(tekst objavljen u Progressive magazinu br.43, decembar 2007.)<\/p>\n
\u017diveli!!! Povika\u0161e svi u glas, a onda reka golicavih mehuri\u0107a pote\u010de niz grla. Ovakve ili sli\u010dne re\u010denice su veoma \u010deste kada se opisuje sve\u010danost u \u010dast velikih doga\u0111aja ili uop\u0161te elegantna zabava gde su neizbe\u017ean deo svetlucavi mehuri\u0107i (koje je jedna kompanija na proslavi kreiranja T\u00eate de Cuv\u00e9e etikete nazvala zvezdama) po kojima je \u0161ampanjac (champagne) prepoznatljiv. \u0160ampanjac je najelegantnije, najkvalitetnije, a samim tim i najskuplje vino u klasi penu\u0161avih vina. Ali, kako je \u0161ampanjac uop\u0161te nastao i kako je dobio tu reputaciju?<\/p>\n
Pronalaza\u010d nepoznat<\/strong> U \u010demu je tajna?<\/strong> Na\u010din pravljenja<\/strong> Uz jelo i za jelo<\/strong> Prava temperatura<\/strong> Tekst pripremio: (tekst objavljen u Progressive magazinu br.43, decembar 2007.) \u017diveli!!! Povika\u0161e svi u glas, a onda reka golicavih mehuri\u0107a pote\u010de niz grla. Ovakve ili sli\u010dne re\u010denice su veoma \u010deste kada se opisuje sve\u010danost u \u010dast velikih doga\u0111aja ili uop\u0161te elegantna zabava gde su neizbe\u017ean deo svetlucavi mehuri\u0107i (koje je jedna kompanija na proslavi kreiranja T\u00eate de […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,20],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1173"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1173"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1173\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1176,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1173\/revisions\/1176"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1173"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1173"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1173"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nSiguran sam da je svima poznata pri\u010da o ‘slepom’ monahu Dom Pierre P\u00e9rignonu (oko 1638\u20131715) i kako je on izmislio \u0161ampanjac. E, pa pri\u010da je malkice druga\u010dija, ali sigurno ne umanjuje zasluge Dom Perinjona kao i va\u017enost \u0161ampanjaca. Kao i uvek, \u017eivot je nekom majka a nekom ma\u0107eha, pa je tako bilo i sa pronalaza\u010dem penu\u0161avog vina. Ime pravog pronalaza\u010da penu\u0161avih vina nije ostalo zabele\u017eeno, ali je zabele\u017eeno da je to bio benediktinski monah koji je \u017eiveo u opatiji St. Hilaire u Limou (Limoux) u regiji Langedok (Languedoc) i koji je 1531. godine napravio, sad namerno ili slu\u010dajno, penu\u0161avo vino koje se danas zove Blanquette de Limoux, a pravi se metodom Ancestrale. Italijanski doktor Fran\u0107esko Skaki (Francesco Scacchi) koji je je \u017eiveo u 17. veku, prvi je u svom delu De salubri potu dissertatio pomenuo proizvodnju penu\u0161avih vina, ali s obzirom na to da nije pominjao regione benediktinci sa juga Francuske ostaju prvi koji su ta vina pravili.<\/p>\n
\nKako je penu\u0161avo vino koje dolazi iz regiona \u0160ampanj (Champagne) postalo toliko poznato, a originalno francusko penu\u0161avo vino palo u zape\u0107ak? Tajna je upravo u regionu i sortama gro\u017e\u0111a od koga se pravi \u0161ampanjac, ali i u tehnologiji kojom vinari prave to \u010dudesno vino, a za koju je sve\u0161tenik Canon Godinot, kada je 1718. objavio set postupaka pravljenja \u0161ampanjca, rekao da ju je izmislio Dom Perinjon (koji je ina\u010de va\u017eio za kvalitetnog enologa i \u010doveka koji je mnogo doprineo pobolj\u0161anju vitikulture kao i vinifikacije obi\u010dnih vina, ali tako\u0111e, po pri\u010dama, zajedno sa Dom Ruinardom (Dom Ruinart) radio i na vinifikaciji penu\u0161avaca. \u0160ampanjci se prave od tri sorte gro\u017e\u0111a: Chardonnay, Pinot Noir i Pinot Meunier. Kre\u010dnja\u010dko zemlji\u0161te i hladna klima kreiraju gro\u017e\u0111e posebnih ukusnih i mirisnih karakteristika, pa su i najva\u017eniji za stvaranje izvanrednog penu\u0161avog vina, ali i u okviru \u0160ampanj regiona postoji nekoliko kvalitativno razli\u010ditih regiona koji su po tome i klasifikovani u Grand Cru, Premier Cru i Cru komune. Grand Cru komuna ima 17 i one se nalaze u tri regije: Montagne de Reims,Vall\u00e9e de la Marne i C\u00f4te des Blancs (gde se gaji Chardonnay i koji se smatra najkvalitetnijim regionom, te \u0161ampanjci koji su pravljeni od gro\u017e\u0111a iz ovog regiona, kao \u0161to je najkvalitetnije vino vinarije Perrier-Jou\u00ebt, Fleur de Champagne-Belle Epoque, spadaju u najkvalitetnije i najskuplje \u0161ampanjce). Usput u regionu \u0160ampanj postoji vi\u0161e od 100 \u0161ampanjskih ku\u0107a i vi\u0161e od 15.000 vinogradara koji proizvode gro\u017e\u0111e za \u0161ampanjce. \u0160ampanjci u zavisnosti od kvaliteta godine mogu da imaju oznaku godine berbe ili ne, tj. mogu da budu godi\u0161njaci ili NV (non vintage) \u0161ampanjci. Svaka vinarija ima svoju najkvalitetniju etiketu, odnosno vino i ono se naziva T\u00eate de Cuv\u00e9e, kao \u0161to su: Fleur de Champagne-Belle Epoque \u0161ampanjske ku\u0107e Perrier-Jou\u00ebt, Salon \u0161ampanjske ku\u0107e Salon itd. Ta vina variraju po ceni i kvalitetu u zavisnosti od regiona iz koga dolaze. NV \u0161ampanjci kao \u0161to je Cordon Rouge \u0161ampanjske ku\u0107e Mumm, spadaju u najprodavanije \u0161ampanjce jer imaju izvanredan karakter, a cena im je vi\u0161estruko ni\u017ea od cene godi\u0161njaka ili T\u00eate de Cuv\u00e9e (dodu\u0161e ta vina su vi\u0161estruko skuplja od penu\u0161avih vina iz ostalog dela sveta, ali s razlogom).<\/p>\n
\nU \u010demu je zapravo razlika izme\u0111u penu\u0161avih vina i \u0161ampanjaca, pa je i cena toliko vi\u0161a? Ve\u0107 smo napomenuli da je region i izbor sorti najva\u017eniji, ali tako\u0111e je veoma va\u017ean i na\u010din pravljenja \u0161ampanjaca. Iako je i ranije kori\u0161\u0107ena samo tradicionalna metoda, odnosno M\u00e9thode Champenoise, za pravljenje \u0161ampanjaca, od 1927. godine ona je ozakonjena kao jedina metoda kojom \u0161ampanjci mogu da se prave i to je tako\u0111e veliki uzrok izvanrednom kvalitetu \u0161ampanjca. Tradicionalni metod je princip po kome se penu\u0161avo vino pravi u boci drugom fermentacijom \u0161e\u0107era koji se dodaje takozvanim Liquor de Tirage. No tako se prave penu\u0161ava vina tradicionalnom metodom i u ostalom delu sveta, ono \u0161to je tipi\u010dno za \u0161ampanjac jeste da je za NV \u0161ampanjce obavezno da oni odle\u017ee sa kvascima najmanje jednu godinu, za godi\u0161njake tri godine, a za T\u00eate de Cuv\u00e9e \u0161est godina. Postoje \u0161ampanjci koji odle\u017eavaju i mnogo du\u017ee, pa \u010dak i do 20 godina, kao \u0161to je Champagne Charlie. Ono \u0161to se dobija dugim odle\u017eavanjem u boci je, osim kompleksnije arome, bolja kompozicija mehuri\u0107a u vinu, odnosno mehuri\u0107i postaju manji, mek\u0161i, a samim tim dugotrajniji i kvalitetniji.<\/p>\n
\n\u0160ampanjac je oduvek bio sastavni deo trpeze, nekad u ulozi aperitiva, a nekad u ulozi vina koje je pratilo celu ve\u010deru, i to nije ni\u0161ta novo za stanovnike \u0160ampanj regiona, koji uzgred budi re\u010deno, \u010desto koriste \u0161ampanjac u kuvanju. No, za nas pa \u010dak i za veliki deo sveta \u0161ampanjac je uglavnom vino koje slu\u017ei da se njime nazdravi za uspeh posla, ro\u0111endan ili kad god ho\u0107emo da po\u017eelimo sebi i drugima uspeh i sre\u0107u, jer uspeh, sre\u0107a i glamuroznost su ‘drugo ime’ \u0161ampanjca. Ipak, \u0161ampanjac je veoma korisno restoransko pi\u0107e koje kvalitetnu hranu mo\u017ee u\u010diniti jo\u0161 kvalitetnijom. \u0160ampanjac se pravi u nekoliko stilova po koli\u010dini \u0161e\u0107era, i to su: Extra Brut (0-5g\/l), Brut (5-15g\/l), Sec (15-35g\/l), Demi Sec (35-50g\/l), Deux (vi\u0161e od 50g\/l) i to je jedan od kriterijuma za slaganje \u0161ampanjca sa hranom. Ako je \u0161ampanjac Extra Brut onda je veoma lep par kavijaru, Brut \u0161ampanjac mo\u017ee da bude dobar pratilac lososa u sosu Bernez ili ostriga, Sec \u0161ampanjac je dobar izbor za vo\u0107ne salate i kao digestivno pi\u0107e. Demi Sec mo\u017ee lepo da se slo\u017ei sa razli\u010ditim desertima, mada je i ru\u017ei\u010dasti \u0161ampanjac lep par kola\u010du od sira sa sosom od jagoda.<\/p>\n
\nKako god koristili \u0161ampanjac ne treba zaboraviti pravilnu temperaturu serviranja. U zavisnosti od kvalitativne kategorije \u0161ampanjca treba ga servirati na razli\u010ditim temperaturama. Ako je u pitanju NV \u0161ampanjac, onda bi odgovaraju\u0107a temperatura bila od 6\u00b0C do 8\u00b0C, za godi\u0161njake u zavisnosti od starosti temperatura treba da bude od 8\u00b0C do 10\u00b0C, dok za T\u00eate de Cuv\u00e9e temperatura treba da bude izme\u0111u 10\u00b0C i 12\u00b0C. \u0160ampanjci su deo istorije, ali i legendi. O \u0161ampanjcima su izmi\u0161ljane divne pri\u010de, ali su tako\u0111e bili i deo stvarnih romanti\u010dnih ili manje romanti\u010dnih pri\u010da. Kad god popijete \u010da\u0161u \u0161ampanjca zapravo pijete deli\u0107 istorije, ali i sami postajete deo nje. Razmislite o tome!<\/p>\n
\nPernod Ricard Srbija, u saradnji sa
\nDarkom Ninkovi\u0107em, sommelier<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"