(tekst objavljen u Progressive magazinu br.41, oktobar 2007.)<\/p>\n
Odeljak ‘delikatesa’, u svakoj radnji, nudi veliki izbor proizvoda koji se svrstavaju pod ovu kategoriju. Tu se mogu na\u0107i razne vrste kobasica, salama, mortadela, pr\u0161ute, \u0161unke, pe\u010denice… od svinjskog, gove\u0111eg, june\u0107eg, pile\u0107eg, \u0107ure\u0107eg i drugog mesa. U ovoj zaista \u0161irokoj lepezi proizvoda, opredelili smo se da vam predstavimo kobasice i upoznamo vas sa njihovim poreklom i tehnikama pravljenja.<\/p>\n
Naziv<\/strong> Istorijat<\/strong> Meso u \u017eivotinjskom crevu<\/strong> Klasifikacija kobasica<\/strong> Nemci najpoznatiji<\/strong> Pripremila redakcija (tekst objavljen u Progressive magazinu br.41, oktobar 2007.) Odeljak ‘delikatesa’, u svakoj radnji, nudi veliki izbor proizvoda koji se svrstavaju pod ovu kategoriju. Tu se mogu na\u0107i razne vrste kobasica, salama, mortadela, pr\u0161ute, \u0161unke, pe\u010denice… od svinjskog, gove\u0111eg, june\u0107eg, pile\u0107eg, \u0107ure\u0107eg i drugog mesa. U ovoj zaista \u0161irokoj lepezi proizvoda, opredelili smo se da vam […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,20],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1165"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1165"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1165\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1168,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1165\/revisions\/1168"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1165"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1165"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1165"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nKobasice su proizvod efikasnog mesarstva. Kobasi\u010dari u svoje proizvode stavljaju meso i delove \u017eivotinja koji su jestivi i hranjivi, a nemaju neku posebnu privla\u010dnost, na primer mesni ostaci, delovi organa, krv i masno\u0107e (salo), ali omogu\u0107avaju o\u010duvanje mesa koje ne mo\u017ee biti odmah konzumirano. Prema tome, kobasice spadaju me\u0111u najstarije proizvode pripremljene (obra\u0111ene) hrane. Sama re\u010d ‘kobasica’ izvedena je iz staro-francuske re\u010di saussiche, od latinske re\u010di salsus, a zna\u010di slano, usoljeno. Koren re\u010di botulizam le\u017ei u latinskom nazivu za kobasicu – botulus.<\/p>\n
\n\u010cesto se misli da su kobasice izum Sumera, starog naroda s podru\u010dja dana\u0161njeg Iraka, izum star oko 3.000 godina pre nove ere. Kineske kobasice l\u00e0ch\u00e1ng, u \u010dijem se sastavu nalazi kozje i jagnje\u0107e meso, spominju se prvi put 589. godine pre nove ere. Gr\u010dki pesnik Homer u svom delu o Odiseju (knjiga 20, stih 25) spominje vrstu ‘krvavica’, a Epicharmus (550 – 460 p.n.e.) je napisao komediju pod nazivom ‘Kobasica’. Dokazi potvr\u0111uju da su kobasice ve\u0107 bile popularne i me\u0111u starim Grcima i Rimljanima. Za vreme vladavine rimskog cara Nerona, kobasice su bile povezane s Lupercalia festivalom. Rana katoli\u010dka crkva zabranila je Lupercalia festival, a u\u017eivanje kobasica proglasila grehom. Zbog istog razloga je rimski imperator Konstantin zabranio jedenje kobasica. Po\u010detkom 10. veka, vizantijski vladar Leo VI Mudri, stavio je van zakona proizvodnju krvavica zbog slu\u010dajeva trovanja tom vrstom hrane.<\/p>\n
\nTradicionalno se kobasice nadevaju u \u017eivotinjska creva. U dana\u0161nje vreme, \u017eivotinjska creva se \u010desto menjaju crevima na bazi kolagena, celuloze ili \u010dak plastike, posebno u slu\u010dajevima industrijske proizvodnje kobasica. Najosnovnija kobasica sastoji se od mesa narezanog na komadi\u0107e i punjenog u omot, kao \u0161to je \u017eivotinjsko crevo. Meso mo\u017ee biti od bilo koje \u017eivotinje, a ipak se tradicionalno koristi svinjsko, gove\u0111e ili tele\u0107e. Odnos mesa i masti u ukupnom sadr\u017eaju zavisi od vrste kobasice i proizvo\u0111a\u010da, ali u SAD-u je nivo masti ograni\u010den na najvi\u0161e 30 odsto, 35 odsto ili 50 odsto ukupne te\u017eine proizvoda, u zavisnosti od vrste kobasice.<\/p>\n
\nKobasice mogu biti klasifikovane na brojne na\u010dine, na primer, po tipu mesa i drugim sastojcima koje sadr\u017ee ili po konzistenciji. Najpopularnija podela mo\u017eda je po na\u010dinu pripreme, ali i ona trpi regionalne razlike i recepture. U svetu engleskog govornog podru\u010dja, manje-vi\u0161e, moraju se prihvatiti slede\u0107e razlike izme\u0111u sve\u017eih kobasica, barenih kobasica i suvih kobasica:
\n-Kuvane kobasice napravljene su od sve\u017eeg mesa, pa potpuno skuvane. Mogu se jesti odmah nakon kuvanja ili moraju biti \u010duvane u fri\u017eideru.
\n-Kuvane dimljene kobasice prvo su skuvane pa dimljene ili obrnuto. Mogu se jesti vru\u0107e ili hladne, ali moraju se prvo dr\u017eati u fri\u017eideru.
\n-Sve\u017ee kobasice prave se od mesa koje nije prethodno soljeno i su\u0161eno. Moraju da se ohlade i dobro termi\u010dki obrade pre jela.
\n-Sve\u017ee dimljene kobasice prave se od sve\u017eeg mesa koje se zatim dimi. Treba ih dr\u017eati u fri\u017eideru i dobro termi\u010dki obraditi pre jela.
\n-Suve kobasice prave se od sve\u017eeg mesa koje se zatim su\u0161i. Uglavnom se jedu hladne i spadaju u grupu trajnih mesnih prera\u0111evina.<\/p>\n
\nNema\u010dka je poznata kao jedan od najve\u0107ih proizvo\u0111a\u010da kobasica na svetu, odakle poreklo vuku neke od najpoznatijih vrsta kobasica, kao na primer frankfurter, ali i neke manje poznate. To je zemlja koja se mo\u017ee pohvaliti s vi\u0161e od 1.200 tipova kobasica, a razvrstava ih na sirove, kuvane i delimi\u010dno kuvane kobasice.
\n-Sirove kobasice napravljene su od sirovog mesa i dodataka i nisu kuvane. Za\u0161ti\u0107ene su lakti\u010dkom fermentacijom, a delimi\u010dno mogu biti su\u0161ene, usoljene ili dimljene. Ve\u0107ina sirovih kobasica mo\u017ee se o\u010duvati du\u017ee vreme.
\n-Kuvane kobasice mogu da sadr\u017ee vodu i emulziju, a uvek se kuvaju. Nisu pogodne za dugo \u010duvanje pre upotrebe.
\n-Delimi\u010dno kuvane kobasice prave se od kuvanog mesa, a mogu da sadr\u017ee i sirovo meso. Mogu da se greju nakon punjenja u omote, a \u010duvaju se samo nekoliko dana do kori\u0161\u0107enja.<\/p>\n
\nProgressive magazina<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"