0111utim, to se ne po\u0161tuje i onda nam to remeti tr\u017ei\u0161te. Ako vi mo\u017eete da kupite kod na\u0161eg kupca jeftinije nego kod nas koji proizvodimo, to je nezdravo i tu je veliki problem. Tako se gu\u0161e mali, a ovi veliki su sve ja\u010di i ja\u010di.<\/p>\n

Razgovarala Tatjana Ostoji\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

DANILO IVANOVI\u0106, GENERALNI DIREKTOR SOKO \u0160TARKA (tekst objavljen u Progressive magazinu br.4, avgust 2004.) „NAJLEP\u0160A \u017dELJA“ – STRATE\u0160KI PARTNER Danilo Ivanovi\u0107, generalni direktor Soko \u0160tarka: Dr\u017eava ne bi trebalo da nas po\u017euruje, jer mo\u017eemo napraviti jednu od najboljih privatizacija doma\u0107ih preduze\u0107a. Soko \u0160tark je jedna od najve\u0107ih konditorskih industrija u isto\u010dnoj Evropi sa tradicijom dugom […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1265,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1264"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1264"}],"version-history":[{"count":4,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1264\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1511,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1264\/revisions\/1511"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1265"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1264"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1264"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1264"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}